Протести у Београду, јул 2020

[nikola a]

Krenulo punjenje lažne skupštine lažnim poslanicima dok traju "konsultacije" za lažnu vladu.

[Bilbija]

пре 3 минута, nikola a рече

Krenulo punjenje lažne skupštine lažnim poslanicima dok traju "konsultacije" za lažnu vladu.

Ne nego je izborni proces tako koncipiran da moze neka budala, poput Radulovica, da se seti da podnese 5 miliona neosnovanih zalbi pa ce narednnih 18 godina da Srbija ceka ...  Koji troglodit ...

[nikola a]

пре 22 минута, Bilbija рече

Ne nego je izborni proces tako koncipiran da moze neka budala

[Avocado]

Пре сат времена, Bilbija рече

Ne nego je izborni proces tako koncipiran da moze neka budala, poput Radulovica, da se seti da podnese 5 miliona neosnovanih zalbi pa ce narednnih 18 godina da Srbija ceka ...  Koji troglodit ...

Jok bre... koncipiran je tako da Upravni sud reši žalbe u roku od 48 sati (vidi član 97. ), a dok ne odluči osporena rešenja RIKa nisu pravnosnažna pa ne znam kako može da se pravi konačni izveštaj i da se dodeljuju mandati...

[Bilbija]

Пре сат времена, Avocado рече

Jok bre... koncipiran je tako da Upravni sud reši žalbe u roku od 48 sati (vidi član 97. ), a dok ne odluči osporena rešenja RIKa nisu pravnosnažna pa ne znam kako može da se pravi konačni izveštaj i da se dodeljuju mandati...

 

Mozda je ovde negde odgovor ...

clan 97...

Odluka doneta u postupku po žalbi je pravnosnažna i protiv nje se ne mogu podneti vanredna pravna sredstva predviđena zakonom kojim se uređuje upravni spor.

 

Република Србија

УПРАВНИ СУД

2 Уж 4119/20

12.07.2020. године

Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

 

 

 

Управни суд, у већу састављеном од судија: Жељка Шкорића, председника већа, мр Весне Чогурић и Маје Панић, чланова већа, са судским саветником Снежаном Вујачић, као записничарем, одлучујући о жалби бирача  А.А. из ...,  ..., изјављеној против решења Републичке изборне комисије 02 Број: 013-867/20-52 од 04.07.2020. године, у предмету заштите изборног права, у нејавној седници већа одржаној дана 12.07.2020.  године, у 15,15 часова, донео је

 

 

 

П Р Е С У Д  У

 

 

Жалба СЕ ОДБИЈА.

 

 

 

О б р а з л о ж е њ е

 

 

 

Ожалбеним решењем, решавајући по приговору бирача А.А. из ..., 02 број 013-867/20-52, због неправилности у раду бирачког одбора на спровођењу гласања и утврђивању резултата гласања на бирачком месту број 53 у Београду-ГО Нови Београд, на изборима за народне посланике Народне скупштине одржаним 21. јуна 2020. године, у поновљеном поступку у складу са пресудом Управног суда 16 Уж 1664/20  од 30.06.2020. године, одбијен је приговор, као неоснован.

 

Жалбом, поднетом преко Републичке изборне комисије, дана 10.07.2020. године у 15,18 часова, жалиља је оспорила законитост ожалбеног решења из свих законских разлога као и због повреде принципа једнакости правних средстава из члана 6. став 1. Европске конвенције. У жалби наводи да је побијаним решењем поново одбијен њен приговор, након што је Управни суд поништио претходно решење Републичке изборне комисије, а да при том није примила пресуду Управног суда па самим тим није имала "процесну могућност" да се поводом исте изјасни, због чега је  онемогућена да равноправно учествује у поступку доношења новог решења (у том смислу ECHR, Dombo Beheer, br. 14448/89 st. 33; ECHR, Lobo Machado, br. 15764/89, st. 31; као и члан 11. Закона о општем управном поступку), због чега је побијано решење донето уз повреду принципа једнакости правних средстава (equality of arms), па мора бити поништено. Указује да је побијано решење донео орган који, у смислу члана 176. став 1. тачка 4. Закона о општем управном поступку, није био прописно састављен, нити је за одлуку гласала довољна већина чланова, с обзиром да је гласање спроведено преко e-mail налога који нису били снабдевени електронским сертификатом, у складу са императивним законским одредбама у вези са електронском комуникацијом, а поводом чега се чак шест чланова Републичке изборне комисије јавно оградило. Такође наводи да је члановима Републичке изборне комисије била онемогућена расправа, па чак и увид у записнике са појединих бирачких места за која су доносили одлуке, а све услед незаконитог начина гласања. Као бирач тврди да садржај џака не одговара садржају записника и захтева да се наведена тврдња испита провером материјала, с обзиром да има право на заштиту изборног права, и да то људско право не може зависити од тога да ли су чланови бирачког одбора уложили приговор, те да су сачињени записници фалсификовани. Указује да се исто односи и на легитимно очекивање, по члану 96. став З. Закона о избору народних посланика (који спречава понављање поступка по члану 69. Закона о управним споровима и то због рока из става 2.) да, у недостатку решења Републичке изборне комисије на дан 29.06.2020. године, приговор од 22.06.2020. године буде усвојен по сили закона. Наводи да су ово императивне норме Закона о избору народних посланика а да се легитимна очекивања не могу укидати аналогијом нити екстензивним тумачењем процесних закона, при чему у овом случају ни сам записник није био правилно састављен, и то из разлога који су јасно означени на истом, а који су достављени у прилогу жалбе. Са наведених разлога указује да суд, чак ни теоријски, не може избећи правилно утврђивање чињеница, те да је неопходно извршити проверу бирачког материјала како би се и жалба и приговор могли сматрати делотворним. Сматра да суд није ни независан ни непристрасан у ситуацији када су сва образложења различитих већа поводом различитих жалби бирача идентичног садржаја. Предлаже да се жалба усвоји и побијано решење поништи.

