Најбољи чланови
Популаран садржај
Showing content with the highest reputation on 09/11/24 in all areas
-
Koпти служили у Патријаршијској капели у Београду
N.Petrovic and 2 others је реаговао/ла на Родољуб Лазић за тема
Дакле, немој да се изненадиш ако Копти буду поново служили у Патријаршијској капели или некој другој нашој цркви...Биће тога сигурно. Нажалост. То је екуменизам, а екуменизам је данас у целом Православљу владајући. Оне који нису екуменисти проглашавају фанатицима, религиозним фашистима, зилотима, зурлотима, религиозним тероритима (дописати по инспирацији и друге епитете). Нешто од тих израза је користио и почивши митр. Зизиулас. Знаш га, зар не? Он је био "бог и батина" у србској теологији, "нон плус ултра", "свети отац 20. века" итд. итд. Додуше, откад је Истанбул (Бартоломеј и компанија) "зглајзао" са својим отвореним цркворушитељским деловањем, еуфорија око Зизиуласове теологије је мало спласнула, али се њему у "елитним" богословским круговима и даље певају славопојке и оде.3 points -
Koпти служили у Патријаршијској капели у Београду
Жика and one other је реаговао/ла на N.Petrovic за тема
Радим окружен Коптима и имам неколико баш добрих пријатеља. Проблем је био да им објасним да сам Православац јер они себе тако зову. Тек кад сам рекао да сам исте вере као Грци, Руси.... аааа.... Greek Orthodox кажу. Тек тад разумели....2 points -
Koпти служили у Патријаршијској капели у Београду
Bokisd and one other је реаговао/ла на Родољуб Лазић за тема
Наравно да не треба да пише "Црква" јер је Црква само Једна. Исправно би било да се ословљавају некако другачије: "хришћанска заједница" или "хришћанска деноминација"...Али то је, нажалост, тешко очекивати у екуменистичкој средини каква је сада доминантна у Православљу. Разлика се у таквој ситуацији може направити тако што ће се само Православна Црква писати великим почетним "Ц", а све остале малим почетним "ц" (ја одувек тако пишем). На тај начин се види да је само Православна Црква у ствари Црква, а све остале су нешто што се "технички", тј. формално сматра црквом.2 points -
Koпти служили у Патријаршијској капели у Београду
N.Petrovic and one other је реаговао/ла на Tamara91 за тема
Na engleskom jeziku za njih takodje koriste termin "orthodox" s razlikom da njih nazivaju "oriental orthodox" a nas "eastern orthodox".2 points -
Koпти служили у Патријаршијској капели у Београду
Bokisd and one other је реаговао/ла на Родољуб Лазић за тема
У међувремену су, видим, на сајту СПЦ обрисали оно "Православна" за Коптску цркву. Лепо да прате и реагују. Похвално!2 points -
Rasuđivanje
sampaganini92 and one other је реаговао/ла на ИгорМ за тема
Ко је тражио да будеш банован? Ја не бих, добро је да пречешљамо све и због других, мада треба да постоји и граница. И ко ти није пружио аргументе? Има их онолико. Питање је само читаш ли ти ишта од тога и још важније читао ли си ишта на ту тему сем онога што износиш? Јер су ти предочени аргументи везани за веровање које си изнео. А и сам си одбио да поверујеш у њих рекавши "свако може да одабере у шта ће да верује па како одабере тако ће му бити". Кључно неразумевање међу нама се може преформулисати на то, када би буквално објаснили разлику, да ти верујеш само у "духовно причешћивање" када твориш заповести и имаш љубав према ближњима, тако да се и ми сви иначе онда стално и причешћујемо (по теби) а ми још на то и имамо спомен на крсно страдање Исуса (по теби) који ти немаш (треба ти заједница за то), иако Исус рече да то чинимо у Његову спомен (заповест). Како год окренеш, у мањку си Хлеба, дођи добићеш гратис2 points -
Koпти служили у Патријаршијској капели у Београду
N.Petrovic and one other је реаговао/ла на Родољуб Лазић за тема
