Најбољи чланови

Драги шеснаестогодишњи Никола, Ово је мало тежи период за тебе јер се осећаш остављено од много њих, и знам да ти то све тешко пада, али не брини, ускоро ће се ствари променити. Знам и да пуно патиш зато што си сам, али Бог је ту и има добар план. Волео бих да имаш мало више поверења у себе. Замисли, следеће године ћеш путовати у Париз! Никола, неки људи које много волиш ће морати да оду. Мораш да научиш да их пустиш, али исто тако и ове нове пустиш да уђу у твој живот. Немаш појма шта те све чека до 26те, много осмеха, али и људи који те воле баш таквог какав јеси. Само буди стрпљив, и молим те учи! Твој Никола

Нек' збију мало редове. То навикло да се башкари...

Драга Гоцо, боље ти је што ништа не знаш. И немој се ни питати шта те чека. Твоја Гоца.

Draga Yoko, navali na klavir i odradi taj koncert, bolja si od svih!!!

смтрам да је рад на себи потребан свакоме....тј. неопходан је.... моји почеци рада на себи датирају почетком деведесетих...дакле, као и код велике већине људи, мука, невоља, несрећа те подстакну да почнеш мало више и дубље да размишљаш...да анализираш себе, да улажеш у себе... слажем се углавном са свим горе наведеним, с тим што ја мислим да је рад на себи много шири појам од усредсређивања на душу или психу....тј, посећивање психотерапеута и сл. (иако је то сигурно неопходно)... потребно је да се трудимо да у много ширем смислу те речи будемо људи....да се навикавамо да чинимо добра дела, а да се одвикавамо од чињења лоших...да учимо да прихватамо друге и другачијост....да учимо да волимо и резултат тога ће сигурно бити већа толеранција у међуљудским односима....да гајимо несебичност према ближњима.... да побољшамо квалитет свог живљења...да се примерено бринемо о месту свог становања....а онда и да се бринемо о свом телу јер је оно обитовалиште наше душе....

Danka,stoji to da mnogi oklevaju da idu kod psihijatra i da čekaju da baš dogori do nokata, ali je i činjenica da u zemljici Srbiji lečenje kod psihijatra košta i to mnogo ( odlaženje kod psihića u dom zdravlja je smešno, to i ne nazivam terapijom u smislu prave psihoterapije). Verovatno košta mnogo i van Srbije, samo što ovde veoma mali broj ljudi može sebi da priušti 30-50 evra po seansi, alko hoće da mu se psihoterapeut posveti i da dobije pravu psihoterapiju. Onda se ljudi obeshrabre i probaju nešto sa metodama samopomoći, ili ne probaju ništa - čekaju da "prođe samo od sebe" .

Baš Željka briga da li je lep ili nije, jer Željko ima lepu ženu !

Dete moje,moje čedo drago,ostavi se sine svetske zbrke i okreni oči svoje ka svetlosti koja te obasjava. Pogledaj u svoj avatar.Videćeš da je za sreću potreba dobra volja.Podigni glavu i nastavi.Ne okreći se više nazad,ne analiziraj,ne tumači.Radi i voli. Moli... Milo moje dete,ovaj svet je samo sena,jer dani su zli ,ali ja te neću ostaviti.Ja te šaljem,uzmi veru svoju i kreni. Ovde te više ništa ne drži,jer tvoji talenti nisu umoženi.Ja te volim i želim ti svako dobro .Raja na zemlji nikad bilo nije ,to se oduvek znalo,to nije tajna,ne....Bog to ne krije.Sakriveno je samo ono poput bisera,svaka iskra srži i suštine P.s.Tvoja podeljena strana ličnosti koja nema nikakve sličnosti sa tvojom ličnošću,moja ličnosti,bez smisla i sličnosti.Ali ti se postaraj da se usličiš najlepšem liku i obliku. Ne,neću te zadržavati više,došlo je vreme da se ostavi sve i sa foruma zauvek zbriše...... Pogledaj na posao koji te čeka,to je posao ovoga veka.Moraš se razviti,moja klico vere.....do svoje ljubavne mere. P.s.

A zašto se na ovom forumu otvaraju teme za svaku papinu izjavu? Zašto nam je on toliko bitan? Je li ovo unijatski forum?

