Jump to content
  • Значајно
    Поуке.орг - инфо
    Поуке.орг - инфо

    Епископ новосадски и бачки др Иринеј: О савесним пастирима и неодговорним портпаролима

    Импресиониран сам брзином којом је Његово Преосвештенство Епископ западноамерички Максим одговорио – за мање од једног дана – на мој коментар, насловљен „Опасни портпароли”, објављен 20. марта, а написан поводом његовог саопштења од 16. марта текуће године.

    Нисам, међутим, нимало импресиониран ни садржајем његовог муњевитог одговора под насловом „О питањима пастирским и портпаролским” ни онтологијом без етике која из њега провирује, па ни тоном и маниром његовог „дискурса”. Да укратко објасним! Читав одговор је уствари свесна замена тезâ: на моје суштинске примедбе епископ Максим не одговара или одговара делимично и селективно, а притом игнорише моја запажања о могућим крајњим последицама његових ставова. Добар део мога текста представљају и њему упућена питања, не само реторичка већ и стварна, срачуната на разjaшњење како еклисиолошко-канонских претпоставки његовог приступа теми тако и неизбежних закључака који из таквог приступа произилазе. Он та питања заобилази. Ваљда са небопарних висина својих богословских прозрења сматра да и не заслужују неки осврт. А ако их и узме у обзир, доживљава их као напад на њега и на његову еклисиологију. Читав његов методолошки поступак бих описао једним – помало грубим, али упечатљивим – поређењем, чији нисам аутор већ сам га чуо од других: коњ је четвороножна животиња, а зебра је слична четвороножна животиња, па из ових премиса закључујемо да у свом „наративу” можемо да говоримо час о коњу час о зебри, како нам кад одговара. Или, да узмем мало достојанственији пример: човек је, по Платону, „двоножно живо биће без крила”, а представник једне врсте из породице најразвијенијих примата њему је сличан и сродан, како физиолошки тако и еволуционо (ако је веровати „јединој научној теорији”), па их, већ по потреби „дијалога”, можемо повремено подвести и под заједнички именитељ. Укратко, како за себе рече један рашчињени и распамећени лажни „ревнитељ Православља”: „Вољ’ ти Драган, вољ’ ти Антоније!” 


    Његово Преосвештенство у свом одговору преузима улогу невине жртве: он, ето, у оквиру своје службе, а за добро своје Епархије, упућује пастирско писмо својим епархиотима, кад, не лези враже, неочекивано, незван и неизазван, ниоткуд искрсава неки портпарол и ненадлежно интервенише, пренебрегавајући чињеницу да Епархија западноамеричка има законитог архипастира у личности епископа Максима, а не у његовој личности или, могло би се рећи, у једној портпаролској индивидуи која још није доспела до пуног личносног начина постојања и делања. Оваква интерпретација би била умесна и исправна кад би заиста била израз – или бар одраз – чињеничног стања. То, нажалост, није случај: није речени портпарол прозвао и напао владику Максима због његове нормалне архипастирске делатности у месној Цркви којој предстоји у име Христово и „на месту Христовом” него је покушао да се брани од његових прозивки и напада. По владици Максиму, наиме, епископ бачки злоупотребљава портпаролско послушање (на које није сâм себе поставио него га је изабрао Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве), те час „тврди” да је наша Црква „прекинула општење” са једном Православном Црквом, а час „сугерише” да то треба да учини. Ако такво приказивање неке личности (или бар индивидуе, односно потенцијалне личности) и њеног делања није ноторна неистина и „онтологија без етике”, онда ваистину не знам шта јесте. 


    Најзад, у погледу тона и манира у изражавању једне комплетне личности на адресу једне индивидуе која тек треба да еволуира у личност, навешћу да ја, најблажим могућим речником за који сам уопште способан, на самом почетку свог реаговања наглашавам да ми је намера да само укажем на „неке нетачности и погрешне поруке” саопштења од којега је све почело. Заузврат, Преосвећени аутор одговора мене чашћава изразима и синтагмама попут ових: „далеко од истине”, „видовити бачки епископ”, „немогућа мисаона акробатика”, „недобронамерно и апсолутно неосновано”, „неупућени бачки владика”, „маштовити владика Иринеј” који „врши учитавање”, износи „низ оптужби, клевета и инсинуација”, говори „прокрустовски” и „без иједног ваљаног аргумента” о стварима које слабо познаје, а још мање разуме,  приписује „неке сасвим друге намере”, „учитава непримерене конотације”, говори речником који „обилује ad hominem заједљивим провокацијама” и тако даље. Али на крају, и поред свега тога, а на срећу дотичног јада од портпарола, он, Епископ западно-амерички, смиреноумно и великодушно, такорећи кенотички, опрашта му, „као и много пута до сада”, и овај „жалосни (ис)пад”. На све ово имам само једну мисао: о теологијо, о духовности, о онтологијо, о истино-љубивости, о расудљивости и трезвености, како ти је име ако не Максим? Напомињем да овде не „учитавам” светог монаха Максима, Исповедника Православља из далеке прошлости, него нашег савременика и саплеменика, а свог сабрата и саслужитеља, епископа Максима, такође исповедника, али исповедника много тога и много чега. 