Догодило се врло једноставно, Боки...Свештени канони се од пре неколико деценија не сматрају много битним (то је, иначе, кренуло од доктората истанбулског патријарха Бартоломеуса I), осим кад је то потребно за унутарцрквено деловање, нпр. према свештенству и монаштву. А и иначе, да би се поштовали канони потребно је да постоји могућност да се њихово кршење санкционише. А може се без проблема санкционисати кршење ако су прекршиоци лаици или свештеници и монаси. Ако је прекршилац епископ, е онда то иде врло тешко. Ко ће њему да суди и да га казни због кршења канона? По Уставу СПЦ, архијерејима суди у првој инстанци Синод. Што ће рећи, ако си "добар" са Синодом или имаш значајну подршку међу другим владикама, можеш да кршиш каноне без проблема. Сетимо се нпр. еп. Григорија (и његових свештеника) који је спроводио заједничке молитве са римокатолицима, а и еп. Ћулибрк такође, и Андреј Ћилрџић, и.... Па ником ништа. Исто тако, ако су на "истим таласним дужинама" са својим епископом, онда и свештеници и монаси могу да крше каноне који се тичу те "таласне дужине". Ако је нпр. епископ екумениста, онда и његови клирици немају никаквог проблема због екуменистичког деловања, као што сам горе навео.2 points -
Koпти служили у Патријаршијској капели у Београду
Bokisd је реаговао/ла на N.Petrovic за тема
Могуће је то што кажеш. Ове које знам су " обични верници" и не знају ни које су разлике међу нама.1 point -
Koпти служили у Патријаршијској капели у Београду
N.Petrovic је реаговао/ла на Bokisd за тема
Pa to onda Petrovicu verovatno potvrdjuje ono sto sam napiso, da Orthodox oni Kopti ne shvataju kao Pravoslavlje, nego vise kao Pravoverje u smislu njihovog monofizitskog ispovedanja, Grcko i Rusko Orthodox znaci da mi priznajemo sve Vaseljenske sabore koji oni ne priznaju, zato su te i razumeli da Orthodox kod nas znaci Pravoverje = Pravoslavlje i drugacije ispovedanje od njih Kopta monofizita. Sta bi bilo da si reko da si iste vere kao i Srbi.....1 point -
Koпти служили у Патријаршијској капели у Београду
Hadzi Vladimir Petrovic је реаговао/ла на Bokisd за тема
Forumska inkvizicija Rodja i Boki .... nema tu zafrkancije....1 point -
Koпти служили у Патријаршијској капели у Београду
Жика је реаговао/ла на Hadzi Vladimir Petrovic за тема
Технички је и оно православна, али се економише (екуменише) како ко зна и умије, и то је похвално, гледам св. Јустина кога сад зову антиекуменистом, па он се разапео за Запад, Ниче их у гроб гура, а он за њима па их вади, а извадит се не могу. И грјешио је свети Јустин а Ниче је био у праву, покушавао да направи филозофију по Христу (Христос као највећа врједност, контра Ничеу) у комбинацији са западном филозофском традицијом, похвална тежња, али узалудна, није успјео, није застранио као Зизијулас, али није успио поставити Христа за највећу врједност и тиме спасти Запад, ништа од тога, многи су то и прије и посље покушали и љепо је то и безнадежно. Пеђа Ристић каже, оне који не вјерују не треба спашавати, они се не могу спасити. То је реално, не бацати бисере пред свиње, али опет сијати, па можда нешто ипак падне на плодно тло, упозно сам код Загреба католика који је прешао на православље привукла га љубав и личност нашег Патријарха, кога смо ми вратили са разглабањем? Прво иде воља па разлози. Ајде ти си и учен човјек и вјерујем добронамјеран, мало си се искомплексирао о Аву али није битно, мислим има тих заклетих православаца који појма немају, него се само бусају у прса, подложни манипулацији. Исти као ови наши "Срби" раде дрогу за Шиптаре у вазалном односу према њима, а бусају се у српска прса, а кад их стиснеш: Јасеновац, Јадовно, пустиш опет исто, зато кад неко сербује вадим утоку, а ако се још у православна прса буса... Да ти судиш мјесто што овде гониш екуменисте било би доста боље, али видиш што тражиш, јер се и чула покоравају оном што хоћеш. Добро је да си признано да је рећи Црква горе, мало велико слово те не оправдава, поготово кад говориш, али је бар јасно да мора да се економише и екуменише и икономише1 point -
Koпти служили у Патријаршијској капели у Београду
Tamara91 је реаговао/ла на Родољуб Лазић за тема
