Српска народна религија

[Поет]

Шта има ново ође хд

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

@Božena

 

[Božena]

 

[Božena]

12 narodnih izreka za pametniju godinu: Više je ljudi pomrlo od jela i pića nego od gladi i žeđi!

Izreke nastale u srpskom narodu svevremene su, sa moralnim poukama koje nikad ne zastarevaju, (često) sa dozom humora koji je još uvek i svugde aktuelan

 Autor: opanak.rs

 

Foto: Kurir / Nebojša Mandić

Srpskom narodu prethodila su teška vremena iz kojih se uvek izdizao snažniji i mudriji, a sreće i zahvalnosti za ono što ima nikad nije manjkalo. U ova teška i naporna vremena treba se prisetiti nekih mudrih, starih saveta, kako bismo lakše podneli i savladali još jednu godinu pred nama.

Predstavljamo vam 12 izreka i pouka, za svaki mesec po jednu, kako bismo bili bolji, mudriji, zdraviji, srećniji i zahvalniji kao stari preci naši.

1. “Ako činiš dobro, ne udaraj u veliko zvono.” Ili: “Da se reči kupuju, manje bi se govorile.”

Pokažimo humanost, saosećanje i empatiju u svakoj prilici, ali probajmo da zadržimo to za sebe. Činimo dobro radi njega samog i drugih, a ne radi sebe. Videćete, bićete jednako ispunjeni dobrotom iako o vašoj humanosti niko ne priča. S druge strane, mnogogovorljivost nije pozitivna osobina, naročito ako nema šta pametno da se kaže. Ćutljivost je vazda bila odlika umnijih ljudi.

2. “Veselo srce pola zdravlja.”

Trudimo se da ne brinemo suviše. Brinuli, ne brinuli… probleme brigom ne možemo rešiti. Sačuvajmo zdravlje da bismo mogli rešavati brige.

3. “U nevolji ne treba plakati, nego leka tražiti.” Ili: “Ako želiš jezgro, slomi ljusku.”

Pouka koja se nadovezuje na prethodnu. Od očajanja nema ništa. Sačuvajmo zdravlje i živce kako bismo se spremno uhvatili u koštac sa nevoljama.

4. “Bolje je i malo s blagoslovom, negoli i dosta s prokletstvom.” Ili: “Bolje je u kolibi pjevati nego u dvoru plakati.

Budite zahvalni na malim stvarima, koje su tu vašom zaslugom. Na rđav način sticati ono što mislite da vam nedostaje u životu, nikom nije donelo dobro. Kad tad, biće naplaćeno sa kamatom. Sreća nije u materijalnom svetu.

 

5. “Gde je sloga tu je i pobeda.”

Da sloga kuću gradi ne samo da je poznato od pamtiveka, već je to princip kog se u Srbiji pridržavamo i u 21. veku. Zajedno smo i lepši i jači!

6. “Žena muža nosi na licu, a muž ženu na košulji.”

Ako je muž dobar ženi, ona će biti zadovoljna i vesela, a ako je žena mužu dobra, on će uvek imati lepu i čistu košulju odn. biće mu vraćeno s ljubavlju i zahvalnošću.

7. “Više je ljudi pomrlo od jela i pića nego od gladi i žeđi.”

Alavost nikad nije bila dobra osobina, što pokazuju i mnoge bolesti koje proističu iz ovog greha. Budimo umereni u svemu.

8. “Ljubav nema godina: ona se uvek rađa.”

Nikad nije kasno da iznova zavolimo, niti je starost znak da treba prestati pokazivati ljubav dragim osobama.

9. “Čovek ima samo ono što daje.”

Još jedna pouka o davanju i pomaganju. Ako dobrotu imamo, a ne delimo je drugima, onda nam ona ništa i ne znači.

10. “Ako je kratak dan, duga je godina.”

11. Ono što ne možeš da završiš danas, završićeš drugi put. Ali: “Ono što možeš danas, ne ostavljaj za sutra.”

12. “Ako hoćeš da znaš kakav je neko, daj mu štap u ruke.”

Čovek se najbolje i navernije prikazuje u radu i vlasti.

[Božena]

