Ослобађање од проблема наркоманије

[Samo Jovica]

vecina je bila na b92 izasle su slike u jednom broju nacionalne gegrafije.Sve ovo je hvala cenru oca Branislava i ove ljude koji su se izborili sa teskom bolescu. facenew22222222

[Samo Jovica]

I mi smo spoznali i poverovali u ljubav koju Bog ima prema nama.Bog je ljubav i koji prebiva u ljubavi u Bogu prebiva i Bog u njemu. facenew22222222

[Бартендаз]

Свака част.Нека Вас Бог чува легенде!

[Samo Jovica]

neka Bog bude i sa tobom brate i naravno sa svima nama 319.gif

[Samo Jovica]

319.gif 1405_love 1405_love 1405_love 1405_love 1405_love 1405_love 1405_love

[syd]

Ili nisi procitao, brate Jovica, sta sam ti napisao, ili me nisi razumeo. Ne radi se ovde o tome sto si ti zahvalan ocu Branislavu, Bogu, ili vec kome. Tu zahvalnost nema potrebe iskazivati na forumu i ne iskazuje se smajlicima ili na slucan nacin.  

U pitanju je nesto drugo. Na fotografijama koje si poslao prikazani su ljudi koji se lece od narkomanije. Lecenje je privatna stvar, narocito kod takve bolesti/poroka koja socijalno hendikerpira takve ljude. Ne verujem da si svakog od uslikanih pitao da li se slaze sa tim da on javno bude prikazan kao narkoman koji se leci u zatvorenom rehabilitacionom centru.

Svaki pojedinac ima pravo da informaciju o svojoj bolesti ne deli sa drugima. Podsecam da je zdravstveni  karton svakog coveka sluzbena tajna i da se otkrivanje podatka iz njega tretira po zakonu kao krivicno delo.

Rec je, dakle, o pravu na privatnost i na tajnost podataka o zdravstvenom stanju. Bez izricite dozvole takve podaci (u ovom slucaju fotografije) ne smeju se iznositi u javnosti.

Ovo je upuceno tebi, brate Jovica, ali i administraciji sajta.

[Samo Jovica]

Svi su slikani grupno za vreme sluzbe zanacionalnu geografiju a b92 je snimao za insajder i vesti i niko se nije ljutio.Nema tamo zdravstvenih kartona i slicnih markera vec su svi isti.Nema tamo samo narkomana vec alkoholicara,kockara,shizofrenicara.Ove slike nisam ja slikao vec ostala braca da bi poneli kucama.Mnogi su krsteni tek po dolasku u kamp kao sto si mogao videti na klipu,i nisu nesrecni sto to mogu drugi videti.Ali ako tebi smeta odmah javi uklonicu temu.

[syd]

Svi su slikani grupno za vreme sluzbe zanacionalnu geografiju a b92 je snimao za insajder i vesti i niko se nije ljutio.Nema tamo zdravstvenih kartona i slicnih markera vec su svi isti.Nema tamo samo narkomana vec alkoholicara,kockara,shizofrenicara.Ove slike nisam ja slikao vec ostala braca da bi poneli kucama.Mnogi su krsteni tek po dolasku u kamp kao sto si mogao videti na klipu,i nisu nesrecni sto to mogu drugi videti.Ali ako tebi smeta odmah javi uklonicu temu.

Nista meni ne smeta, brate.

[bgcz]