Да, знам...али то нас нас не обавезује. На званичном сајту Руске Цркве их, на пример, називају "Коптска црква". Председатель ОВЦС встретился с представителями Коптской Церкви http://p2.patriarchia.ru/2023/10/30/1238018524/2.jpg Версия для печати 30 октября 2023 г. 18:08 30 октября 2023 года в Отделе внешних церковных связей Московского Патриархата в Москве председатель ОВЦС митрополит Волоколамский Антоний встретился с представителем Коптской Церкви в России иеромонахом Даудом эль-Антони и советником Коптского Патриарха доктором Антоном Миладом.1 point -
У приложеном тексту имаш грешака. На пример у реченици: "Telesno pričešće se u većini slučajeva svodi na nedelju dana posta a onda se ode u crkvu gde se posle luturgije od sveštenika dobije osveštan hleb i vino kao telo i krv Hristova." Ти си поистоветио пост са дијетом; пост није телесна радња. Он је молитвени чин, потом и осећајни а тек на "трећем месту" има и свој физички (телесни) фрагмент. Осим тога, Свето причешће, Тело и Крв Господња, се не прима "после Литургије" - већ у току Литургије. Аки као неко ко само интелектом, без личног искуства, пише о Божанственој Литургији, разумљиви су ови твоји велики промашаји. Осим тога, када ти изјављујеш ово "Tako dolazimo do toga, da kada se neko hrani duhovno čitajući Reč Božiju, i kada poslušnošću izvršava Božiju volju imajući ljubav prema bližnjima, pijući krv Hristovu koja izvire iz te ljubavi; Taj biva duhovno pričešćen od samoga Gospoda." да ли то значи да си ти "послушан ... према ближњима" у својој пракси (имаш оних 5 Христових "заповести" о томе шта је послушност), или и ову љубав према ближњима "практикујеш духовно" без реалног (социјалног, делатног ...) аспекта те послушности?1 point
-
Koпти служили у Патријаршијској капели у Београду
N.Petrovic је реаговао/ла на Bokisd за тема
Vidim da kod njih stoji American Coptic Orthodox Church, sad u staro vreme Orthodox mislim da nije bas znacilo Pravoslavna, nego vise kao Pravoverna : https://dictionary.cambridge.org/dictionary/english/orthodoxhttps://dictionary.cambridge.org/dictionary/english/orthodox https://www.merriam-webster.com/dictionary/orthodox (activities considered tradicional) (conforming to established doctrine especially in religion orthodox principles the orthodox interpretation) Stvarno je pitanje kako oni sebe posmatraju kao Orthodox, nesto mi tu ne odgovara da sebe smatraju delom Pravoslavlja, vise mi to ide da smatraju sebe Pravovernima u odnosu na njihovo dohalkidonsko monofizitsko ispovedanje. Ali bez obzira kako oni gledaju na Orthodox, oni su monofoziti koje je ispovedanje osudjeno Crkvom i Vaseljenskim saborima. Inace, nikako ne mogu da prebolim sto su Kopti sluzili u Patrijarsiskoj kapeli, to je kanonima strogo zabranjeno da oni inoslavni koji su van Crkve sluze u nasim crkvama i hramovima, jos ne mogu da dodjem sebi kako se to dogodilo.1 point -
Rasuđivanje
Ralex је реаговао/ла на sampaganini92 за тема
Ne mrzim ja tebe pobratime, daleko bilo. Projektujes svoja osecanja. Niko te ne ferma 2% pa si frustriran. Zdravije bi ti bilo da iskuliras. Da sam. Hteo da te banuju, banovali bi te.1 point -
Rasuđivanje
N.Petrovic је реаговао/ла на Вукашин за тема
Уз сво уважавање личности, човека који је заблудео по првом и другом саветовању клони се, јер му још већу штету чиниш, а и ти сам причаш у празно. Овде се људи убише расправљајући. Иначе, људима који су одрастали на расуђивањима стараца Пајсија и Тадеја, ова писања изгледају смешно.1 point -
Свети Јустин Ћелијски: Беседа на Усековање главе Светог Јована Крститеља
александар живаљев је реаговао/ла на JESSY за a Странице
Данас је, браћо и сестре, други Велики петак. На Велики петак Господ је распет и убијен. А на данашњи дан, распет је и убијен и обезглављен Највећи човек овога света, јер су уста Господа Христа изрекла највећу похвалу о њему: да је он Највећи између рођених од жена. Ни о коме није се тако Господ изразио. Ради чега је то Господ учинио? Шта је то тако велико што је Претеча, живећи у овоме свету, учинио? Прво, што је као Претеча, као претходник Господа Христа, дошао у овај свет да припреми људе за Господа Христа – Спаситеља. Oд чега нас је Господ спасао? Од онога од чега нас нико није могао спасти: од смрти, од греха, и