Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'јул'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Ако некоме доликује рећи: Отац, то доликује ономе који нас је из неживота, из лошег живота, из непознавања Бога привео у живот по Богу. Он је тај пастир добри, који нас је са странпутице вратио, довео и на прави пут извео. Он је био тај који је наше душе гануо и побожно обавезао на врлину. Оно што нас најдубље везује за Оца је управо тај осећај родитељске жртве. Ради које човек бива послушан – не по закону нужности, чак ни по закону разума, већ по закону срца. Сви ми, његова духовна деца, одевени у расе или световна одела, осећамо исто: жељу да не грешимо, да не бисмо повредили закон љубави. Једном речју, љубав је била и јесте та покретачка сила која нас је везивала, одржавала и водила. Тако нас је научио живети. Он је за нас био оличење љубави, и клицу таквог живота усадио је у нас, те смо сви ми међусобно повезани том нераскидивом споном која превазилази границе живота. И нема неког међу нама ко то не осећа. Очев одлазак, колико год болан био, испуњава смислом, јер нам сведочи да је смрт немоћна. Отац је у себи оживео јеванђелску тајну, и зато је за нас увек био и јесте извор воде живе. Ко од нас није одлазио од њега освежен, оснажен и духовно напојен? Ко у њему није нашао лек за своје ране, ко се није утешио? То данашњи узбуркани свет не пружа човеку и зато је он за нас био и јесте тихо пристаниште. Увек на граници овоземаљске и неземаљске радости... сада осећамо само ово друго... Добили смо Оца у непролазности. И тамо је отишао да нам утре пут; оставио нас је да довршимо битку. Дете се пустило мајчиног скута, и сада на нама стоји да животом посведочимо своју верност, своју љубав. Испунио је своје време и назначење, и оставио је тако много... јер је много волео. Захваљујемо ти, Оче, за сву љубав, за сву жртву; захваљујемо ти, Оче, за муке рађања; захваљујемо ти, Оче, и молимо опроштај за ране које си отрпео, одболовао и оћутао онако како си ти једини знао. Опрости нам, Оче, за сву неправду несавитљиве људске природе коју си подносио ради нашег исправљања. Ти си имао трпљење мајке; дугујуемо ти верност детета – да нас се не постидиш пред Богом и људима, да твоја жртва не буде узалудна. Јер љубав није реч, љубав је жртва послушности – тако си нас учио. Сад си нас поверио Богу, онако како је нас Бог раније поверио теби. Ми се, иако уцвељени, радујемо васкрсном радошћу, и говоримо ти са светим пророком: Тако жив био Господ и жива била душа твоја, нећу те оставити. (2 Цар. 2, 2) Моли се за нас да трку довршимо, добар рат војујемо и Царство небеско задобијемо, да се тамо сви заједно обретемо; да ону радост, оно болаженство које смо предокусили с тобом, једни у другима задобијемо тако где растанка нема. Свима си био све, по речима апостола Павла, па нека Господ буде теби оно што си ти био нама, Оче! Нека те Мајка Божија, Преподобни Пајсије - чије си име носио, Свети Прохор, Свети Стефан, Свети Пантелејмон и Свети Ђорђе – чије си храмове оживео, прате на твом путу ка Господу, и нека те не оставе. *** Молимо Те, Господе, и преклињемо, да буде похваљен у Теби, да Ти се непојамно радује са својом мученичком родбином и са свима светима у векове. Нека се радост коју смо окушали на земљи у заједници с њим пренесе и продужи у веку будућем, у веку трепетне близине Божије, и гледања Лица Његовог. Ти, Господе, суди нашем Оцу и не препусти суд другоме, јер је писано: Коме Цар суди, тај на суду милост задобија. Умилостиви се, Господе, јер је љубав према Теби и своме ближњем увек имао као основу прегнућа. Даруј нам снаге и мудрости да испунимо заповест светих: Послушност сина огледа се у одсуству оца. Молимо Те и преклињемо: Не лиши нас заједнице на Небу! https://www.facebook.com/manastirbrnjak.brnjakmonastery/