 

Републичка изборна комисија је жалбу бирача  А.А. из ..., доставила Управном суду дана 11.07.2020. године у 10,02 часова, са списима предмета проведеног поступка одлучивања по приговорима поднетим од стране жалиље.

 

Одлучујући о поднетој жалби, која је благовремена, допуштена и изјављена од овлашћеног лица, на основу одредбе члана 97. став 4. Закона о избору народних посланика (“Службени гласник РС”, бр. 35/00...68/20), оценом ожалбеног решења, навода жалбе, одговора на жалбу, као и свих списа ове изборне ствари, Управни суд је нашао да жалба није основана. 

 

Наиме, из списа ове изборне ствари произлази да је бирач А.А. из ... дана 22.06.2020. године поднела Републичкој изборној комисији приговор који је заведен под 02 број: 013-867/20-52 због повреде изборног права, неправилности у поступку избора и утврђивању резултата избора на гласању на изборима за народне посланике Народне скупштине, 21. јуна 2020. године, на бирачком месту број 53 у Београду-ГО Нови Београд. У приговору је указано да је на наведеном бирачком месту дошло до озбиљног пропуста у раду бирачког одбора који се одразио на повреду изборног права бирача који су подржали изборну листу “СУВЕРЕНИСТИ”, али и на неправилности у поступку избора, ближе наведене у тач. I-V наведеног приговора. Према наводима приговора, број гласачких листића који се физички налазе у џаку са предметног изборног места, а на којим је заокружена изборна листа “СУВЕРЕНИСТИ” је већи од броја гласова за изборну листу “СУВЕРЕНИСТИ” који су наведени у записнику са предметног изборног места; на предметном изборном месту број неискоришћених гласачких листића који се физички налазе у џаку не одговара броју неискоришћених гласачких листића који су наведени у записнику; укупан број гласачких листића (неискоришћени гласачки листићи плус сви важећи гласачки листићи и плус неважећи гласачки листићи), који се физички налазе у џаку је већи од званичног броја гласачких листића који су додељени предметном бирачком месту пре почетка тока гласања; укупан број гласачких листића у џаку на којима је заокружена изборна листа “АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ - ЗА НАШУ ДЕЦУ” је мањи од записником утврђеног броја гласачких листића на којима је заокружена наведена изборна листа, и број потписа бирача, који су се потписали приликом приступа на гласање, је различит од укупног броја искоришћених гласачих листића (сви важећи гласачки листићи плус сви неважећи гласачки листићи) на предметном бирачком месту. Са наведених разлога, налазећи да је бирачки одбор у тренутку сачињавања записника, записнике сачинио супротно закону на штету свих бирача, те погрешно утврдио резултате избора, а имајући у виду и да су чланови бирачког одбора прекршили правила о начину утврђивања резултата избора, то је наведеним приговором предложено да се након извршеног увида у изборни материјал, и поновног пребројавања гласачких листића са предметног бирачког места, приговор усвоји и поништи гласање за изборе за народне посланике на том бирачком месту.

 

