Српска народна религија

[Božena]

 

[Božena]

BLAGOVESTI
Za ovaj praznik vezuje se radosni narodni običaji, ali i oni zaštitnički.
To je povezano i sa razmnožavanjem u prirodi jer od Blagovesti kreće setva jarih žita, a veruje se i da je današnji dan srećan za kalemljenje voća.

Na ovaj dan čiste se kuća, dvorište, štale, a svo đubre se obavezno iznosi iz kuće i spaljuje.

Prema običajima, uz vatru se potom vesele i žene i muškarci, i mladi i stari i onda se ta vatra preskače. Onaj ko preskoči vatru, taj "obred" se zove bukara, zaštićen je od zmija. Strah od zmija je veliki. Toliki da na današnji dan ne valja čak ni pričati o zmijama.

U nekim krajevima Srbije upražnjavalo se da deca idu oko kuće, lupaju u gvozdene predmete i viču “Bežite zmije i gušteri”.

Takođe, postoji i verovanje da se žene na današnji dan ne češljaju, a valjalo bi se umiti u reci ili na nekom izvoru.

Na Blagovesti, je dobro započeti neki veći ili doneti neku veću ili čak životnu odluku.

I, na kraju ovog "pučkog " dela - vremenska prognoza. I Blagovesti, kao i neki drugi praznici, "ukazuju" kakva će godina biti.

Ako je nebo vedro - biće godina rodna, a ljudi zdravi. Takođe, i jesen će biti pozna.

[Božena]

OBIČAJI ZA PRAZNIK CVETI

Cveti su radostan pravoslavni praznik koji se obeležava odmah posle Lazarove subote. Pravoslavni hrišćani se polako pripremaju za Uskrs, uskoro počinje Strasna sedmica. Dom se već polako kiti, a na Cveti se ustaje rano da bi se nabralo cveće.

Po starom običaju, prvi koji ubere cvet - u polju ili dvorištu - ima pravo da zamisli želju, pa su devojke uvek žurile da budu prve. Ako tog dana dobiju i buket od momka, raduju se jer su uspele da privuku njegovu ljubav. Prema cveću u buketu, tumače i kakva su njegova osećanja - za belu veruju da simbolizuje poštovanje, žuta izražava ljubomoru, a crvena vatrenu strast.

Dvorišta su puna procvetalih narcisa, lala i jorgovana. Ljubičasti i beli jorgovan imaju različitu simboliku. Za ljubičasti se veruje da simbolizuje prvu ljubav, pa mladi momci neće pogrešiti ako upravo njegov buket poklone svojoj simpatiji. Beli predstavlja oličenje mladalačke nevinosti, te devojka može da ga ponese na sastanak ili od njega uplete nežni venčić.

Ubrano cveće se ne unosi u kuću, već se ostavlja na vratima. Ko nema dvorište, najbolje je da cveće drži blizu ulaza. Nekoliko cvetova devojka obično potopi u vodu, pa se kasnije njome umiva. Po starom verovanju, biće lepa tokom cele godine.

[Božena]

 

Poslednja nedelja do Vaskrsa, odnosno strasna nedelja, je nedelja strogih uzdržavanja i posta. Zbog toga je važno da znate koji su to pravoslavni običaji koji vas već od danas čekaju.

Strasni ponedeljak
Ovim danom počinje sedma nedelja posta, koja se naziva velika ili strasna nedelja. Po crkvenom predanju, naziv velika, ova sedmica je dobila zbog toga što je u ovoj nedelji Isus Hristos učinio velika dela. Isus je uništio smrt, pobedio greh i skinuo prokletstvo sa ljudskog roda, čime mu se otvorio put ka raju.

Naziv "strasna", ova nedelja je dobila jer su u ovim danima pojačane molitve, bdenja, kao i post. Interesantno je da ovaj naziv potiče još iz toga što se, prema narodnom predanju, u istočnoj Srbiji i Leskovačkoj kotlini u ovoj nedelji, supružnici suzdržavaju od bračnih obaveza. Na Kosovu postoji naziv i strašna nedelja, jer se farbaju uskršnja jaja od kojih se prvo zove strašnik. Ono je značajno, jer po narodnom verovanju, može da odagna strah i razbije gradonosne oblake.

 
Ova nedelja je radna. U njoj se vrše velike pripreme za najveći praznik, Vaskrs, kada se ništa ne radi.

