Митрополија црногорско-приморска

[Пг]

http://www.vijesti.me/vijesti/litija-ulicama-podgorice-povodom-900-godina-rodenja-stefana-nemanje-clanak-183093

[Ромејац]

Молитва очишћења на оскрнављеном гробу Митрополита Данила

 

 

На гробу Владике Данила Петровића Његоша на Орловом кршу изнад Цетињског манастира данас је у подне обављена молитва за очишћење мјеста и сваке ствари и помен за покој његове душе, будући да је његов гроб срамно оскврњен лажним чинодејствијем који су раније данас извршили припадници локалне цетињске псеудоцрквене организације.

Чин очишћења је обавио игуман Цетињског манастира архимандрит Методије Остојић, уз саслужење цетињских пароха протојереја-ставрофора Обрена Јовановића и јереја Анђелка Боричића, као и братије Цетињског манастира.

Игуман и цетињски пароси су ријешили да изврше овај чин због часних остатака Митрополита Данила, чије су се, како народ уобичајено каже, кости преметале у гробу због данашњег вандалског чина лица који се лажно представљају као православни свештеници и узбуњују часни црногорски народ Митрополита Данила и његов свети гроб. С обзиром да је гроб Владике Данила мјесто гдје многи Цетињани са својом дјецом и гости Цетиња добијају благослов Божији поклањајући се Часном Крсту који краси његов гроб, као одговорни пастири, цетињски свештеници и монаси нису могли да молитвом не посјете то мјесто које је било загађено нечистотом раздора, немира и мржње коју собом шире припадници поменуте цетињске организације.

У нашем народу гроб је увијек био светиња, те је потпуно неразумљиво да се неко усуди да на овај начин оскрнави спомен на родоначелника светородне династије Петровић-Његош.

Нарочито нас је зачудило присуство градоначелника Цетиња г. Александра Богдановића, који као први човјек престонице не би требао да подржава људе који праве неред у граду Цетињу, ако већ не зна, да је по учењу Православне Цркве, чији је високи јерарх био Митрополит Данило, велики преступ да лажни свештеници чине било каква лажна чинодејствија на гробовима православних Хришћана.

[Срђан Ранђеловић]

 

На празник Рођења Пресвете Богородице одслужена Литургија у Доњем острошком манастиру
 
 

 
На Малу Госпојину, празник Рођења Пресвете Богородице, Свету Литургију у цркви Свете Тројице служио је протојереј Зоран Петровић из Бијељине уз саслужење јереја Синише Јанковића.
 
На данашњи празник велики број вјерника из свих крајева свијета сабрао се у Острогу.
 
 

 
О. Зоран Петровић бесједио је након Свете Литургије. Рекао је да људи морају са неизмјерном пажњом да слушају ријеч Божију и оно што Господ говори кроз Свето Јеванђеље.
 
- Божија ријеч никада не пролази, не стари, у сваком времену долази баш кад треба, а човјеку гладном и жедном стиже као храна жива, као вода жива – казао је о. Зоран и додао да нам Бог дарива љубав да би се људи њоме везали.
 
Протојереј Зоран је подсјетио на Божије заповјести. Казао је да се данас, када се пуним устима говори о љубави, изгледа стидљиво говори о вјери, о Богу.
 
- Присутна је нека стидљивост, нека вјера без силе и снаге. Каква је та љубав која затвара човјекову душу? Пуно осуђивања има међу нама и оно нас раслабљује, па смо се једни од других удаљили и почели смо само примјећивати грешке других – казао је о. Зоран и нагласио да то није анђеоска, већ радња непријатеља човјековог.
 
Из људи треба да зрачи људскост, а не гордост и помрачење.
 
- Многе ситнице и непотребне ствари нам одузимају вријеме, немамо љубав према Богу, немамо истинску, поуздану, људску изворну, хришћанску љубав. Тек када она потекне из човјека, онда му све паше код других људи, онда човјек нађе стотине разлога да се радује, онда човјек свијетли радујући се другим људима – рекао је о. Зоран и поновио да само љубав човјека чини да је са Богом.
 
На крају бесједе, протојереј Зоран Петровић пожелио је вјерном народу да Господ да снаге да разумијемо и да се трудимо да стичемо љубав према Богу и према људима, а онда и остале хришћанке врлине.
Након Свете Литургије светковање празника настављено је у манастирској гостопримници.
 

Жељко Вуксановић

[Срђан Ранђеловић]

 

Митрополит Амфилохије у Пољској

 

 

Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије налази се ових дана, на позив Блажењејшег Митрополита варшавског и све Пољске г. Саве, у посјети Православној Цркви Пољске.

 

 

 

 

Митрополит Сава је 20. септембра 2014. године лично дочекао митрополита Амфилохија на аеродрому Шопен у Варшави, а потом су заједно обишли сједиште Митрополије варшавске, Саборни храм Свете Марије Магдалине и Центар православне културе Светог Кирила и Методија у Варшави /фотогалерија/.

 

Касније истог дана, приликом обиласка града, обишли су православну капелу Пресвете Тројице у непосредној близини Старог Града Варшаве, а потом и сам Стари Град, краљевски дворац и римокатоличку катедралу Светог Јована Крститеља.

 

Послије тога су архијереји посјетили храм Светог Јована Лествичника у Варшави поред којег се налази централно православно гробље у Варшави, које се простире на 18 хектара. Митрополита Амфилохија је за обједом који је приређен у знак добродошлице поздравио митрофорни протојереј Миколај Ленчевски, старјешина овог храма.

 

У вечерњим сатима, митрополит Амфилохије је даривао митрополиту Сави икону Пресвете Богородице са Христом, рад монахиња манастира Жупа Никшићка, руски превод своје књиге ”Љетопис новог косовског распећа”, као и нова рускојезична издања водича и монографије Ризнице Цетињског манастира.

 

Јуче су Митрополити посјетили женски манастир Светих мироносица Марте и Марије на Светој гори Грабарки, најважније поклоничко мјесто међу православнима у Пољској, гдје су их угостили игуманија Ермиона и њених тринаест сестара монахиња.

 

Овај манастир се налази преко стотину километара источно од Варшаве, близу границе са Бјелорусијом, у дијелу Пољске гдје има много православних, а у неким дијеловима чине чак и већину.

 

Манастир је изграђен 1947. године, али само мјесто на којем се налази има дугачку традицију поштовања, будући да су се на њему многи чудесно излијечили од колере која је храла тим крајем 1710. године. У самом манастиру постоји посебан простор у којем се остављају крстови које поклоници донесе. Ове године је само из Варшаве већ било 11 поклоничких омладинских група које су пјешке походиле ово светилиште.

 

На дан када је највећи празник у манастиру – Преображење Господње, сабере се и до тридесет хиљада људи. Ове године је празничној Литургији и прослави Преображења присуствовао и предсједник Пољске Бронислав Коморовски.

 

1990. године манастирски храм је након намјерног подметања пожара потпуно изгорио. Нова црква је освећена 1998. године.