Voćke su samo interesantna metafora, Grome, i svako voće daje svoji sok. Recimo, pečurka muhara lako možeš pogrešiti za jajčarku,kad su veoma mali i nerazvijeni. Po izgledu, naravno. Ako pojedeš prvu, otrovaćeš se, a ako pojedeš drugu, nasladićeš se. Dakle, nije o stvarima, pa i ljudima, kako izgledaju, nego kakvi su iznutra. Kako važeća svetska paradigma propagira instant - sve: instant kredit, instant kafa, instant piće, instant susret, instant ljubav... ustvari, to i nije uopće paradigma koja propagira, nego mi, ljudi ovih dana - želimo da okušamo sve što se dalo okusiti, u stalnu žurbu. Spremili smo svoju masku koju nosimo u kupovini, onda, masku za slavlje, masku za ozbiljnosti i igramo se nekih igara, uvek žureći, kao da nije čitava večnost pred nama. I svako od nas, prateći te važeće paradigme, uvek u javnosti mora da nosi maska samopouzdanja, a kakvi to tužni i osamljeni likovi žive iza te maske, to je već tragično. Prati tekst pesme: It's all 'bout finding and being found, meeting and being met.

Ово није њуз.нет?

Kao neko sa dugogodišnjim iskustvom rada na sebi, mogu reći da to ume da bude VRLO neprijatno iskustvo, ne samo u smislu da ćemo zateći nešto ružno, prljavo i zlo, već i da neće biti toliko posebni, sjajni i jedinstveni koliko su (smo ) mislili. Takođe, metoda zahteva i vremena i para. Opet, kao neko ko uči da bude lajf-kouč, mogu reći da je dosta prostora posvećeno tome da ljude pokreneš na promenu. Počinjem da mislim da je to prirodno stanje čoveka, ta inercija i želja da se uopšte ne pokreće. Sad, dobro, u tom smislu koučing je okrenut praktičnom: kako ja da budem bolji, da mi bude bolje u životu. Eto, prosto k'o pasulj. Samo što baš i nije tako prosto

@Драшко Драги Драшко, Пишем ти по први пут у нади да ће ово писмо стићи до тебе. Пошто си познат у далеком свету по својим способностима, а и многим људима си помогао, па с тим у вези, да ли би ми рекао шта ме чека у животу, како ће бити стање у љубави, послу, новцу... ПС: Ако може неки фикс сада за викенд (премијер лига предност)

Радость моя, Христос Воскрес!

Ma pusti ti Draška,'oću ja da imam parapsihološke moći, tj. da konačno imam PARA od ove moje psihologije

Можда је неко од вас одгледао овај врло интересантан, али исто тако и врло емотиван видео у коме се наизменично смењују људи обраћајући се себи као шеснаестогодишњаку/акињи. Нажалост, већина ових људи ово ради да би скренула пажњу на рак коже који, попут многих других, почиње да буде све учесталији... Поред, наравно, едукативног дела о томе да проверавамо своју кожу редовно, стављамо крему за сунце, водимо рачуна о томе какву врсту козметике користимо, мени је овај видео интересантан још због чињенице да се они себи обраћају када имају 16. година... Волео бих да сви они који желе поделе овде поруку шта би казали себи као 16годишњаку/акињи, шта би себи саветовали, како би себе упозорили или охрабрили... Живот је дефинитивно нешто непредвидиво, хајмо, вратимо се тада и рецимо себи нешто

Dragi Stefane nema veze što nećeš da završiš gimnaziju. Ups.. Nisam to trebao da ti kažem. Nema veze. Prebacićeš se na odličan smer i za četiri godine srednje škole imaš puno da naučiš i shvatiš o životu. Znam da ti sad deluje sve teško i da si sam. Ali veruju i prava vera će ti doći, vera koja će ti pomoći i koja će ti biti sve i o kojoj ćeš da pričaš svima. I da batali Anu.Jaooo!!!!! Nsam ni to trebao da ti kažem. Upoznaćeš Anu bićete zajedno ali ti ćeš biti majmun. Ne zavlači je nego budi otvoren i iskren. Tvoj Ti.

