Најбољи чланови

:laugh:

Као што Јован Љествичник рече: сан је покрет нашег ума током спавања! "Не може се сакрити да је моћ нашег разума сасвим мала, и да смо ми пуни сваког незнања. Јер, као што грло разликује укус хране, тако и слух распознаје мисли кроз речи; као што сунце открива слабост наших очију, тако и речи испољавају незнање душе. Ипак, закон љубави нас присиљава и на оно што превазилази наше моћи. Стога ми се чини (иако не тврдим), да би после поуке о туђиновању, па чак и у њој самој, требало нешто рећи о сновиђењима, како не бисмо били неупућени и у ово лукавство препредених демона. Сновиђење је кретање ума при непокретности тела. Машта је обмана очију док свест спава. Машта је вансебност ума док је тело будно; она је посматрање онога што не постоји. Узрок због којег смо решили да после претходне поуке говоримо о сновима је сасвим јасан: када се ми, оставивши ради Господа свој дом и своје сроднике, предајемо туђиновању из љубави према Богу, демони пробају да нас узнемире, представљајући нам наше сроднике како тугују, или како умиру, или како их због нас затварају и пљачкају. Стога, онај који верује сновима личи на човека који трчи за својом сенком, настојећи да је ухвати. Демони сујете су пророци у сну. У својој препредености, по извесним знацима, они закључују шта ће се десити, те нам јављају унапред, како бисмо се ми дивили када се виђења у сну испуне на јави, те почели да о себи високо (672) мислимо - као да смо већ близу дара прозорљивости. Такав човек често постаје пророк у очима оних који верују демону. За оне, пак, који демона презиру, такав је увек лажљивац. Као дух, демон види шта се дешава у ваздушном простору. Приметивши да неко, на пример, умире, он о догађају лаковернима предсказује у сну. Демони, међутим, ништа не знају о будућности по предзнању. Уосталом, и лекари су у стању да нам предскажу смрт! Често се демони преображавају у анђела светла и узимају лик мученика, те нам у сну представљају како им [тј. к анђелима или мученицима] прилазимо. Када се пробудимо, они нас испуњавају радошћу и поносом. То нека ти послужи као знак преваре. Јер, анђели, када се јаве, показују вечне муке, и Страшни суд, и прогнање из Царства Божијег. Оне који су се пробудили од таквог сна, испуњавају дрхтањем и снужденошћу. Ако почнемо да им се покоравамо у сну, демони ће нам се и у будном стању ругати. Човек који верује сновиђењима, потпуно је неискусан. Философ је, пак, онај који им уопште не верује. Веруј само оним сновиђењима која ти објављују муку и Суд. Али, ако те доводе до очајања, онда су и они од демона." http://www.svetosavlje.org/biblioteka/lestvica/pouka03.htm

Ако си на мене мислио, јединог ђавола кога би добио је од моје жене када би се удубљивао у такве спотове

Неки трговац послао је свог сина да код најмудријег од свих људи научи Тајну Среће. Младић је пуних четрдесет дана ходао кроз пустињу све док није стигао до једног лепог замка на врху планине. Ту је живео Мудрац којег је младић тражио. Уместо да наиђе на светог човека, наш јунак је, међутим, ушао у једну салу која је врвела од људи; трговци су улазили и излазили, неки људи су разговарали по угловима, један мали оркестар је свирао пријатне мелодије, а ту је била и богата трпеза пуна најлепших јела из тог краја света. Мудрац је разговарао са свима и младић је морао да сачека два сата док је дошао ред на њега. Мудрац је пажљиво саслушао разлог младићеве посете, али му рече да у овом тренутку нема времена да му објасни шта је то Тајна Среће. Препоручио му је да се прошета по његовој палати и да се врати кроз два сата. -У међувремену бих те нешто замолио – додаде Мудрац, пружајући младићу кашичицу за чај, у коју је кануо две капи уља. – Док будеш ходао, носићеш ову кашичицу и настојаћеш да се уље не проспе. Младић је почео да се пење и силази степеницама палате, стално мотрећи на кашичицу. После два сата, вратио се пред Мудраца. -Дакле – упита Мудрац – јеси ли видео персијске ћилиме у мојој трпезарији? Јеси ли видео врт који је највећи Мајстор међу баштованима пуних десет година уређивао? Јеси ли приметио прекрасне пергаменте у мојој библиотеци? Младић је посрамљено признао да није видео ништа. Његова једина брига је била да не проспе оне две капи уља које му је Мудрац поверио. -Онда се врати и упознај чудеса мог света – рече Мудрац. – Не можеш имати поверења у човека уколико не познајеш његов дом. Сада већ смиренији, младић узе кашичицу и поново крену у шетњу палатом, овог пута обраћајући пажњу на сва уметничка дела која су висила са таванице и по зидовима. Разгледао је вртове, околне планине, приметио нежне цветове и укус са којим је свако уметничко дело постављено на право место. Вративши се код Мудраца, у детаље му је препричао све што је видео. -Али где су оне две капи уља које сам ти поверио? – упита Мудрац. Погледавши у кашичицу, младић примети да их је просуо. -Ето, то је једини савет који могу да ти дам – рече Најмудрији од Мудрих. –“Тајна среће састоји се у томе да посматраш сва чуда овог света, али да никад не заборавиш ни на оне две капи уља у кашичици.“ http://svetidimitrije.no/kultura/poucne-price/1699/tajna-srece.htm

Када легнемо да спавамо тада смо погодни за деловање страсти, што од саме наше природе што од злих духова. Тада се опуштамо телесно и духовно тако да смо слабији него када смо будни и трезвени. Због тога свети оци не препоручују дуго спавање и дужи боравак у постељи након буђења, него да се одмах устане. Зато увече у молитвама пред спавање говримо : "Господе Боже наш, у кога веровасмо, и чије Име изнад свакога имена призивамо, дај нама који одлазимо на спавање одмор души и телу, и сачувај нас од сваког сањарења и тамне сласти; заустави навалу страсти; угаси распаљене прохтеве телесне "

Хорић...

