Trifke

Ovde bih zeleo da iznesete svoje licno iskustvo (ne citiranje crkvenih otaca) u vezi sa citanjem Psaltira. 
Ovde u manastiru mi imamo tipik da za vreme vecernjeg citamo 1 katizmu a na jutarnjem 2 katizme iz psaltira. Kakvog god da sam raspolozenja pre citanja psaltira kada krenem da ga citam nekako se opustim. Ako je tuga nestane, ako je strah nestane, ako je briga postane mnogo manje, ako je muka predje u radost i td itd. 
Ovde ne mislim kada citam psaltir za tumacenje nego kada ga citam za molitvu, kada pokusavam da reci psalmiste pretvorim u svoje; njegove misli u moje misli. Cak i kada mi misli ,tokom citanja psaltira odlutaju, opet se sve menja u meni i izlazim sa dobrim raspolozenjem. 
Pre sam imao obicaj da citam psaltir pre spavanja i secam se da sam ustajao raspolozen ujutro cak iako je bilo vrlo rano. 
Eto to je moje malo iskustvo. Voleo bih da cujem vase.  

Ovo sam dobio preko interneta:
МИТРОПОЛИТ ПОРФИРИЈЕ - ...Јер тиме што си ти набројао пред свештеником нешто, то може да значи нешто, али исто тако може да не буде ништа.
Дакле, ми хришћани често смо у опасности да тим спољашњим ритуалима осетимо одједанпут муку и терет од тих ритуала јер нас то не изражава, не лежи нам, копирамо друге макар то били и светитељи, али узели смо само један модел,заправо тај светитељ је копирао само, тако да кажемо, Христа који у себи садржи све и онда му је, рецимо, тај подвиг постао терет. То је једна димензија и онда он од исповести нема никакве користи. Онда дође на исповест са стотину страница, након годину дана таквог исповедања сам себи постане смешан, а камо ли оном ко га слуша. Сад замисли одеш са педесет страница пред свештеника и ти му читаш, као он је ту има да те слуша, уствари, немаш ти користи, а њему узимаш време. Јер тиме што си ти набројао пред свештеником нешто, то може да значи нешто, али исто тако може да не буде ништа. Јер треба да постоји претходно, ово што сам рекао, спознаја: ,,Господе буди милостив мени грешноме.“ Спознаја да смо се удаљили истински од Бога и да доживимо у својој души ту потребу за Христом, у нама се већ, уствари, збио процес покајања.

Jeste zabranjeno 2x dnevno

Pričešćivanje na ličnom nivou je povezano sa pokajanjem. To ne znači da moraš da se isovediš pre nego da se pričestiš nego da imaš punu svest o tome šta je to što jedeš i piješ i da se tome prilazi ne kao i svakoj drugoj hrani nego pokajanog srca.  To je najlepše opisao apostol Pavle: 
1Cor 11:17 Ali ovo zapovedajući ne hvalim da se ne na bolje nego na gore sabirate.
1Cor 11:18 Prvo dakle kad se sabirate u crkvu, čujem da imaju raspre medju vama, i nešto verujem od ovog.
1Cor 11:19 Jer treba i jeresi da budu medju vama, da se pokažu pošteni koji su medju vama.
1Cor 11:20 A kad se skupite na jedno mesto, ne jede se večera Gospodnja.
1Cor 11:21 Jer svaki svoju večeru uzme najpre i jede, i tako jedan gladuje a drugi se opija.
1Cor 11:22 Eda li dakle nemate kuća da jedete i pijete? Ili ne marite za crkvu Božiju, i sramotite one koji nemaju? Šta ću vam reći? Hoću li vas pohvaliti za to? Neću.
1Cor 11:23 Jer ja primih od Gospoda šta vam i predadoh, da Gospod Isus onu noć u koju bivaše predan uze hleb.
1Cor 11:24 I zahvalivši prelomi i reče: Uzmite, jedite, ovo je telo moje koje se za vas lomi; ovo činite meni za spomen.
1Cor 11:25 Tako i čašu, po večeri, govoreći: Ova je čaša novi zavet u mojoj krvi; ovo činite, kad god pijete, meni za spomen.
1Cor 11:26 Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, dokle ne dodje.
1Cor 11:27 Tako koji nedostojno jede ovaj hleb ili pije čašu Gospodnju, kriv je telu i krvi Gospodnjoj.
1Cor 11:28 Ali čovek da ispituje sebe, pa onda od hleba da jede i od čaše da pije;
1Cor 11:29 Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujući tela Gospodnjeg.
1Cor 11:30 Zato su medju vama mnogi slabi i bolesni, i dovoljno ih spavaju.
1Cor 11:31 Jer kad bismo sebe rasudjivali, ne bismo osudjeni bili.
1Cor 11:32 Ali kad smo sudjeni, nakazuje nas Gospod, da se ne osudimo sa svetom.
1Cor 11:33 Zato, braćo moja, kad se sastajete da jedete, iščekujte jedan drugog.
1Cor 11:34 Ako li je ko gladan, neka jede kod kuće, da se na greh ne sastajete. A za ostalo urediću kad dodjem.
 

ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ ЈЕВТИЋ 

...Нека вас не збуњују они који на неправославни, манихејски начин мисле и у секташкој заблуди говоре да се, тобоже, “не може причешћивати, ако се једе месо”...
Са наше пак стране, драга Децо, пошто вам овај Васкршњи поздрав упућујемо на Велики Четвртак, дан када је Господ одржао тајну Вечеру са ученицима Својим и преко њих у Цркви установио и предао нама Тајну Свете Литургије = Причешћа, наводимо Свети Канон Светих Отаца Шестог Васељенског Сабора (Трулски Канон 66) који нам јасно и недвосмислено говори да треба да присуствујемо у Црквама у Литургији и Причешћујемо се целе Васкрсне седмице:
“Од Светога дана Васкрсења Христа Бога нашега па до Нове Недеље (=Томине), сву седмицу верни треба да у Светим Црквама неизоставно проводе у псалмима и химнама и песмама духовним (Еф.5,19), радујући се Христу /Васкрсломе/ и празнујући, и слушајући читања Божаствених Писама и наслађујући се Светим Тајнама. Јер ћемо тако бити саваскрсавани и саузношени са Христом”.

Нека вас не збуњују они који на неправославни, манихејски начин мисле и у секташкој заблуди говоре да се, тобоже, “не може причешћивати, ако се једе месо”, јер то није ни Христов, ни Апостолски, ни Светоотачаки наук и предање, како то посведочује и Свети Јован Златоусти у својој Ускршњој Речи, која се чита у Цркви на Васкрс, којом нас Света Црква позива да сви приступимо и учествујемо у Царској Гозби за Трпезом Великодаровитога Јагњета Божијега, наше Нове и вечно Нове Пасхе – Христа Господа, Богочовека и СПАСИТЕЉА СВИХ ЉУДИ И СВЕГА СВЕТА. Јер Св. Апостол Павле каже: “Свако је створење Божије добро, и ништа није за одбацивање кад се узима са захвалношћу /Богу/, јер се освећује речу Божјом и молитвом”(1Тим.4,4-5). Наравно, после Светле Седмице треба постити Среде и Петке, као и остале од Цркве назначене Постове (осим Суботе и Недеље, кад се не пости), али се исто тако треба и чешће причешћивати, а не само у време четири поста. Поготову се треба причешћивати Недељом, јер свака Недеља је Васкрсење. А Ускрс је Недеља над недељама, Празник над Празницима. То је “Дан који створи Господ” – вечно Први и вечно Један незалазни Дан Царства Христовог – обрадујмо се и веселимо се њему, и у њему – Христу Васкрсломе и нас Васкрсавајућем!