    Проблем неопштења међу Православним Црквама, нажалост, постоји, и то не само између Фанара и Москве него и између Антиохије и Јерусалима, а на самој ивици је и питање општења између наше, Српске Православне, Цркве, и Румунске Православне Цркве, због сталног и све безобзирнијег упадања ове последње у канонски простор наше Цркве, у епархије тимочку и браничевску. Никакав портпарол не измишља тај проблем, а ниједан епископ, па ма то био и прогресивни епископ западноамерички, не може га превидети. Њега треба решавати саборно, свеправославно, а не на основу измишљених ексклузивних права и повластица само једне помесне Цркве, Цркве цариградске. Ево и последњег – бар засад – питања сабрату епископу Максиму у вези са преписком нас двојице: ко је канонски исправан српски епископ, он или ја, и то не са мога него са цариградскога становишта? Ево о чему се ради! После страшне „малоазијске катастрофе” и изгона свих православних Грка из турске државе двадесетих година прошлог века (осим оних у самом Цариграду, које су Турци насилним путем изгонили касније, у неколико таласâ), тадашњи васељенски патријарх Мелетије Метаксакис, иначе члан једне моћне слободнозидарске ложе, а неко време и патријарх александријски, и архиепископ атински, самоуверени „реформатор Православља” и организатор такозваног свеправославног конгреса у Цариграду 1923. године, „предобрасца” за исто толико „свеправославни” сабор на Криту у наше дане, виновник првог великог раскола у савременом Православљу услед његовог непромишљеног и самовољног увођења такозваног новог календара, претеча патријарха Вартоломеја по односу према сопственој многобројној и верној духовној деци, православним Русима, лансирао је дотад непостојећу теорију (у цариградским патријаршијским издањима из 1921. још је нема, како запажа Сергије Троицки) о наводном превасходству „Васељенскога Трона” над свим осталим аутокефалним Православним Црквама и о његовом ексклузивном праву на јурисдикцију над читавом православном дијаспором широм васељене. Тада је формулисано савремено фанариотско тумачење смисла 28. канона Четвртог васељенског сабора, који се односи на јурисдикцију над „варварским областима”. То тумачење не прихвата нико, буквално нико, од релевантних савремених православних канониста у другим помесним Црквама, а нема га ни код најбољих византијских канониста, Аристина, Зонаре и Валсамона. Не мора по овој ствари мој млађи сабрат, епископ Максим, да верује мени, безначајном портпаролу, не мора ни добром старом Никодиму Милашу, не мора ни руско-
    -српском канонисти Сергију Троицком, али, за име Бога, нека верује бар епископу Атанасију Јевтићу, преводиоцу и данас бесумње најбољем православном коментатору светих канона! 