Ova nedelja ima i naziv "zavalita", kako je nazivaju u jugoistočnoj Srbiji. Na ovaj dan se strogo postilo, što je značilo da se jednom u toku dana okusi nešto sasvim malo poput vode ili kafe. Ove nedelje je i stoka bila izložena postu. Karakteristično za ove dane je i to što se više ne čuje pesma kao u cvetnoj nedelji niti se igraju kola. Razlog je Isusovo stradanje, koje će se desiti na Veliki petak. U ovim danima, se iz istog razloga, ljudi posebno posvećuju dobrim delima.

Velika sreda
Ovo je poslednji, puni, radni dan u nedelji. Bilo je zabranjeno da žene šiju, baš kao i u cvetnoj nedelji. Takođe su ljudi nastojali da na ovaj dan stoku dobro obezbede hranom, kako bi se u predstojećim danima posvetili prazničnim običajima. U Negotinskoj krajini čupao se burijan (biljka) za koji se verovalo da ima magijsku moć i da štiti od veštica. Ova biljka je pored magijske, našla primenu i u narodoj medicini. Ponegde se i na veliku sredu farbaju uskršnja jaja. U kućama koje su u žalosti, jaja se boje u crno i nazivaju se kaluđeri.

Veliki četvrtak
Ovaj dan je u potpunosti posvećen ratarstvu. Svi radovi su zabranjeni osim sejanja bostana. Verovalo se da će lubenice, ako se poseju na ovaj dan, biti napredne. Takođe su rađene obredne radnje oko stoke, kako bi bila zdrava, jaka, kako bi se množila i davala mleko. Na ovaj dan, žene su odlazile na reku gde su palile sveće, koje su pričvršćivale na malim daskama, i puštale ih niz vodu. Ovaj ritual posvećen je dušama mrtvih.

Veliki petak
Na ovaj dan, prema jevanđelju, desilo se veliko stradanje Isusa Hrista. Ovo stradanje se naziva još i iskupnina, jer je Isus time iskupio ljudske grehe. Veliki petak se još naziva i "petak stradanja", a podrazumeva najstrožiji post.

 

Na ovaj dan, i danas, farbamo vaskršnja jaja, ali postoji i niz običajnih radnji. Jedan od običaja, u Leskovačkoj kotlini, je da se stočnoj hrani doda crveno jaje, kako bi stoka napredovala. U nekim krajevima, na ovaj dan se ide u lov na rakove, dok se negde love zečevi za čiju se krv smatra da ima delotvornu moć kod nerotkinja. U banatskim selima bio je običaj da se u crkvama čuva Hristov grob. Uglavnom su to radili muškarci koji su završili vojsku, a smenjivali su se sve do Vaskrsa.

Velika subota
I na ovaj dan se ponegde farbaju jaja. Inače, velika subota se u okolini Leskovca naziva još i dugačka subota, jer opominje na duge Isusove muke na raspeću. U Bosanskoj krajini i Hercegovini, ovaj dan, na koji se jaja farbaju u crveno, se naziva još i crvena subota.

Razlog leži u verovanju, da su jaja, u trenutku Isusovog vaskrsnuća, postala crvena. Zato se ova boja najviše i koristi pri oslikavanju. Na veliku subotu se mesi uskršnjak, obredni kolač, koji se kiti bosiljkom i utisnutim slovom. Ovaj kolač je ukrašavan i jajima od kojih se jedno belo stavlja u sredinu, a njima se, na Vaskrs, deca međusobno daruju.

Vaskrs
Vaskrs se smatra najvećim od svih praznika. Prema jevanđelju, Isus je izdahnuo na Veliki petak, razapet na krstu. Sa krsta u grobnicu preneli su ga njegovi tajni učenici Josif i Nikodim, koji su izmolili dozvolu od Pilata. Na Vaskrsu počiva i sva osnova hrišćanske vere i nada svih živih u vaskrsnuće.