... i zedno....

Prijatelju ne treba da prestanes sa pricescivanjem zato sto ne osecas nista. Meni se samo ponekada desi da osetim neku unutarnju snagu. Pricescivanje je tu da dobijes oprostaj tvojih grehova. Prati reci koje svestenici citaju na liturgiji.  Pricescivanje je tu i da bi postao dete Bozje jer kada se pricestis Bog Otac gleda na tebe kao na dete Bozje bez obzira na sve.  Ako nisi nesto veliko zabrljao onda nemas razloga da se ne pricestis. Molim te nemoj da upadas u pijetisticku poboznost duhovnika koji haraju ovde po Srbiji. Na liturgiji postoje dva dela i to liturgija oglasenih i liturgija vernih. Sva priprema neophodna za pricesce se desava na liturgiji oglasenih. Slusaj pazljivo te reci koje cita svestenik. Videces da je u tom delu sve usmerene na molitve koje traze od Boga da prisutne udostoji pricesca. Veruj samo tim molitvama i pusti lupetanja kojekakvih duhovnika. Kada se pocne izgovarati Vjeruju onda pocinje Liturgija vernih i prakticno ostajanje na njoj znaci da ces se pricestiti. . Dakle nemas potrebe da prekines sa pricescivanjem zbog nedostatka osecanja ili zbog nekih losih osecanja koje si imao posle toga.. Znao sam jednog arhimandrita koji je govorio pricesti se pa makar i umro.

I opet nikako se ne oslanjati na osecanja zato sto su ona prevrtljiva. Npr dovoljno je 100 gr cokolade i covek se zaljubi. Velicina jednog covek nije u broju osecanja koja njega mogu da nadvladaju vec u broju osecanja koje moze da pobedi!

Ja se uvek trudim da svoje raspolozenje prema pricescu uskladim sa recima one molitve pre pricesca: Verujem Gospode i ispovedam da si ti Hristos ,sin Boga zivoga,...
Ponekada osetim i radost ali uvek nekako pomalo svecano. Inace priprema za pricesce je svaki trenutak zivota. Mnogo mi smeta kada se to svede na citanje kanona i posebnih molitava. Ja to ne citam.

To samo pokazuje da ti neznaš pta je liturgija. Ovo ti sada namrno neću odgovoriti već ču te prepustiti da istražuješ i jednog dana me poučiš zašto nemože dva puta u toku jednog dana. Ne samo da može dva u puta u tri dana nego može svakoga dana kada ima liturgija. NPR dok sam svojedobno bio u Studenici ja sam se 3 meseca pričešćivao svakoga dana.  Zamisli Rapsodi!  Prosto da ne veruješ. 

E morona, majko mila...

"Usmeriti rakete na ruske nuklearne elektrane"
WWW.B92.NET    

"Usmeriti rakete na ruske nuklearne elektrane"
WWW.B92.NET    

Ako ti odgovorim da li ćeš da mi veruješ?

sve više mislim da nije strašno ni mnogo bitno dal si cepnuo neki burek ili mocart kuglu u sred posta, koliko da si raspoložen i strpljiv prema drugima i učiniš im ono što te zamole
to je po meni veći post, istinskiji reko bih

...
`Oce da kazu - Zelenjarski pristao? Posto je on prvobitno trazio sastanak, a ne Rusi, i to u Donjeckoj oblasti.
Ali jajare sa B52 ne bi bile to sto jesu dok nesto ne izvrnu naopako.
...
"Председник Русије Владимир Путин изјавио је да је спреман да у било ком погодном тренутку у Москви разговара о билатералним односима са украјинским лидером Владимиром Зеленским. Према речима шефа државе, ако Зеленски жели да започне обнављање односа са Русијом, Москва ће то само поздравити."
"Ха ха. Мораће да оде да се поклони цару. И реално је тако, да вазални kнез оде код цара на разговоре, а не да се сретну на спорној територији."
"I da mu donese poklon. Prvo realizacija sporazuma iz Minska (ili bar vidljiv napor u realizaciji), pa onda pred cara u Moskvu.
Verujem da ce to biti i uslov za sustret sa Putinom, jer svaka druga kurtoazna ceremonija bi bila bez smisla."
https://www.mycity-military.com/Aktuelna-vojna-desavanja-u-svetu/Rat-u-Ukrajini-2017-2018-2019-2020-2021-godina_421.html