Према разлозима ожалбеног решења Републичка изборна комисија је у поновљеном поступку у смислу наведене пресуде Управног суда, разматрајући наводе из приговора, позивајући се на члан 37. став 1. Закона о избору народних посланика којим је прописано да бирачки одбор непосредно спроводи гласање на бирачком месту, обезбеђује правилност и тајност гласања, утврђује резултате гласања на бирачком месту и обавља друге послове одређене овим законом, констатовала следеће чињенице: да је бирачки одбор са наведеног бирачког места Републичкој изборној комисији доставио уредан и потпун Записник о раду бирачког одбора на спровођењу гласања и утврђивању резултата гласања за избор народних посланика Народне скупштине (у даљем тексту: Записник), сачињен 21. јуна 2020. године; да је, увидом у достављени Записник, утврђено да је бирачки одбор, у складу са чланом 74. Закона о избору народних посланика, утврдио резултате гласања на бирачком месту и унео их у тачку 12. Записника; да су резултати гласања на бирачком месту наведени у тачки 12. Записника логичко-рачунски исправни у смислу чл. 49. до 52. Правила о раду бирачких одбора на координираном спровођењу свих избора расписаних за 21. јун 2020. године („Службени гласник РС", број 77/20); да је у складу са чланом 33. став 6. и чланом 36. став 1. Закона о избору народних посланика, Републичка изборна комисија, 5. јуна 2020. године, донела Решење 02 Број: 013-285/20, којим је утврђено да Група грађана «ДОСТА ЈЕ БИЛО - САША РАДУЛОВИЋ», подносилац Изборне листе СУВЕРЕНИСТИ за изборе за народне посланике Народне скупштине, расписане за 21. јун 2020. године, испуњава услове за одређивање представника у проширени састав Републичке изборне комисије и бирачких одбора и којим је позван подносилац наведене изборне листе да, најкасније 15. јуна 2020. године, одреди представнике у проширени састав Републичке изборне комисије и бирачких одбора, па је подносилац  ове изборне листе искористио ту могућност и предложио своје представнике у проширени састав бирачких одбора, који су именовани Решењем Републичке изборне комисије 02 број 013-338/20; да су на бирачком месту били присутни представници подносилаца проглашених изброних листа у проширеном саставу бирачког одбора; да је увидом у Записник утврђено да у тачки 13б Записника није наведено да је било који члан бирачког одбора имао примедбе на поступак утврђивања резултата гласања, односно на утврђене резултате; да је домаћим и страним посматрачима било омогућено праћење рада бирачког одбора. На основу наведеног Републичка изборна комисија је констатовала да је бирачки одбор у свему поступио у складу са својим законским овлашћењима и обавезама, утврдио и у Записник унео резултате гласања на бирачком месту, на које примедбе није изнео ниједан члан бирачког одбора, ни у сталном ни у проширеном саставу, ниједан посматрач, ниједан бирач који је гласао на том бирачком месту. У складу са изнетим, Републичка изборна комисија је закључила да нема основа за закључак да је на предметном бирачком месту учињена било каква неправилност која би била од утицаја на регуларност гласања и утврђених резултата гласања, у вези са чим је констатовано да подносилац приговора није приложио ниједан доказ којим би учинио извесним околности на које приговором указује, односно да је на предметном бирачком месту дошло до повреде законом прописане процедуре приликом утврђивања резултата гласања, у смислу члана 74. Закона о избору народних посланика.

 

Законом о избору народних посланика прописано је: да Републичка изборна комисија утврђује и објављује резултате избора (члан 34. тачка 14.); да бирачки одбор непосредно спроводи гласање на бирачком месту, обезбеђује правилност и тајност гласања, утврђује резултате гласања на бирачком месту и обавља друге послове одређене овим законом (члан 37. став 1.); да по завршеном гласању бирачки одбор приступа утврђивању резултата гласања на бирачком месту, да бирачки одбор утврђује број неупотребљених гласачких листића и ставља их у посебан омот који печати, да на основу извода из бирачког списка, бирачки одбор утврђује укупан број бирача који су гласали, да кад се гласачка кутија отвори, после провере контролног листа, важећи гласачки листићи одвајају се од неважећих, те да бирачки одбор констатује број неважећих гласачких листића и уноси га у записник, а потом утврђује број важећих листића и број гласова за сваку изборну листу, што такође уноси у записник (члан 74. ст. 1. до 5.).

 

Одредбама члана 75. наведеног закона прописано је: да бирачки одбор по утврђивању резултата гласања у записник о свом раду уноси број примљених гласачких листића; број неупотребљених гласачких листића; број неважећнх гласачких листића; број важећих гласачких листића; број гласова датих за сваку изборну листу; број бирача према изводу из бирачког списка и број бирача који су гласали (став 1.); да се у  записник о раду бирачког одбора уносе и примедбе и мишљења чланова бирачког одбора, подносилаца изборних листа и заједничких представника подносилаца изборних листа, као и све друге чињенице од значаја за гласање (став 2.); да записник о раду бирачког одбора потписују сви чланови бирачког одбора (став 3.).

Одредбама члана 78. истог закона прописано је: да у року од 96 часова од затварања бирачких места, Републичка изборна комисија записнички утврђује укупан број бирача уписаних у бирачки списак, број бирача који је гласао на бирачким местима, укупан број гласачких листића примљених на бирачким местима, укупан број неупотребљених гласачких листића, укупан број неважећих гласачких листића, укупан број важећих гласачких листића, број гласова датих за сваку изборну листу појединачно (став 1.); да Републичка изборна комисија утврђује резултате избора и о томе сачињава посебан записник (став 2.).

 

Одредбама члана 96. закона прописано је: да Републичка изборна комисија доноси решење у року од 48 часова од часа пријема приговора и доставља га подносиоцу приговора и свим подносиоцима изборних листа (став 1.); да ако Републичка изборна комисија усвоји приговор, поништиће одлуку или радњу (став 2.); да ако Републичка изборна комисија по приговору не донесе решење у роковима предвиђеним овим законом, сматраће се да је приговор усвојен (став 3.).

 

Одредбом члана 55. Правила о раду бирачких одбора на координираном спровођењу свих избора расписаних за 21.06. 2020. године (“Службени гласник РС”, број 77/20) прописано је да се у Записник о раду бирачког одбора уносе и евентуалне примедбе чланова и заменика чланова бирачког одбора у сталном и проширеном саставу (тачка 13б Записника).