од зла. Али улога, дужност коју је Свети Претеча имао да изврши, неисказана је и страшна и велика. Њему као Претечи, Господ је дао да сагледа све грехе овога света, да сагледа све смрти овога света, да сагледа све ђаволе овога света. То је страшна мисија и страшна улога. Замислите Светога Претечу који је бос, пустињачки, са одећом од камиље коже, ишао испред Господа Христа кроз прашуму људских грехова. Њему је Господ дао ту страшну моћ да сагледа грехе свих људи и да тиме осети и покаже колико је био потребан Спаситељ свету. Зашто је Господ дошао у овај свет? Нико нам тако речито није рекао као Свети Јован Крститељ. За њега се вели да се никад смејао није. Како се могао смејати човек који је сваког тренутка пред очима имао све грехе свих људи, све историје људске! Како се могао смејати човек који је пред очима имао све смрти, све лешеве људских бића у овоме свету! Како се могао смејати човек који је прозро до дна сваки грех и у свакоме греху видео ђавола! Како се могао смејати он који је виде род људски сав поробљен грехом и поробљен ђаволом! И заиста, Претеча је први показао на Господа Христа као на Спаситеља света. Он је први Еванђелист, јер сам сведочи и Еванђељу, сведочи да је Дух Свети сишао на крштеног Господа Исуса. Он је исто тако први Апостол, први Мученик који је пострадао за Господа Христа, како се вели у дивној песми његовој, радујући се. И тиме открио тајну свих Светих мученика. Како су Свети мученици могли да издрже страхоте од мучења, од ужаса – показао је Свети Претеча, говорећи да је он пострадао радујући се. Тако је сваки Мученик пострадао за Господа Христа радујући се. То је извесна радост која се даје с Неба, даје се сваком Мученику Христа ради. Он је несумњиво највећи Исповедник Господа Христа. Када су други урлали и викали против Њега, он је кротко и смирено објавио Њега за Јагње Божије. Гле Јагње Божје, које узима на себе грехе света! Замислите те очи које су могле и морале сагледати све грехе овога света. Како је било тешко Претечи! Како је било неисказано тешко гледати све то! И он је био, нема сумње, најтужнији човек у овоме свету, али исто тако и најрадоснији. Јер је први открио и сагледао у Христу Спаситеља од греха, Спаситеља од смрти, Спаситеља од ђавола. Велика част, а и велика мука и невоља, доживети у својој људској души сав род људски, све наше патње, све наше падове, све наше грехе. Ето, то је била дужност и болна и тужна утеха Светог Великог Претече. Да! Он је био и најрадоснији човек. Јер њему као таквом, који је сагледао све што је ужасно у роду људском, откривена је тајна Личности Господа Христа. Он који је био изведен из грехова људских и страсти људских, доживео то да види и открије у Спаситељу васкрсење мртвих, да открије у Њему Милостивог Господа, Који прашта грехе људима и узима на Себе све грехе људске овога света. Да, у томе је била његова радост. У овом свету, браћо и сестре, нема истинске радости ако је смрт завршни тренутак нашег живота. Ако је смрт завршетак нашега бића, онда у овоме свету заиста не може бити радости. Само би се луд човек могао радовати таквом животу и таквом свету. Једина истинска радост у овом свету јавила се онда кад је Господ васкрсао из смрти и победио смрт за нас људе. Од те радости нема веће радости. Ту радост доживео је Свети Претеча и на тај начин што је објавио свету спасење света у Господу Христу од свакога греха, од сваке смрти, од сваког ђавола. Тако је сваки хришћанин на свету, у исто време врло тужно биће, али и радосно биће. Тужно због грехова својих, сваки од нас; а радосно, што све грехе скида са нас и спасава нас Господ Благи, Христос, Једини Човекољубац. Да, данашњи велики Празник открива нам велику и страшну тајну. Људи су распели Господа Христа, људи. Жене су плакале када су Њега распињали, а Он, Благи Господ, прима на Себе смрт за све нас. И на тај начин, људи који су Господа Христа распели, који су једино викали да су против Њега, били су богоубице, највећи злочинци. Само је Човекољубиви Господ могао то да опрости. А шта се десило са данашњим