Stravičan incident dogodio se u subotu u Kosjeriću kada je, nakon jedne fudbalske utakmice, više osoba nasrnulo na sveštenika i golmana Blagoja Gavrilovića iz sela Ražana kod Kosjerića i njegovu suprugu, naočigled njihove maloletne dece.
Kako saznajemo, sve se odigralo nakon fubalske utakmice na kojoj su igrali fudbalski klubovi Crnokosa i Zableće, dok su u automobilu u neposrednoj blizini stadiona bila sveštenikova deca uzrasta 3 i 6 godina.
Mališani su čekali majku koja je svratila u obližnji lokal i trubili su, što je razjarilo goste kafane u neposrednoj blizini.
„Izašli su i krenuli su ka kolima, a onda su psovali decu pokazujući im genitalije, srednji prst i slične gadosti. Utom je naišao i otac Blagoje, a pristigla je i njegova supruga. Izgledalo je kao da je jedan od gostiju kafane odustao kad je video o čemu se radi i da je u pitanju porodica sveštenika“, priča za Novu.rs jedan od očevidaca ovog događaja.
Razmenili su nekoliko reči, a očevidac koji nije želeo da mu otkrivamo ime, kazao je da im je sveštenik rekao da nije u redu to što rade, jer su deca u automobilu. Tada su nasrnuli na njega.
„Jedan ga je uhvatio za vrat, držali su ga tako neko vreme dok su mu vređali suprugu pošto im je ona kazala da ga ostave na miru. On je ponavljao da ne želi sukob, a onda je jedan od tih batinaša šutnuo popadiju u grudi!“, priča nam očevidac.
Jedna žena, koja je takođe prisustvovala incidentu, odmah je pozvala pomoć videvši da situacija postaje ozbiljna.
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs Sveštenika su tada već oborili na zemlju, a sve to naočigled njihove dece koja su sedela u kolima.
„Nesrećna žena je legla preko njega s namerom da ih nekako zaustavi i da im ne dozvoli da ga udaraju. Bilo je strašno, posebno što su sve gledala deca koja će sasvim sigurno imati traume još dugo“, priča nam čitalac koji se našao na licu mesta.
Jedan od učesnika napada je ostavio svoj telefon na licu mesta, priča on, a mobilni je, zajedno sa ličnom kartom koja se nalazila u maski, predat policiji.
Sveštenika i golmana pretukli pred decom, napali i popadiju - NOVA portal 

Čini mi se da je naša civilizacija zamenila ljubav sa bolešćivošću.
Jednom sam slušao neko predavanje gde je neki predavač govorio o ljubavi njegove žene prema njemu i onda ispričao kak je jedanput kada je došao kući izmrcvaren i kada joj se požalio na nevolje koje je doživeo od kolega i drugih ona njemu kazala: Šta sažaljevaš samog sebe to i treba da ti se dogodi. Ti si Hrišćanin! On je posle govorio kako je našao veliku utehu u tome. Ja ga nisam baš dobro tada razumeo ali sam posle shvatio ono što i ovažena u ovoj priči. Bolećivost sažaljeva i čini i  muževe i sinove i kćeri razmaženima. Ljubav, na protiv, ohrabruje za borbu!  Ne znam koliko sam bio jasan u onome što sam napisao ali mi se čini da moramo promeniti sadržaj pojma ljubav u našim glavama!

