Jump to content
  • Поуке.орг - инфо

    Епископ западноамерички Максим: Пасхални прелаз

    Веома нам је драго што је, са доласком пасхалних дана, епископ бачки Иринеј (у тексту „Врлина истинољубивости”, објављеном 2. маја 2019) успео да начини прелаз са критичких на много помирљивије тонове из чега је јасно да је његово раније писање у преписци са нама било резултат исхитреног реаговања на Саопштење западноамеричке епархије „поводом свеправославних саслуживања током 2019. године“. Подсећања ради, тим Саопштењем није био директно прозван лично бачки владика, него разни сејачи смутње (у множини!), каквих има не само на Балкану него и у Америци, али се он ипак осетио лично веома погођеним.

    Радује ме да је оно око чега се обојица напослетку можемо сложити, а што на леп начин сумира владика Иринеј, следеће: Нико од нас нема монопол на бригу и молитву за јединство Цркве, за јединство свих и свега, будући да се сви молимо да Господ „прекрати раздоре (расколе) међу Црквама“. Никоме не треба да буде циљ да брани себе, а још мање да свога сабеседника на било који начин вербално порази. Главна и једина могућа тема разговора може да буде само „живот и мисија Православне Цркве“.

    После свих наших дискусија, као непорецива стоји чињеница да православни Срби у Америци могу и сада и убудуће, „несметано“ и „саборно“, да опште са свим осталим канонским свештеним лицима „у тој земљи“ (оним који су под окриљем постојећих канонских православних јурисдикција). Дакле, никоме се не може спочитавати да позива на саслуживање (и) са неканонским свештенством. Сва питања владике Иринеја, попут оног „да ли баш сви, tutti quanti“, била су јасно већ унапред одговорена у објављеном Саопштењу западноамеричке епархије (да, сви канонски, и нипошто не било какви неканонски, укључујући и украјинске). То сада увиђа и бачки епископ када каже: „Елем, у Америци, поред украјинских парохија у цариградској јурисдикцији, које у начелу нису спорне и са којима, мање-више, постоји општење, постоје и украјинске заједнице ван цариградске јурисдикције, што ће рећи чисто расколничке заједнице“. Међутим, такве групације су одувек биле расколничке за све нас, без изузетка! Није непознато да у Америци (као и у другим земљама) постоји мањи број неканонских, расколничких заједница, у које спадају неки Украјинци, као што постоје и групације „артемијеваца“, „мирашеваца“, затим разних неканонских Руса (који су одступили од Заграничне јурисдикције) и сл. Смисао нашег Саопштења, јасан сваком добронамерном читаоцу, није био позив на непрекинуто општење са било којом од наведених расколничких групација, већ са онима са којима се и до сада општило – а то су, наравно, искључиво припадници канонских јурисдикција. Чак и у најновијем обраћању бачки владика нашироко прича о тим расколницима – некако превиђајући факт да се обојица слажемо око тога да са расколницима не може бити општења. У свим таквим случајевима заиста не постоји несагласност између нас двојице (с тим што бих овде исправио владику: Епископски савет Српске Православне Цркве у Америци ни на седници од 29. новембра 2018. године ни на оној од 22. јануара 2019. године није донео наводну одлуку на коју се он позива у последњем тексту, пошто никакве канонске помесне украјинске јурисдикције у Америци не постоје; осим тога епископ Иринеј није добро обавештен ни о „случајевима у Охају“, ма ко да му је ту послужио као извор вести).