 

Одредбом члана 1. Пословника Републичке изборне комисије (“Службени гласник РС”, бр. 5/12, 14/20, 16/20 и 92/20), прописано је да се овим пословником уређују организација, начин рада и одлучивања Републичке изборне комисије (у даљем тексту: Комисија), као и друга питања од значаја за рад Комисије, док је одредбом члана 24. истог пословника прописано да у поступку по приговорима, о питањима која нису изричито уређена законом, Комисија сходно примењује одредбе Закона о општем управном поступку. 

 

Одредбом члана 26а став 1. и 2. Пословника Републичке изборне комисије ("Службени гласник РС", бр. 92/20) прописано је да се електронска седница одржава  разменом електронских порука са електронском адресом Републичке изборне комисије: [email protected] и да електронску седницу сазива председник Комисије. Ставом 3. и 4. наведеног члана прописано је да се електронска седница сазива електронским путем, слањем сазива на адресе за пријем електронске поште коју чланови и заменици чланова Комисије пријављују секретару Комисије као своју званичну адресу за пријем и слање електронске поште а да се о сазивању електронске седнице чланови и заменици чланова Комисије обавештавају и слањем поруке телефонским путем. Ставом 5. прописано је да се у сазиву електронске седнице обавезно наводи разлог одржавања електронске седнице, а према ставу 6. на електронској седници одлучује се по тачкама дневног реда који је утврђен у сазиву електронске седнице. Став 7. прописује да се уз сазив електронске седнице, члановима и заменицима чланова Комисије доставља, у електронском облику, материјал који је предмет одлучивања на електронској седници, док је ставом 8. прописано да се на електронској седници, чланови Комисије  изјашњавају о тачкама дневног реда електронске седнице, тако што одговарају на електронску поруку којом им је достављен сазив електронске седнице и гласају „за”, „против” или „уздржан” за предлог из сваке тачке дневног реда електронске седнице. Ставом 9. и 10. прописано је да се чланови Комисије изјашњавају о тачкама дневног реда електронске седнице у року од три часа од часа слања сазива електронске седнице а да је одлука на електронској седници донета ако је „за” гласала већина од укупног броја чланова Комисије. Ставом 11. је прописано да се електронска седница сматра одржаном без обзира на број чланова Комисије који су доставили свој одговор на електронску поруку којом им је достављен сазив електронске седнице.

 

Полазећи од чињеничног и правног стања ове изборне ствари правилно је, по оцени Управног суда, поступила Републичка изборна комисија када је, након извршеног увида у Записник о раду бирачког одбора на спровођењу гласања и утврђивању резултата гласања за избор народних посланика Народне скупштине за наведено бирачко место ожалбеним решењем одбила, као неоснован, приговор жалиље,  поднет због повреде изборног права, неправилности у поступку избора и утврђивању резултата избора на гласању на изборима за народне посланике Народне скупштине, 21. јуна 2020. године, на означеном бирачком месту. Ово стога што из стања у списима произлази да је правилно утврђено да у Записнику о раду бирачког одбора на спровођењу гласања и утврђивању резултата гласања за избор народних посланика Народне скупштине од 21.06.2020. године, а поводом поступка спровођења и утврђивања резултата гласања на наведеном бирачком месту нису констатоване примедбе на које се приговором указује, будући да у тачки 13б Записника није наведено да је било који члан бирачког одбора у сталном и проширеном саставу имао примедбе на поступак утврђивања резултата гласања, односно на утврђене резултате, као и то да је бирачки одбор утврдио резултате гласања, који су логичко-рачунски исправни и унео их у тачку 12. Записника. Стога је по оцени Управног суда, правилна оцена Републичке изборне комисије да нема основа за закључак да је на предметном бирачком месту учињена било каква неправилност која би била од утицаја на регуларност гласања и утврђених резултата гласања које би се одразило на повреду изборног права жалиље, те бирача који су подржали изборну листу “СУВЕРЕНИСТИ”. Стога и тврдње жалиље да садржај џака не одговара садржају записника, а без достављања било каквог доказа у прилог ових тврдњи, не могу бити од утицаја на другачију оцену законитости ожалбеног решења. Наводи да је сачињен записник о раду бирачких одбора фаслификован, може бити предмет оцене другог, надлежног, органа. 

 

Позивање жалиље да је побијаним решењем поново одбијен њен приговор, након што је Управни суд поништио претходно решење Републичке изборне комисије, а да при том није примила пресуду Управног суда па самим тим није имала "процесну могућност" да се поводом исте изјасни, због чега је онемогућена да равноправно учествује у поступку доношења новог решења (у том смислу ECHR, Dombo Beheer, br. 14448/89 st. 33; ECHR, Lobo Machado, br. 15764/89, st. 31; као и члан 11. Закона о општем управном поступку), те да је тиме побијано решење донето уз повреду принципа једнакости правних средстава (equality of arms), не може се прихватити као основано. Ово јер је наведено право из члана 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, а у конкретном случају се ради о изборном процесу, а не о праву на правично суђење у смислу наведене одредбе конвенције. 