Odakle ti ova budalaština? Razumem onaj deo o tome da li si ženjen i da li je tvoja žena to je i da li je u toku mesečnog ciklusa žena (to baš i nije zdravo) sve ostalo su teške gluposti! 
Apostol je bio jasan:
1Cor 7:1 Sada o onome što ste mi pisali. Dobro je čovjeku ne dotaći  ženu.
1Cor 7:2 Ipak, zbog bludnosti, neka svaki ima svoju ženu i svaka  neka ima svoga muža.
1Cor 7:3 Muž neka vrši dužnost prema ženi, a tako  i žena prema mužu.
1Cor 7:4 Žena nije gospodar svoga tijela, nego muž, a tako ni muž nije gospodar svoga tijela, nego žena.
1Cor 7:5 Ne uskraćujte  se jedno drugome, osim po dogovoru, povremeno, da se posvetite  molitvi pa se opet združite da vas Sotona ne bi napastovao zbog  vaše neizdržljivosti.
1Cor 7:6 Ali to velim kao dopuštenje, ne kao  zapovijed.
1Cor 7:7 A htio bih da svi ljudi budu kao i ja; ali svatko  ima svoj dar od Boga, ovaj ovako, onaj onako.
1Cor 7:8 Neoženjenima pak i udovicama velim: dobro im je ako ostanu  kao i ja.
 

Значи ја сам ваксоскептик ...опет значи...мудра и промишљена жена .