    Да се разумемо: нисам ја „антифанариот”, као што нисам ни „филофанариот” по сваку цену, што су ми иначе многи „учитавали” и „спочитавали”. Једноставно, верујем и знам да, колико год да нам је мио Платон (читај: Фанар или, још боље, наша Црква Мајка), милија нам је истина. Цариград ни по ком основу, па ни по слову и духу 28. халкидонског канона, нема никакво посебно право, а поготову нема искључиво право јурисдикције над такозваном православном дијаспором. Али Цариград, Константинопољ, Фанар, Истамбул – како већ ко воли – не само да упорно негује и развија теорију Метаксакиса, Атинагоре и прочих него ју је, на врло перфидан начин, применио на скорашњем Критском сабору. Та теорија, наиме, подразумева да једини прави и канонски епископи у дијаспори јесу њихови епископи, а сви остали, из било које јурисдикције, само су њихови викари или, ако им је то испод части, онда су, до даљњега, толерисани уљези, а не прави епархијски архијереји. У оквиру оваквих схватања, делегација Васељенскога Трона је на Критском сабору, једнострано и самовољно, кришом од свих, изменила титуле архијерејâ помесних Цркава у дијаспори: само њихови архијереји су епископи немачки, аустријски, француски и тако даље, а остали, из других помесних аутокефалних Цркава, јесу епископи непознатог идентитета и статуса, па их стога називају епископима „у Аустрији”, „у Немачкој”, „у Аргентини” и тако даље, дакле без титуле, без епархије. Тако су, без саборске расправе и одлуке, само представници Цариграда, Константинопоља, Фанара, Истамбула – како већ ко воли – означени као епископи ове или оне области, а сви други као гостујући епископи у овој или оној области. Тако је и наш епископ Максим означен као „епископ у Лос Анђелесу и Калифорнији”, а не као пуноправни епархијски епископ западноамерички Српске Православне Цркве, али му то није било сметња да, за разлику од огромне већине присутних српских епископа, њих двадесет, стави свој потпис под документ по којем он сâм јесте само толерисани неканонски „епископ у Западној Америци”. У знак захвалности, он је убеђени – готово професионални – апологет фанариотских експеримената и црквено-нецрквених иницијатива. Аферим! По други пут питам и себе и друге: чега је, пре свега, заговорник и чији је гласноговорник – илити портпарол – Преосвештени велеучени господин Максим Васиљевић? 

     

    Извор: Епархија бачка




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    пре 16 минута, александар живаљев рече

    "да СПЦ пре Крита није имала саборску, него само индивидуалну икономију".

    Не повезујем. На шта се ово односи?

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 20 минута, александар живаљев рече

    Док се не проговори о нејединству наше делегације на Криту, нејединство ће нас даље пратити. Дакле:

    Не треба заборавити да је управо бачки "видовити Владика" како, вели еп. Максим, био против одласка на Крит. 

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 23 минута, Ведран* рече

    Не повезујем. На шта се ово односи?

    То је Максимово виђење да пре Крита нијесмо имали саборност у СПЦ. Зоран Ђуровић и ја смо се тада шалили да је владика у порицању благодати наше цркве надмашио Акакија:)

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Сад би неко(ји), а знамо и ко(ји), одговорио, а један је већ и рекао, бачки Епископ не пише о икономији и акривији у саслуживању. И изводи се закључак, не логички, да зато нема ништа спорно око ових ствари.

    Владика Иринеј је на почетку јасно рекао да Еп Максим избегава да одговори на суштинска питања. И зашто би та питања Еп Иринеј понављао? Нема разлог.

    То што је В. Максим заобишао суштину, не значи да питања више не постоје.

    Оно што је Еп бачки учинио јесте зашао је још дубље у суштину, унео је још неке елементе који изискују одговор од Еп. Максима. Можда ће на Сабору бити прилике?

    У суштини Еп Иринеј је кроз два досадашња одговора направио једну платформу или агенду, чињеничних ствари, које потребују изјашњење од стране Еп. Максима. 

    Одбрана типа, "ја сам писао пастирски својој пастви" је смешна када имамо у виду прозивку портпарола. То је само јефтин покушај да се покрије како та првобитна прозивка, тако и касније стреле и стрелице.

    Лично бих волео да се затражи одговор в. Максима и на друге ствари које произилазе из његовог расуђивања о саслуживању са клирицима цариградске Патријаршије који су учествовали у формирању обједињених расколника (првенствено мислим на Данила и Илариона) или чак са самим расколницима који повинујући се "Томосу" уђу у састав ЦП. 

    Ова питања сам постављао на претходној теми овде....

     

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 5 минута, александар живаљев рече

    То је Максимово виђење да пре Крита нијесмо имали саборност у СПЦ. Зоран Ђуровић и ја смо се тада шалили да је владика у порицању благодати наше цркве надмашио Акакија:)

    Како је мени то промакло. :unbelieveble:

    :))

    Или сам био преокупиран па заборавио. 

    Сунце му пољубим, није ваљда баш тако рекао?

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 9 часа, Ведран* рече

    Сад би неко(ји), а знамо и ко(ји), одговорио, а један је већ и рекао, бачки Епископ не пише о икономији и акривији у саслуживању. И изводи се закључак, не логички, да зато нема ништа спорно око ових ствари.

    Владика Иринеј је на почетку јасно рекао да Еп Максим избегава да одговори на суштинска питања. И зашто би та питања Еп Иринеј понављао? Нема разлог.