 

Суд је ценио наводе жалбе којима се указује на одредбе члана 176. став 1. тачка 4. Закона о општем управном поступку, па налази да исти нису од утицаја на одлучивање у овој изборној ствари. Наведеном одредбом Закона о општем управном поступку прописано је понављање поступка, као ванредно правно средство, односно прописано је да се поступак који је окончан решењем против којег не може да се изјави жалба (коначно решење) се понавља ако колегијални орган није одлучивао у прописаном саставу или ако за решење није гласала прописана већина чланова колегијалног органа. Према ставу Управног суда са 58. седнице свих судија од 29.02.2016. године у изборном поступку нема сходне примене одредаба Закона о општем управном поступку, којима су прописана ванредна правна средства у управном поступку.

 

Навод жалбе да приликом одлучивања орган није био прописно састављен, да за одлуку није гласала довољна већина чланова, с обзиром да је гласање спроведено преко e-mail налога који нису били снабдевени електронским сертификатом, да је члановима Републичке изборне комисије била онемогућена расправа, па чак и увид у записнике са појединих бирачких места за која су доносили одлуке, није основан обзиром да је састав, одржавање и гласање на седници Републичке изборне комисије одржаној електронским путем обављено у свему у складу са одредбом члана 26а Пословника Републичке изборне комисије. Како је, према стању у списима, 169. електронска седница од 04.07.2020. године, на којој је донета ожалбена одлука, у свему сазвана и одржана сагласно цитираним одредбама Пословника, а да је уз жалбу достављен извод о сазивању 164. седнице Републичке изборне комисије, а не 169 седнице, то се ни из овог разлога законитост ожалбеног решења не може довести у сумњу.

 

Оцењујући жалбене наводе да, сагласно члану 96. став 3. Закона о избору народних посланика, о легитимном очекивању да приговор од 22.06.2020. године буде усвојен по сили закона на дан 29.06.2020. године, Управни суд указује да се у случају поништаја управног акта у управном спору, поступак враћа у стање пре него што је поништени акт донет, односно у овом конкретном случају у фазу одлучивања по приговору, што не мења чињеницу да је по том приговору Републичка изборна комисија претходно одлучила у прописаном року управо решењем чију је законитост ценио суд у изборном спору. 

 

Наводи жалбе да ни сам записник о раду бирачког одбора није био правилно састављен, из разлога који су јасно означени на записнику, који жалиља доставља у прилогу жалбе, нису истицани у приговору, па тиме нису били ни предмет оцене пред Републичком изборном комисијом поводом приговора, то не могу да буду ни предмет оцене суда у овом изборном спору.

 

Код наведеног, Управни суд је применом  одредбе члана 97. ст. 4. и  5. Закона о избору народних посланика и сходном применом одредбе члана 40. ст. 1. и 2. Закона о управним споровима (“Службени гласник РС”, бр. 111/09), одлучио као у диспозитиву пресуде. 

 

ПРЕСУЂЕНО У УПРАВНОМ СУДУ

Дана 12.07.2020. године, у 15,15 часова, 2 Уж 4119/20

 

 

   Записничар         Председник већа – судија

Снежана Вујачић, с.р.                                                               Жељко Шкорић, с.р.

 

 

 

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Дејан Ђурић

ТТ

 

[nikola a]

Премотано на 55:02 о Уставном суду:
 

 

[nikola a]

На 05:52 о појединачним судијама Уставног суда.
На 10:50 о игнорисању протеста од свих медија и о реакцијама власти и опозиције и шта то значи.
На 13:02 о разлици између САД и Немачког плана за Косово и о разлозима због којих је бојкот имао функцију признавања фалсификованих избора.
 

 

[Avocado]

пре 46 минута, Bilbija рече

 

Mozda je ovde negde odgovor ...

clan 97...

Odluka doneta u postupku po žalbi je pravnosnažna i protiv nje se ne mogu podneti vanredna pravna sredstva predviđena zakonom kojim se uređuje upravni spor.

Nisam znao da su im odbijene žalbe... delovalo mi je kao da tvrdiš da se može dalje iako je postupak u toku...

 

Inače... nevezano za ostalo... ovaj deo:

пре 46 минута, Bilbija рече

Позивање жалиље да је побијаним решењем поново одбијен њен приговор, након што је Управни суд поништио претходно решење Републичке изборне комисије, а да при том није примила пресуду Управног суда па самим тим није имала "процесну могућност" да се поводом исте изјасни, због чега је онемогућена да равноправно учествује у поступку доношења новог решења (у том смислу ECHR, Dombo Beheer, br. 14448/89 st. 33; ECHR, Lobo Machado, br. 15764/89, st. 31; као и члан 11. Закона о општем управном поступку), те да је тиме побијано решење донето уз повреду принципа једнакости правних средстава (equality of arms), не може се прихватити као основано. Ово јер је наведено право из члана 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, а у конкретном случају се ради о изборном процесу, а не о праву на правично суђење у смислу наведене одредбе конвенције. 

je skandalozan... napisali su da nemaš pravo na pravično suđenje u sudskom postupku koji se vodi pred Upravnim sudom... "jer se radi o izbornom procesu"... niđe veze... možeš u toj rečenici da zameniš "jer se radi o izbornom procesu" sa "jer se radi o krivičnom procesu" ili "jer se radi o ostavinskom procesu" i bilo bi podjednako besmisleno...