Подела на „ваксере“ и „антиваксере“ лажна је, редукована и тенденциозна. Она је очигледан пример агресивне пропаганде, срачунат на то да се огроман број људи који су по много чему различитих ставова и сензибилитета, стрпају у исти џак, обележе као скоро малоумни, и, како би се модерним језиком рекло – таргетирају.
Највећи број људи, заправо су ВАКСОСКЕПТИЦИ. У лингвистичком погледу ово можда баш није најсрећније скована реч, али најближа је обиму појма. Ваксоскептика има и међу људима који су се вакцинисали или намеравају да то учине, међу неодлучнима и међу противницима ковид-вакцине. Скепса је основ сазнања и одлика здраве интелигенције. Човек који је у нешто тврдо уверен нема намеру да новим чињеницима надопуњује и евентуално мења своја сазнања. Штавише, може да буде склон да занемарује чињенице уколико оне подривају његов већ формиран став. Скептичан човек отворен је за све могућности, па и могућност да се предомисли.
У случају актуелне пандемије, санитарних мера, протокола о лечењу, појаве различитих типова вакцина и медијског односа према свему овоме – разуман човек има много разлога за скепсу; и оптужити га да је необразован и глуп, приписати му мишљења која му ни најмање нису блиска, у најмању руку је срамотно.
Пођимо, дакле, редом:
1. Највећи број ваксоскептика верује да корона вирус постоји, да је болест стварна и да нас не засипају сарином или „зраче“ 5Г мрежама. Вирус је сличан тежем сезонском грипу и склон мутацијама. Ваксоскептици примећују да људи умиру, чак и они млади и наизглед здрави; само се о томе сада води дневна, детаљна статистика. Они такође примећују да људи могу да преболе и без тежих симтома и без последица, да оздрављују и старији и људи са хроничним болестима, без смештања у болницу и без икакве терапије. О томе се у медијима не говори. Веровали, дакле, или не – људи преживљавају корону, у приличном постотку.
2. Највећи број ваксоскептика није сумњичав према вакцинацији у принципу, верује да је она заштитила човечанство и искоренила многе тешке и смртоносне болести. Они поштују медицинцку науку, лекаре, истраживаче, медицинско особље и неговатеље који подносе огроман терет болести, али и панике и пропаганде.
3. Ваксоскептици нису безобзирни себичњаци незаинтересовани за добробит ближњих, сасвим сигурно не маре мање за своје породице, пријатеље и човечанство од „ваксера“, углавном поштују „мере“, иако нису уверени у њихову ефикасност. За разлику од „ваксера“, међутим, склонији су да посматрају ширу слику, почев од утицаја актуелних и дугорочних збивања на физичко и ментално здравље, па до утицаја на економски и политички систем.
Шта, дакле, изазива сумњу?
1. Од почетка пандемије, санитарни прописи, медицинска мишљења и спровођење заштитних мера били су конфузни, недоследни, неутемељени и неефикасни (у глобалним размерама). Никада није недвосмислено показано да неки поступак има ефекта. Наизменично „затварање“ и „отварање“ градова и држава, употреба, па необразложено повлачење одређених лекова из терапије, наратив о спонтаном „имунитету крда“ који је напуштен оног тренутка када су вакцине постале доступне, непоузданост „брзих“ тестова, „несимптоматски болесник“- оксиморон, признања да „о вирусу не знамо много“ која би се часом агресивно преиначила у понашање као да о њему знамо све – све ово подрило је поверење људи у „струку“. И у оквиру медицинске науке има несагласја у погледу корона-вируса, ефеката мера и терапије. Ако се томе дода помахнитала медијска кампања, стално распиривање панике без икаквих смирујућих тонова, насилно укидање слобода и права грађана, свесна поларизација и окретање људи једних против других, и очигледан уплив политике и крупног бизниса у питање пандемије – сумња постаје сасвим оправдана.
2. Вакцина се очекивала као панацеја. Појавили су се различити типови вакцина и предочено је да ни једна од њих не значи ни потпуну, ни трајну заштиту. Још увек се не зна ни колико би та делимична заштита могла да траје, ни колико је доза потребно да би се она остварила. Због кратког времена у ком су вакцине ушле из тест периода у употребу, оправдано се сумња у то да су довољно испитане. Не зна се какве би могле бити нуспојаве на дужи рок и бојазан од њих је оправдана колико год да верујемо науци; кроз историју, користиле су се здушно пропагиране медицинске праксе и лекови чија се штетност касније откривала (поменимо само „талидомид“). У ходу, сазнајемо да су у болнице смештани људи који су вакцинисани и ревакцинисани; за Astra Zeneca вакцину везује се формирање опасних крвних угрушака. Вакцинација и даље не значи да се нећете разболети, већ да ће симптоми бити блажи и лакши. Било би памети сходно да човек процени сопствене ризике и потенцијалне користи од вакцинације; па како разлога за скепсу има на претек, сада се јавља и неартикулисана идеја о томе да је једина сврха вакцине да умањимо циркулацију вируса и потенцију за мутирање, чиме би се спречило стварање нових сојева. Како ће се спречити циркулација и очекиване мутације вируса ако И ПОРЕД вакцине можете да се заразите – то нико не говори.
3. Пошто постоје различити типови вакцина, ваксоскептик се по правилу информисао о свима из доступних и лаику разумљивих извора. Индикативно је посматрати шта произвођачи и промотери једног типа вакцина говоре о другима – ту се могу уочити слабости и потенцијалне опасности од тих других вакцина. Међутим, претпоставимо да су „све добре“ и да је сада најважније да се сви вакцинишемо. Зашто је онда дистрибуција вакцина толики проблем? Зар није близу памети да се човечанство, научни и технолошки експерти и богаташи који се трсе филантропијом, сада уједине у борби против пошасти и учине све што је у њиховој моћи да све вакцине буду свима доступне? „То нема везе са здравством, то је сад питање геополитике, токова капитала, сфера утицаја...“ Тачно. Ваксоскептици вам то све време и говоре.
4. Питање телесне аутономије и грађанских слобода у светлу крупног бизниса. Добро, јасно је да је за већину медицинских третмана потребна ваша сагласност да то чините на сопствену одговорност. Тиме се медицинске установе и лекари штите од евентуалних тужби ако нешто непредвиђено крене наопако. Овде имамо ситуацију да се владе суверених држава уцењују, да потпишу гаранције да ће оне плаћати за последице евентуалних реакција на вакцину; то од њих траже фармацеутске компаније. С друге стране, у модерним друштвима као аксиом се наметнула идеја о телeсној аутономији – ви имате апсолутну слободу да своје тело бушите, одсецате му делове, пуните га страним материјама; уопште, ви сте власни (па и одговорни) над свим што са њим чините. Сада се од вас тражи да се вакцинишете иако то не желите, методама убеђивања, застрашивања и претњи, које прелазе у економску и социјалну, можда ускоро и физичку принуду (упркос томе што правног основа нема: вакцина још није обавезна!); а ИПАК, одговорност за последице ја ВАША, а трошкове и терет лечења тих евентуалних последица сносиће ваша држава и њен медицински систем (који је непрестано „пред колапсом“, како нам говоре). Уз све то, ватрени заговорници слобода и телесне аутономије сада су постали ватрени заговорници обележавања и екскомуникације неподобних. То нешто говори и о искрености уверења о слободи као највећој вредности; та слобода је селективна и арбитрарна. Такође и лицемерна – они који би вас радо видели у логору, траже од вас да се ангажујете за „опште добро“.
5. Коначно – ваксоскептици у већини нису склони фантастичним теоријама завере. Пратити различите изворе информација, стављати догађаје у шири контекст, уочавати последице догађаја, настојати да се одстрани пропагандни муљ са суве чињенице – одлика је мудрих и промишљених људи. То, што се иза свега опет и изнова налазе глобалистички олигарси, огроман капитал и моћ да се первертира стварност да би се људи принудили да се понашају на жељени начин – није никаква „теорија завере“ већ истина која је потпуно очигледна – осим уколико се озбиљно не потрудите да за њу будете слепи.
Нису је ваксоскептици исисали из малог прста само да би вас нервирали, а успут и заразили короном. Уз дужно поштовање за науку, они би радије сачекали док не прикупе довољно информација да би могли да донесу одлуку која се тиче њиховог живота, и у условима информацијског хаоса радије би били опрезни, него деловали исхитрено, са непознатим и неочекиваним последицама.
https://www.facebook.com/Spiritual-guerilla-Духовна-хајдучија-413471679464588/