Е мој Игоре... Настави да се трудиш и испуњаваш све обавезе. И школа и спорт ће бити на корист. Него настави да се трудиш и бориш и даље, када дођеш у ово време, да себе саветујеш. Мораш сваку шансу одмах искористити, после је касно. И када започнеш реализовање неког свог плана, мораш га довршити јер ће убрзо да се јави шанса а ти ћеш рећи: "Ето, као да сам знао да ме то чека, започех а не сврших до краја, и сада сам непоуздан". Улажи једино у себе. Воли друге. Никада не губи наду, веру и љубав, чак и када будеш губио најмилије. И нека ти искра љубави Христове увек буде у срцу, јер знај, без ње ниси испуњен. (П.С. Клони се плавуше из студентских дана)

У онога је волумен у првом плану, истиче анфас. А код овог Носиоца кравате је танка, на благо асиметрични раздељак, помало швалерска, акценат је на високом челу. Мада, уши - пресликане.

Омладинац, ипак некад послушај старије. Може бити да имају шта паметно да кажу. И немој напамет да бауљаш кроз живот, смисли неки план.

Mnogo dobra tema....i odličan uvodni tekst postavljača... Samo, mislim da je za moju generaciju ova tema previše bolna. Mnogima su se, ne njihovom voljom snovi raspršili ratnim vihorom koji je tutnjao ovim prostorom. Dragi šesnaestogodišnjaku, molim te da svoje odluke o zivotnom pozivu nikako ne donosiš preko noći, već staloženo, jer samo tako može se doneti prava odluka. Sa druge strane, uz Božiju pomoć i nenadana odluka može da se pokaže najispravnija, ali, ne rizikuj, jer ko se čuva i Bog ga čuva. Ne moraš u životu sve da uradiš perfektno, jer ta žudnja za perfekcijom samo umara čoveka. Ocene nisu bitne, samo se provuci kroz fakultet, jer što se bolje snađeš na fakultetu, bolje ćeš proći u životu. Ako možeš idi iz ove zemlje, idi tamo gde se ceni znanje. A kada je ljubav u pitanju budi beskompromisan: ili prava ljubav ili ništa. Prema ljudima budi otvoreniji, zidovi koje podižeš oko sebe mogu ti naneti više štete no koristi Pišem ti samo ovoliko, nadam se da ćeš bar nešto od ovoga da usvojiš i primeniš... Srdaćno tvoj, Orthodox_SRB

Да, као и сви... Свакодневно, свесно или несвесно, са добрим или лошим резултатима. Важна је стална свесност, како би то што радимо на себи било Богоугодно. А управо проблеми, тј искушења јесу прилике када треба радити на себи.

Ја сам одговор на ово питање нашао у ПАЖЊИ. Кад смо спремни неког да саслушамо да болујемо његове ране и да се радујемо у његовој срећи то је сигуран знак да смо том човеку поклонили своју љубав. Јер кроз пажњу коју поклањамо другим ми им дарујемо љубав. И кроз материјалне ствари се може даривати љубав али ако нисмо спремни да посветимо пажњу и материјална добра је сумњиво да смо дали из љубави. Ако од других очекујемо да слушају наше проблеме и да се радују нашој срећи а сами нисмо спремни да слушамо друге онда је у питању себичност. Шта ми највише волимо? па оно чему највише пажње поклањамо, И видећете да је ту у питању забава. Зато је забава убица љубави према ближњима.

Начелник генералштаба Војске Србије посетио манастир В. Дечани Командант КФОР-а, италијански генерал Салваторе Фарина данас је посетио манастир Високи Дечани заједно са Начелником генералштаба Војске Србије генералом Љубишом Диковићем и његовим официрима. Високе госте дочекали су Епископ Рашко-призренски и Косовско-метохијски Теодосије и игуман манастира Високи Дечани архимандрит Сава Јањић. Након обиласка цркве и поклоњења моштима Св. Краља Стефана Дечанског високи гости су се задржали око сат времена у разговору са Владиком, о. Савом и дечанским монасима. Владика Теодосије је испред Епархије и братства манастира изразио велику радост што има прилику да укаже гостопримство началнику генералштаба Војске Србије и његовим официрима. Ова посета је уследила на иницијативу команданта КФОР-а који је искористио прилику да генералу Диковићу и његовим сарадницима омогући да заједно посете манастир Дечани након њиховог састанка у главној бази КФОР-а у Приштини. Извор: http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/komandant-kfor-general-farina-i-nacelnik-generalstaba-vojske-srbije-general-ljubisa-dikovic-po

poslednjih nekoliko meseci, i pored sve svoje smirenosti i razložnosti, sam u sebi našla ogroman potencijal za sve suprotno... za mržnju, agresiju, surovost, bezočnost, bes... ume to prilično da otrezni, kad u jednom trenutku zaboraviš da u meni samoj ne postoje samo better angels of our nature... no, čini mi se da me to nekako bolje definisalo, tj. kakva ne želim da budem, i koliko je još rada potrebno. I naravno, da psihoterapija nije lek za sve, i čarobni štapić, i da kad završiš sa njom, nisi završio sa radom...