Način utvrđivanja uskršnjeg datuma ustanovljen je u Nikeji 325. godine. Car Konstantin je sazvao prvi vaseljenski sabor na koje je osudio sve one hrišćane koji slave Vaskrs u vreme praznovanja jevrejskog praznika Pashe. Razlog je bio taj što po jevrejskom računanju Pashe, mogu da budu i dva Uskrsa u godini. Tako je doneto pravilo da se Vaskrs slavi u prvu nedelju (dan), posle prvog punog meseca koji usledi nakon prolećne ravnodnevice. Pravoslavna crkva je ostala verna ovakvom računanju praznika, dok je katoličanstvo odlučilo da odstupi od ovog pravila u XVI v 

Postoji niz verovanja i običaja na ovaj dan, koji uključuju uskršnja jaja, a vezani su za napredak, zdravlje i uspeh. Glavni običaj u svim krajevima jeste tucanje jajima (razbijanje) koje ima, pre svega, takmičarski duh, jer ko pobedi uzima jaje poraženog. Posle sedam nedelja posta, običaj je da deca započnu mrs jajetom. Postoji još jedan običaj vezan za najmlađe, a to je da se deca ujutru prvo protrljaju po licu crkvenim crvenim jajetom, kako bi bila zdrava i rumena.

Takođe se verovalo da je dobro da na ovaj dan ukućani obnove odeću i obuću. Ponegde se prvo bojeno jaje naziva čuvar, pa je ono i čuvano cele godine. Negde se ovo jaje zove čuvarkuća, negde izmamak (farbano je uz bajanje), negde pereške. Uglavnom su predstavljala zaštitu od bolesti i gradonosnih oblaka. Verovalo se da ovo prvo bojeno jaje, može da opstane tri godine i da bude "sveže". U narodu je jaje simbol plodnosti i života, tako da i danas postoji običaj da se ono vaskršnje, zakopa u mravinjak kako bi domaćinstvo bilo napredno. U nekim krajevima su mrvljene ljuske jajeta kako se veštice ne bi u njima prevodile preko reke.

Vaskrs je trodnevna svetkovina, koja pored nedelje obuhvata ponedeljak i utorak. Na sam dan ovog "praznika nad praznicima", običaj je da svoje prijatelje i porodicu pozdravite sa "Hristos vaskrse", na šta vam oni odgovaraju "Vaistinu vaskrse"

[Božena]

 

 

 

Da, danas farmabo čuvarkuću, ali crveno farbano jaje koje će čuvati dom do narednog Uskrsa ne zove se svuda u Srbiji tako.

Čuvarkućino ime i značenje

Prvo obojeno jaje u srpskom narodu naziva se:

– čuvar, čuvara, čuvarkuća, čuvarak (Vojvodina)

– krstaš (Peć)

– strašnik (Prizren)

– izmamak (okolina Leskovca)–

čoban (Čajnič).

Jaje se čuva često pored slavske ikone do narednog Uskrsa. Ostalim jajima se na praznik kucaju. Veruje se da pucanje kore na jajetu simbolizuje Hristovo uskrsnuće, ali i buđenje prirode.

Da bi se jaje ukrasilo, kako kaže etnolog Vesna Marjanović potrebni su veliko strpljenje i precizna ruka. Šaranje jaja se, kao što smo rekli,  smatralo svetim činom, posebno što se to činilo pčelinjim voskomj koji je u narodu tretiran „svetim i čistim“.

Od starine se govorilo da srpske žene umeju lepo da šaraju jaja, tako da su neka ukrašena jaja prava umetnička dela. Obično su jaja ukrašavale žene koje umeju lepo da vezu jer samo šaranje i podseća na lepotu veza s ovih prostora.

Ornamenti na jajima bili su geometrijski, zoomorfni (pile, zec), antropomorfni (stilizacija ljudske figure), vegetabilni. Različiti solarni simboli poput krugova, zvezda, krstova, svastke ili beskonačne linije u suštini su rudimenti znakova iz brojnih, drevnih rituala. Pored kružnih motiva, simbola sunca, često se na jajima pojavljivao i simbol drveta života

[Božena]

STARI OBIČAJI NA VELIKI ČETVRTAK - EVO ŠTA TREBA URADITI U KUĆI: Verovanja za zdravlje, sreću i lepotu

Običaji i verovanja na Veliki Četvrtak - dani pred Vaskrs provode se u miru i molitvi! Evo šta se prema starom verovanju danas radi u domu..