У том случају би престао да буде папа. Ако би се папа заиста покајао и КЦ се буде одрекла погрешних учења и вратила Православљу, тада бих га прихватио као Епископа Рима у случају да буде постављен на то место од стране Цркве. Мада бих и даље сумњао у искреност те одлуке, уз бригу да се временом све не врати на старо, миц по миц... Већа је вероватноћа да видим НЛО него папино преобраћење у Православље

С обзиром на скори почетак Часнога поста, а поводом обележавања празника Првог и другог обретења главе Св. Претече, Св. 40 севастијских мученика и преноса моштију Св. Николаја Жичког, Св. архијерејски Синод донео је следећу одлуку: - да ће спомен на Прво и друго обретење главе Св. Јована Крститеља који ове године пада у суботу месопусну, 24. фебруара / 9. марта бити обележен у петак 23. фебруара / 8 марта (Велики типик, саставио протојереј В. Николајевић 46а) - да ће спомен Светих 40 мученика севастијских (Младенци) који пада у петак прве седмице Часног поста, 9/22 марта, бити обележен у недељу сиропусну 4/17 марта (Велики типик, саставио протојереј В. Николајевић, 46а) - да ће празник Преноса моштију Св. Николаја Жичког, који пада на Велики петак, 20. априла / 3. маја бити обележен у уторак Светле седмице 24. априла / 7. маја (с обзиром на то да спомен Св. Великомученика Георгија пада на васкршњи понедељак). http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/obavestenje-o-pomeranju-proslave-praznika-obretenja-glave-sv-pretece-40-sevastijskih-mucenika-

Налепница на мом пунтићу... 0442_feel

У понедељак 22. 04. 2013. у 19 сати на ВИП ЖРУ ДИВАНУ су гости ГОРИЦА И ДРАГАН водитељи БУЂЕЊА на радију Београд 1 Горица Нешовић је рођена 1964. године у Београду, где је завршила основну школу и гимназију. Постаје сарадник Омладинске емисије "Ритам срца" на Студију Б. До 1989. је на Студију Б водитељ у музичким емисијама, квизовима, топ-листама. На Телевизији Београд је у школском програму "Понедељник" и у огледном програму Трећег канала и била је на Радију Бе92директорка програма. Објавила је две књиге надахнуте обичним животом "Причи никад краја" и "Куварица".Заљубљена у радио, занесена биљкама и природом, Теслом, људском енергијом... Драган Илић је рођен 1969.у Приштини. Основну и средњу заврши у Бањалуци, а у Београду дипломирао психологију, био некада бубњар. Ожењен је и има два сина. Од 1994. је на Б92. Његове омиљене емисије које је смислио и водио су "ТВ Манијак", "Такси Б92", "Манијаци на Точковима". Оснивач је музичког фестивала "Ринг Ринг". Колумниста је недељника Време. Добитник је награде за ТВ критику Душан Тимотијевић и Оскара популарности 2009. Драган и Горица су водили емисију "Дизање", а као власници независне продукције „Супер миш“ су од 2010. на радију Београд 1 са јутарњим програмом БУЂЕЊЕ од 6 до 9 у којој су потпуно одговорни за продукцију програма, укључујући садржај и слушаност. Причаћемо о утицају медија на друштво, радију,БУЂЕЊУ, путешествијима по Србији, људима које су упознали, БУДИ МУШКО клубу, Комуналној Србији, и ономе што ви будете питали укључењем у наш ДИВАН. Све можете пратити уживо са насловне стране мреже Поуке.орг или преко нашег Јутјуб канала (горе десно је иконица јутјуба). Да бисте се укључили у разговор потребно је једнио Гугл+ профил и камерица и микрофон. Дакле: ДРАГАН и ГОРИЦА, ЖРУ Јер, слава Богу- тако смо у могућности!

Зато што је тај генерал сам по себи контраверзан, а свако ко је био у рату у регији где је он био, а поготово ако је био код њега у штабу, рећи ће ти и због чега. Да не помињемо оно хапшење после две иљадите. Није ми мило ко год од Срба да буде осуђен тамо, не због тога што сам неки ултранационалита или их сматрам невинашцима, него зато што се тамо гради колективна кривица једног народа који је поражен у ратовима, шта год да каже било ко од ових либералних свезналица. Зато ми је и драго што је пуштен, ал тешко ми је да поверујем да би са истим тим доказима био пуштен и неко ко није Перишић.

