Били су људи и у горим ситуацијама, сиромаштву , већим страдањима али мислим да никад нису мање причали једни са другима. Не деле више проблеме као некада. Родитељи са децом не причају као пре , има их али ријетки су . Изненадим се кад их сретнем.Помислим Боже каква лепа породица , како разговарају између себе са којим поштовањем и смирењем али зар то некада није било нормално. Расла сам у таквој породици где су се сви проблеми решавали за столом где су сви присутни било шта да је у питању .Мислим да је слаба комуникација међу свима нама а нарочито родитеља са децом.После израсту у људе незадовољне и осетљиве и неспремне за овај живот који их сломи лако.Страшно је све ово што нам се дешава али сами смо криви за то а најлакше је кривити доба у којем живимо.
А најгоре је то што људи не захваљују Богу за тим што имају него траже нешто више и ту губе мир са самим собом и другима.Најбитније је здравље али то касно схвате.