Pri tom su propustili da se tužilja poziva i na član 11. Zakona o opštem upravnom postupku koji kaže:

"(1) Stranci mora da se pruži prilika da se izjasni o činjenicama koje su od značaja za odlučivanje u upravnoj stvari.

(2) Bez prethodnog izjašnjavanja stranke može se odlučiti samo kada je to zakonom dozvoljeno."

Samo rešenje faktički ima smisla tj. imalo bi smisla da je Zakonom o izboru narodnih poslanika zbog kratkih rokova propisano da se u ovakvoj situaciji može odlučiti bez prethodnog izjašnjavanja stranke.. ali to u zakonu ne piše... te je sud "bio prinuđen" da se blamira kako bi odoneo odbijajuću presudu... stvarajući pri tom opasan presedan sa idejom da je Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne primenjuje kad se žališ sudu na rešenje RIKa.

 

[nikola a]

пре 28 минута, Avocado рече

Nisam znao da su im odbijene žalbe... delovalo mi je kao da tvrdiš da se može dalje iako je postupak u toku...

Жалбе на прва решења РИК-а су им усвојене (свих 2700) а жалбе на друга решења РИК-а им сада одбијају а ово горе је једна од тих пресуда.

[nikola a]

пре 1 сат, Bilbija рече

Mozda je ovde negde odgovor ...

Ово личи на ону ситуацију када банка направи уговор од 100 страна да би те зезнула на 2 ситне фусноте на 27. и 63. страни.

Овде скраћено пише следеће:

- бирач напише приговор да се стање у џаку и записник не слажу, РИК каже: шта нас брига нећемо да бројимо листиће ми верујемо записнику
- бирач се жали а Управни суд каже РИК-у: нећемо да радимо ваш посао и да бројимо џакове ради провере записника, усвоји жалбу гласача и поништи решење РИК-а

- РИК направи ново решење и каже: нећемо да бројимо џак јер ми ипак верујемо записнику а и гласали смо мејлом око тога
- гласач се опет жали, али ново судско веће (вероватно под утицајем СНС-а) каже: па што се ниси одмах жалио на записник? и одбије жалбу.

[Avocado]

пре 17 минута, nikola a рече

Жалбе на прва решења РИК-а су им усвојене (свих 2700) а жалбе на друга решења РИК-а им сада одбијају а ово горе је једна од тих пресуда.

Što nije ništa čudno ako su prvi put usvojene iz procesnih razloga koji su kasnije ispravljeni... jel ima negde da se vide te usvajajuć odluke?

 

Sudeći po obrazloženju (mada nije lako komentarisati samo iz obrazloženja kada se ne vidi žalba), suština žalbe (materijalnopravni deo) je čist bullshit... to što neko paušalno i bez ikavih dokaza tvrdi da se stanje u džaku ne slaže sa zapisnikom i to za sva biračka mesta nije razlog da se otvaraju džakovi na svim biračkim mestima... prosto nije ozbiljna tvrdnja... u procesnopravne primedbe se ne upuštam, osim ove jedne koju sam prokomentarisao...

[nikola a]

пре 4 минута, Avocado рече

jel ima negde da se vide te usvajajuć odluke?

Ima ih naravno na sajtu Upravnog suda, evo jedne od njih:

 

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

УПРАВНИ СУД

13 Уж 892/20

Дана 29.06.2020. године

Б Е О Г Р А Д

У ИМЕ НАРОДА

 

 

Управни суд, у већу састављеном од судија: Вере Маринковић, председника већа, Ксеније Ивановић и мр Николе Китаровић, чланова већа, са судским саветником Милицом Јовановић, као записничарем, одлучујући о жалби бирача, А.А. из ..., ..., изјављеној против решења Републичке изборне комисије, 02 број: 013-787/20-14 од 24.06.2020. године, у предмету заштите изборног права, у нејавној седници већа, одржаној дана 29.06.2020. године, у 15,50 часова, донео је

 

П Р Е С У Д У

 

 

Жалба СЕ УСВАЈА и ПОНИШТАВА решење Републичке изборне комисије, 02 број: 013-787/20-14 од 24.06.2020. године.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Ожалбеним решењем одбијен је приговор бирача, А.А. из ..., изјављен због повреде изборног права, неправилности у поступку избора и утврђивању резултата избора на гласању на Изборима за народне посланике Народне скупштине, 21. јуна 2020. године, на бирачком месту број 22 у Врању.