Како су стари Срби славили Нову годину

sputniknews

Православна нова година у народу се обично зове Мали Божић или Млади Божић, понекад и Васиљевдан. А многи новогодишњи обичаји настали пре промене календара у ствари представљају продужетак или понављање неких божићних обичаја. Тако у неким крајевима уочи Малог Божића „уносе бадњаке онако исто као и уочи Великог Божића”.
У Боки Которској на Бадњи дан су припремали бадњаке, па половину наложе уочи Божића, а половину на вече Васиљевдана.
Уопште, код западних Срба остатке божићних бадњака налажу уочи Нове године, али трагова овог обичаја има и у другим крајевима. На Косову су на Нову годину поново палили крај од бадњака који би преостао од Бадње вечери. У Темнићу су остављали комад божићног бадњака, од којег су на Нову годину правили крстиће и стављали их на кућну стреху, у виноград, у посејану пшеницу и у кошару. За Нову годину се обавезно оставља глава, негде и плећка од печенице, затим пола чеснице или божићног хлеба, божићна свећа и божићна слама.
У западној Босни, Банији и Кордуну божићну су сламу износили на гумно, где се на Нову годину обављао обичај мађијског вршења. У ту сврху спремао се још на Божић колач — ковртањ или ковртач, у средини шупаљ и према ободу ишаран „урезима“, и то од истог теста од којег и чесница, и са истом пажњом као и чесница. Поред улоге коју је имао у мађијском вршењу, ковртањ су стављали волу дешњаку на рог, па се гатало каква ће бити летина према томе на коју страну колач падне. Ковртањ је морао да окуси сваки укућанин, а пре сванућа ковртањ се морао дати и свој стоци. Остатака и трагова мађијског вршења било је и у другим крајевима.
У околини Маглаја на Мали Божић, пре сунца, износили су сламу на гумно, па би децу протерали по слами. На Косову се веровало да се на дан Светог Василија коте мечке и „због тога им свака кућа прави коломбоћне баренице за повојницу“. Баренице мећу деци по парче у чанак, „а она са том бареницом трче на гувно код стожера, те је ту поједу, што значи да ће се жито лако грувати при вршидби“. Бареница, у ствари, одговара чесници, јер у њу мећу „мале шљивове гранчице и по једну пару, намењену на сваку врсту стоке, пчела и на здравље људи, па гледају шта ће ко од кућне чељади наћи“.
У неким се крајевима колач среће месио и за Нову годину. У Левчу и Темнићу „најглавнији обичај о овом празнику јесте прављење чеснице или груванице“, поред обичаја који су везани за божићну чесницу. У Војводини „не месе свуда чесницу за Божић, гдикоји то на Мали Божић чине“.
Код Срба граничара на Божић су, поред чеснице, спремали василицу, коју су јели на Нову годину. У ужичком крају за Нову годину месили су васиљицу од пројиног брашна. У Хомољу се тога дана прже мали пшенични колачи — василице — и деле деци из куће за покој мртвих. Негде се новогодишњи колач зове масленица, у Ресави мечки повојница, а у Лесковачкој Морави попареница. У Гружи на Мали Божић полазници добијају од домаћица које су полазили о Божићу бушну погачу. О ручку се обавезно поједе глава божићне печенице, а после ручка испраћа се полазник, преноси Национална географија истраживање објављено у часопису „Етнолог“ 1970.

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

Nasleđeni SVETAC se slavi i zimi i leti! Evo koji se još običaji o krsnoj slavi poštuju u ISTOČNOJ SRBIJI

WWW.MAGAZIN.NOVOSTI.RS

---

Nasleđeni SVETAC se slavi i zimi i leti! Evo koji se još običaji o krsnoj slavi poštuju u ISTOČNOJ SRBIJI

 

[Božena]

Да ли знате?

Од којег датума се код нас у старо време рачунала летња половина године

Од Ђурђевдана * Летња половина године у старо време рачунала се од Ђурђевдана, 6. маја, те је овај дан у привредном погледу био особито важан – од њега је настајало такозвано ђурђевско полугође, па су, сходно томе, и дажбине убиране, а склапан је и низ погодби и уговора о пословима и најму. Овај пролећни празник садржи свечаности и обреде из древних, претхришћанских времена. Нарочито су, све до данас, у сточарским пределима уз Ђурђевдан очувани обичаји који сведоче о светковини општег буђења у природи: прва обредна мужа оваца, жртвовање јагњета, ритуално квашење, ђурђевдански уранци око извора као природних светилишта, девојачко плетење венаца уз пригодно певање и друго.

Politika..rs

[Božena]

Скрени поглед према мени
Хроми вуче
И надахни ме огњем из чељусти
Да пропевам у твоје име
Праматерњим липовим језиком
Испиши ми канџом на челу
Небеске црте и резе
Да стасам у тумача твога ћутања
И угризи ме за леву руку
Да ми се поклоне твоји вукови
И да ме за пастира извичу
Скрени поглед према мени
И не буљи више у срушени свој кип
Хроми вуче

Васко Попа

[Božena]

Небески прстен
Васко Попа

Прстене ничији прстене
Како си се изгубио
Како с неба пао негде

Зашто си одмах венчао
Стари свој прастари сјај
С младом својом празнином

Заборавили су и тебе
И своју свадбену ноћ

Сјај  ти се пропио
Празнина угојила
Ти си опет изгубљен

Ево ти домали прст
Скраси се на њему

[Božena]

Код Источних Словена употребљава се "ручник", извезена тканина која се погрешно преводи каo "пешкир". Једна од сврха ручника и јесте брисање руку након ритуалног прања али тиме се његова улога не исцрпљује. Ручник се користи за венчања, након порођаја, за заштиту, током 40 дана после смрти члана породице и сл. 

Њиме су се везивале руке младенаца (ритуално спајање), служио обредни хлеб (тако је и у мом крају, на Осоговским планинама). Младенци су такође прелазили преко ручника, прво жена па онда муж који тиме показује да је прати у животу 🥰

Венчање је некад значило нешто, био је један од најбитнијих животних догађаја који ишчекивао од малена. Пре венчања се одлазило по благослов предака на гробље, играло се коло (магијски плес плодности, заштите и др.), служио се обредни хлеб, вршило се ритуално спајање тела и душа. Млада је подизала у руке туђу децу да би их имала што више, а на одећи јој је било извезено цвеће - симбол бројног потомства. Ручник је само један од елемената магије венчања али показује колико је овај дан "преласка" био битан и колико је све некад имало смисла...