 

Нови конак је на Преображење 2010. године освештао Његова Свесветост Васељенски Патријарх г. Вартоломеј.

 

Митрополит Амфилохије је пожелио игуманији и сестрама да се свагда моле за све нас и продуже свето дјело чувања грабаровске светиње и уписао се у љетопис манастира ријечима: ”Благословом Блажењејшег Митрополита варшавског и све Пољске Сава поклонисмо се светињама Православља а посебно на Грабарки, мјесту преображења и исцјељења људских душа. Господе просвети таму моју. 20. септ. 2014. +АЕМ Црногорско-приморски Амфилохије”.

 

Након посјете Светој гори Грабарки, Митрополит је посјетио град Хајновку и три храма у њему: Светог великомученика Димитрија, Рођења Светог Јована Крститеља и Саборни храм Пресвете Тројице. Као и на свим другим мјестима, Митрополити су и овдје били дочекани од свеукупног братства сваког храма којег су посјетили, а Митрополит Амфилохије је, по познатом обичају, у сваком храму оставио запис о својој посјети и поклон – икону или неку од књига у издању Митрополије црногорско-приморске.

 

Послије овог града, посјетили су познати туристички крај овог дијела Пољске – градић Бјеловјеж, који се налази у истоименом Националном парку (пространој шуми) који се простире кроз Пољску и Бјелорусију. Овдје су посјетили храм Светог Николаја Чудотворца, који је тренутно у обнови. Овај храм је у другој половини деватнеастог и почетком давдесетог вијека био посјећен и помогнут од чак три руска цара, будући да је тај крај припадао Царској Русији неколико вијекова. И даље постоје веома жива сјећања на царско вријеме код локалног становништва. На напуштеној локалној жељезничкој станици је основан ресторан у којем је све у знаку царске породице Романових, а на оближњим преосталим шинама постоје и вагони којима се цар Николај довозио у Бјеловјеж. Данас су у њима апартмани за госте.

 

У непосредној близини Бјеловјежа, окружен густом шумом, налази се гранични прелаз између Пољске и Бјелорусије, отворен искључиво за пјешаке и бициклисте. Митрополити су са својом пратњом обишли и ово мјесто.

 

На путовању од Варшаве Митрополит Сава је показао свом госту и друге храмове у мјестима Дрохичи, Шемјатиче, Милејчице, Клешчеле и другим…

 

Већина поменутих храмова има и такозване ”нижње” храмове – крипте. Посебно је интересантан неуобичајен изглед и пројекат Саборног храма Пресвете Тројице у Хајновки.

 

У пратњи Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија налађе се протосинђел др Евстатије Аздејковић, сабрат Цетињског манастира и протођакон Игор Балабан.

 

У овој већински римокатоличкој земљи од укупно четрдесетак милиона становника има око пет стотина хиљада православних. Православна Црква Пољске има шест Епархија у Пољској и једну у Бразилу. Тренутно има шест епархијских епископа у Пољској и три викарна епископа, од којих је један Православни ординариј Војске Пољске. У Бразилу су један епархијски архијереј и један викарни епископ.

 

Црква Пољске има своју семинарију у Варшави, а високо образовање се стиче на посебној Хришћанској богословској академији на којој постоји одсјек за православно богословље. Такође постоји катедра православне теологије на Универзитету у Бјалистоку. Прије Другог свјетског рата православна теологија је имала своје мјесто и на Универзитету у Варшави.

 

Црква је добила аутокефалност од Васељенске Патријаршије још 1924. године, а 1948. године је добила признање аутокефалности и од Московске Патријаршије у чијој је јурисдикцији била раније. Налази се на 13. мјесту у диптиху Православне Цркве.

 

Црква је јако пуно страдала кроз историју. Најприје због насилног наметања уније, али и у Другом свјетском рату под Хитлером и касније под стаљинизмом.

 

У богослужењима се користи црквенословенски језик, а проповиједи се говоре на пољском, бјелоруском, украјинском и руском, зависно од парохије и потребе. Прошле године Свети Сабор ове Цркве је донио одлуку да се званично врати у употребу јулијански календар, будући да се већина парохија и руководила тим календаром, иако је службени календар био грегоријански. Данас је у цијелој Пољској остало свега неколико парохија који користе грегоријански календар и то са благословом Светог Сабора.

 

Митрополит Сава је провјерарх Православне Цркве Пољске од 1998. године. Као млади монах је био студент Богословског факултета Српске православне Цркве у Београду.

 

Законодавни оквир је врло повољан за Цркву. Постоји вјеронаука у школама и душебрижништво у свим државним институцијама од војске, преко полиције, до болница и казнених завода. Црква има и широку добротворну дјелатност, међу којима су и домови за старе и немоћне, као и мноштво активности са дјецом и омладином.

 

Митрополити ће, у недељу, на празник Рођења Пресвете Богородице служити у цркви посвћеној том празнику у Бјелу Подласком, а у понедељак, када се у Цркви Пољске прославља Свети мученик младенец Гаврил, рођен 1684. године у породици која је остала православна у тешко вријеме наметања уније и који је убијен као дјечак од шест година, служиће Свету Литургију у Саборном храму Светог Николаја Мирликијског у Бјалистоку, гдје почивају његове мошти.

 

 

 

 

Фотографије

[Срђан Ранђеловић]

 

Епископ румунски Лукијан у посјети нашој светињи

 

 

 

Данас је наш манастир имао велики благослов и част да нас посјети карансебешки Г. Лукијан из Румунске Православне Цркве са делегацијом својих сарадника. Повод њиховог доласка у наше крајеве је чудотворна икона Превсте Богородице  из румунског манастира Калугара.

 

Владика је након поклоњења моштима светог Василија посјетио и Доњи манастир Острог гдје су га угостили братија и сестринство острошке светиње.

 

Владика Лукијан је манастиру Острогу поклонио на благослов копију те иконе, диван престони Часни крст, као и кандило. Током пријема владика се интересовао о животу и чудима светог Василија, а братију и сестре манастира Острога укрепио дивним духовним поукама пуним благодати и очинске љубави.