    Дискутанти се, такође, априори слажу око тога да било какво неодобрено служење на туђој територији (попут поменуте Словеније) заслужује критику – али то питање и бачки и западноамерички владика треба ваљда да оставе надлежном епархијском архијереју. Такви поступци, наравно, не значе да Васељенски Патријарх има јурисдикцију над целокупном „православном дијаспором“ нити специјалну привилегију да „упада у канонски простор било које аутокефалне Цркве, не питајући је за сагласност, а и не обавештавајући је о томе“. Разуме се, лично нисмо ни спремни ни вољни да усвојимо такву еклисиологију, што смо показaли како у теорији (објављене студије), тако и у пракси. Овде се налази и одговор епископу бачком који је у расправу увео питање смисла 28. канона Четвртог васељенског сабора позивајући нас да се гласно изјаснимо да ли усвајамо теорију Метаксакиса или став владике Атанасија. Одговор се подразумевао: целокупно наше досадашње епископско служење у дијаспори надахнуто је еклисиологијом (начелима и етосом) епископа Атанасија који, занимљиво, до сада код нас није приметио одступања у погледу његовог схватања и тумачења 28. канона Халкидонског сабора. Уосталом, то до сада никоме није ни падало на памет, осим бачком владици; верујемо да то питање, после овог одговора, ни он више неће постављати.

    Прихватамо да је бачки владика из добре намере постављао питања желећи да пружи „контекст и перспективу излаза из данашњега стања нејединства“. Једино нас је чудило зашто је своју „искрено вапајну реч“ нашао за сходно да упућује баш нама и то тако директно. Такође верујемо да је током вишегодишњих састајања свеправославних припремних комисија и предсаборских саветовања умео да брани еклисиолошке принципе. Остаје једино чињеница да његови потписи стоје на свим релевантним документима о православној дијаспори од 1993. године до данас. Иначе, и даље стоји наш став да нас у званичној преписци „Цариграђани ословљавају онако како и ми себе идентификујемо“, те да је у финалним актима Критског сабора наша титула исправљена, што ће се показати, ако Бог да, када та акта буду коначно и званично објављена. Да подсетимо нашу јавност: Свети и Велики Сабор одржан на Криту је као такав примљен од Српске Цркве на Светом архијерејском сабору 2017. године и не постоји никаква званична одлука која би говорила о супротном. У том смислу, изостанак потписа појединих епископа у неким од докумената не мења нити доводи у питање званичан став наше Цркве о овом сабору.

    Напослетку, са радошћу и у потпуности прихватам завршне речи владике Иринеја који, уважавајући позив да се угледамо на светог Василија Великог и друге свете Оце, констатује да и његова и наша настојања на јединству морају остати „у границама православне еклисиологије и вековног канонског поретка Православне Цркве“.

     

    Епископ западноамерички Максим

     

    Извор: Епархија западноамеричка

     




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    пре 10 часа, Ведран* рече

    Наравно да не претендујем да знам шта је у свести или подсвести Еп Максима, али износим само свој утисак јер цео текст ми одише духом помирења, али плашим се не и помирења у истини.

    -

    Ni trunke od pomirenja u istini. Čista 'medjutaktikta'.  'Medjutaktikta' zato što kod svrstavanja na stranu prestaje taktika, a on je to već ranije uradio. Sada i fanari pregrupisavaju redove, posle 'blizkriga' sa ukrajinskom pričom, kojoj je očigledno predhodila duga predpriprema.

    E. Maksim ima dva glavna, prilično očigledna, cilja ovom svojom 'medjutaktiktom' tj. ovim svojim relativno kratkim odgovorom: kratkoročni - malo spustiti loptu pred Sabor SPC, i nesto dugoročniji, videti kako će mu mentori proći nakon stabilizacije redova. Te eventualno krenuti novom taktikom, mala tačka razvodja.

    Medjutim, e. Maksimu, da se naslutiti, 'priča' neće proći minimalno iz dva razloga. Jedan od njih je što vl. Irinej takodje vidi što je očigledno većini ovde, a verovatno vidi i više od toga, te verujem, neće prepustiti da e. Maksim bude taj koji će da svira za kraj igre. 

    Nažalost, ostaje pitanje šta će biti u budućnosti kada takvih kao što je e. Maksim bude još i više. I što nam kola škripe od poodavno, po raznim pitanjima, a vreme se ne da vratiti.

    .

