Да ли сте за црквенословенски језик или за српски на богослужењима и требама?

[Mиљан Танић]

Не бих да браним Вука, ни ја баш не волим да станем у неком нашем манастиру пред уклесани натпис и гледам као теле у шарена врата. Ипак мислим да преоштро судиш. Мало тога уопште беше сачувано из периода пре Вука. Они који су могли, нису се баш превише трудили. Тако Вук уради сам. Испаде кусо, али шта је ту је.

Što se tiče leksike i jezičkog fonda jezika, kao i ukidanja određenih jezičkih oblika (participa i tako), tu stvarno moram da se složim s Vuksanom - tu je Vuk POTPUNO podbacio i silovao jezik. Zato konstantno upozoravam ljude da će za 100njak godina doći neki novi Vuk i ukinuti ovaj književni jezik koji ljudi sve manje uče i koriste. Mene su lektori (!) kritikovali što koristim pluskvamperfekat u prevodima - ja sam na to rekao samo "Oprostite, gospodo, u mom kraju se i dan-danas i kod 'nepismenog' naroda koristi skoro ceo spektrum glagolskih vremena.

Nego Vuksane, zaboravio sam da kažem jednu vrlo bitnu stvar glede akcenata - često je problem i u tome što mnogo ljudi nema sluha, pa im različiti tonovi (pa samim tim i naglasci) isto zvuče.

[NinaD]

Što se tiče leksike i jezičkog fonda jezika, kao i ukidanja određenih jezičkih oblika (participa i tako), tu stvarno moram da se složim s Vuksanom - tu je Vuk POTPUNO podbacio i silovao jezik. Zato konstantno upozoravam ljude da će za 100njak godina doći neki novi Vuk i ukinuti ovaj književni jezik koji ljudi sve manje uče i koriste. Mene su lektori (!) kritikovali što koristim pluskvamperfekat u prevodima - ja sam na to rekao samo "Oprostite, gospodo, u mom kraju se i dan-danas i kod 'nepismenog' naroda koristi skoro ceo spektrum glagolskih vremena.

Слажем се са тиме. Опет потреба за језичком реформом, а сви јунаци ником поникоше (компетентни стручњаци). Ко ће нам бити крив појави ли се неки нови Вук (приучени ентузијаста) и све уради сам? Па ће књижевни језик звучати као "мисим бате ово оно волим више фудбал него ћалета и кеву".

[Mиљан Танић]

Mene najviše muči, a nisam nikad shvatio iz istorije jezika - KO je dozvolio da njegova reforma postane zvanična?

[NinaD]

Mene najviše muči, a nisam nikad shvatio iz istorije jezika - KO je dozvolio da njegova reforma postane zvanična?

Сећам се само из школе да је полемика између Вука и његових противника трајала деценију и више те да је на крају Вук однео победу. Није то ни тако чудно с обзиром да је тадашњи језик учених Срба био мешавина народу непозната.

[Mиљан Танић]

Ali je valjda neka... institucija morala to da ozvaniči?

Danas za jezik recimo nije nadležna država - ne može država da propisuje šta jeste srpski jezik, a šta nije. No, ko je tad bio... "glavni"?

[NinaD]

То би било то што сам имала на уму, али ми је било прилично магловито те нисам никако могла овако добро да објасним шта хоћу да кажем. Ипак је школа далеко, далеко, далеко иза мене. Захваљујем ти се брате Драги на овом тексту.  hvala

Нисам мислила рећи да данас говоримо источнохерцеговачким језиком, већ да је исти Вук узео као модел или узор, а то не чуди јер и данас источнохерцеговачки Срби имају најчистији изговор и немају проблема са акцентима и падежима као у неким крајевима. 

[Вуксан]

То би било то што сам имала на уму, али ми је било прилично магловито те нисам никако могла овако добро да објасним шта хоћу да кажем. Ипак је школа далеко, далеко, далеко иза мене. Захваљујем ти се брате Драги на овом тексту.  hvala

Нисам мислила рећи да данас говоримо источнохерцеговачким језиком, већ да је исти Вук узео као модел или узор, а то не чуди јер и данас источнохерцеговачки Срби имају најчистији изговор и немају проблема са акцентима и падежима као у неким крајевима. 

Нийе тачно да источно-херцеговачки говори имайу найисправнийе падеже. Напротив, после говора йугоисточне Србийе ИХ говори имайу наймањи брой падежа множине и самим тим су у том погледу найискваренийи. Найближи падежни састав изворноме србскоме имайу (односно имаху у доба Копитара и Вука) говори Войводине, па их због тога аустрийски плаћеник толико мрзияше и прогањаше, не штедећи свакояке увреде на њихов рачун, недостойне пристойнога човека. Ко не веруйе, нека погледа падеже у делах Доситея Обрадовића, Лаза Костића, и других. Вероватно вам се ИХ падежи чине найчистийим зато што су йеднаки са владайућим тршићким.

Слична йе ствар и са нагласцима. ИХ нагласци су такозвани "нови", стари односно найближи изворному србскому су говори средње Србийе, на пример око Трстеника и у Левчу. Я иначе нисам ни из Войводине нити из наведених области Кос-рес диялекта. Живим у Барайеву мада су мойи из околине Подгорице.