 

 

 

 

Све фотографије можете видјети уз нашој галерији

[Kaludjerovic Sreten]

SABORNI HRAM HRISTOVOG VASKRSENJA U PODGORICI PRIPREMA BOGAT DUHOVNI I KULTURNO-ZABAVNI PROGRAM

 

 

 

 

Saborni hram u Podgorici Proslava godišnjice osvećenja Podignut je na metohu manastira Hilandar, drugi je po veličini pravoslavni hram na Balkanu i jedan od najvećih u pravoslavnom svijetu, od osvećenja je stjecište hiljada vjernih duša iz Crne Gore, regiona i svijeta Pro­sla­va go­di­šnji­ca osve­će­nja i sla­va Sa­bor­nog hra­ma Hri­sto­vog Vas­kr­se­nja u Pod­go­ri­ci po­če­će u po­ne­dje­ljak, u 18 ča­so­va ve­čer­njom slu­žbom, a po­tom i kon­cer­tom dječ­jeg ru­skog ho­ra „Lik” iz Mo­skve. Pro­gram se na­sta­vlja u uto­rak, 7. ok­to­bra, ka­da u 9 ča­so­va po­či­nje ar­hi­je­rej­ska li­tur­gi­ja. Pro­sla­va go­di­ne da­na od ka­kao je hram osve­štan za­vr­ša­va se kon­cer­tom Se­ge­ja Ćet­ko­vi­ća ko­ji po­či­nje u 20.30 ča­so­va, na pla­tou is­pred hra­ma.
Sa­bor­ni hram Hri­sto­vog Vas­kr­se­nja, gra­đen dvi­je de­ce­ni­je, otvo­rio je svo­je dve­ri vjer­nom na­ro­du 7. ok­to­bra 2013. go­di­ne, ka­da je svi­jet pro­sla­vljao dva mi­le­ni­ju­ma Mi­lan­skog edik­ta.
Po­dig­nut na me­to­hu ma­na­sti­ra Hi­lan­dar, dru­gi po ve­li­či­ni pra­vo­slav­ni hram na Bal­ka­nu i je­dan od naj­ve­ćih u pra­vo­slav­nom svi­je­tu od ta­da je stje­ci­šte hi­lja­da vjer­nih du­ša iz Cr­ne Go­re, re­gi­o­na i svi­je­ta.
Ovaj hram svo­jom sa­dr­ži­nom, ko­ja je ob­u­hva­ti­la sve od IV vi­je­ka pa do da­nas, mo­že se sma­tra­ti kru­nom vjer­skog i kul­tur­nog na­slje­đa od ra­nog hri­šćan­stva.
Mje­sto na ko­jem već go­di­nu da­na oba­sja­va hri­šćan­ski svi­jet ovaj hram, ko­ji je, ka­ko je re­kao mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je, vra­tio Pod­go­ri­ci mje­sto u po­ro­di­cu ve­li­kih gra­do­va.
Ar­hi­tek­ta pod­go­rič­kog hra­ma dr Pe­đa Ri­stić je pro­je­kat Hra­ma Hri­sto­vog Vas­kr­se­nja osmi­slio na­kon du­hih is­tra­ži­va­nja hri­šćan­ske ba­šti­ne sred­nje­vo­je­kov­ne Ze­te i sve­to­rod­ne lo­ze Ne­ma­nji­ća je raz­go­vo­ra sa mi­tro­po­li­tom Am­fi­lo­hi­jem. Ar­hi­tek­ta Ri­stić je za­tim iz­ra­dio ko­nač­nu ski­cu idej­nog pro­jek­ta Hra­ma.
Osve­će­nje ka­me­na te­melj­ca za hram Hri­sto­vog Vas­kr­se­nja u Pod­go­ri­ci odr­ža­no je 9. av­gu­sta 1993. go­di­ne, a pr­va Sve­ta li­tu­r­gi­ja u nje­mu je odr­ža­na 1994. go­di­ne. Slu­ži­li su je slu­ži­li bla­že­no­po­čiv­ši pa­tri­jarh Pa­vle i mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je sa sa­da bla­že­no­po­čiv­šim ru­skim pa­tri­jar­hom Alek­se­jom i sa­da­šnjim pa­tri­jar­hom ru­skim Ki­ri­lom.
Iako još ni­je bio iz­gra­đen, od ta­da, od pr­ve Sve­te li­tur­gi­je, hram Hri­sto­vog Vas­kr­se­nja ži­vio jer pu­nim ži­vo­tom, kao da je do kra­ja iz­gra­đen.
No, po­di­za­nje jed­nog od naj­ve­ćih pra­vo­slav­nih hra­mo­va na svi­je­tu ni­je bio lak po­sao. Ar­hi­tek­ta Ri­stić je pred­vo­dio ti­mo­ve ne­i­ma­ra, vo­de­ći ra­ču­na o kom­plek­snoj ar­hi­tek­to­ni­ci hra­ma, funk­ci­o­nal­nim i or­ga­ni­za­ci­o­nim cje­li­na­ma ko­ji su bi­li pro­pi­sa­ni pro­jek­tom.
Ži­vo­pi­sa­nje spolj­nih i unu­tra­šnjih zi­do­va hra­ma, te nje­go­vo unu­tra­šnje ure­đe­nje ta­ko­đe je bi­lo kom­plek­sno. Po­seb­no us­hi­će­nje iza­zva­lo je pr­vo po­sta­vlja­nje zvo­na i kr­sto­va, ko­ji su pri­sti­za­li ka­ko iz na­šeg re­gi­o­na, ta­ko iz iz či­ta­vog pra­vo­slav­nog svi­je­ta.
I pri­je osve­šte­nja 7. ok­to­bra 2013. go­di­ne Sa­bor­ni hram Hri­sto­vog Vas­kr­se­nja u Pod­go­ri­ci po­stao je je­zgro, ra­sad­nik ne sa­mo lju­di ko­ji su ka­sni­je po­sta­li ar­hi­man­dri­ti, već i lju­di ko­ji su po­če­li da se oku­plja­ju oko hra­ma, da po­ma­žu nje­go­vu iz­grad­nju.
Hram u Pod­go­ri­ci pred­sta­vlja van­se­rij­sko ar­hi­tek­ton­sko dje­lo i po to­me što je ar­hi­tek­ta Ri­stić uspio da osmi­sli cr­kve­nu gra­đe­vi­nu u ko­joj se od krip­te do ku­po­le mo­že sti­ći ste­pe­ni­ca­ma.
Ide­ja za po­di­za­nje sa­bor­nog hra­ma u Pod­go­ri­ci ro­đe­na je po­lo­vi­nom pro­šlog vi­je­ka, ot­krio je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je, ko­ja je pr­ve obri­se do­bi­la še­zde­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, ka­da se pr­vi put su­sreo sa ar­hi­tek­tom Ri­sti­ćem.
U grad­nju su se uklju­či­li svi, od dje­te­ta do star­ca, bi­lo mo­li­tvom, že­ljom, na­mje­rom, ili pri­lo­gom. Pri­lo­ge su da­va­la dje­ca i na­stav­ni­ci iz tri pod­go­rič­ke ško­le, da­va­li su za­po­sle­ni u KAP-u i MUP-u...
„Išlo je to ti­ho, ka­men po ka­men, kap po kap, zr­no po zr­no”, pod­sje­tio se mi­tro­po­lit. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, za­hva­lju­ju­ći hra­mu Pod­go­ri­ca je pot­pu­no pro­mi­je­ni­la svoj lik - po­sta­la je grad, a pri­je hra­ma bi­la je pa­lan­ka.
R.K.