даном? На данашњи дан жене су потрчале да достигну богоубице, да се изједначе са људима, да Највећег рођеног од жена погубе, да обезглаве! Страшно! Тешка увреда за Бога! Али, Господ је у милости Својој и тај грех опростио, и опрашта онима што се кају. Нема сумње, Господ је ради нас људи претрпео неисказане муке, неисказане болове, и васкрсао нас из мртвих. Дао нам победу над смрћу – ту једину истинску победу. И Свети Претеча, који је по речима Господа био Највећи рођени од жена, доживео је да буде посечен и убијен. Да, зашто? Од безумне жене (Иродијаде). Тиме су жене скоро достигле људе у злочинству, у убиствима свакога добра, и свакога Небеског весника. И ми, празнујући Светог Јована Крститеља, на данашњи дан празнујемо његов излазак из овога света, али и његов одлазак ка Господу Христу, његов одлазак ка Васкрслом Господу, Кога је он целог живота проповедао. Зато што је био Највећи између рођених од жена, такав велики Свети праведник каквог земља видела није. Он је заиста и постао извор, непресушни извор благодати Божије, силе Божије, помоћи Божије свакоме садашњем хришћанину, и свима будућим хришћанима, и свима бившим хришћанима који су прешли са ове земље. И зато, када смо у невољама и мукама, прибегнимо њему. Он је готов да ходатајствује за нас, да се моли за нас, да нам измоли опроштај грехова и да нам измоли Царство небеско. Да! Најтужнији човек и најрадоснији! Ето, Свети Јован. Ми њега данас празнујемо и молимо се Господу да услиши молитве за све нас, да нас спасе свакога зла, а најпре и највише погибије душа. Да душе не изгубимо у гресима својим, да васкрсавамо са Господом Христом. Амин. Свети Јустин Ћелијски Извор: Епархија врањска1 point -
Патријарх Порфирије се сусрео са делегацијом Коптске Цркве
александар живаљев је реаговао/ла на JESSY за a Странице
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 10. септембра 2024. године у Патријаршијском двору у Београду делегацију Коптске Православне (дохалкидонске) Цркве из Сједињених Америчких Држава. Делегацију су чинили: Митрополит Јужне Калифорније и Хаваја и Епископ Лос Анђелеса г. Серапион и викарни епископи Аврам и Кирило. Високопреосвећени Митрополит г. Серапион је захвалио домаћину у име делегације на гостопримству и истакао да је њихова посета Србији прва посета овом делу света уопште. Данас, у преподневним часовима, гости су посетили храм Светог Саве на Врачару, Саборну цркву Светог архангела Михаила и Музеј Српске Православне Цркве, па су стога патријарху Порфирију током састанка пренели утиске о живој Српској Цркви, која са Коптском Црквом дели сличну страдалну судбину. Митрополит Серапион је захвалио Патријарху српском на делатном сведочењу свевремених начела хришћанске љубави пруживши подршку и могућност да се по први пут у Србији ове године, на Благовести, у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог одржи богослужење за вернике древне Коптске Цркве. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је захвалио гостима на посети потврђујући став митрополита Серапиона о патњама кроз које су пролазили и пролазе коптски хришћани и православни Срби и њихове Цркве које храбро носе свој крст на путу спасења. – Ма колико да је тешко носити крст, немогуће је без крста разумети поруку Христову – рекао је патријарх Порфирије, који је нагласио значај присуства Коптске Цркве у западном свету, где људи захваљујући Коптима могу много научити о древној духовности која своје корене има у Египту. На крају састанка размењени су пригодни поклони. Пријему су присуствовали Његово Високопреосвештенство Митрополит зворничко-тузлански г. Фотије и протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф кабинета Патријарха српског. Древна Коптска Православна (дохалкидонска) Црква броји више од дванаест милиона верника највећим делом насељених у Египту. У Сједињеним Америчким Државама живи око 600.000 коптских верника које предводи петнаест епископа. Извор: Информативна служба СПЦ1 point -
Празник Усековања главе св. Јована Претече - 11. септембар