Да ли ви читате оно што вам одговарам? Из Милутина произилази да богомили постоје у Босни, а чак и сам Петровић признаје постојање "неких" богомила на основу Г. Схоларија, али не прецизира колико их је и ко сачињава ту групу. Од мене нећете добити одговор колико их је било и како су били организовани, али имате сасвим јасан доказ да их је било, што побија тезу да их није било. Ја сам вас пак позвао да објасните Милутина, али ви то прескачете.

"Бити човек, како то горко звучи..." Већ годину дана активно лупам главу да сазнам шта уствари значи волети неког. Мораћу ово да запамтим пошто мислим да је добро за почетак, макар и формално, док не пређе у навику. Кад би постојала формула за љубав... И за ово свака част! d(^_^)b Ова мисао ме је подсетила на једну причу из Старечника о монаху који је код једног брата видео уредну келију и задивио му се помисливши да уредност келије осликава и чистоту његове душе. Код другог брата је наишао на неуредну келију и опет се задивио помисливши:"Овај брат се толико стара о чистоти душе да не стиже ни да мисли на келију." (n_n)

P.s..Rad n sebi je unožavanje talenata. Matej 25.

Нико oд политичара није на фрескама Саборног храма 30. Јануар 2014 - 15:44 Поводом посљедњих злонамјерних медијских навода о фрескопису у храму Христовог Васкрсења старјешина Саборног храма са свештенством овог храма саопштава да у природи Цркве није да било кога ставља у рај и пакао, већ да је она отворена за сваког човјека било ког националног, политичког и друштвеног опредељења, свједочећи Христа као вјечну Истину, Пут и Живот. То свједочи Саборни храм Христовог Васкрсења, како архитектуром и умјетничким решењем, тако и фрескописом. Стога осјећамо за своју дужност да овом приликом демантујемо све наводе и изјаве по новинама. Не улазећи у одвајкада признату слободу умјетничког изражавања и сликарску симболику одговорно тврдимо да лик у ктиторској фресци приписан Милу Ђукановићу представља др Ратка Митровића, професора Универзитета, члана Грађевинског одбора храма Христовог Васкрсења и стручњака који је дао велики допринос при градњи истог храма. Приписивати пак митрополиту Амфилохију да одређује ко ће бити стављен у рај или пакао, значило би приписати му да преузима на себе оно што само Богу припада и то на страшном суду Божијем, што би било потпуно неразумно. протопрезвитер-ставрофор Драган Митровић старјешина Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици СПЦ Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

takav im posao, mediji i novinari sve živo čačkaju samo da bi imali nekog materjala , kako bi drugačije zaradili platu... prvo - što stavio Mitropolit patrijarhe na fresci, pa Đukanovića, sad Krivokapića, a sutra će već nekog četvrtog da pronađu kao senzaciju i ujedno napad na crkvu. ako to nije napad, onda podmehivanje i ujedno omalovažavanje na sav taj rad i trud koji su dosta njih učinili i da iznikne ovakav lep hram. to što ima onih koji su radili protiv crkve i naroda, i koji isti ti to danas rade - dal će ih Gospod poslati tamo na nako zasluženo mesto, to samo On najbolje zna, za svakog od njih i nas, ponajbolje poznaje naša srca i tako će mo nešto zaslućiti dal po pravdi i milosti, nešto će biti!

Свакодневно "покушавам" да радим на себи. Али кад размислим какав је то рад долазим до закључка да у питању првенствено уживање у уметности и читању разноврсних књига за које проценим да би ми на било који начин биле корисне, највише у духовно-моралном смислу. У преводу, теоретски радим на себи али избегавам да своја "достигнућа" потврдим кроз праксу (=искушења) у свету налазећи разне изговоре или једноставно занемарујући друштво и околности у којима се налазим. За сада толико...