Добро вече добри људи
Није ме неко време било, неких месец дана нисам писао, али сада вам се морам обратити јер ме једно питање мучи и изједа изнутра већ данима.
Наиме, реч је о марихуани, коју ћу од сад па на даље звати трава.
Знам да је став већине људи овде о њој негативан, као и да код већине преовладава мишљење да је она дрога, са чим се делимично слажем, оно што је сигурно је да јесте психоактивна супстанца која утиче на мозак.
Е сада, моја ситуација је следећа.
Био сам заглавио са травом 3 године у периоду од почетка друге до краја четврте године средње школе. Пушио сам је свакодневно, често и више пута дневно са "другарима", смањено сам ишао у школу због тога иако сам је ипак некако завршавао са једва добрим успехом,
То је повукло са собом доста лоших ствари, зависност, лоше друштво и генерално познавање лоших људи које ми ништа добро донело није,губљење воље за свиме до те мере да ме је мрзело зубе да оперем и да наместим кревет кад устанем, а камоли да узмем да учим или да се запослим.
Довело је чак и до тога да узмем амфетамине (спид), све по принципу када шмрчу сви у "друштву" могу и ја по неки пут, али срећом само сам 4-5 пута у животу ушмркнуо то смеће у себе, и задњи пут је било пре више од 2 године,
Напомињем да сам одувек веровао у Бога, али никада нисам био верник у смислу да живим како Он заповеда, него сам ето веровао да постоји Виша Сила, а био тотално препуштен таласима живота и великог града без икакве гриже савести у себи и пружања отпора или покушаја борбе са лошим навикама и начином живота у име вере, или одласка у цркву и на литургије.
Све то се променило када сам добио по моме мишљењу Божији знак за Божић 2011-е године, што значи пре годину ипо дана. Није то било никакво визуелно причињење, него један догађај који сам ја тако протумачио.
Само пар месеци после тога сам одлучио да ојачан за спознају Бога у себи и ту јаку веру коју сам пронашао у себи покушам да средим свој живот и изборим се са неким лошим навикама.
И хвала Богу успео сам.
Променио сам друштво потпуно, чак више нисам у контакту ни са неким "најбољим другарима" за које не мислим да су ми желели нешто лоше некада, али једноставно су нам се путеви разишли јер су они наставили да раде све исто за разлику од мене.
Поптуно сам променио окружење људи, престао да пушим цигарете након 3 године активног пушења, почео да се бавим спортом и да водим веома активан физички живот (тренирам 5 пута недељно, и то ми је такође доста помогло да се тргнем), Уписао сам факс, и од ситуације где падам на поправне и једва се провлачим са скоро свим двојкама у средњој школи дошао до тога да на првој години факса имам просек 8.00. Чак сам се и запослио и физикалишем у складишту да бих помогао мами која ме сама одгаја да превазиђемо ову кризу.

Ово што сам урадио уопште није било лако, посебно део са тоталном променом људи који ме окружују што сам морао да урадим да бих престао да дувам. Није лако престати да се дружиш са људима са којима си по цео дан константно 4-5 година.
Као што можете закључити моја вера је јака и непоколебљива чим ми је помогла да направим оволике радикалне резове у животу. Одлазим у цркву недељом на литургију, понекада одем и на вечерњу молитву, постим по 10ак дана од Божићног и Васкшњег поста, и посне дане у години,потрудићу се да постим цео пост када мало смањим ниво физичке активности јер ми је за сада напорно ради тренинга. Не смем заборавити ни да напоменем да ми је у учвршћивању вере много помогла и књига "мисли о добру и злу" Владике Николаја, невероватна књига, 3 пута сам је читао, у случају да има неко ко је није прочитао нека обавезно то уради.
Да не одлутам превише од теме, у задње време ми је живот веома стресан, и ово не пишем тек тако да бих оправдао своје питање него је заиста тако.
Хвала Богу сви моји најдражи су добро и здраво и имам кров над главом и храну, али имам неке проблеме, као и сви ми уосталом, а свакоме су своје муке најтеже,
Сада полако долазим до суштине поста, тј суштинског питања због кога сам написао све ово, а оно је: да ли је грех да се понекад опустим уз траву?
Не мислим на активно дување, када кажем понекад мислим једном у 3 месеца или у пола године, и када кажем опустим мисли уз траву не мислим на дување на журци, него у кући сам да бих постигао антистресно и опуштајуће дејство које трава свакако има. Познато је да трава не ствара било какву врсту агресије нити има било какву негативну страну као алкохол рецимо и да је човек опуштен и насмејан када је под њеним дејством.
Знам да колач није грех, али преједање јесте, знам да пиво и вино нису грех, али напијање јесте. Зато ме занима да ли су можда редовно дување и зависност од марихуане грех, а умерена конзумација једном у пар месеци није?
Некако ми је тешко да се помирим са тим да је Бог ставио биљку на земљу и да сматра умерену конзумацију пушењем исте грехом, иако је грех свакако дување у континуитету јер утиче на живот и животне навике. И када људи осећају потребу да себи ублаже стрес који може бити јако штетан по здравље, како то да није грех узети лабараторијски састављени прах бенседин који закође утиче релаксирајуће на мозак него пар димова биљке створене од Бога која постоји вероватно хиљадама година.
Као што сам и рекао, ја нисам узео нити један једини дим од маја 2011е године, тако да је било каква прича о мојој зависности неоснована, буквално скоро да нисам ни мислио о пушењу траве за то време осим у последњих рецимо месец дана јер буквално осећам потребу да некада некако олакшам себи стрес и тугу који ми дефинитивно шкоде здрављу.
Ја свакако нећу пушити траву никада више често јер сам свестан да је штетна па таман да није грех ни препушавати се сваки дан, али би ми јако тешко пало да се помирим са чињеницом да ћу бити кажњен од Бога ако било када до краја свог живота узмем један једини дим. Уколико је тако, који је начин да ублажим себи стрес када се суочавам са таквим ситуацијама осим молитве и одласка у цркву?