Pravoslavni vernici obeležavaju Velikičetvrtak, odnosno četvrtak pred najradosniji hrišćanski praznik Vaskrs. Ovaj praznik predstavlja podsećanje na Tajnu večeru, kada je Isus oprao učenicima noge i dao im primer bezuslovne ljubavi. Prema Novom Zavetu na Tajnoj večeri je uspostavljen evharistijski obred, odnosno Sveto Pričešće, pa se mnogi vernici baš i pričešćuju na Veliki četvrtak.

Na ovaj dan je najvažniji činiti dobra dela, posti se i vernici se posvećuju molitvi, a najpre čistoći misli i duše. Jedan od najstarijih običaja jeste prečišćavanje vode. Nekada se u vodu ubacivao srebrni novčić. Verovalo se da na ovaj dan treba deca i odrasli da s ekupaju izvorskom vodom kako bi imali cele godine lepotu, sreću i zdravlje.

Prema starom verovanju, devojke su se nakada na ovaj dan posebno umivale, čistile lice i negovale kožu. Takođe, na ovaj dan se detaljno čisti kuća, kako bi se dom pripremio za Vaskrs.

Prema običaju u domu se pali sveća koja se palila inače za praznike - slavska sveća, sveća od Badnje večeri ili Božića.

[Božena]

Побусани понедељакje први

 понедељак после Ускрса. То је Ускрс покојника. Тога дана се побусавају гробне хумке и деле бојена јаја нарочито спремљена за душе покојника. У пределима западне Србије и у Босни, око гробне хумке постављају се дрвени или камени оклопници, па се гроб побуса између оклопница

[Božena]

SUMANUTI OBIČAJ: Zašto neki Srbi na Đurđevdan krvlju jagnjeta mažu decu? (VIDEO)

WWW.TELEGRAF.RS

---

Posle Svetog Nikole i Svetog Jovana, treća najveća slava u Srba jeste Đurđevdan. Slavi se 6. maja, a pored...

 

[Božena]

Duhovi,Pedesetnica

 

 

LEPE DEVOJKE I MOĆNA ENERGIJA
Ovaj praznik se povezuje i sa starim vremenima, kada se slavio praznik žetve, radosti i ljubavi. Deset devojaka obuku se i okite lepo, pa zađu od kuće do kuće, a među njima je jedna kralj, jedna kraljica, jedna barjaktar, a ostale su dvorkinje. Držeći jatagane obavijene peškirima, igraju i pevaju pesme ї ženidbi, udaji, prosidbi, srećnom sastanku, radosti oko dece.
Veruje se da u periodu pre i posle ovog praznika vladaju moćne energije. Običaj je da se obilaze manastiri, što bi naročito trebalo da čine osobe koje traže oprost grehova ili lek za bolest. Dobro je, kako tvrde upućeni, iz tih manastira poneti osveštanu vodicu jer u narednih godinu dana obezbeđuje harmoniju u domu.

U istočnoj Srbiji, uoči, na dan i posle Svete Trojice, Vlahinje imaju pojačanu vančulnu percepciju i tada proriču
Svete Trojice, Vlahinje imaju pojačanu vančulnu percepciju i tada proriču, baju vodicu za skidanje čini i spravljaju biljne meleme za uspeh i blagostanje. U Homolju i Timočkoj krajini, između dva utorka oko Trojice, organizuju se povorke.
U jednoj od njih – “kraljici”, učestvuju najlepše devojke u selu, predstavljajući rusaljke, vile koje su nastale od duša preminulih devojaka i utopljenih žena, pokopanih bez uobičajenih pogrebih obreda.
Prema pisanju etnologa dr Slobodana Zečevića, omiljeno mesto im je krošnja, pa se zato ne preporučuje penjanje po drveću da se ne bi uznemirile, zaposele osobu ili je namamile u kolo da igra do smrti.
Da bi se čovek zaštitio od takve nesreće, u džepu treba da nosi čen belog luka ili pelina, a drveće se ritualno kiti darovima: sapunima, šarenim peškirima, flašicama parfema i ruževima za usne.
Trojice se slave kao veliki praznik u Šumadiji. Tog dana mnogim selima išle su krstonoše. U povorci su bili i konjanici i sva muška deca svečano obučena u nova odela. Krstonoše gaze preko useva i njiva a ispred svake kuće čekaju ih ponude mleka, belog mrsa i druge hrane.
Pratite nas i delite na društvenim mrežama “Portal-valjevonadlanu.rs“
   

[Božena]

Духовски понедељак

.