александар живаљев је реаговао/ла на JESSY за a Странице
У среду 11. септембра 2024. године наша Црква прославља празник Усековања главе св. Јована Крститеља, који преподобни Јустин ћелијски назива „малим Великим Петкомˮ. Свете Литургије биће као и увек на овај дан служене у свим храмовима АЕМ, а посебно свечано биће у оним црквама које су посвећене св. Јовану Крститељу: у цркви Рођења св. Претече на Централном гробљу ће од 8 часова свету Литургију служити Преосвећени викарни Епископ хвостански г. Алексеј, а Литургије ће бити служене и у другим храмовима - Сабора св. Јована у Водоводској улици број 2 Жаркову и Рођења св. Јована Претече у улици Љубомира Ивковића Шуце бб на Петловом брду, где ће од 9 часова свету Литургију служити Преосвећени викарни Епископ новобрдски г. Иларион. Преосвећени Владика липљански и војни Доситеј ће сутра свету литургију служити у Вазнесењском храму у центру Београда, од 9 часова. Поводом празника подсећамо на изузетан текст катихете Бранислава Илића, студента Православног богословског Факултета Универзитета у Београду, који је 2021. године објавила Информативна служба СПЦ: Усековање часне главе Светог Јована Крститеља – Мали Велики петак Међу празницима посвећеним Светом Јовану Пророку, Претечи и Крститељу Господњем, посебно место заузима празник усековања часне главе највећег међу рођенима од жене, празник који преподобни Јустин ћелијски назива „малим великим петкомˮ. У животу наше Свете Цркве после Пресвете Богородице највеће поштовање исказано је Светом часном и славном Јовану Пророку, Претечи и Крститељу Господњем. Његова проповед претходила је доласку Господњем у свет, он је удостојен да своју десницу положи на главу Спаситељ приликом крштења у токовима Јорданским, а на крају након своје мученичке кончине бива проповедник Еванђеља онима који су аду. Химнографија га назива и првим Претечом, првим Пророком, првим Мучеником, првим Евангелистом, првим Апостолом и првим монахом, земаљским Ангелом и небеским човеком. О величини Светог Јована најбоље нам казују празници посвећени њему. Осим Господа и Пресвете Богородице, Света Црква само Светог Јована прославља више пута у току године и тако указује на духовну величину његове личности и незамењиви удео у искупитељском делу Господа Исуса Христа. У току једне богослужбене године постоји шест празника посвећених Светом Јовану: 1. Зачеће Светог Јована (6. октобра); 2. Сабор Светог Јована (20. јануара); 3. Прво и друго обретење главе Светог Јована (9. марта); 4. Треће обретење главе Светог Јована (7. јуна); 5. Рођење Светог Јована (7. јула); 6. Усековање часне главе Светог Јована (11. септембра). Спомен праведника слави се уз похвале, а теби је довољно сведочанство Господње, Претечо. Јер, показао си се ваистинуи од пророка часнијим зато што си био удостојен и да у водама крстиш Онога о Којем си проповедао. Стога, за истину пострадав радујући се, благовестио се и онима у аду Бога Који се јавио у телу, Који узима грехе света и дарује нам велику милост! (тропар празника) Ове речи тропара описују значај и улогу светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег у домостроју спасења људског рода. Свети Јован је савременик и вршњак Христов. По мајци је и рођак Спаситељев. Мајка Светог Јована, Јелисавета је била блиска рођака Пресвете Богородице. У седмичном богослужбеном кругу сваки уторак посвећен је Светом Јовану, а поред тога приликом помињања на отпусту Свети Јован помиње се одмах након Пресвете Богомајке. На литургији се помиње у ходатајственој молитви, док се прва честица на проскомидији вади у његову част. У древним литургијским типовима можемо уочити учесталије помињање Светог Јована у богослужењима, ево и једног примера из Литургије Светог Апостола Јакова брата Господњег: „Поменимо Пресвету, Пречисту, Преславну, Благословену, Владичицу нашу Богородицу и увек Дјеву Марију, Светог Јована, Славног Пророка, Претечу и Крститеља Господњег, божанске и свехвалне апостоле, славне пророке и победоносне мученике, и све свете и праведне, да бисмо њиховим молитвама и заузимањем сви били