    То што је В. Максим заобишао суштину, не значи да питања више не постоје.

    Оно што је Еп бачки учинио јесте зашао је још дубље у суштину, унео је још неке елементе који изискују одговор од Еп. Максима. Можда ће на Сабору бити прилике?

    У суштини Еп Иринеј је кроз два досадашња одговора направио једну платформу или агенду, чињеничних ствари, које потребују изјашњење од стране Еп. Максима. 

    Одбрана типа, "ја сам писао пастирски својој пастви" је смешна када имамо у виду прозивку портпарола. То је само јефтин покушај да се покрије како та првобитна прозивка, тако и касније стреле и стрелице.

    Лично бих волео да се затражи одговор в. Максима и на друге ствари које произилазе из његовог расуђивања о саслуживању са клирицима цариградске Патријаршије који су учествовали у формирању обједињених расколника (првенствено мислим на Данила и Илариона) или чак са самим расколницима који повинујући се "Томосу" уђу у састав ЦП. 

    Ова питања сам постављао на претходној теми овде....

     

    E, о томе причам... 

    Обраћаш се пастирски а помињеш портпарола. Шта тебе и твоју паству брига за портпарола? Не иде. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 9 часа, Ведран* рече

    Како је мени то промакло. :unbelieveble:

    :))

    Или сам био преокупиран па заборавио. 

    Сунце му пољубим, није ваљда баш тако рекао?

    Није баш тако али то се лако изводи из његових текстова, без софистичких закључивања. Одиста. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 13 часа, Ведран* рече

    Па све зависи где си.

    Ако си у иностранству мораш да преферираш Истамбул, јер само тамо возу авјони. А ако си у Истамбулу онда може и Фанар, јер возу автобуси. 

    Али ти не знаш да Зизјулас има високоумну теологију о целости једне помесне Цркве по историјској сликовници, као у Бамбиленду. Данашњи Фанар не схвата да једна помесне Црква може да падне у раскол и да се одвоји од целокупне већине Католичанских Цркава.

    Срамота је уопште што се римоотпадници називају католицима, као и што се цари-грађани називају православнима. Након скоро хиљаду година имамо још једну отпалу Цркву, наизглед истоветно, а оно још горе него што је отпала Римска Црква. Уистину жалосно.

    А сада се сви лепо упутите Зизјуласу са примедбама и молбама за појашњење. :tv::pop::buba::sossos::0426_feel::kriminalac:0503_music:iron1ljuba::flying-helicopter-smiley-emoticon::2s6vbdd::dedica::loading:

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Милане брадер, много се једиш. Није то добро.

    Полако. Решиће се ствари. Ко зна кад, али ми православни не оперишемо у оквиру једног кратког људског века.

    Али да ти кажем нешто полушаљиво на ово:

    пре 3 минута, Milan Nikolic рече

    Данашњи Фанар не схвата да једна помесне Црква може да падне у раскол и да се одвоји од целокупне већине Католичанских Цркава.

    Како то? Зар си ти заборавио на изјаву неофанарске еклисиологије да православља нема без Фанара? Значи, по тој еклисиологији, не само да неки могу отпасти, него сви могу отпасти. Ако се одвоје од "Матере" која „даје светлост и живот". А само Матер је sui generis незаблудива, односно њен поглавар, јер се тамо Сабор ништа и не пита, нити функционише још од 1920их. 

    Треба да цитирам? Ено ти први текстић о украјинској кризи на мом блогу, осврт је управо на ову изјаву. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 15 часа, Bokisd рече

    Ja stvarno ne razumem e.Maksima, sta mu ovo znaci, kako je moguce da zarad 'potparolisanja' u korist odluka VP (znaci, ne govorimo o VP kao crkvi u eklisioloskom pogledu) toliko postane neobjektivan da i na svoju vlastitu crkvu i rodjenu kucu i porodicu koja ga je krstenjski i duhovno rodila moze da kaze ovakve stvari,.... da li je e.Maksim upoznat da su i na onoj nasoj temi o Raskolu upravo ovako pricali i oni nasi gosti Makedonci (sa primesama kod nekih i bugarskog nacionalizma, sto znamo sta moze da ispadne od toga... )..... zapamtio sam ono njihovo da je e.Homatijan bio jedan od najboljih kanonicara u to vreme (sta to asocira, da je VP mozda nekanonski dala' autokefaliju sv.Savi i SPC,... jer eto Homatijan je jedini koji zna kako stoje stvari sa kanonima,... mislim, i eto i e.Maksim se nekako stavio sa njima u kolo ... verujem i nadam se nenamerno ... )