Извињавам се што сам био оволико опширан, претражио сам форум и нигде нисам нашао дискусију на ову тему осим на неким темама где нисам успео да пронађем одговор који ме занима јер се расправљало да ли је свакодневно дување грех и да ли је трава штетна уколико се свакодневно конзумира, за шта сам и сам рекао да сам сигуран да јесте.
Молио бих да ми одговори неко ко је је сигуран да зна о чему прича и да му се одговор не сведе је једну реченицу.

Хвала унапред

[antics]

Хм, како да ти кажем... Ја мислим да је је грех у томе што ти називаш "опуштање", тај приступ животу. Што се не опустиш уз нешто друго?

Дакле, не расрављам сад о томе да ли је или није марихуана грех, не расправљам да ли то зависи од фреквентности конзумације. Мене интересује зашто баш марихуану повезујеш са опуштањем?

Ако ти то пролази кроз главу, може бити да је искушење у питању. Предупреди га. Пробај нешто друго. Ухвати те немир, узми, брате, испразни ум, ресетуј се уз нешто. Слушај сепултуру целу ноћ, или слушај амбијенталну музику. Узми најјефтинију ону ракијештину (ону од 250 динџи), па цепај док не паднеш, да видиш шта ће да буде. Покушај да ослушнеш себе, истражи себе, немој по аутоматизму да приступаш стварима.

Не кажем да ти сад баш знаш што те то, а не нешто друго, чачка. Зато пробај с нечим другим.

И само да се оградим - ово је моје лично мишљење. И о њему треба судити. Ништа здраво за готово.

[bgcz]

Хвала ти брате на одговору, само ми није јасно јел ти не сматраш за грех напијање од ракије док се не падне са ногу?

[antics]

Јасна ствар да је грех.

Али, видиш - ти за то знаш да је грех, осећаш то као погрешно. А пред овим си збуњен. Јавља се помисао прилично заводљиво: па то тако мало, можда и није зло. Е, зато треба направити отклон од тога.

Укратко: кад ме деца питају како да знају да ли је нешто грех, ја им увек кажем да све чега би их било стид да чине пред другима, или да би их било стид да сви знају да то чине - сигурно је грех. Постидела би те твоја мајка, да зна који те проблем мучи? Е, мајке ради твој - грех је.

Немој, молим те, ни да помислиш да те осуђујем. Свако од нас се бори са нечим, то је саставни део странствовања на земљи. Али "и не уведи нас у искушење" не значи да треба да скрстимо руке и чекамо, него да кренемо у офанзиву. Тако и ти крени у офанзиву: испитај зашто те баш то чачка.

[DYNABLASTER]

Узми најјефтинију ону ракијештину (ону од 250 динџи), па цепај док не паднеш, да видиш шта ће да буде. готово.

kako savetujes coveka da uzme otrov?!

ja sam se jednom otrovo i to od domace rakije, da nema sanse vise ni da liznem, kad pomirisem smrdi mi, a kad probam da pijem stegne mi se grlo i ne ide, oce na usi da mi izadje, tako da sam zavrsio sa tom psihofizicko aktivnom supstancom.

[milan.]

da pokekad uzmes dzoint da se smiris nije greh sa moralne tacke gledista, ali jeste sa ontoloske, tj umesto da se oslonis na boga ti se oslanjas na travu, ali isto tako je onda greh i da se smiravas rakijom ili necim drugim.

[Ignjatije]

Sta da ti kazem. Jedno ( dva tri ) pivo ili spricera ne opijaju, dok dzoint to svakako cini. Pokusaj da ti izduvni ventil bude molitva ( posto kazes da fizicke aktivnosti imas puno ) i citanje duhovne literature ili filmova.

Ako to ne mozes kada si pod stresom pokusaj sa laganom setnjom ili odi u crkvu.Slusanje glasne muzike moze da pomogne, dok pijenje rakije do padanja ne moze da pomogne ( ja tako mislim mozda i gresim ) vec je gore od nekoliko serija.

Najbolje su duhovne aktivnosti, ali ne mozemo svi i uvek da se pomocu njih resimo stresa jer nam je duhovnost slaba ( vecini ).

A te price kako je Bog stvorio vutru...... mani brate. Seti se reci apostola : " Sve mi je slobodno, ali nije sve na korist; sve mi je slobodno, ali neću da šta ovlada mnome. "

Nije sama trava greh vec opijanje.Alkoholna pica ne opijaju u malim kolicinama dok droga to cini, pa i ta " laka " .

Ja rekoh sta imam.Mozda nisam u pravu.Postoje ovde iskusniji i uceniji ljudi.

Neka ti Bog pomogne da pobedis to iskusenje.