Lo­za sa Hi­lan­da­ra

Ju­žnu stra­nu hra­ma kra­si lo­za ko­ju je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je do­nio sa Hi­lan­da­ra. Lo­zu je do­nio sa Sve­te Go­re uz bla­go­slov za ka­lem lo­ze Sve­tog Si­me­o­na Mi­ro­to­či­vog.
Ta­ko se do­go­di­lo da pr­vi put u isto­ri­ji pra­vo­sla­vlja u Sr­ba ne­ko do­bi­je bla­go­slov za lo­zu Sve­tog Si­me­o­na Mi­ro­to­či­vog, ute­me­lji­va­ča lo­ze Ne­ma­nji­ća. „Znaš li ti da je to za­bra­nje­no, ni­ka­da kroz vi­je­ko­ve ni­ko­me ni­je bi­lo do­zvo­lje­no da to po­ne­se’, opo­me­nuo je otac Ste­fan mi­tro­po­li­ta.
-Oče Ste­fa­ne, mi smo va­ma iz Pod­go­ri­ce da­li Sve­tog Ste­fa­na, zar ne­ma­mo pra­vo je­dan ka­lem da nam da­te u za­mje­nu za nje­ga – od­go­vo­rio je vla­di­ka Am­fi­lo­hi­je ocu Ste­fa­nu.
„Vla­di­ko, ja ću da se mo­lim Bo­gu da se to osu­ši”, ka­zao je otac Ste­fan, na šta mu je mi­tro­po­lit od­go­vo­rio:
„Oče Ste­fa­ne, ja ću da se mo­lim Bo­gu i Sve­tom Si­me­o­nu da se to pri­mi, pa da vi­di­mo či­ja će mo­li­tva bi­ti ja­ča”.
Lo­za se pri­mi­la, pa se čak oki­ti­la i gro­žđem.


Kao ide­al­na Stu­de­ni­ca

Go­vo­re­ći o na­stan­ku hra­ma, ar­hi­tek­ta pro­fe­sor Pe­đa Ri­stić ot­krio je da je iz­grad­nja sim­bo­la Pod­go­ri­ce po­če­la pri­je ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja.
- Kad sam bio uhap­šen, 1966. go­di­ne, u za­tvo­ru sam cr­tao cr­kve. Pra­vio sam ovaj hram kao ide­al­nu Stu­de­ni­cu, i to pod uti­ca­jem Mi­lan­ko­vi­ća. Kad čo­vjek du­go raz­mi­šlja o ne­če­mu, on­da se u nje­mu na­ta­lo­že mi­sli i ide­je, i kad do­đe pri­li­ka, ona puk­ne, od­jek­ne. Ta­ko je bi­lo sa Sa­bor­nim hra­mom Hri­sto­vog vas­kr­se­nja – ot­krio je ar­hi­tek­ta Ri­stić pro­šle go­di­ne.

 

http://www.dan.co.me

[Kaludjerovic Sreten]

Интервју свештеника Предрага Шћепановића Дану поводом годишњице освећења Саборног храма у Подгорици

7. октобар 2014. - 14:49

 

 

Храм испуњава своју мисију. У њему се сабирају људи добре воље – поручио је свештеник Предраг Шћепановић

Од како је прије годину дана Саборни храм Христовог васкрсења освештан, главни град Црне Горе постао је један од најзначајнијих православних духовних центара на Балкану. Данас бројни туристи свакодневно посјећују ово мјесто шаљући из Подгорице у свијет слику љубави и љепоте, каже свештеник Предраг Шћепановић.

Сабрали сте се у част славе саборног храма. Шта она представља за људе који су духовно везани за овај објекат?

– По древном црквеном обичају и предању, односно по пракси Цркве, онај дан када је неки храм освећен посебно се обиљежава. И ми смо прошле године имали благослов и радост да се сва пуноћа Православне цркве у свијету била сабрана на челу са патријархом васељенским Вартоломејем, руским патријархом Кирилом и представницима свих помјесних Православних цркава. Тај дан је заиста био историјски, јер је овај предивни храм најљепши дар, који смо могли да дамо. Вриједне руке радника, неимара, умјетника уложиле су себе и своје умијеће, да овај храм буде овакав. Сада обиљежавамо годишњицу и то је слава храма.

Прошла је година дана и већ је, чини се, вријеме да се сумирају утисци. Кажите колико људи посјећује храм?

– Заиста, година дана је баш прилика да човјек сумира разултате. Огроман број аутобуса пуних ходочасника, вјерника, а на првом мјесту браће Руса, а за њима и Енглеза и Италијана посјећује наш храм. Само број крштења и вјенчања се удвостручио, да не кажем утростручио. Долазе и бројни странци, који нијесу православци. Готово да нема дана да нам из далека не дође и више од 100 вјерника или посјетилаца… Подгорица више није иста, она је добила своје срце, а и Црна Гора. Свакоме ко сврати у наш град незаобилазна станица јесте Саборни храм Христовог васкрсења. Људи воле да се сликају и пошаљу слику у свијет, што нас нарочито чини срећним и радосним. Храм испуњава своју мисију. У њему се сабирају људи добре воље.

Радови на храму још нијесу готови? Какви су планови?

– Иако је Храм освештан има још пуно тога да се ради. Наша је жеља да овај бетонски дио, односно порту храма, поплочамо лијепим каменом, као и да се направи парк са прелијепим зеленилом. У току су преговори са породицама Маркуш и Лаковић око замјене земљишта иза храма, јер је наша жеља да ту буде оаза са љуљашкама за дјецу, да храм постане мјесто број један за окупљање у Подгорици и Црној Гори, гдје ће млади људи улазити у брак са благословом храма, гдје ћемо налагати бадњаке и једни другима праштати. Он јесте лијеп, али треба бити још љепши. Сви они који су дошли да га виде сложили су се да је један од најљепших храмова на свијету.

Када је у питању изглед, ентеријер, на шта сте највише поносни?

– За нас је највећа похвала када нас неко од посјетилаца упита из ког вијека је овај храм. То значи да смо успјели да сачувамо дух старих времена. Треба истаћи да је о томе највише бринуо старјешина храма протојереј-ставрофор Драган Митровић, који је и академски вајар. Он се трудио да кроз стару камену пластику из четвртог вијека пренесе дух старих времена и створи разгледницу свега што се дешавало, а да с друге стране буде модерно здање прилагођено савременом човјеку. Он је све благо, ранохришћанско, из прероманике и свега онога вриједног пренио на храм, како би баштинио православно предање. Све ове детаље је његова рука нацртала.

Постоји ли оквирни датум, када би идеја сређивања околине храма могла да се реализује?

– Па за отприлике годину, двије.

Шта за Подгорицу значи овај храм?

– За Подгорицу је овај храм мјесто окупљања, мјесто молитве, покајања, али и мјесто гдје добри људи понесу у своме оку љепоте овога храма преносећи у свијет његову славу широм свих континената. Љепота ће спасити свијет, како је рекао велики Достојевски. Гледајући овај храм гледамо љепоту Божију, љепоту царства небеског. Зато су храмови и раскошни, јер вјерник када уђе у цркву треба да уђе у освештан простор, не само у кућу. Ако је већ дом Божји, он треба да се ради са пуно љубави, са пуно жртве. Кажу нам да је уложено пуно новца, али ми смо се трудили да све буде враћено љепотом. Имена дародаваца Бог знаде и сигурно је да ће наградити њих и њихове породице.