    Mislim, da e.Maksim ovim cilja na to', ako smo eto i mi zbog specificne situacije dobili ipak 'nekanonsku' autokefaliju , ali se eto vremenom na kraju priznala, .... tako i za Ukrajince, nema veze sto je VP cak i nekanosnki dao autokefaliju UPC, ali takav je trezak trenutak jer,..... " Vartolomej je na sebe preuzeo krst jedne istorijske odluke i tek će dalja istorija – a ne sadašnji trenutak – pokazati da li je bio u pravu " (e.Maksim).... tako da ispada, obrni okreni, djabe smo krecili, :D....  p.Vartolomej je u pravu. 

    Ima i ovo o.Zoki (:945729:) u tom dijalogu sa teologija. net  od e.Maksima :

    "Praznik autokefalnosti je, po mom skromnom mišljenju, praznik jedinstva a ne praznik „nezavisnosti“. Jer Crkva – a kroz nju sva  tvorevina – ima jedno središte koje služi kao kvasac istorije, jednu blagodat koja osvećuje sve i svakog. Istorijske okolnosti i raspleti 1219. godine dovode Savu u Nikeju i šta se zbiva: tadašnji Vaseljenski Patrijarh, ogrnut odeždom nemoći (sklonjen u Nikeju), potpuno ignoriše kanonskog episkopa srpskih oblasti, a to je bio ohridski arhiepiskop Dimitrija Homatijan, i dodeljuje „autokefaliju“ srpskoj državi. "

    Sve u slicnom tonu, kao i gore. (inace, cenim tvoju principijalnu poziciju po ovom pitanju :ok:... samo da neka pticica nesto ne gukne na zvanicno mesto... :smeh1:)

    Ако не можете да схватите епископа Максима, онда како сте схватили архиепископа Јована Вранишковског? Све што пишете да је СПЦ дала еп. Максиму исто и МПЦ је дала архиеп. Јовану.
    ПС: Хоматијан је архиепископ, који не само што је знао каноне, него знао и шта је љубав. Па, попустио је.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 1 сат, Леон Професионалац рече

    Није баш тако али то се лако изводи из његових текстова, без софистичких закључивања. Одиста. 

    ... to' ima ona forumska kratica, ...  po context,... :D

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 14 минута, Ведран* рече

    Како то? Зар си ти заборавио на изјаву неофанарске еклисиологије да православља нема без Фанара? Значи, по тој еклисиологији, не само да неки могу отпасти, него сви могу отпасти. Ако се одвоје од "Матере" која „даје светлост и живот". А само Матер је sui generis незаблудива, односно њен поглавар, јер се тамо Сабор ништа и не пита, нити функционише још од 1920их. 

    Setih se necega, Rim onu svoju ex cathedru tumaci, kada papa 'sedne' i govori sa ex cathedra onda je nezabludiv,... kada odmara i kulira od ex cathedre  :suncanje: , ... onda je kao i svaki drugi covek gresan i zabludiv... :D 

    (mora sala ...to ko onaj caroban napitak kod ludih gala i asteriksa i obeliksa.... ex cathedra daje' ti snagu... mozda ce i nas VP da patentira nesto slicno.... :smeh1:)

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 25 минута, Orthophill рече

    Ако не можете да схватите епископа Максима, онда како сте схватили архиепископа Јована Вранишковског? Све што пишете да је СПЦ дала еп. Максиму исто и МПЦ је дала архиеп. Јовану.
    ПС: Хоматијан је архиепископ, који не само што је знао каноне, него знао и шта је љубав. Па, попустио је.

    Ја толико неук могу само да помислим да се ти јављаш из некакве невероватне паралелне стварности.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 4 часа, Orthophill рече

    Ако не можете да схватите епископа Максима, онда како сте схватили архиепископа Јована Вранишковског? Све што пишете да је СПЦ дала еп. Максиму исто и МПЦ је дала архиеп. Јовану.
    ПС: Хоматијан је архиепископ, који не само што је знао каноне, него знао и шта је љубав. Па, попустио је.

    (dobro arhiepiskop, koristim skracenice)

    Pa, nije ipak brate mogla MPC da daje' ono sto ne poseduje, tj. kanonicnost i validnost rukopolozenja koje je samo u zajednici sa svim ostalim PC, kada je e.Jovan stupio u opstenje sa SPC tada je bio i priznat od svih drugih PC.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

×
×
  • Креирај ново...