помилованиˮ (завршна прозба велике јектеније). О празнику Усековања часне главе Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег Свети Јован, како за живота на земљи, тако и по кончини својој би Претеча Господу Христу. Јер предухитривши силазак Спасов у ад, он благовести тамо бившима Бога који се јавио у телу, и обрадова свете праоце; са њима он би изведен отуда по разорењу ада у васкрсење Христово, и удостоји се многих венаца у Царству Небеском: као девственик, као пустиножитељ, као учитељ и Проповедник покајања, као Пророк, као Претеча и Крститељ, и као мученик, (синаксар празника). Попут старозаветних пророка, ни Свети Јован није штедео властодршце. Није се устезао да прекори ни безбожног цара Ирода Антипу, који је од свог полубрата преотео и узео за жену Иродијаду, која је, уз то, била и његова рођена синовица. На свој рођендан Ирод је, на наговор Иродијаде и њене кћери Саломе, послао џелата у тамницу који је Јовану одсекао главу. По речима Светог Григорија Паламе разлог Јовановог погубљења било је властољубље и славољубље безумнога Ирода Антипе. Након овог безумног дела Ирод је касније учинио још једно слично дело када се поругао Спаситељевим страдањима о чему сведочи Свети евангелист Лука у свом еванђељу (Лк. 23, 11). Празник усековања часне главе Јованове прослављан је врло рано (29. августа/11. септембра), што нам и сведоче две беседе блаженог Августина изговорене на овај празник. Битнија сведочанства о празнику имамо и у 5. веку у беседама Епископа равенског Петра, презвитера јерусалимског Хриспа и Василија селевкијског. Поред поменутих беседе на празник Усековања часне главе Јованове изговорили су и Св. Андреј критски и Св. Теодор студит. Химнографске текстове које величају овај значајни празник саставили су знаменити химнографи Св. Андреј критски који је саставио други канон; Св. Јован дамаскин, написао је стихире на Господи возвах, славу на литијским стихирама и први канон празника; Литијске стихире написао је Св. Герман Патријарх цариградски. У богослужбеним химнама за овај празник Црква прославља Претечу као проповедника покајања и громогласног проповедника Царства Божјег. Једна богослужбена химна о Крститељу Господњем каже: Као Пророк проповедао је Христа; Као Ангел био је најдивнији весник Месије живећи ангелским животом; Као Апостол научио је народе вери правој, а као Мученик пострадао је за истину. На вечерњем овог празника имамо три Старозаветна читања: Из књиге Пророка Исаије, Пророка Малахије и из прича Соломонових. На јутрењу се чита одељак из Матејевог еванђеља, као и синаксар који описује празник. На Литургији имамо Светописамска читања из Дела апостолских, као и читање из Марковог еванђеља. О посту на празник усековања часне главе Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег Црква нас на овај празник подстиче на пост угледајући се на благословени пример подвижника над подвижницима и монаха над монасима, који се у јорданској пустињи хранио скакавцима и дивљим медом. По многим сведочанствима пост у овај дан установљен је са самим празником. Директно помињање поста на празник усековања часне главе Св. Јована налазимо у типику Светог Саве освештаног који се позива на древно црквено предање. Када говоримо о начину поста у овај дан, несмемо да сметнемо са ума да је ово литургијски дан и самим тим због Евхаристијске радости начин поста не може бити у потпуности строг. Овај празник ваистину јесте мали велики петак, али у исто време он је велики Васкрс, на то нас подсећа и преподобни Јустин ћелијски: „данашњи мали Велики Петак претвара се за нас у велику Васкршњу радост. Петак мали а Велики Васкрс, – Васкрс за све хришћане свих векова. И за нас данас, и за мене и за тебе, за сваког данашњег хришћанина, гле, данашњи Велики Петак је у исто време и Васкрс, јер ми, ми славимо вечно живог на небесима Светог Јована Крститеља Господњег. Како је победио смрт нанесену му од Ирода, јуришао је на небески свет, да буде први после Богомајке поред Господа Христа. Видели сте икону такозвану “Деисис” тојест мољење: Господ седи на престолу славе – Цар Небески, с десне стране њега – Пресвета Богомајка, а слеве Свети Претеча. Моле се Њему за род људскиˮ[1] „Славно усековање Претече, део је Божанског опроштаја, јер је он проповедао онима у паклу долазак Спаситеља“. (Кондак Празника). [1] Извод из беседе преподобног Јустина ћелијског на празник усековања часне главе Светог Јована Крститеља, изговорене у Светоархангелској обитељи манастира ћелије. Текст преузет из архиве Информативне службе СПЦ. Извор: Радио "Слово љубве"1 point -