Да буде духовно срце Црне Горе

Чиме се храм и људи при њему посебно поносе?

– Радује нас што велики број младих људи похађа вјеронауку при храму. При њему такође постоје организоване бројне радионице, али треба свакако истаћи да имамо гусларску секцију, вјеронауку, радио ,,Светигору“, канцеларију правног савјета, Хор „Светог апостола и јеванђелиста Марка“, Удружење добровољних давалаца крви, као и народну кухињу која сваки дан даје 150 оброка за сиромашне. Жеља нам је, али нас тренутно простор у томе ограничава, да црква отвори духовни дом, односно духовни центар са рестораном, библиотеком, да се духовно срце Црне Горе пресели овдје.

А. Ћуковић

Извор: Дан

[lab_man]

Свечаном архијерејском Литургијом, коју су служили Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, данас, на празник Светих Макарија Египатског и Марка Ефеског, у манастиру Морача обиљежено је 50 година свештеномонашког служења игумана манастира архимандрита Рафаила (Калика) и његовог сабрата архимандрита Стефана (Калика).

Уједно је обележено и 35 година игуманства архимандрита Рафаила. Владакама су саслуживали слављеници, као и многобројно свештенство и свештеномонаштво Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, уз молитвено учешће великог броја вјерника. За пјевницом су били ђаци Цетињске богословије.

У литургијској проповиједи, након читања Јеванђеља, владика Јоаникије је тумачио данашњу јеванђелску причу о митару и фарисеју. Он је рекао да нам је преко митара и фарисеја Господ дао основну и темељну, дубоку поуку како треба, али и како не треба да се молимо Богу. „Ономе који се кајао за своје гријехе, и није себе упоређивао са својом праведношћу ни са ким, који ту праведност није ни осјећао, него је само исповиједао своје гријехе, Бог је чуо и услишио  молитву. И не само да је услишио његову молитву, него га је и оправдао“, рекао је Владика Јоаникије

Владика је рекао да на данашњи дан, када нас Господ причом о митару и фарисеју учи како да се молимо, имамо и добар примјер. „Наши архимандрити отац Рафаило и отац Стефан већ педесет година служе олтару Господњем. То је диван јубилеј у коме се заиста види Божја милост која их је руководила кроз тешка времена искушења. Бог их је наградио за њихову вјерност Цркви“, рекао је владика Јоаникије.

Након причешћа вјерних, митрополит Амфилохије је двојици морачких архимандрита уручио напрсне крстове руске израде, рекавши да је тзв. златни јубилеј оца Рафаила и оца Стефана заиста златан. „Прошли су кроз тешка и тегобна времена када је било боље и угледније бити, како записа Матија Бећковић – шинтер него ли свештеник. И ја се тога сјећам, нарочито овдје у нашим крајевима. У крајевима у којим је од памтивијека свештеник поштован као светиња, дошло је било такво вријеме да је он био најпрезреније створење за којим се пљувало и држало за дугме“, подсјетио је Митрополит црногорско-приморски.

Митрополит Амфилохије је рекао да су баш у том времену отац Рафаило и отац Стефан дошли у Црну Гору из са Далматинског Косова, у тренуцима кад из Црне Горе није било практично ниједног новог монаха и монахиње. „Они су, дакле, дошли у тим тегобним временима са још неколико њих, и благодарећи Богу и њима очуван је непрекинутим и живим континуитет Цркве Христове на овим просторима“, казао је митрополит Амфилохије.

http://spc.rs/sr/zlatni_jubileji_morachkih_arhimandrita_rafaila_stefana

[Данче*]

Свештеник Јован Пламенац: «Звекет оружја» код цркве Свете Тројице на Румији

Албанци код цркве Свете Тројице на Румији 7. јуна 2015.

 

Мајице са изображењем „Велике Албаније“ које су 7. јуна носили Албанци који су се фотографисали на Румији и барјак са истим „мотивом“ црногорској јавности јасно стављају до знања да обилазак планине изнад Бара није био некакав излет, већ симболично освајање територије, оцијенио је барски парох Јован Пламенац. По његовом мишљењу, самим тим што се Црном Гором вијоре заставе Албаније показује се да немамо ни „д“ од државе.

-Развили су заставе Албаније око цркве Свете Тројице. То је већ питање поштовања закона Црне Горе.

 

Тројчинданска румијска литија, 31. мај 2015.

    

Било је момака и дјевојака који су носили заставе Српске православне цркве, али и Србије, када смо на Тројчиндан ишли на Румију. Хтјели су да их развију када смо се групно фотографисали. Рекао сам им да то не раде и да се нијесмо испели на Румију да барјачимо, него да Богу службу принесемо. И послушали су.

 

Албанци на врху Румије у мајицама и са заставом са мотивом „Велике Албаније“, 7. јун 2015.

    

Али, оно на шта указујем није ни акција Албанаца, ни заставе Албаније које су развили на врху Румије, него мајице са изображењем „Велике Албаније” које је носио дио тих људи и барјак са истим „мотивом“ који су имали у рукама. То овом изласку Албанаца на Румију даје другу димензију. У тим мајицама и са тим барјаком фотографисали су се тако да се добро види Бар у позадини. То је фотографија снажне симболике. На тај начин је црногорској јавности стављено до знања да то није био никакав излет. Симболично, то је освајање територије, у шта нијесам хтио да вјерујем све док нијесам видио те фотографије, казао је Пламенац за „Дан“.

Он је подсјетио да се ових дана навршава 10 година од обнављања цркве Свете Тројице на врху Румије, истичући да је она за тако кратко вријеме, иако веома мала, постала толико позната да је о њој расправљано чак и у Европском парламенту.

-Недавно је ова црква поново завриједила пажњу медија, и то два пута у седам дана. Прво, на Тројчиндан, пошла је Румијска литија за крстом Светог Јована Владимира, литија вишевјековне традиције. Наредне недјеље, око Румијске цркве појавила се повећа група људи са албанским заставама. Заиста, црква на врху Румије, настала као оваплоћење жеље и труда многих генерација барског краја, напросто привлачи народ. Вјерници јој хрле у ходочашћу. Планинарима је својеврстан изазов, подизање адреналина. Постала је и туристичка атракција. У њој се људи различитих вокација препознају на различите начине. На тај начин оно јединство различитости румијске литије, упражњаване искључиво у окриљу Православне цркве, а оличено у учешћу „три вјере“ у њој, добило је нови квалитет. Али ово што се догодило у недјељу након Тројчиндана, 7. јуна, искаче из оквира толерантних различитости, истиче Пламенац.

Он наглашава да не постоје добри и лоши народи, већ добри и лоши људи у сваком народу.