Isto, što sam starija, počinjem sve manje da verujem da smo mi nekako "skriveni" od sebe, pa treba da otkrijemo kakvi smo, niti podržavam narativ o "autetntičnom Ja". Čovek je biće u stalnom odnosu sa Drugim, i ustalnom nastajanju i promeni. Drugo, za ustanovljavanje identiteta su potrebne i neke godine i "pređena kilometraža" Ima ona pesma od Hladnog piva "Pravo JA", ne mogu da okačim link ka utubu, jerbo sam na poslu: U oglasu je velikim slovima pisalo: Otkrijete svoje pravo ja! otkrijte koliko sebe znate mogućnost plaćanja u tri rate Rekoh sebi zašto ne bi nakon toliko godina upozn’o tog gospodina pa da s kolegom superegom budem jing i jang u jednom tijelu. On tih i miran, bistrog uma balansiran kao nova guma ima stan u centru, zdravu jetru i još stojednu kvalitetu častimo se sladoledom i on voli strachatellu... I krenuh do telefona naručit pravo ja za doma ćuh halo i ostah smeten što ako je kreten? Parazit, bez ideja? Umjetnik? Član hadezea? Po cijeli dan na plejki puši travu Otkida na reiki i zdravu hranu Što ako pravo ja odnosno on bude veliki fan Celin Dion Što ako mrzi žene ili je tužni samac koji će pitat mene da mu budem jamac? Što ak' je pljunuti Kerum, dila herbalaif ili ne daj bože-nosi RAIF!!! Čuo sam halo? halo? i rekoh "joj oprostite pogrešan broj"

Дакле, то није никакав интерни уговор наше војске са НАТО пактом, него је то анекс Дејтонског споразума, оглашеног о Аранђеловадну 1995. године, а овај анекс је усвојен лета 1996. године... http://www.oscebih.org/documents/osce_bih_doc_1999073011120616ser.pdf И не верујем ти да је ишта топљено од тенкова сем Т-34, и можда понеки Т-72, који није могао да се каниобализује. Т-84 није ни један свакако... А Т-34 јесте био на Космету, али само у улози лажних мета за оне иза НАТО-а. Па су га и они "топили"-а пријављивали командирима да су уништавали 84-ке... Зато се мамалзи и јесу чудили када су видели онолики број тенкова када се војска повукла са Космета након Кумановског споразума... А нигде нисам рекао да је у војсци све у реду. Али хоћу да кажем, да се и поред свих мука и невоља, настоји да се стање поправи и доведе у ред. И неко се труди и поред свих материјалних ограничења и кризе, али је ружно рећи да војска не постоји. На то сам мислио, ако капираш, а не да се сад с` тобом препирем и "ово-оно"

E брате, лепо си ме насмејао. После тога би писали са Тонга како је Београд срце Србије и како га треба вратити. О рату могу да причају само они који су га прошли 90-тих. А колико сам видео до сада, ни један учесних истих не прича такве ствари пошто зна шта је рат и која је реалност. Ми морамо да схватимо да се борба не добија ратовањем (поготово у нашем случају), већ дипломатијом, парама, лобирањем. Ми о рату не треба да причамо у наредних 100 година, пошто нам ништа добро није донео. А треба да се бацимо на горе наведене ствари и да направимо неки државни интерес и план у наредних не годину, две, десет, већ за наредних 50, јер тако раде озбиљне државе.

O, izvinjavam se - Milutin se zovem. Hvala vam svima još jednom!

Драги пријатељи, браћо и сестре, Често размишљам о овој теми и размишљам колико се српски народ (јасно и сви други народи) заправо бави собом и ради на себи? Понекад ме поразе резултати, међутим, неки светли примери ме још више затекну и дају невероватан ветар у леђа да и ја пожелим да радим више и јаче! Да ли ви радите на себи? Колико радите на себи? Шта подразумевате под тим? На пример, ја се рецимо, баш трудим да радим на себи и што више залазим, то више видим потребу да сложим све оно несложено, али често ме поколеба ова чињеница да има толико тога несложеног, јер морам с времена на време да уложим већи напор... Рад на себи је дефитивно процес који почиње са нама и завршава се са нама. Можемо да игноришемо истинску потребу да себе упознамо и тиме занемаримо призив душе, а можемо повремено да застанемо и поразговарамо са собом о одређеним стварима. Међутим, данашњем човеку контакт са душом је толико ометен спољним утицајима да је потребан невероватни напор да поново успоставимо везу... Желим да верујем да свако има потребу да застане и мало промисли о себи и ситуацијама у којима се налази, али чињеница је да многи упорно беже.. од себе. Не бих се овде пуно бавио тиме зашто је то тако, осим да је реч заправо о огромном страху. У разговору са психологом, када сам поставио питање зашто упорно бежимо да се сусретнемо са собом, одговорила ми је да се људи заправо боје тог ,,чудовишта" које би могло да изађе на површину... Мало ме је то и затекло... - Да ли то значи да ми не верујемо да смо у бити добри? Лец ток пипл! Лец ток! п.с. Одавно сам престао да цитирам познате мислиоце и додајем чланке паметних људи. Мени то више не значи пуно. Значе ми искуства, лична мишљења, богатство различитости и индивидуалности, па бих волео да одговори буду чисто искуствени.