maltene kao "plan i program za OŠ" brate!!!! hvala Bogu što nisam tog Vladu nikad slušao

To ne sprecava mnoge (napoznatiji je Vlada Dimitrijevic) da pisu kako je prirucnik svetog Nikodima minimum minimuma kojeg se mora pridrzavati i ispod koga se ne sme ici. Zao mi je sto sam rano, kao tinejdzer naseo na te price (i internalizovao ih, dve decenije ziveo nesrecan, u konstantnom strahu i stisci), koje su ocigledno besmislene jer po njima tesko da bi se i sam Jovan Krstitelj spasao (a Gospod kaze da je i namanji u Carstvu veci od njega, najveceg od zene rodjenog).

To si dobro primetio. SVI SU ONI SASTAVLJNI KAO I FARISEJSKA TRADICIJA. Božji zakon je jednostavan i jasan. Avgustin je to lepo definisao (parafraziram): Daj nam ono šta tražiš od nas i traži šta god hoćeš od nas! Praktično mi nemamo sile i snage da se držimo Božjeg zakona bez Božje sile. Zato se i molimo! 

To si dobro primetio. SVI SU ONI SASTAVLJNI KAO I FARISEJSKA TRADICIJA. Božji zakon je jednostavan i jasan. Avgustin je to lepo definisao (parafraziram): Daj nam ono šta tražiš od nas i traži šta god hoćeš od nas! Praktično mi nemamo sile i snage da se držimo Božjeg zakona bez Božje sile. Zato se i molimo!