-Нама Црногорцима Албанци су вјековни сусједи. С њима смо се и тукли и братимили. Силно желим и свесрдно Бога молим да се убудуће само братимимо. Али, то не зависи од нас, „малих људи“. То је у рукама политичара који су себи приуштили право да нам кроје судбине. Ако црногорски политичари на власти нијесу чули звекет оружја са Румије 7. јуна, онда су као они путари који сваке године бивају затечени снијегом у јануару. Већ самим тим што Албанци у Црној Гори вијоре заставама Албаније ето их заставе Албаније истакнуте и у Владимиру, поред пута, стоје мјесецима актуелна црногорска власт свједочи да Црна Гора није ни „д“ од државе. За то вријеме нико од тих људи ни шапатом да пита што би са Црногорцима у Албанији гдје испари тај народ, указује Пламенац.

Према његовим ријечима, нереално је очекивати да ти исти људи реагују на промоцију „Велике Албаније” у Црној Гори, иако таква аспирација подразумијева и значајан дио територије Црне Горе, укључујући и Бар.

-Ти исти људи су се оглушили о став Мехмеда Бардија да је Румија албанска планина. Важније им је било поткусуривање у формирању власти, у којој су, убрЈвавши се, стекле енормни иметак. Тако је народ Црне Горе постао заточеник њихове борбе да не допадну робије. У тој борби упали су у септичку јаму живота и сада више ту образ није важан, он је уфлекан к’о уфлекан. Сада је тим људима најважније да преживе, да се не удаве у тој јами. А из те јаме могу их извући само они који су их намамили да у њу упадну тако што су зажмурили на шверц нафте, дувана и других сличних послова у којима су учествовали, као и на лоповске приватизације и кроз њих уништавање привреде државе чији су званичници, односно претакање друштвеног иметка у њихове џепове. А марагуни овога свијета не пружају руку спасења тек тако. То кошта, истакао је Пламенац.

Он се запитао да ли ће слобода неколицине људи из садашње црногорске власти Црну Гору коштати губитка дијела територије.

-Хоће ли нас ради те слободе привести НАТО-у, као краву бику, и хоће ли аморал и неморал овога свијета утоварити на нас и на дјецу нашу? Или, можда, допуштају размахивање „Великом Албанијом” у Црној Гори не би ли нас лакше подали НАТО-у? Или ће, напокон, овај ојађени црногорски народ на изборима рећи „доста је било“ – казао је Пламенац.

Ана Топаловић

Митрополије Црногорско-приморска

20 / 06 / 2015

http://www.pravoslavie.ru/srpska/80120.htm

[Данче*]

Митрополит Амфилохије 18. јула одслужио Литургију у манастиру Светог Сергија Радоњешког на Румији

Митрополит Амфилохије: Нека Божанска љубав уништи мржњу у људским срцима, расколе и диобе, свађе и крвопролића

Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије, уз саслужење свештенства и молитвено учешће вјерног народа, служио је у суботу18. јула 2015. године, на празник Светог Сергија Радоњешког, Свету Архијерејску Литургију у манастиру посвећеном овом Светитељу у Милићима на обронцима Румије.

 

    

Прије почетка Свете Архијерејске Литургије, Високопрепосвећени Митрополит Г. Амфилохије замонашио је искушеницу ове Свете обитељи и дао јој монашко име Серафима. Он је пожелио монахињи Серафими да је молитве њених небеских заштитника, Свете мученице Серафиме и Светог Серафима Саровског, прате на њеном монашком путу, и да ови Светитељи буду њени путеводитељи до краја живота и у вјеки вјеков.

,,Да монахиња Серафима, а и ми, кроз њу и преко ње, будемо испуњени оне радости којом су били испуњени Преподобни Сергије Радоњешки и Свети Серафим Саровски, који је свакогa дочекивао и сретао ријечима: ,,Христос воскресе радости моја“. Такав нека буде и живот наше сестре Серафиме и свих нас, и ових сестара које је Господ призвао у подножје ове Свете планине Румије“-рекао је Високопреосвећени Владика Амфилохије.

У току Свете Архијерејске Литургије Митрополит Амфилохије је крстио дјечака Алексеја из Русије.

,,Прави истински живот има само онај који се обуче у Христа, као што се данас обукао наш новокрштени Алексеј. Ви који сте се у Христа обукли, у Христа сте се крстили и помазали. Примио је и Алексеј данас Свету тајну Свете Тројице и постао дијете Пресвете Тројице, чедо Његово, као и Преподобни Сергије Радоњешки, као и ми који смо прије њега крштени и призвани Христом Богом нашим и његовим Светим угодницима“- казао је Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије.

 

    

Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља Архиепископ Г. Амфилохије је у литургијској бесједи подсјетио да је ова Света обитељ посвећена имену Божјем и Преподобном оцу нашем Сергију Радоњешком Чудотворцу.

,,Ова Светиња је свједочанство да Преподобни Сергије Радоњешки није само сверуски Светитељ, оснивач Сергијеве лавре и чудотворац већ је он васељенски просветитељ и учитељ, онај који је сав свој живот посветио Христу Богу од своје младости. Принијевши себе Христу Богу на дар, од утробе матере своје, сав живот Светог Сергија био је у знаку тог служења Христу Богу и Пресветој Тројици, зато није случајно да је он испунио себе, прије свега и изнад свега, благодатном силом Оца и Сина и Духа Светога животворнога, благодаћу Христа Бога нашег, за нас и за читав свијет распетог и васкрслог из мртвих. Бог га обдарио тако великим даровима, на првом мјесту мудрошћу, знањем и духовним опитом, да своју велику лавру не посвети ником другом него Самом живом Богу Оцу и Сину и Духу Светом животворној и нераздељивој Тројици, Богу љубави. Кад су га питали зашто је храм посветио баш Светој Тројици, Свети Сергије је рекао да је то урадио како би именом Пресвете Тројице побјеђивао раздоре и расколе међу љидима и народима. Да би сила Божанске, светотројичне љубави испунила не само ту обитељ и оне који се у њој буду подвизавали, него и све оне који буду у њудолазили и све рођене овдје на земљи“- бесједио је Архиепископ Цетињски Г. Амфилохије.

 

    

Он је казао да је и храм посвећен Светом Сергију Радоњешком на обронцима Румије још једно велико чудо Преподобног Сергија Радоњешког.

,,Није то наша мудрост и знање него Божански дар овог Светитеља који се дотакао и наших срдаца, и овдје у подножју ове Свете горе Румије, а Румија значи Хришћанка, Ромејка, утемељио ову Свету обитељ и то са монахињама његовог рода, не само по духу него и по тијелу, на челу са високопреподобном игуманијом мати Теодором“-казао је Митрополит Црногорско-приморски.

Митрополит Амфилохије је рекао да је и ова гора, ова Светотројична планина, баш као и Сергијев посад, посвећена Светој Тројици и да је на њој кроз вијекове био храм Свете Тројице, који је срушен 1571. године од стране безбожнихАгарјана, и обновљен у ово наше вријеме.