Папа Фрања: Холокауст је „срамота за човечанство“28. Јануар 2014 - 14:26 Поводом ослобађања логора смрти Аушвица Папа Фрања пише свом дугогодишењем пријатељу аргентинском рабину Скорки Папа Фрања је истакао у писму да је Холокауст „срамота за човечанство“. Такав хорор се не сме више поновити, каже се у папином писму аргентинском рабину Авраму Скорки, а преноси Радио Ватикан у понедељак. Писмо је прочитано исто вече пре концерта у Риму поводом сећања на холокауст. Музичари су овом приликом свирали на 12 виолина и на једном челу који потичу од преживелих и жртава холокауста. Публика је саслушала композиције Вивалдија, Бетовена и других великих композитора, „иза чијег звука музике се осећа мирни звук историјских суза“, пише папа. Ове сузе су оставиле трага у срцима народа. Папа жели концерту многе слушаоце. 27. јануар, дан ослобађања логора смрти Аушвица, обележен је у многим земљама света као спомен на помор европских Јевреја. Извор: Катпрес

Баш сам размишљао да мало разгледам по форуму у потрази за хаику поезијом. Видех много покушаја али то су углавном само кратки стихови, у најбољем случају - сенрју. Ево о чему се ради - хаику се у традиционалном облику састоји од 17 "онђи" (у језицима Европе и др. се најчешће сматрају слоговима) у распореду 5-7-5. Нпр.: ето, то је гроб Канешире јунака, шака пиринча Међутим, јако је тешко да се превод песме са јапанског оригинала тачно уклопи у 17 слогова, обично их има мање кад се преведе. Стручњаци лингвистике су проценили да дужина од 17 онђи-ја одговара дужини од 12-15 слогова, у зависности које се речи користе. Тако је препоручено (не и наређено) да хаику песме које настају на Западу буду дужине 12-15 слогова, структурираних у форму: краћи-дужи-краћи стих. Нпр.: чекање - на врби виси пун месец Ево још неких одредница које сам нашао на адреси http://poezija.6forum.info/t1914-haiku-poezija: "Хаику често садржи реч која упућује на годишње доба у којем је хаику настао. Хаику је непосредни израз пјесниковог доживљаја, при чему није пресудно размишљање, закључивање, поучавање и слично. Хаику песник урања у предмет своје пјесме и не истиче своје ја. Тема хаику песме najчeшћe је природа и човек у њој. Љубав у значењу ероса уопштено, није предмет хаику поезије. (Ово важи за било коју емоцију. Непосредно изражавање песникових осећања се сматра наметањем.) Да би неки доживљај био забележен као хаику, мора имати и своју поетску вредност (тзв. "аха" или "хаику-момент") којом се издиже изнад било каквог доживљаја без посебног значења. Лепота хаику је у његовој истинитости, непосредности, и посебно у томе што је њиме нешто можда већ раније познато доживљено на нови начин – чистије, снажније, дубље. Време у којем се хаику догађа је готово искључиво садашњост – хаику је поезија овде и сада. Хаику није афоризам, није пословица, није минијатура – није песмичак. Хаику не сме бити накићен. Хаику не трпи риму, јер је то за њега прејако средство пригушило би му истанчане нијансе. По правилу, хаику нема наслов." Има ту још финеса али ово је нешто основно. Наравно, као и у духовном животу, искусни могу по нахођењу и одступати од појединих правила ако сматрају да ће тиме постићи веће добро. Што се тиче нас почетника пожељно је да се придржавамо правила бар док не очврснемо. Ево једног мог скромног покушаја: недељно јутро, у црквеној порти опада лишће

http://www.youtube.com/watch?v=nE7SbiKzDzE

Драшко је добар човек .Добрим људима не требају парапсихолошке моћи.