Данас је петак, 1. март. До краја године има 305 дана. 16. фебруар - Свети мученици Памфил, Порфирије и других 12 мученика Времеплов: Рођен Станислав Винавер На данашњи дан 1891. године рођен је српски писац и преводилац Станислав Винавер, један од најзначајнијих и најразноврснијих стваралаца у новијој српској литератури. Студирао је математику и музику у Паризу, а између два светска рата је радио као новинар. У Првом светском рату је учествовао као добровољац у Српској војсци, окупацију земље у Другом светском рату је провео у немачком заробљеништву, као резервни официр Краљевине Југославије. Од 1945. радио је у Београду као професионални писац и преводилац, једно време и у агенцији Танјуг. Немиран, радознао, динамичан дух, музички обдарен, био је један од протагониста модерне српске књижевности после Првог светског рата, истраживач и креатор слободнијег песничког израза и књижевног језика. Дела: збирке песама "Мјећа", "Варош злих волшебника", "Чувари света", "Европска ноћ", "Пантологија новије српске пеленгирике", "Најновија пантологија српске и југословенске пеленгирике", проза "Приче које су изгубиле равнотежу", "Године понижења и борбе, живот у немачким 'офлазима'", "Ратни другови", "Шабац и његове традиције", есеји "Гоч гори, једна југословенска симфонија", "Живи оквири", "Језик наш насушни", "Надграматика", "Заноси и пркоси Лазе Костића", "Момчило Настасијевић", "Громобран свемира", "Немачка у врењу". 1919. - У Београду се састало Привремено народно представништво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у којем се налазило 296 посланика, постављених указом владе. Посланици су већином били из ранијих сазива народних представништава земаља које су ушле у састав Краљевине СХС, изабраних пре Првог светског рата. 1941. - Бугарска је у Другом светском рату приступила Тројном пакту и већ 2. марта 1941. у њу су преко Румуније почеле да улазе немачке трупе. Реваншистичка политика Бугарске још више је тада усмерена против Југославије, према којој је имала територијалне претензије. 1942. - У Чајничу је формирана Друга пролетерска бригада. У њен састав ушли су тада припадници Ужичког, Чачанског и Другог шумадијског одреда, све заједно око 1.000 људи. Први командант Друге пролетерске бригаде био је Ратко Софијанић. 1946. - Рођен је српски генерал-пуковник пилот Љубиша Величковић, једини генерал који је погинуо током агресије НАТО на Србију (СРЈ) 1999. Обављао је све летачке и најодговорније командне дужности у Ратном ваздухопловству и Противваздушној одбрани ЈНА и ВЈ и први је Србин који је летео авионом "Миг 29". Био је наставник летења, командант летачке ескадриле, пука и корпуса, секретар Савезне дирекције за контролу летења, начелник Генералштабне школе ВЈ, начелник Сектора за РВ и ПВО Генералштаба ВЈ и командант РВ и ПВО ВЈ. У тренутку погибије приликом обиласка јединица на првој линији, обављао је дужност помоћника начелника Штаба Врховне команде за РВ и ПВО ВЈ. 1958. - Умро је српски вајар Тома Росандић, први ректор Академије ликовних уметности у Београду, члан Српске краљевске академије. Каменорезачки занат учио је у Сплиту, а вајарство у Венецији и Бечу. Био је одличан клесар, али је најбоља дела створио у дрвету, с изванредним осећајем за његову структуру и материју. Израдио је више јавних споменика, укључујући велику групу "Играли се коњи врани" испред здања дома Скупштине Србије у Београду као и скулптуру "Уморни борац" на Калемегдану. 1992. - У Сарајеву је, другог дана референдума о отцепљењу БиХ од Југославије, испред старе српске цркве пуцано на српске сватове. Убијен је отац младожење Никола Гардовић и рањен свештеник Раденко Миковић, и спаљена је српска застава. На референдуму се већина муслимана (Бошњака) и Хрвата изјаснила за отцепљење од Југославије. Био је то увод у грађански рат у тој бившој југословенској републици. 1992. - У Црној Гори се на референдуму већина грађана изјаснила за заједничку државу са Србијом. Челници Демократске партије социјалиста и других политичких странака су тим поводом изјавили да народе Црне Горе и Србије повезују етничке, економске, културне, историјске и друге везе и да их оне упућују на заједнички интерес да живе у једној држави. 1993. - Амерички војни транспортери су изнад источне Босне избацили прве товаре с храном и лековима, чиме је у Босни и Херцеговини започела "Операција падобран". 2012. - Шефови држава или влада држава чланица ЕУ доделили су Србији статус кандидата за чланство у Унији. извор: http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vremeplov/vremeplov:-rodjen-stanislav-vinaver_374407.html ********************************************************************************************************************************** Времеплов (1. март 2013) 293. - Сирмиум (Сремска Митровица) проглашен за једну од четири престонице Римског Царства 1800. - Рођен Адам Драгосављевић, књижевник и просветни радник (Беременд, 01. 03. 1800 - Опатовац, 28. 06. 1862) 1853. - Рођен Лазар Пачу, лекар и политичар, министар финансија Србије (Чуруг, 01. 03. 1853 - Врњци, 12. 10. 1915) 1897. - Донет Грађевински правилник за варош Београд 1917. - Рођен др Коста Михаиловић, професор Економског факултета у Београду, академик (Шабац, 01. 03. 1917 - Београд, 19. 09. 2007) 1921. - Умро Никола I Петровић, црногорски књаз и краљ (Његуши, 07. 10. 1841 - Француска, 01. 03. 1921) 1926. - Умро Драгутин Илић, књижевник, син Јове Илића (Београд, 14. 02. 1858 - Београд, 01. 03. 1926) 1944. - Рођен Лазар Стојановић, филмски и позоришни редитељ, књижевник и новинар (Београд, 01. 03. 1944) 1946. - Рођен Љубиша Величковић, генерал - пуковник, командант Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране Војске Југославије (Црљенац, 01. 03. 1946 - Банат, 01. 06. 1999) 1988. - Почело емитовање емисије "Градинар" Првог програма Радио Београда, уредник Мирјана Анастасијевић 1992. - Референдум о независности и самосталности Босне и Херцеговине 1992. - Муслимански напад на српске сватове у Сарајеву - увод у рат у Босни и Херцеговини 1992. - Референдум у Црној Гори о заједничкој држави са Србијом 2000. - Умро Властимир Перичић, композитор и музиколог, професор Факултета музичке уметности у Београду (Вршац, 07. 12. 1927 - Београд, 01. 03. 2000) 2002. - Умрла Милица Рибникар-Богуновић, вајар (Београд,18. 04. 1931 - Београд, 01. 03. 2002) 2008. - Умро Боривоје Стојановић, позоришни, филмски и ТВ глумац (Београд, 05. 10. 1929 - Београд, 01. 03. 2008) 2010. - Умрла Марија Крањц, модни креатор,уредник часописа "Базар" ( 1950 - Београд, 01. 03. 2010) 2010. - Умро Ђорђе Букилица, мајстор фотографије (Ваљево, 29. 08. 1934 - Београд, 01. 03. 2010) 2010. - Умро Слободан Бобан Анђелковић, новинар Радио Југославије, Радио Београда, "Дневног телеграфа", уредник Новинске агенције Бета (Београд, 1952 - Београд, 01. 03. 2010) извор: http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/1275842/%D0%92%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B2+%281.+%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82+2013%29.html

Ćud je ženska smiješna rabota.Ne zna žena ko je kakve vjere, stotinu će promijeniti vjerah da učini šta joj srce žudi... Mudri vladika Petar II

Спрдајте се али девојка дефинитивно има неки проблем. Мада не верујем да ће га решити преласком у ислам.

Homosexualnost je bila na listi poremećaja do 80-tih godina, a onda zbog jakog homo lobija među doktorima, je skinuto sa liste poremećaja. Oni koji su skinuli sa liste poremećaja, danas izjavljuju da su pogriješili i da bi se trebalo ponovo vratiti tamo gdje je i mjesto. Jednojajčani blizanci nasljeđuju isti genetski materjal, a dokazano je da jedan je homo a drugi hetero. Dakle, nema gena za homosexualnost. To je teorija koja se nameće od strane doktora koji su sami homosexualci, da bi izborili neka svoja prava. Od nasljeđivanja imovine partnera do posvojanja djece. O tome se radi. Ne znam da li ste gledali ili da li je bilo u Srbiji bilo prikazano na TV. Okupljanje pedera i lezbijki pred zagrebačkom katedralom i ljubakanje da bi kardinala podsjetili na Isusovu zapovjed ljubi svoga bližnjega. Eto, takvi su..samo provociraju, ne poštuju svetinju, a onda se čude kada ih netko prebije. Ne samo to, već je najviše pedofila među homo osobama. Jedan poremećaj vuče drugi. I tako u nedogled. Jedan grijeh drugi.