,,Али се огласило чудо против тог храма, што значи против љубави, против Бога љубави и оних који ту Божанску љубав свједоче. Зато је овдје дошао у помоћ Свети Сергије Радоњешки да нас укријепи, оснажи и научи Божанској љубави, не само нас, него све који живе на овој граници, гдје су вијековима били чувари Православне Цркве и Православља. Као што је кроз вијекове чувао велику Православну Русију, заједно са Светом Кијевском лавром и другим Светињама, до Леденог мора, тако је Преподобни Сергије Радоњешки дошао и овдје међу нас, да и нас сачува и призове мудрости и знању, да нас призове да се и ми поклонимо, свим срцем својим и свом душом својом, Оцу и Сину и Духу Светоме Богу љубави, да и ми сазнамо да је Божанска, Светотројична љубав мјера нашег земаљског живота и да наша људска, међусобна љубав и љубав према творевини Божјој треба да буде освештана Божјом љубављу. Ако није тако онда то и није љубав и прави, истински живот. Нека нас Господ све испуни том Божанском, Христовом, вјечном љубављу Оца и Сина и Духа Светога. И нека та љубав уједини, не само Православне овог мјеста Србе, Црногорце и Русе, него и све који живе овдје око ове Свете планине и овог Светог знамења посвећеног Преподобном Сергију. Нека Божанска љубав уништи мржњу у људским срцима, расколе и диобе, свађе и крвопролића и просвијетли и нашу браћу у Украјини, да и они схвате оно што су нас Свети Сергије, Антоније и Теодосије Печерски и сви Печерски чудотворци, научили, да се мржњом, а поготово братоубилачком мржњом, не ствара ничија будућност. То је демонско сјеме, које је посијала демонска рука да убије Бога у срцима Православних Хришћана Украјине и других крајева, подстакнута злом и отровом са других страна као што је то било и у прошлим временима. Та иста мржња и данас урађа плодом, многи гину, свештеници и народ, руше се домови… Много је мржње, која је претходила из ових наших крајева па се сад пренијела и на Украјину и друге крајеве свијета. Да Бог да, молитвама Преподобног Сергија, да Светотројична љубав озари срца свих који су данас носиоци те мржње и братоубилаштва. Нека нас све обасја Божја љубав, да би се Господ вратио у срца народа Православног, Руског, Украјинског и свих народа земаљских“-помолио се Митрополит Амфилохије.

 

    

Он је посебно благословио Јурија Анатолијевича Аксентијева из Кијева, из Украјине, и његову часну супругу, свима нама познату и драгу Оксану Сљусаренко, доскорашњу амбасадорку Украјине у Подгорици.

,,Да их Господ благослови за њихов труд и настојање да се преброди мржња у њиховој отаџбини, у граду Кијеву, читавој Украјини и Русији и на читавом свијету. Она се, као амбасадор Украјине у Подгорици трудила, а њен муж Јуриј је максимално помагао, да помогну и нама и да, у исто вријеме, унаприједе духовни и морални живот у Украјини и свеукупни живот Украјинског народа“-благословио је Владика Амфилохије Јурија Анатолијевича Аксентијева и његову супругу Оксану Сљусаренко.

Због њиховог труда, посебно труда г. Јурија, Високопреосвећени Митрополит Црногорско-приморски одликовао је доктора економски наука г. Јурија Анатолијевича Аксентијева Златним ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца, због вјерности Кијевској Русији и јединству Православља, за показану дјелатну љубав на изградњи храма Светог Јована Владимира у Бару и других храмова у Митрополији Црногорско-приморској, а поводом његовог шездесетог рођендана.

 

    

Потом је око манастира прошла свечана Литија у славу и част Светог Сергија Радоњешког коме је посвећена ова Светиња. Високопреосвећени Владика Г. Амфилохије пререзао је славки колач поводом славе храма на обронцима Румије, а овогодишњи кумови славе Преподобног Сергија Радоњешког предали су дио славског колача брату Виктору који ће бити кум наредне године.

Након Свете службе, своје стихове народу сабраном у манастиру Светог Сергија Радоњешког говорили су пјесници Ранко Радовић, Невен Милаковић и Светозар Ђуришић.

У повратку из манастира Светог Сергија Радоњешког Митрополит Амфилохије обишао је Питин водопад и цркву Светог Николе у Микулићима.

Слободанка Грдинић

Митрополије Црногорско-приморска

19 / 07 / 2015

[Данче*]

Парастос српским војницима на острво Виду у Грчкој

Митрополија црногорскоприморска, Парохија паштровско-тудоровићка и Матица Боке Паштровићи организоваће 9.октобра путовање поводом 100 година од страдања српске војске у зиму 1915. године приликом повлачења преко Албаније до острва Крф у Грчкој.

-Велики број војника са простора Паштровића, Боке и из других крајева Црне Горе посијао је своје кости у тој голготи, из које је изникла слобода рода нашега, коју ми сада уживамо.

Наша је дужност и света обавеза да не само да не заборавимо, већ и да се молимо за душе предака наших. Зато ово путовање треба да буде својеврсно образовање о истини наше прошлости, а помен и слава онима чије кости остадоше тамо у туђини. Позивамо све заинтересоване који осјећају важност овог јубилеја, као и побожну браћу и сестре рода православног и подражаоце светог Спиридона Чудотворца, чијим моштима ћемо се на Крфу поклонити, да буду учесници овог путовања наводи се у саопштењу

Према плану путовања, рано ујутру 9.октобра биће организован полазак испред манастира Прасквице, а потом је планиран долазак у Драч у Албанији, гдје ће обићи Манастир Светог Влаха. Тог дана, послије подне, предвиђен је долазак у град Саранда, гдје ће ноћити. За Грчку се креће 10. октобра, за Игуменицу, а потом на Крф.

– У 11 часова биће одржан централни парастос на острву Видо. У вечерњим часовима предвиђено је предавање о јубилеју, као и пројекција филма „Гдје цвјета лимун жут”, саопштили су организатори.

Повратак у Црну Гору планиран је 11.октобра, а сви заинтересовани треба да се јаве протојереју Синиши Смиљићу. Број мјеста је ограничен, а рок за резервације и уплате је 3.октобар.

Марко Вешовић

Митрополије Црногорско-приморска

[Данче*]

Подгорица: Годишњица освећења Саборног храма

 

Светом архијерејском Литургијом и благосиљањем славског колача 8. октобра 2015. године у Подгорици је прослављена друга годишњица освећења Саборног храма Христовог Васкрсења.

Свету Литургију служили су Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Епископ нишки г. Јован и умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије, уз саслужење многобројног свештенства наше помјесне Цркве. У току Литургије митрополит Амфилохије је одликовао чином протојереја свештеника Бранка Вујачића, пароха подгоричког.