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 1 сат, Дејан Мачковић рече

    Максим се крајње елегантно извукао из цијеле приче. Након почетне агресивности, почео је да спинује, и сад смо дошли до тога "слажемо се у свему". Додатни проблем је што Иринеју треба три мјесеца да напише одговор, па се сад више нико ни не сјећа шта је заправо била тема и повод за дискусију.  Максимови текстови су кратки јасни и питки, и сами за себе имају неку унутрашњу логику и систем, који не може да прође судар са стварношћу, али могу у бесконачним дописивањима. Ова тема више никог не занима и због тога је Максим овде побједио тактиком и техником. Иринеју остаје утјеха да је морални побједник, ако му то ишта значи.

    Игра је завршена, некима је јасно да имамо Јуду међу апостолима, некима није. Мислим да ће се Максим провући на Сабору, тј неће се десити ништа спектакуларно. Иринеј максимално може да извуче неко оштрије саопштење против Украјине, које неће импресионирати никога. Грци су сад у својим унутрашњим сукобима око упражњених златних кока у Америци и Аустралији и Енглеској, чим се стабилизују вратиће се да нас прогутају. Већ јастребови пријете да ће одузети Косово и дати га Албанској цркви јер она може боље да управља и брине се о храмовима.  Бугари јуче помињу Охрид и Климента Охридског као дио своје Цркве пред Папом, а ми ћемо да се бавимо еволуцијом и глупостима ко је геј, а ко није, и ко има каква кола.

    Истовремено пишу нам се црни дани. Мудра кадровска политика и пастирски рад су учинили да имамо преко 80% мање студената и ђака у црквеним школама, тако да ћемо кадровски попуцати за пар деценија. Румунија је неки дан потписала са Пакистаном споразум у коме примају 500 000 Пакистанаца који ће бити радници и живјети тамо. Питање је дана кад ће то урадити и остале балканске земље. Дакле, имаћемо Пакистанце или Афганистанце, а нећемо имати ни кадар, ни могућност да се припремимо за то, нити да одговоримо мисијом . У исто вријеме, сви остали се спремају и имају планове за тај сценарио. Папа мијења Устав Католичке цркве у коме се доктирна вјере подређује мисији и евангелизацији и припремају се за Европу пуну муслимана. Сви ће се снаћи, само ћемо ми пропасти. Жао ми је само што они који су криви за нашу пропаст неће бити живи да виде шта су урадили и коме су нас оставили. Немам никакве наде, песимиста сам.

    Дејане Мачковићу, одлично си ово све написао - браво! 

    Ко си ти у ствари? Да ли је ово твој псеудоним, или си стварна личност? Уосталом, није ни важно, сматрам те једним од великих нада Србије. Ако си, напротив,  матор, онда те свакако сматрам једним од умнијих српских глава тренутно. Не, због овог текста већ због свега што си писао по интернету, а што свеукупно одише невероватном проницљивошћу и смелошћу да се нешто јасно и гласно каже. Драго ми је што си на овом форуму.

    Овај твој коментар додатно поткрепљује моју слутњу да ћемо убрзо, хтели-не хтели (уз НАТО агрументацију), морати прихватити власт архиепископа охридског, како Максим и сматра да је једино исправно (можда Барт планира баш њега? Мада, биће ту још кандидата :0212_rolleyes:). Вратићемо се тако баш на јубилеј, 800 година уназад, само што данас више немамо Св. Саву, а и Србија је прејадна да било шта тражи и условљава.

    Ко зна, можда ће тако бити и најбоље, ако пропадне Српство, а пропашће са овом поделом моћи у земљи и свету, бар неће православље. 

    (...а мене, ако се сете, сете :ani_biggrin:)

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 часа, Дејан Мачковић рече

    Сви ће се снаћи, само ћемо ми пропасти. Жао ми је само што они који су криви за нашу пропаст неће бити живи да виде шта су урадили и коме су нас оставили. Немам никакве наде, песимиста сам.