Napredni englesko-srpski rečnik Bean yourself. Opasulji se. Catch the fog! Hvataj maglu! Don't salt my brain! Nemoj mi soliti pamet! For whose grandmother's health? Za čije babe zdravlje? From the little legs Od malih nogu Gee, upside-down! Iju, naopako! Government & Fairy Tale Vlada i Bajka He performs mad worms, Izvodi besne gliste. He was put on the wall paper. Stavili su ga na tapet. Hey, wire, wire, wire, my raincoat is shaking! Hop, žica, žica, žica, drma mi se kabanica!"

Ја сам у мојој парохији крстио до сада преко 500 иранаца и немам никаквих проблема

...i najčešćih, kako kod muškaraca, koji se time hvale, tako i kod žena koje uglavnom to kriju.

http://www.facebook.com/photo.php?fbid=428990603856318&set=a.348781191877260.85276.313621715393208&type=1&relevant_count=1

@@DYNABLASTER, Слажем се! Како и Игњатије напомену, Љествица је можда мало тежа за "сажвакати" али и старац Пајсије исту ствар каже. "Када сањаш ружан сан, никада немој да испитујеш шта си то у сну видела, како си видела, ако си невина, да ли си невина, колико си крива. Када не може да ти науди дању, кушач долази ноћу. Допушта понекад Бог да нас напада у сну, како бисмо видели да стари човек још није умро; Понекад, пак, непријатељ се приближава човеку у сну и приказује му разне снове, да би се бринуо када се пробуди. Зато немој уопште сновима да придајеш значаја. Прекрсти се, осени крсним знаком и јастук, стави крст и дветри иконе на њега и моли се пре него што заспиш. Што више значаја придајеш, то више долази непријатељ да те напада. То се не дешава само одраслима, већ и деци. Чак и малој деци, упркос томе што су анђелчићи, непријатељ долази да их плаши када спавају, буде се уплашена и сва уплакана трче у мајчин загрљај. Иначе им долазе анђели, па се у сну смеше и буде се од велике радости. Према томе, снови које доноси кушач су спољашњи утицаји непријатеља на човека када спава."

Потпуно нетачно. Ево ја службујем у Мачви где су у у оба светска рата немачке казнене експедиције направиле страшне злочине, а да им овдашњи Срби нису то ничим изазвали. Хиљаде људи свих доба су убијени на најстрашније начине, мноштво онога што је генерацијама стицано је опљачкано или уништено, а нико од нас није срушио трули нужник у Немачкој или им убио кућног љубимца. И опет су нас ти исти бомбардовали 1999. и сад нам отимају КиМ. А опет свакоме Немцу је слободно да дође и прође кроз Мачву и нико га неће напасти или попреко погледати, него ће напротив бити лепо примљен у свакој кући, добиће ручак и конак ако треба. Исто тако овде живе људи који нису Срби и нико их не дира, тера одавде или сили да приме Православље. Тај неки аутошовинизам је ухватио корена код нас, да сами себи постајемо највећи непријатељи.

1. марта 1919. године у Новом Саду је основана Ваздухопловна команда војске Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Након завршетка Првог рата и оснивања Краљевине, српско ваздухопловство је постало ваздухопловство новостворене Краљевине и у само неколико месеци је брзо нарасло, јер су му приступили бројни ваздухопловци словенског порекла из аустро-угарског ваздухопловства. Ескадриле "Српске авијатике" су преко Скопља, Ниша и Београда, постепено запоседале аеродроме и хидро базе на територији новостворене Краљевине, а сама Команда је устројена у Новом Саду, и то од штаба Аеропланске ескадре са Солунског фронта. За првог команданта ЈКВ, постављен је мајор Бранко Вукосављевић. мајор Бранко Вукосављевић Поред Команде у Новом Саду, тада је формирана и Пилотска школа и Ваздухопловни арсенал. Команди у Новом Саду су биле потчињене команде у Загребу, Сарајеву и Скопљу, где су поред Новог Сада базирале по једна ескадрила (укупно дакле 4), док се на аеродромима у Љубљани и Мостару налазило по једно ваздухопловно одељење...

Прослава Преподобног Симеона Мироточивог у Хиландару У Хиландару је свечано прослављен празник Светог Симеона Мироточивог који се ове године поклапа са обележавањем девет векова од његовог рођења. Уз празник Ваведења Пресвете Богородице, Светог Саве и иконе Богородице Тројеручице, празник светог Симеона спада у четири славе (панигира) које прославља хиландарско братство. У периоду после пожара 2004 манастир није био у могућности да прими велики број гостију и свечаније прославља овај велики и значајан празник. Уз Божију помоћ и напредак на обнови конака, ове године је уз торженствену службу уприличена прослава којој су присуствовали бројни гости. Посебан позив је послат високопреподобном архимандриту Сави (Јањићу), игуману манастира Високи Дечани који због кризне ситуације у којој се његов манастир налазио није могао да дође. Велику радост за хиландараску обитељ представљао је долазак Његовог преосвештенства епископа виксинског и павловског г. Варнаве из Русије. Иако је време било веома лоше у Хиландару се окупио велики број гостију и поклоника. Бдење је почело у понедељак увече у 19 часова. У 2. часа после поноћи уследила је пауза, да би Света архијерејска литургија са часовима почела у 6.30. Након тога је уследила свечана славска трпеза. Лепоти богослужења посебно су допринели појци који су наизменично појали са две певнице, на десној на грчком а на левој на словенском. За десном певницом појали су монах Јаков, протопсалт Протатске цркве у Кареји и монах Нектарије, протопсалт хиландарске келије Светог Николаја, Буразери. За левом су се налазили хиландарски монаси и византијски хор „Свети Симеон Мироточиви“, са хороначалником Лазаром Нешићем. Службу је посебно за ову прилику за византијско појање припремио Игор Зиројевић. Изузетно свечаном изгледу и пуноћи богослужења допринео је велики број свештенослужитеља. Уз епископа Варнаву саслуживали су архимандрит Методије, игуман Хиландара, јеромонаси и јерођакони из других светогорских обитељи као и свештенослужитељи из Русије и Србије. Велики јубилеј девет векова од рођења родоначелника српске државе, оца Светог Саве и оснивача Хиландара, представља значајан датум у историјском памћењу српског народа. Широм српских простора, али и у целој православној васељени, данас се служи спомен на Светог Симеона Мироточивог, као обрасца смирености, помирења и духовног уздизања. Из житија: Велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси. Најпре био крштен у латинској цркви, но доцније ослободи се од те цркве и постане члан цркве православне. Најпре зависио у државном погледу од Грка, но доцније ослободио се те зависности и постао потпуно самосталан. Када је утврдио државу, и веру православну у држави, тада, по примеру свога сина Саве, прими монашки чин у манастиру Студеници 1195. године и добије име Симеон. Жена његова Ана такође прими монашки чин, добије име Анастасија и повуче се у женски манастир. После две године иночества у Студеници Симеон оде у Свету Гору. Ту се настани најпре у манастиру Ватопеду, заједно са Савом. Отац и син проводили су дане и ноћи у молитви. Ту су саградили шест параклиса: Спаситељу, Бесребреницима, светом Георгију, светом Теодору, Претечи и светом Николају. Купе рушевине Хиландара и саграде диван манастир, у коме Симеон поживи само осам месеци па сконча. Кад је био на издисају, Сава га, по његовој жељи, положи на просту рогозину. Са очима управљеним у икону Богоматере и Спаситеља блажени старац изусти ове речи: "Всјакоје диханије да хвалит Господа!" И пресели се ка Господу 13. фебруара 1200. године. Тропар (глас 3): Просветивши се Божанском благодаћу и по смрти показујеш светлост свога живота и изливаш благоухано миро онима који прилазе ка твојим моштима. Свој народ си упутио ка светлости Богопознања, свети Симеоне, оче наш, моли Христа Бога да нам дарује велику милост.