Митрополит је рекао да је служење смисао сваког првенства у Цркви Божјој: - Па је то смисао и онога који је први међу презвитерима, или међу епископима или ђаконима, или међу вјернима народа Божјега. Ево тебе је Господ данас удостојио да  примиш звање протопрезвитера Цркве Христове овога светога храма Христовог Васкрсења на дан овога његовог обновљења. Нека би ти ово звање које си примио био подстицај да још ревносније, још преданије приносиш жртву Господњу и себе самога да приносиш на жртву миомирну, заједно са народом Божјим који ти је повјерен“, казао је Митрополит Амфилохије новом протопрезвитеру Цркве Христове.

Након читања светог Јеванђеља сабранима се бесједом обратио владика Атанасије који је рекао да се 17 вјекова храм Христовог Васкрсења понавља и обнавља. „Нови храм је свједок Васкрсења Христовог. То је, Високопреосвећени Митрополите и Преосвећени Епископе нишки, драга браћо и сестре, драга дјецо, доказ вјере наше. Ово је вјера, ово је побједа“, казао је Владика.

Владика је рекао да Христос данас побјеђује са овим храмом.„И побеђује са многобројним вернима у свету. И међу браћом нашом на Истоку Блискоме и на Далекоме Истоку. Све до Тихог окена многи данас постају прави православни хришћани“, рекао је умировљени Епископ захумско-херцеговачки и приморски.

Он је посјетио да они данас страдају да би Христос побиједио.„Крст и Васкрсење увек иду заједно“, поручио је Владика Атанасије.

Након причешћа вјерних благосиљан је славски колач. Кумови славе Зоран Вукчевић и Драги Вујачић кумство за наредну годину су предали Миомиру Мрваљевићу.

Прослава друге годишњице освећења подгоричког Саборног храма завршена је концертом групе „Галија“ на платоу испред Храма.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

[Данче*]

Митрополит Амфилохије за „Курир“: Било би чудно да нема протеста

 

    

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије казао је да је социо-економска ситуација у Црној Гори веома тешка и да би било чудно да нема протеста.

„Разлог ових протеста није само Ђукановићев силазак с власти, већ дубинска социјална питања која су за Црну Гору катастрофална. Сваки дан ми пензионери траже по пет евра, моле ме за парче хлеба. Из дана у дан је на стотине њих. За вријеме Другог свјетског рата смо отварали народне кухење, а ево и сада. То показује у каквом социјалном стању се налази Црна Гора. Није чудо што се протестује“, рекао је он.

Митрополит Амфилохије понавља да је недопустив однос државе према вјерницима.

„Игнорисати, понижавати и порицати цркву која је кичмена мождина Црне Горе, која је створила ону праву Петровићку Црну Гору, мислим да то не спада у нормално понашање“, каже Амфилохије.

Он је, у изјави за Курир, осудио медијско сатанизовање Срба и црногорске опозиције које спроводе Информер Црна Гора и Пинк М.

Митрополит Амфилохије је навео да Информер ЦГ и Пинк М у Црној Гори раде као продужена рука режима Мила Ђукановића, који од проглашења независности ове земље 2000. године покушава да негира постојање Српске православне цркве.

„То што раде Информер и Телевизија Пинк није ништа друго него наставак једног нездравог односа, који траје од 2000. године па наовамо, а посебно од проглашења независности Црне Горе, према Српској православној Цркви, односно Митрополији Црногорској и другим епархијама. То је систематски у свим сегментима државне политике. То је једина установа која за њих не постоји јер наводно није регистрована и све што се ради је у том духу“, рекао је он.

Митрополит је додао да нема ништа против тога што су власти у Црној Гори склопили темељни уговор са Римокатоличком црквом (у ЦГ живи око 2 одсто католика), са исламском заједницом (око 15 одсто муслимана), већ је проблем што су тортури изложени православци.

Митрополије Црногорско-приморска

07 / 11 / 2015

 

[Kaludjerovic Sreten]

Коначно донијета одлука о градњи храма Свете Петке у Даниловграду

16. новембар 2015. - 11:02

 

 

Надлежни у Општини Даниловград прије неколико дана усвојили су студију локације за градњу саборног храма Свете Петке на Главици, па ћс се на причу о подизању те цркве, која траје скоро десет година, коначно ставити тачка. Према најновијој студији, плац на Главици на којој ће се градити храм обухвата површину од 3640 м2, а тај докуменат садржи и урбанистичке и остале услове за почетак радова. У Црквеној општини у Даниловграду кажу да још треба да се добију урбанистички услови и грађевинска дозвола, а након тога ће се изградити и главни пројекат.

– Очекујемо да ће остале административне обавезе врло брзо бити завршене и да ћемо наредне године почети да градимо саборни храм. Архитекта Светислав Поповић, аутор идејног пројекта, врло брзо ће припремити главни план градње. Дакле, више нема никаквих административних препрека за градњу храма и ако Бог да први радови ће почети током наредне године каже Слободан Зековић, даниловградски парох.

А прича о даниловградском храму почела је још прије десет година. Тада је постављен крст на имању Беговића који су своју парцелу завјештали цркви. Убрзо је и завршен идејни пројекат саборног храма који је дјело архитекте Светислава Поповића из Подгорице.

– Будући храм биће димензије 17,5 X 17,5 метара, имаће око 280 квадрата, поред њега ће се налазити парохијски дом, као и традиционално гувно пречника 5,5 метара. Прилази храму са свих страна биће пространи, тако да ће се цркви прилазити слободно и достојанствено. Трудио сам се да архитектонски прикажем мученички пут Свете Петке, а вријеме ће показати колико сам у томе успио, саопштио је у то вријеме архитекта Поповић.

Иако се очекивало да храм буде брзо изграђен, у његову изградњу прсте је умијешала администрација. У првој верзији Просторноурбанистичког плана није било мјеста за храм на Главици, јер је ту било предвиђено стамбено насеље, а како су тада оурбанисти објашњавали, црква се не уклапа у стамбене садржаје. Прије пет година почела је и борба Црквене општине и вјерника да се рјешења из нацрта ПУП-а ромијене. Потписи и слање жалби на разне државе адресе уродили су плодом и даниловградски урбанисти су прихватили рјешење да се на Главици гради нова црква.

Иван Милошевић

Извор: Дан

[Драгана Милошевић]

На Ђурђиц прослављена слава цркве Светих 42

новомученика у подгоричком насељу Момишићима

 

 

Црква Светих 42 новомученика у подгоричком насељу Момишићи прославила је на празник Обновљења храма Светог великомученика-Ђурђиц, у понедјељак 16. новемба, храмовну славу. Свету Литургију служили су Протојереј Мирчета Шљиванчанин подгорички парох и надлежни парох јереј Никола Пејовић главни и одговорни уредник Радија „Светигора“. На Светом богослужењу, ријечима бесједе се вјерницима обратио свештеник Мирчета Шљиванчанин а оцу Мирчети и сабраном вјерном народу захвалио је домаћин славе надлежни парох цркве у Момишићима отац Никола Пејовић.

 

Централна слава цркве у Момишићима је на празник Младенци, а осим Младенаца црква слави Ђурђиц и дан канонизације Светих мученика Момишићких 17. маја.

 

извор: митрополија