По народном обичајном календару, Духовски понедељак добар је дан за почетак послова. Не ради се једино по њивама које су близу воде. Деци се брани купање у рекама, избегава се прелажење мостова.

У селима у којима се слави Духовски понедељак, организују се литије а свака кућа прима госте из других места. Као градску славу обележавају га Врање, Ваљево, Крагујевац, Лесковац и Шабац.

Лепо време на сутрашњи Духовски уторак најављује, по народном веровању, лепо лето и добру летину.

РТС.рс

[Božena]

PROSIPANJE VODE ZA SREĆU: Evo šta se krije iza ovog običaja

OBIČAJ da se prospe voda za nekim kome želimo uspeh datira od davnih dana

Prema verovanju kod Srba, prosipanje vode za osobom koja odlazi na put ili da obavi posao, donosi sreću i vrši se u cilju da se posao ili putovanje srećno završi.

Upražnjava se i prilikom odlaska u školu, na ispit, razgovor za dobijanje posla, odlaska u vojsku i slično.

Etnolozi smatraju da prolivena, odnosno tekuća voda simbolizuje pokretnost, lakoću pokreta, da ne zastaje i ne zapinje, te da se propisanje vode čini da bi nekome posao kojim je pošao išao glatko kao prosuta voda.

Pri samom činu prosipanja vode se u nekim krajevima kaže: "Neka ide čisto i bistro kao voda!

[Božena]

Преминуо професор Сретен Петровић

WWW.GLASSRPSKE.COM

---

БЕОГРАД- Један од најзначајнијих српских филозофа, естетичара и културолога Сретен Петровић...

 

[Božena]

Ivanjdan

Narodni običaji i verovanja

Među nizom predivnih starih srpskih običaja na ovaj dan izdvaja se branje lekovitih trava i pletenje venaca od ivanjskog cveća. Uoči Ivanjdana, žene širom Srbije pletu venčiće od cveća i uveče ga stavljaju ispred kućnih vrata. Ako venac od ovih naročitih cvetova na praznik osvane pred kućom, veruje se da će porodicu zaštititi od svake nedaće. Devojke na današnji dan svaka u svoj venac upliću i po jednu crvenu ružu. Srbi veruju da je današnji dan toliko veliki praznik da se sunce triput zaustavlja.

Veruje se i da voda na današnji dan dobija posebnu moć, pa se svi kupaju u rekama, potocima, jezerima. Bilje i trave imaju pojačana lekovita svojstva. Zato se bere lekovito bilje i pletu venci, koje se čuva u kući kao lek protiv raznih boleština.

Devojački praznik

Ivanjdan se može nazvati i Devojačkim praznikom jer je čitav niz rituala poveren devojkama. U mnogim našim krajevima, noć uoči Ivandana devojke pale ivandanjske vatre, beru cveće i trave, pevaju i pletu vence. Devojke iz Gruže palile su s večeri živu vatru ili kres, a s vencima ivandanjskog cveća celu noć su igrale i pevale. U ranu zoru su se razilazile, a svaka je nosila ugarak iz vatre, a ispleten venac bi stavljala na vrh kapije. Slično se radilo i u čačanskim selima. Sve se to radi u šali pa je devojački smeh i cika odzvanjao u noći. Ovde se takođe veruje da ove noći treba hvatati svice i nositi kući. Lepe mlade Gružanke na ovaj dan su u saksiji sejale po malo žita, a na Petrovdan gledale kako je niklo. Srbi veruju i da se venčići od jovanove trave dan posle praznika kače iznad ili sa desne strane kućnih vrata. Oni štite dom od zla, uroka i nesreće čitave naredne godine.

Vinogradari danas praznuju

U vinogradima se na današnji dan ništa ne radi. Čak u vinograd ne ulaze ni tri dana pre ni tri dana posle Ivanjdana. Kažu da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan.

Kako da nerotkinje rode dete

Na istoku Srbije veruje se da se nerotkinje, koje žarko žele potomstvo, na Ivanjdan provlače kroz vence od jovanove trave, a onda se kupaju u reci ne bi li voda sprala urok. Veruje se i da ako žele uspešnu trudnoću i zdravu bebu, žene treba da posete sve koje nose ime Stana ili Stanka.

[Božena]

 

[Božena]