ma ima brate ona prazninu, al ne u duši, nego u glavi.

@@Bigica, Mislim da je ovo što ti se desilo tzv. paraliza sna. Ti si se probudila blizu REM faze, te si relativno bila svesna, ali telo nije moglo da se pokrene, mišići su u stanju hipotonije. Javljaju se i teškoće pri disanju, kao i anksioznost, i liči na napada panike. Takođe mogu da se jave i halucinacije. Neki ljudi su skloniji tome od drugih. Meni se to dešava, recimo, pri naglim promenama vremena, ili ako sam pod nekim velikim stresom. Najčešće se sanja neki strašan i vrlo živ san, onda se jedva probudiš, potpuno uplašen i tek posle nekoliko trenutaka možeš da kreneš da dišeš. A posle te ceo dan boli glava Ustvari, kad malo bolje razmislim, kad god mi tokom dana varira pritisak, dešava mi se i paraliza sna u toku noći... U pitanju je medicinsko-psihološki fenomen, mislim da u zanemarljivo malom broju slučajeva možemo govoriti o demonskom uplivu...

Немој се зезати има да ради оклагија!

Kako je mudar Lestvičnik

Све што ја примећујем у твојим постовима јесте твоја неодољива жеља да хомосексуалност уведеш у светотајинску димензију. Има хришћана који имају хомосексуалне склоности. Многи од њих се исповедају и причешћују. Са њима раде пастири наше Цркве. Чуо сам за многа искуства на том пољу, што ме лично јако радује. Једног само нема - негирања да је хомосескуалност грех и представљања тог греха као врлине. Црква не помаже грешницима тако што шминка грех. Зато су твоје "хипотетичке ситуације" у старту промашај.

Resenje je u skladu sa stanjem potpuno sludjenog naroda koji nema snage ni kapaciteta da izrodi kvalitetnije i postenije ljude koji bi dosli na vlast. Mogu da nas prave magarcima jer smo im to dozvolili...

Ni 4 prijateljstva na planeti ne bi opstala ,kada bi svako čuo šta su njegovi prijatelji o njemu pričali...

Шта значи ДНК на српском? Да Није Комшијино

Ово ме питање мучи већ неко време. Обично се лик Бановић Страхиње тумачи у веома позитивном контексту - као неко ко је опростио прељубу и понижење, па и отворену издају, у време када је то било незамисливо. Пробао је да добије Југ Богдана, оца своје жене, и његове синове, велике и моћне витезе, да му помогну, ал они нису хтели. Уплашили се силног Влах Алије, код ког је Страхињина жена била. Е, сад, шта је моја дилема? Да ли је Страхиња заиста и опростио прељубу, или је само нашао начина да се свима освети на најгори могући начин и понижава их и једе им џигерицу цео живот? Као што већ рекох на оној горе теми о прељуби, постоји могућност да је он жену оставио у животу јер ће она целог живота да носи белег прељубе и издаје, па чак и покушаја убиства свог мужа, све док је поред њега, што ће рећи сваког боговетног дана. Такође, тиме би се осветио и њеном оцу и браћи који су одбили да му помогну: целог им живота набија срамоту, и то на неколико нивоа: ем су кукавице које нису помогле свом зету, ем су васпитали ћерку/сестру да се тако понаша, ем су касније инсистирали на казни, кад је Страхиња одрадио цео посао око победе над Влах Алијом и томе слично. Зашто је ова тема битна? Зато што се цео један део моралног кода нашег народа градио на позитивној личности Бановић Страхиње. Али шта ако се све то градило на лажној слици, накалемљеног на једног јунака који је био све, само не племенит? Интересује ме шта ви мислите о томе, ако ова тема интересује било кога сем мене.

Само ви игноришите Бановић Страхињу. Отворићу посебну тему о Бановић Страхињи.