 

Жалбом, поднетом преко Републичке изборне комисије, дана 26.06.2020. године у 23,20 часа, жалилац оспорава законитост ожалбеног решења из свих законских разлога, указујући на повреде права из члана 32. Устава Републике Србије, у смислу паушалне примене права, супротно пресуди Европског суда за људска права Анђелковић в. Србија и на повреде права на правно средство из члана 36. Устава Републике Србије, у смислу неделотворности приговора. Наводима жалбе указује да је дана 22.06.2020. године, поднео приговор Републичкој изборној комисији због неправилности на означеном бирачком месту и то са пет разлога, од којих сваки разлог, по оцени жалиоца, доводи до поништења изборног процеса. У вези са тим истиче да је Републичка изборна комисија дана 24.06.2020. године, донела ожалбено решење којим је приговор одбијен, без утврђивања чињеничног стања, односно без увида у бирачки материјал, али и без образлагања кључних чињеница, као и без примене права на појединачни случај, чиме поступак пред Републичком изборном комисијом није испунио ниједан од критеријума који су захтевани чланом 32. и 36. Устава Републике Србије. Према наводима жалиоца, на наведени начин, поступљено је супротно већ објављеном ставу Управног суда из пресуде Уж 21/17 од 10. априла 2017. године, који у жалби наводи. Како налази да је, ожалбеним решењем, са наведених разлога, жалиоцу ускраћена заштита изборног права, то предлаже да Управни суд, након одржане јавне расправе у смислу чл. 35. и 36. Закона о управним споровима, усвоји жалбу, поништи побијано решење уз налог Републичкој изборној комисији да о приговору одлучи након утврђивања чињеница.

 

По изјављеној жалби, Републичка изборна комисија је Управном суду доставила жалбу са списима предмета, дана 27.06.2020. године у 21,48 часова.

 

Одлучујући о поднетој жалби, у складу са одредбом члана 97. ст. 1. и 4. Закона о избору народних посланика (“Службени гласник РС” бр. 35/00, 68/20), која је благовремена, допуштена и изјављена од овлашћеног лица, Управни суд је оценом навода жалбе, ожалбеног решења и списа ове изборне ствари, нашао да је жалба основана.

 

Из списа предмета и ожалбеног решења произлази да је исто донето у поступку по приговору изјављеном због повреде изборног права, неправилности у поступку избора и утврђивању резултата избора на гласању на Изборима за народне посланике РС на бирачком месту број 22 у Врању, којим је указано да је на наведеном бирачком месту дошло до озбиљног пропуста у раду бирачког одбора које се одразило на повреду изборног права бирача који су подржали изборну листу “СУВЕРЕНИСТИ”, али и на неправилности у поступку избора, ближе наведене у тач. I-V наведеног приговора. Према наводима приговора, број гласачких листића који се физички налазе у џаку са предметног изборног места, а на којим је заокружена изборна листа “СУВЕРЕНИСТИ” је већи од броја гласова за изборну листу “СУВЕРЕНИСТИ” који су наведени у записнику са предметног изборног места; на предметном изборном месту број неискоришћених гласачких листића који се физички налазе у џаку не одговара броју неискоришћених гласачких листића који су наведени у записнику; укупан број гласачких листића (неискоришћени гласачки листићи плус сви важећи гласачки листићи и плус неважећи гласачки листићи) који се физички налазе у џаку је већи од званичног броја гласачких листића који су додељени предметном бирачком месту пре почетка тока гласања; укупан број гласачких листића у џаку на којима је заокружена изборна листа “АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ - ЗА НАШУ ДЕЦУ” је мањи од записником утврђеног броја гласачких листића на којима је заокружена наведена изборна листа, и број потписа бирача, који су се потписали приликом приступа на гласање, је различит од укупног броја искоришћених гласачих листића (сви важећи гласачки листићи плус сви неважећи гласачки листићи) на предметном бирачком месту. Са наведених разлога, налазећи да је бирачки одбор у тренутку сачињавања записника, записнике сачинио супротно закону на штету свих бирача, те погрешно утврдио резултате избора, а имајући у виду и да су чланови бирачког одбора прекршили правила о начину утврђивања резултата избора, то је наведеним приговором предложено да се након извршеног увида у изборни материјал, и поновног пребројавања гласачких листића са предметног бирачког места, приговор усвоји и поништи гласање за изборе за народне посланике на том бирачком месту.

Решавајући о поднетом приговору, Републичка изборна комисија је на седници одржаној 24.06.2020. године, донела ожалбено решење којим је приговор одбијен као неоснован. Према разлозима из образложења решења, приликом одлучивања по приговору на седници Републичке изборне комисије, а сагласно члану 23. ст. 3. и 4. Пословника Републичке изборне комисије, на гласање је стављен предлог да се приговор усвоји, па како предлог да се приговор усвоји није добио већину гласова чланова Републичке изборне комисије, у смислу члана 21. став 2. Пословника Републичке изборне комисије, приговор се, у складу са чланом 23. став 5. Пословника, сматра одбијеним.

 

Одредбом члана 1. Пословника Републичке изборне комисије (“Службени гласник РС”, бр. 5/12, 14/20 и 16/20), прописано је да се овим пословником уређују организација, начин рада и одлучивања Републичке изборне комисије (у даљем тексту: Комисија), као и друга питања од значаја за рад Комисије, док је одредбом члана 24. истог пословника прописано да у поступку по приговорима, о питањима која нису изричито уређена законом, Комисија сходно примењује одредбе Закона о општем управном поступку.