    Слично песимистично размишљам али ми је мало ближе оно што је недавно Ненад Илић написао у сличном расположењу:

    "А то што се Свети Николај после дугог избеглиштва вратио у Србију нека да свим Србима веру у то да под његовом заштитом Србија неће никада пропасти. Страдаћемо, дотакнућемо дно, али пропасти са Христом и Светим Николајем нашим великим заступником код Христа - нећемо."

    (https://www.facebook.com/dakon.ilic/posts/10219308927382297)

    Зашто? Јер мислим да се око наше пропасти не питају ни само црквене ни само државне ни само свестске силе ни непријатељи ни погубљени подељени народ. Верујем да се (макар нешто или једнако) пита и света земаљска и небеска Србија.

    Можда ми је само тако лакше да мислим али ипак имам осећај да и поред очигледног нашег труда и потенцијала да пропаднемо то неће да се деси, али да дотакнемо дно, то изгледа хоћемо и одлично нам иде.
     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 22 часа, александар живаљев рече

    епископ Максим нас обавјештава да је САСабор 2017. "примио", односно усвојио одлуке, Критског сабора.

    И мени се то заболо у око али вероватно погрешно видимо јер су сигурно заборавили да ставе наводнике:)

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 23 часа, Дејан Мачковић рече

    Мислим да ће се Максим провући на Сабору, тј неће се десити ништа спектакуларно. Иринеј максимално може да извуче неко оштрије саопштење против Украјине, које неће импресионирати никога. Грци су сад у својим унутрашњим сукобима око упражњених златних кока у Америци и Аустралији и Енглеској, чим се стабилизују вратиће се да нас прогутају. Већ јастребови пријете да ће одузети Косово и дати га Албанској цркви јер она може боље да управља и брине се о храмовима.  Бугари јуче помињу Охрид и Климента Охридског као дио своје Цркве пред Папом, а ми ћемо да се бавимо еволуцијом и глупостима ко је геј, а ко није, и ко има каква кола.

    Истовремено пишу нам се црни дани. Мудра кадровска политика и пастирски рад су учинили да имамо преко 80% мање студената и ђака у црквеним школама, тако да ћемо кадровски попуцати за пар деценија. Румунија је неки дан потписала са Пакистаном споразум у коме примају 500 000 Пакистанаца који ће бити радници и живјети тамо. Питање је дана кад ће то урадити и остале балканске земље. Дакле, имаћемо Пакистанце или Афганистанце, а нећемо имати ни кадар, ни могућност да се припремимо за то, нити да одговоримо мисијом . У исто вријеме, сви остали се спремају и имају планове за тај сценарио. Папа мијења Устав Католичке цркве у коме се доктирна вјере подређује мисији и евангелизацији и припремају се за Европу пуну муслимана. Сви ће се снаћи, само ћемо ми пропасти. Жао ми је само што они који су криви за нашу пропаст неће бити живи да виде шта су урадили и коме су нас оставили. Немам никакве наде, песимиста сам

    Amnin za analizu.
    Dodao bih i sitnicu...
    Ako Bački nadjača situaciju, a kao što neko reče "Kada Bulović oseti krv postaje nemilosrdan", može lako da nas odvuče u raskol. Još pamtim ono nesretno pismo Bartolomeju, kad mu vreme nije bilo i nenajavljenu posetu istom od strane Emanuila. 
    """Жао ми је само што они који су криви за нашу пропаст неће бити живи да виде шта су урадили и коме су нас оставили"""
    Nema se šta dodati ni oduzeti.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 16 минута, [email protected] рече

    Ako Bački nadjača situaciju, a kao što neko reče "Kada Bulović oseti krv postaje nemilosrdan", može lako da nas odvuče u raskol

    Сад бачки Епископ испада не само давитељ, свиленим гајтаном, по Жељки, коме ли, него и крвопија и вампир!

    А све зато што је имао храброст да каже реч истине. 

    Треба да се посраме његови нападачи. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

×
×
  • Креирај ново...