http://youtu.be/xDprYZ-tgiA

Da se to desi, ne bi bilo većih promena. Papizam je sistem, a Papa samo šraf u tom sistemu. Dakle, Sistem bi samo promenio šraf, tj. izabran bi bio novi Papa koji hoće da bude deo tog sistema. A to da li bi ovaj Papa koji hoće da bude pravoslavan tj. u jedinstvu sa nama, bio zaista od nas i priznat kao episkop Rima, ili čak i kao Prvi, na način kako mi to shvatamo prvenstvo u Crkvi, ne može da se predvidi. A ne može da se predvidi, jer ni mi Pravoslavni nemamo jedinstven stav o prvenstvu u Crkvi, tačnije češće se srećemo sa potpunim nerazumevanjem pricipa na kojima počiva eklisiologija i to je tužna realnost. Mislim da bi takav pojedinačni akt doveo da sledećih posledica: 1.gro RMK Crkve bi odbacio takvog Papu kao i sami i Kardinali tj ceo upravljački papski Sistem i izabrali bi novog. 2.narod RMK Crkve bi takodje većim delom odbacili takvog Papu, ali moguće je da bi sa njim krenuo jedan manji deo vernika iz celog sveta, što bi u stvari bilo mnogo, jer ih ima 1,2 milijarde. 3.zatim bi usledili blokade starog Pape i progoni na svim nivoima od strane zvanične RMK, tužbe, parnice i sl. kao posledica Raskola, a to bi bilo tako tretirano. 4.Kod nas pravoslavnih, ako bismo, a drugačije ne bismo mogli ako nam je do poštovanja eklisioloških načela, prihvatili što znači i priznali Papu kao episkopa Rima i Prvog "medju jednakima", odmah bi ultra pravoslavci koji još nisu u nekom od poznatih raskola, napravili raskol, jedan ili više. Takođe nije isto da li ep. Rima dolazi kod nas kao episkop, ili kao Papa, to ne nosi istu težinu. Npr. ako se povuče kao sadašnji Papa, pa predje, nije isto ako predje dok je još Papa, iako Papa nikada nije samo episkop. U svakom slučaju najbolje bi bilo da, umesto da samo Papa "postane" pravoslavan, dodje do istinskog preumljenja i sjedinjenja obe Crkve i svih njenih članova, službi i struktura. S druge strane, vidimo da se tako nešto kao "promena svesti" i spontano "sazrevanje" svih, nikada u istoriji nije desilo. Slabe su šanse da se tako nešto desi i u budućnosti, i realnije je da se desi nešto ovako, pojedinac povuče nogu ...kao u vašem scenariju o.Ivane Ako bi mu (Papi) dozvolili da preživi tu odluku, voljom božijom je sve moguće, ipak to ne bi dovelo do opšteg jedinstva svih hrišćana. (ovde ni ne razmatramo druge raskole, na koje nužno, osim kao primer, ne bi uticalo ovakvo pomirenje Istoka i krnjeg Zapada /bez protestanata/) Jedinstvo u istoriji moguće je ali samo kratkotrajno, a do toga bi se došlo, ne svešću i zrelošću svih, već uz "pomoć" nevolja i stradanja. Nažalost.

Поштовани В.М.мислим да је веома тешко да се објасни овим путем однос католика и нас.Имате доста књига о томе,истражујте.Хватате се за ситнице.Владика Григорије ништа лоше није урадио.Из поштовања према католицима је клекнуо,поклонио се заједничком Богу -Св. Тројици,то је као да се прекрстио православно при уласку у католичку цркву. То је све.Оставите се даљег. Није служио мису,није појео хостију и то је СВЕ.Владика је зрелији од Вас и зна шта ради.Херцеговина је била и јесте осетљиво подручје.Уништили су цркву и двор у Мостару,толико цркава су порушили.Владика је изворни православац,оставите га на миру.Проучите литературу о упоредном богословљу.Наравно да стоји да је папски примат неприхватљив,те затим филиокве и много,много тога што нас раздваја,али не могу Вам у две речи све детаљно и темељито објаснити.Св.Максим Исповедник је позитивно говорио о исхођењу Св.Духа кроз Сина али овде у икономији или домостроју,па је најизворнији православац којег својатају и католици.

" Када пак говорим о Богу, говорим о Оцу и Сину и Светоме Духу; јер нити се Божанство разлива преко тога- да не бисмо увели мноштво богова; нит се унутар онога (једнога)ограничава - да не бисмо били осуђени за сиромаштво Божанства; те да или због јендоначалија(=уског монотеизма) јеудејствујемо, или да због моштва (богова) јелинствујемо. Јер зло је у оба случаја подједанко, иако је садржано у супротностима. Такве су, дакле, Светиње над светињама (тј. Три Лица Св. Тројице), које су и за Серафиме покривене, и прослављају се (од њих) троструким освећењима (тј. трисветом песмом - Ис. 6,2-3), и сходе се (=сабирају се) у Једно Господство и Божанство..." св. Григорије Богослов

Ја знам. Министра треба да позову монтипајтоновци да им помогне око сценарија за нови филм.

Откако нас је Америка научила да се за "права" боримо на улици, начинили су од нас чопор и у психу појединца усадили психологију масе. Сада та иста Америка Додику спрема Милошевићев сценарио, желећи да га казни због "Јужног тока", прича за "Недељник" рeditељ Емир Кустурица. Он каже да Велики брат не прашта онима који се усуде да мисле својом главом. Атмосфера у свету је скоро идентична као она пред Први светски рат и слути на велико зло... "Корупција је оно што изједа наше биће до костију. То су ти репови које вучемо из отоманских дана јер турски кануни (закони) не да је нису кажњавали, већ су је подстицали и дефинисали. Од свега што смо могли да уткамо у себе, понајвише смо уткали баш то, па је то проклетство постало готово основна карактеристиканашег бића. Зато Андрићград и јесте трн у оку свима, ондашњим и овдашњим, нашим и њиховим, велики камен спотицања малих и мизерних људи... - зато је, ваљда, и чудно кад Емир говори о српству или кад Немања српству спочитава оно што ни Емир не би. Или није?", прича Кустурица. О Косову Кустурица каже: "Косово је истргнуто из српског бића и душе, као срце наживо, а тамо му јесте и кoleвка и корен и то није мит, већ суштинска истина. Уосталом, и да јесте мит, шта то мења?! Та иста Америка направила је цивилизацију на миту... Косово и Метохија остаће наши у оној мери у којој ми не дозволимо да нас убеде другачије. Никада га се не смемо одрећи, нити пристати на лаж да је изгубљено, јер изгубљено је само оно за чим се човек не окрене... Прослављени рeditељ открива и какву прославу сто година Првог светског рата спрема у Андрићграду: Догодине ћемо, даће бог, овде, у Улици Младе Босне, организацији која је окупљала здравомислеће и напредне људе свих вера, обележити годишњицу Првог светског рата, а не у Сарајеву, како неки планирају и где позивају на централну прославу, нудећи богату рефундацију за то. Чему прослава у Сарајеву и шта ће Србија тамо, када се зна да је из рата изашла као једна од највећих и најчаснијих победница? На прослави у Сарајеву је место онима који су били са друге стране рова, али Србији не. Али се осврће и на историјска питања: Ми вероватно никада нећемо на прави начин сагледати значај дела и лика Драгољуба Михаиловића, којим и данас плаше непослушну децу с обе стране Дрине. Једнако и Срби и муслимани, иако је реч о једном од најчаснијих и најплеменитијих српских војсковођа. Једноставно, народ смо парадокса, па је и Дража један од њих. У том истом Првом светском рату победио је аустроугарског каплара на Церу, да би се каплар вратио као маршал и стрељао Чичу, не дозволивши ни гроб да му се зна, што смо му олако опростили и заборавили, прихвативши монструозну лаж о Дражи као ноторну истину...