Преподобни Мојсеј Мурин
александар живаљев је реаговао/ла на JESSY за a Странице
Етиопљанин родом, и по занимању најпре разбојник и вођ разбојничке дружине, а по том покајник и велики подвижник. Као роб некога господара Мојсеј побегне и уврсти се у разбојнике. Због његове велике телесне снаге и безобзирности разбојници га изберу за свога старешину. Одједном наиђе на њега грижа савести и покајање за недела која беше починио; остави дружину, ступи у неки манастир и преда се потпуној послушности своме духовнику к реду манастирском. Много се користио поукама св. Макарија, Арсенија и Исидора. Доцније се повукао на безмолвије у једну келију, где се сав предао: труду телесном, молитви, бдењу и Богомислију. Мучен демоном блуда он се исповеди духовнику Исидору, и од њега доби савет, да пости што више и не једе до сита. Но кад и то не поможе, он по савету старца, поче ноћу бдити и молити се стојећи; потом уобичаји, да по сву ноћ доноси воду старцима са удаљеног бунара. После шестогодишњег страшног труда, најзад га св. Исидор чудотворно исцели од блудних помисли, маштања и снова, навођених на њ од демона. У старости би рукоположен за свештеника. Основа свој манастир и имаше 75 ученика, и поживе у овом животу 75 година. Провиде своју смрт, и једнога дана рече својим ученицима да беже, јер ће ударити варвари на манастир. Када ученици и њега зваху да бежи, он рече, да он треба да погине од насиља, јер је и сам некад насиља чинио по речи: који се ножа маше, од ножа ће погинути (Мат. 26, 52). Па оста са 6 сабрата; и варвари дођоше и исекоше их. Један од братије скривен у близини гледаше и виде 7 светлих венаца како се спустише на седморицу мученика. Тропар (глас 1):Као пустињски житељ и у телу Анђео и чудотворац, показао си се богоносни оче наш Мојсеје. Постом, бдењем и молитвама, небеске дарове си примио, исцељујући болести оних који ти са вером долазе. Слава Ономе који ти је дао снагу, који те је прославио и који кроз тебе дарује свима исцељење. https://mitropolija.com/2024/09/10/prepodobni-mojsej-murin/1 point -
СКЦ: Представљање књиге "Метохијски сфумато"
александар живаљев је реаговао/ла на JESSY за a Странице
1 point -
Crkva je telo Hristovo, devojka koja treba da se uda za Hrista. A Hristos je um koji gospodari nad tim telom, on je muž a telo je žena, A vi ste sebi dopustili da se poistovetite sa Hristom, eto koliko ni šta ne znate o Gospodu čijeg ste tela deo. U braku Hrista i crkve vi ste preuzeli kornmilo ko što neposlušna žena vlada u barku dvoje ljudi. A vi i niste zajednica pa ni vi ništa nećete postići. Prava Hristova zajednica su oni koji tvore Božiju volju. A vi ste zajednica formalnih vernioka, onih koji imaju formu vere a vere nema. A vi ste od hrišćanstva napšravili formu, sedam dana post i prišešće hlebom i vinom za koje tvrdite da su telo i Krv Hristova što nije tačno i na taj način zavodite narod. Uzeli ste ključeve od carstva niti vi ulazite niti drugima dajete. Sve ovo sam već opisao u prethodnim postovima, idi čitaj malo da naučiš a i da ne moram da se bakćem s tobom kao sa Igorom, Bokijem, Tomom i sampaganinijem u na prethodnim stranicama teme.-1 points
-
Koпти служили у Патријаршијској капели у Београду
Hadzi Vladimir Petrovic је реаговао/ла на Родољуб Лазић за тема
И овај несрећни Митровић себе зове "ава Жекс", није, побркао сам га са другим...зове себе "свети Жекс"... претпостављам да ће, ако буде прилике, и њега ословљавати онако како сам себе ословљава?-1 points
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.