 

Одредбом члана 102. став 1. Закона о општем управном поступку (“Службени гласник РС”, бр. 18/16 и 95/18- аутентично тумачење), прописано је да орган утврђује чињенице и околности од значаја за поступање у управној ствари, док је одредбом члана 141. став 4. истог закона, прописано да образложење мора да буде разумљиво и да садржи кратко излагање захтева странке, чињенично стање и доказе на основу којих је оно утврђено, разлоге који су били одлучујући код оцене сваког доказа, прописе и разлоге који с обзиром на утврђено чињенично стање, упућују на одлуку из диспозитива и разлоге зашто није уважен неки захтев или предлог.

 

Код наведеног чињеничног и правног стања ове изборне ствари, Управни суд налази да је ожалбено решење донето уз битну повреду цитираних одредаба чл. 102. став 1. и 141. став 4. Закона о општем управном поступку, на примену којих одредаба упућује одредба члана 24. Пословника Републичке изборне комисије, због чега је морало бити поништено. Наиме, образложење Републичке изборне комисије, да се приговор у предметном случају сматра одбијеним са разлога што предлог да се приговор усвоји није добио већину гласова чланова Републичке изборне комисије, не представља правно прихватљиво образложење. Ово стога, јер дато образложење не садржи одлучујуће разлоге у погледу правног основа за оцену органа да је поднети приговор неоснован, као ни наводе о утврђеном чињеничном стању на коме је заснована донета одлука.

 

По налажењу Управног суда, није од утицаја на другачију оцену суда о законитости ожалбеног решења позивање Републичке изборне комисије на одредбу члана 23. став 5. Пословника, којом је прописано да ако предлог да се приговор усвоји не добије потребну већину гласова, сматраће се да је приговор одбијен. Ово стога што је наведеном одредбом Пословника Републичке изборне комисије, а у вези са чланом 1. истог пословника, уређен начин одлучивања Републичке изборне комисије у поступку по приговору, што поступајући изборни орган не ослобађа обавезе да у поступку који претходи доношењу решења, оцени све наводе приговора који су од значаја за правилно решавање изборне ствари, уз претходно правилно и потпуно утврђено чињенично стање које је од утицаја на законитост одлуке. Како у предметном случају није поступљено на наведени начин, то жалилац основано указује да је ожалбеним решењем повређен закон и жалиоцу ускраћена заштита изборног права.

 

Управни суд није одржао усмену јавну расправу, како је жалилац предложио у жалби, будући да је у поступку заштите изборног права предвиђена сходна примена Закона о управним споровима, која се, имајући у виду природу изборног спора, не односи на одржавање јавне расправе.

 

Са изнетих разлога, налазећи да је ожалбеним решењем повређен закон на штету жалиоца, Управни суд је на основу члана 97. став 4. Закона о избору народних посланика и сходном применом члана 40. ст. 1. и 2. Закона о управним споровима (“Службени гласник РС”, бр. 111/09), одлучио као у диспозитиву ове пресуде.

 

 

 

ПРЕСУЂЕНО У УПРАВНОМ СУДУ

Дана 29.06.2020. године, у 15,50 часова, 13 Уж 892/20

 

 

 

Записничар Председник већа – судија

Милица Јовановић, с.р. Вера Маринковић, с.р.

 

 

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Дејан Ђурић

 

 

 

ИГ

 

 

 

 

 

 

 

 

[Avocado]

пре 6 минута, nikola a рече

Ima ih naravno na sajtu Upravnog suda, evo jedne od njih:

Kao što sam i pretpostavio... rešenja RIK-a su ukinuta jer ih naprednjački moroni nisu obrazložili uopšte tj. napisali su da "се приговор у предметном случају сматра одбијеним са разлога што предлог да се приговор усвоји није добио већину гласова чланова Републичке изборне комисије"...

Odbijamo prigovor jer smo glasali da odbijemo prigovor... 

Ali to je čisto procesna stvar, posle su doneli odbijajuće odluke sa adekvatnim obrazloženjem i to je to..

 

[nikola a]

пре 3 минута, Avocado рече

posle su doneli odbijajuće odluke sa adekvatnim obrazloženjem i to je to..

A kako stvar stoji sa tim što su te odbijajuće odluke doneli na email sednicama na kojima nije moguće da se proveri ko je ko tj. protivno zakonu o elektronskom potpisu itd.?

Pretpostavljam da i dalje važi da je proglašenje mandata poslanika nevažeće dok traju ovi procesi sa žalbama i presudama.

[nikola a]

пре 29 минута, Avocado рече

to što neko paušalno i bez ikavih dokaza tvrdi da se stanje u džaku ne slaže sa zapisnikom i to za sva biračka mesta nije razlog da se otvaraju džakovi na svim biračkim mestima... prosto nije ozbiljna tvrdnja..

Колико знам њима је дозвољено да отворе само 34 џака и у свима су била огромна неслагања са записницима. Нисам наравно читао свих 2700 жалби али и тих 34 и остале су имале исти третман тј. копи-пејст одбијање итд.

Тако да чак и да су све остале жалбе прозвољне оних 34 нису због чега је јасно да РИК не занима ко је за кога гласао него оно што њима треба и онда редом праве правне брљоке.