Знаш ли када је и како настао текст Јеванђеља? То је, пријатељу, научни факат а не гатање. Новозаветни текстови су писани у периоду од половине до краја првога века (дакле, после Христа, неких 15-20 година настају први списи). Црква их је тек у четвртом веку сабрала и одвојила од других списа, направивши тако ово што данас називамо Новим Заветом. За то постоје чвртсти историјски, археолошки докази. Постоје списи отаца Цркве из другог, трећег, четвртог, петог, итд. века који цитирају ИСТЕ ОВЕ СПИСЕ КОЈЕ МИ ДАНАС ИМАМО, а које називамо Новим Заветом. За ово што ви тврдите не постоје никакви докази, осим тврдње у Курану.

Ovo gostovanje je zaista ekskluziva. Jedva čekam. Osećam se kao nekada u vreme "Dinastije" kada se očekivalo ponedeljkom 20h, nakon Dnevnika. Bar jedan sat izjutra uhvatim što kod kuće, što u prevozu "Buđenje" i uvek osetim dobru vibraciju, mada ponekad ni oni nisu u vinkli.

Мотив им је да се нађу онима којима није ни мало лако, а то су тренутно Срби на Косову. Колико знам, скупљали су помоћ и за Србе у Хрватској и у Босни раније. Виђао сам те ликове, нисам никада разговарао са њима, али када дођу у неку цркву или манастир, понашају се боље од деведесет посто "православаца". Посебно кад погледаш како се понашају артемијевци који су шатро мирни тихи породични и црквени људи. Овима можеш у тим стварима само да скинеш капу кад видиш ове "угледне". И знам колико су пута помагали, а да се за то не зна, макар ја нигде нисам чуо. Како се понашају на стадионима, кога рекетирају или шта већ раде, надам се заиста да ће за то једном да одговарају, свима ће бити и боље и лакше када се такви међу њима нађу иза девет брава. Уствари, једва чекам тај дан када ће кренути да се обрачунавају са таквима који гостовања користе да би диловали дрогу или шта слично. Али исто тако верујем да су им мотиви искрени, већини оних који такве ствари не раде, тешко да су баш толике сотоне каквим их многи одавде виде.

Данас је среда 27. фебруар. До краја године има 307 дана. 14. фебруар - Преподобни Авксентије; свети Кирил Словенски Времеплов: Престале да излазе "Новине сербске" На данашњи дан 1822. године у Бечу су престале да излазе "Новине сербске". Лист су 1. августа 1813. покренули и уређивали Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић, студенти медицине у Бечу, обојица родом из Срема. Давидовићу је новинарство и уопште рад на пољу националне културе постало трајно опредељење. Он је творац првих новина и у обновљеној Кнежевини Србији и аутор је првог српског устава - Сретењског 1835. године. Фрушић је постао лекар и није се више бавио новинарством. Њихове новине штампане су тадашњим грађанским правописом. 272. - Рођен је римски цар Константин I Велики, први римски цар који је дозволио слободно исповедање Хришћанства. Константин је рођен на тлу садашње Србије у Наисусу (Ниш). Царем су га 306. прогласили римски легиони у Британији, после чега је у низу сукоба савладао супарнике и сам завладао западним делом Римског царства. Од 312. владао је заједно са царем Источног Римског царства Валеријем Ликинијем, а после победе над њим 324. сам целим Царством до смрти. С Ликинијем је 313. издао Милански едикт о слободи вероисповести хришћана. На Првом васељенском сабору у Никеји 325. помогао је Цркви да сузбије аријанизам. Оснивач је Константинопоља (Цариград), нове престонице царства. 1993. - У станици Штрпци, из воза који је саобраћао на релацији Београд-Бар, група припадника паравојне формације, отела је 19 путника муслимана (Бошњака) - којима се изгубио сваки траг. Отети путници били су држављани Србије и Црне Горе, а сви детаљи овог злочина нису никада расветљени. 1996. - Суспендоване су санкције УН против Републике Српске. 2003. - Хашки трибунал осудио је бившу председницу Републике српске Биљану Плавшић на 11 година затвора. извор: http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vremeplov/vremeplov:-prestale-da-izlaze-novine-serbske_373814.html

Данас је понедељак, 25. фебруар, 56. дан 2013. До краја године има 309 дана. 12. фебруар - Свети Мелетије Антиохијски Времеплов: Убијен српски војвода Станоје Главаш На данашњи дан 1815. године убијен је српски војвода Станоје Главаш, један од челника Првог српског устанка. Право име било му је Станоје Стаматовић. Убијен је према налогу Сулејман паше, после пропасти Хаџи-Проданове буне. На збору у Орашцу, на Стретење 1804. одбио је да предводи Први српски устанак и на његов предлог за вожда је изабран Карађорђе. Његово херојство у боју на Делиграду, у ослобађању Прокупља, опсади Београда и другим биткама опевано је у народним песмама, а Ђура Јакшић је написао и историјску драму "Станоје Главаш". 1785. - Умро је Павле Јулинац српски историчар и преводилац, аутор прве објављене историје Срба на српском језику. Пореклом је био из племићке граничарске породице, највероватније из Сегедина. Завршио је лицеј у Пожуну (данас Братислава). Од 1753. боравио је у Русији, где је започео каријеру војника и дипломате. од 1762. ради при руском посланству у Будиму па у Бечу, а од 1783. налази се на месту руског генералоног конзула у Напуљу. "Краткоје веденије в историју происхожденија славено-сербскаго народа" објавио је у Венецији 1765. под утицајем његовог пожунског професора Јана Томке-Саског. Превео је са француског и у Бечу 1776. објавио Мармонтеловог "Велизарија" роман опште популаран широм тадашње Европе. 1949. - Посмртни остаци Корнелија Станковића свечано су сахрањени у Алеји великана на Новом гробљу у Београду, након што су пренети из Будимпеште, где је Станковић умро 1865. Станковић је оснивач новог националног правца у српској музици. Записивао је и хармонизовао српско црквено појање. Рођен је 1831. у древној породици будимских Срба. Школовао се у Араду, Сегедину, Пешти, а у Бечу је студирао композицију. У Сремским Карловцима проучавао је и бележио усменом традицијом сачувано српско црквено појање. Био је хоровођа Београдског певачког друштва. Допринео је да се за српску музику заинтересују страни композитори, посебно руски, укључујући Чајковског ("Српски марш", данас познат као "Словенски") и Николаја Римског-Корсакова ("Фантазија на српске теме"). Дела: "Православно црквено појање у српскога народа", шест свезака "Српских народних песама", које је хармонизовао за хор, за глас и клавир, или само за клавир. 1995. - Лондонски дневник "Гардијан" објавио је да су босански муслимани тајно наоружавани преко аеродрома у Тузли, уз подршку НАТО, чиме је кршена резолуција УН. 1999. - Кина је у Савету безбедности УН ставила вето на продужење мандата снагама УН у Бившој Југословенској Републици Македонији, што је протумачено као одговор Пекинга на одлуку владе у Скопљу да призна Тајван, због чега је Кина прекинула дипломатске односе с БЈРМ. У БЈРМ су потом остале трупе НАТО, без мандата УН, али су оне убрзо знатно бројчано и технички ојачане и активно су учествовале у НАТО агресији на Србију (СРЈ) месец дана доцније. извор: http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vremeplov/vremeplov:-ubijen-srpski-vojvoda-stanoje-glavas_373237.html