У тадашњой Србийи (као и у садашњой) беше бесмислено говорити о "народном йезику", из разлога што разлике народних говора у разних областих наше земље беху огромне, понекада чак и веће него што су разлике са правим србским, односно србскословенским. Замислите на пример да неко у Италийи у време њенога уйедињења говораше о потреби увођења народнога йезика! Такав би одмах био проглашен неприятељем државе, због великога броя различитих областних йезика говорених у разних крайевах те земље. Слично беше и у Србийи, постояше много "народних" йезика. Вук тай "проблем" реши проглашавањем осталих народних говора "исквареним" или чак несрбским, што беше случай са говорима йугоисточне Србийе и области око Тимока, на чем ће му Великобугари бити вечно захвални. Йер им йе он и данас главни аргумент у доказивању да становници тих крайева нису Срби него Бугари. Како они кажу, када "творац" србскога йезика тврди да они нису Срби и не говоре србски, шта се ту има йош причати.

И йош нешто. Циљ такозване "Вукове реформе" не беше реформа србскога йезика него уништење њега и србске књижевности, и замена истога назадним и сиромашним говором његова села, а све зарад постизања противсрбских и противправославних тежњи његових аустрийских налогодаваца и финансийера. Због тога Србска Црква, као и увек, стаяше на бранику свойега народа. Овога пута неуспешно, йер неприятељ беше ячи и могаше уложити више новаца за постизање свойих прљавих замисли.

[NinaD]

Случајно сам живела неке три године у Брњачкој Бањи па добро познајем тај крај као и оближњи Трстеник. Тамо говоре "идем да видим за млеко", а томе мисле "идем видети има ли млека у продавници". То је један од примера. Или, "водио сам бабу за протезу". О акцентима да и не говорим, а утицај бугарског је више него очигледан (ћу си турим руменилче на обрашче), што не значи да то нису Срби. Код нас у Далмацији је очигледан био утицај италијанског (идем ћа...) па смо итекако Срби. Што се тиче Војводине, ту је неспоран утицај немачког и мађарског језика. Не треба мислити да је народ у Војводини икада говорио језиком тадашњих књишких глава, а поготову су далеко од говора којим ти пишеш. Не замери ми, али ни енглески језик данас није као у доба Шекспира, а ни у његово доба народ није тако говорио већ је то тадашњи стил писања.     

[Вуксан]

Не треба мислити да је народ у Војводини икада говорио језиком тадашњих књишких глава, а поготову су далеко од говора којим ти пишеш. Не замери ми, али ни енглески језик данас није као у доба Шекспира, а ни у његово доба народ није тако говорио већ је то тадашњи стил писања.     

Када споменусте говор народа у Войводини, неоспорна йе чињеница да йе њихов падежни састав значайно ближи изворноме србскоме од села Тршића. Писци койе наведох су типични представници народнога говора  северне Србийе, и њихов йезик, а нарочито Лаза Костића йе народни, мада не тршићки него войвођански. Не би вам било лоше преброяти падеже множине у Вука и у Лаза Костића па да видите чийи йе йезик чистийи словенски, односно србски. А Лазо живљаше значайно после Вука, умре 1910 године. А можете погледати и диялекатске зборнике.

Можемо мислити на шта би данас личила наша граматика да Вук койим случајем беше из некога села из йугоисточне Србийе. Падежи попут "са братом" би били проглашени ненародним и њихова употреба би била забрањена.

[NinaD]

   

Писци койе наведох су типични представници народнога говора  северне Србийе, и њихов йезик, а нарочито Лаза Костића йе народни, мада не тршићки него войвођански. Не би вам било лоше преброяти падеже множине у Вука и у Лаза Костића па да видите чийи йе йезик чистийи словенски, односно србски. А Лазо живљаше значайно после Вука, умре 1910 године.

Као сто рекосте, Лаза је живео значајно после Вука, а тада је Вукова граматика већ увелико била у употреби. Код Лазе провејава војвођански дијалекат. Ком језику бисте Ви онда приписали Матавуљевог Бакоњу фра Брну? Све је то, па и ово како Ви пишете, у складу са нашим данашњим језиком. Разлика је само у дијалектима, или у Вашем случају у архаичном стилу писања осим слова која користите, а која код нас не постоје већ су узета из руског, за чиме не видим потребе јер се речи једнако читају као што би се читале и са нашим словима.

"умре 1910 године" - Већина нас зна да ово значи да је Лаза Костић умро 1910. године. Међутим "умре" може бити и "давно умре", а такође и "ако умре". Као што видите разлика је у акценту, прилозима, глаголима...

[NinaD]

Можемо мислити на шта би данас личила наша граматика да Вук койим случајем беше из некога села из йугоисточне Србийе. Падежи попут "са братом" би били проглашени ненародним и њихова употреба би била забрањена.

Испадох Вуков адвокат мада ми то није била намера, а и сама сам га често критиковала. Само мислим да сте преоштри према њему (плаћеник, непријатељ српства...). Ипак је урадио много на очувању српског националног блага записујући народно песништво на које можемо бити поносни. Не знам шта сте по занимању, али имам утисак да језик схватате превише правнички (прописано правило-забрана). Ето и поменуто народно песништво нам каже да народ говори, смишља песме и приче чак и када је неписмен и не познаје граматику, а многи учени не успеју никада да створе такву поезију.

[Милан Меденица :)]

е људи, ајде доста о Вуковој реформи и не дозволите себи да вас Вуксан стално окреће на своју воденицу ...

причамо о БОГОСЛУЖЕЊИМА и језику на коме треба ТАМО да се поје, прича, пева.

[NinaD]

Ја сам за материњи српски језик. Причајмо по нашки.  1000000001010

[Grizzly Adams]

Само се плашим да врањанци и пироћанци ово не схвате дословно... Нишлије ајде и некако, ће помине... 1000000001010

[NinaD]

Само се плашим да врањанци и пироћанци ово не схвате дословно... Нишлије ајде и некако, ће помине... 0442_feel

0442_feel Имаш право. Опрезно са жељама, а и са речима!

Ма нема везе, сви смо своји  isus-sinai ће се разумемо некао.