Данас је петак, 22. фебруар, 53. дан 2013. До краја године има 312 дана. 9. фебруар - Свети мученик Никифор (Оданије Сретења) Времеплов: Рођен Светозар Милетић На данашњи дан 1826. године рођен је српски писац, новинар и адвокат Светозар Милетић, вођа Срба у Војводини у борби за национална права у Аустро-Угарској, борац за либералне реформе и непомирљиви противник клерикализма. Био је покретач и водећа личност Уједињене омладине српске, потом оснивач и вођа Српске народне слободоумне странке. Гимназију је похађао у Новом Саду, Модри и Пожуну (садашња Братислава), а Правни факултет у Бечу, где је докторирао 1854. Већ на студијама имао је значајну улогу међу панславистичком омладином. Први пут је за посланика Српског црквеног сабора изабран 1864. а за посланика у Хрватско-славонском и Угарском сабору 1865. Као истакнути српски националиста осуђен је 1870. на годину дана затвора, а 1876. поново је ухапшен и после годину и по дана у истражном затвору осуђен на пет година робије за велеиздају. Мада се посветио политичкој борби, писао је и песме - најзначајнија је "Спасова ноћ", а најпознатија "Већ се српска застава свуда вије јавно". Литерарни рад почео је слободарским стиховима у часопису "Славјанка", чији је био уредник и издавач. Био је први уредник листа "Застава", који је окупљао бројне српске писце и националне раднике тог доба. 1848. - У Паризу је избила револуција. Под притиском устаника краљ Луј Филип распустио је владу 23. фебруара, следећег дана је абдицирао и побегао у Енглеску, а привремена влада укинула је монархију и прогласила републику. Прокламоване су демократске слободе, опште право гласа, слобода штампе, смањење радног дана, право на рад и изборно право за све мушкарце старије од 21 године, а у колонијама је укинуто ропство. Успех револуције у Француској подстакао је револуције и буне у Немачкој, Аустрији, Италији, Мађарској, па и код војвођанских Срба. 1912. - Рођен је Алекс Драгнић амерички слависта и политиколог српског порекла, универзитетски професор, академик, стручњак за негдашњу Југославију. Вишедеценијски професор универзитета Вандербилт, широј јавности постао је познат 1954. по објављивању књиге "Титова обећана земља" после службовања у амбасади САД у Београду, између 1947. и 1950. Током Другог светског рата био је аналитичар за спољне послове у Одељењу за стратешке услуге, претечи Централне обавештајне агенције (ЦИА). Предавао је и на Универзитетима Вашингтон и Ли, био сарадник истраживач при Хуверовом институту, као и дугогодишњи потпредседник Америчког удружења за политичке науке. 1935. - Рођен је српски писац Данило Киш, члан САНУ. Писао је негованим стилом, с модерно схваћеном фабулом. Дипломирао је светску књижевност у Београду. Био је драматург позоришта "Атеље 212" и лектор за српски језик у Стразбуру, Бордоу и Лилу. Дела: романи "Псалам 44", "Мансарда", "Башта, пепео", "Пешчаник", "Гробница за Бориса Давидовича", приповетке "Рани јади", "Енциклопедија мртвих", драма "Електра 70", полемички спис "Час анатомије". 1992. - Договором да Босна и Херцеговина остане у границама у којима је била у СФРЈ, да се уставно уређење базира на неколико ентитета и да преговори буду настављени, у Лисабону су завршени преговори тројице лидера националних странака у БиХ. Неколико дана доцније вођа муслимана Алија Изетбеговић је, на наговор САД, одбио да потпише споразум на који је претходно пристао. 1996. - Француска је као прва земља Европске уније нормализовала дипломатске односе са СРЈ и вратила их на амбасадорски ниво. 1998. - Умро је српски вајар Јован Кратохвил, професор Универзитета уметности у Београду, ректор од 1971. до 1973. Аутор је низа споменика, укључујући споменике палим борцима на Мајевици и у Земуну, споменик на Авали совјетским ратним ветеранима погинулим у авионском удесу, спомен-костурницу у Сансеполкру у Италији. Био је врхунски спортиста у младости - пре Другог светског рата првак Југославије у пливању, а после рата шампион државе у стрељаштву и освајач другог места на светском стрељачком првенству. 2008. - Представници Србије, Хрватске, Италије, Румуније и Европске Комисије договорили су се у Бриселу о учешћу националних компанија у заједничкој компанији за развој пројекта изградње Паневропског нафтовода (ПЕОП) на релацији Констанца - Трст. 2008. - Руски председник Владимир Путин нагласио је, приликом обраћања на првом каналу Руске државне телевизије, да је случај Косова "страховит преседан", који "у суштини ломи читав систем међународних односа, стваран не деценијама, већ вековима". 2008. - Умро је Војин Шуловић, члан Српске академије наука и уметности. Био је научник међународног угледа, професор Медицинског факултета у Београду и директор Гинеколошко-акушерске клинике, као и почасни председник Српског лекарског друштва. 2009. - Умро је Милутин Чолић, филмски критичар, публициста, оснивач ФЕСТ-а. Права и југословенску књижевност студирао је у Београду. Почео је да пише у гимназијским данима, у почетку позоришну и књижевну, а затим и филмску критику. Објавио је више књига из области филма. Био је један од првих сарадника филмског фестивала у Пули и фестивала документарног и краткометражног филма у Београду, један је од оснивача глумачког фестивала у Нишу. Извор: http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vremeplov/vremeplov:-rodjen-svetozar-miletic_372507.html