  2. Пред иконом Богородице Казанске моли се за просветљење и лечење слепих очију и очних болести, за избављење у тешким временима, за лечење свих слабости организма, очување Руске државе. Управо овом иконом обично благосиљају младенце пред брак, управо њу постављају изнад дечијих креветића, како би кротки лик Богородице с љубављу гледао на младе хришћане. МОЛИТВА ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ КАЗАНСКОЈ О, Пресвета, Госпођо Владичице, Богородице! Са страхом, вером и љубављу припадајући часној икони Твојој, Тебе молимо: не одврати лица Свог од ониx који прибегавају Теби. Умоли, милосрдна Мати, Сина Твог и Бога Нашег, Господа Исуса Христа, да сачува у миру земљу нашу, да Цркву Своју Свету сачува непоколебљивом од сваке безбожности, јереси и раскола. Јер немамо друге помоћи, немамо друге наде осим Тебе, Пречиста Дево: Ти си хришћанима свесилна Помоћница и 3аступница. Све оне који Ти се с вером моле избави од греховног пада, од замки злих људи, од свих искушења, од мука, невољa и од напрасне смрти; даруј нам дух скрушености, смирење срца, чистоту помисли, исправљење греховног живота и опроштај грехова, да се сви захвално опевајући величину Твоју, удостојимо Небеског Царства и тамо са свима светима прославимо пречасно и величанствено Име, Оца и Сина и Светога Духа. Амин. https://www.facebook.com/volimpravoslavlje888/
  3. Са благословом изабраног Митрополита црногорско-приморског Г. Јоаникија, поводом јубилеја 350 година од престављења светога Василија Острошког Чудотворца (1671-2021), братство манастира Острога организује духовно вече на тему: "МИСИЈА ЦРКВЕ У 21. ВИЈЕКУ". Вести из Цркве за 15.07.2021. (online-video-cutter.com).mp4 У програму учествују: -др Миодраг Чизмовић; -Катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора "Православног мисионара"; -мр Александар Вујовић, професор Цетињске Богословије и уредник Катихетског програма Радио "Светигоре"; -мср Раде Булајић, управник Архива Манастира Острога; ГОРЊИ МАНАСТИР ОСТРОГ субота 17. јул 2021. године у 19 часова ДОБРО ДОШЛИ!
  4. Изашао је из штампе нови број "Православља" - новина Српске Патријаршије (бр. 1303, 1. јул 2021). Нови број новина Српске Патријаршије, доноси: Из овог броја издвајамо текст - Патријарх Порфирије: Да Господ умудри немудре /pdf/ – Устоличен нови Епископ ваљевски г. Исихије (Рогић) – Недеља Свих светих (27. јун 2021), остаће златним словима уписана у историји Епархије ваљевске, која је након петнаест месеци добила свог предстојатеља – досадашњег Епископа мохачког г. Исихија, викара Епископа бачког г. др Иринеја...; – Прослава Видовдана у Грачаници и на Газиместану – На Видовдан, 28. јуна 2021., Патријарх српски и Архијереји наше Свете Цркве служили су архијерејску Литургију у манастиру Грачаницa, а нешто касније и парастос косовским јунацима на Газиместану... Том приликом Патријарх Порфирије је, између осталог, рекао: – Толико светиња сведочи о томе да је ово наш дом. И браћу Албанце видимо као своју браћу. Сигуран сам да се можемо не само разумети, него и живети заједно, расти и градити...; – У царском граду Крушевцу прослављен Видовдан – Када наше срце куца Лазарицом, оно постаје веће од свемира, веће од космоса, оно не само да проширује наше историјско биће, него нас већ овде и сада чини учесницима Царства Божјег, беседио је Првојерарх српски у Крушевцу, где је, у поподневним часовима 28. јуна, свечано дочекан у цркви Лазарици, у граду који прославља 650 година од оснивања...; – 950 година од оснивања манастира Преподобног Прохора Пчињског – Након Литургијског сабрања и свечане Академије уприличене поводом јубилеја 950 година од оснивања манастира и 700 година од упокојења Св. краља Милутина, у послеподневним часовима, Патријарх Порфирије је посетио вишедетне породице у Прешеву, у насељу Железничка станица и у селу Лопардинце, код Бујановца, доделивши им материјалну помоћ...; – Јустинданска свечаност у манастиру Ћелије – Празник Преноса моштију Преподобног Оца Јустина великом литургијском свечаношћу обележен је у манастиру Ћелије, светињи у којој је три деценије служио новопросијавши светитељ СПЦ и један од најистакнутијих православних теолога новог времена...; – Косовска полиција спречила вернике да посете гробља и присуствују Литургији – Епархија рашко-призренска изражава озбиљну забринутост због све чешћих случајева у којима се нашим верницима, највећим делом Србима са КиМ расељеним на простору централне Србије забрањује да посећују наше светиње, гробља и учествују у црквеним прославама на Косову и Метохији...; – Осамдесет година од оснивања концентрационог логора Јадовно – На празник Св. апостола Вартоломеја и Варнаве, 24. јуна 2021., служена је света Литургија у храму Св. апостола Петра и Павла у Смиљану и парастос жртвама Јадовна...; – Двадесет година од упокојења Епископа Саве (Вуковића) – Оно што је учинио за Српску Цркву нека Господ забележи, а историчари да запишу златним словима, беседио је Епископ будимски Лукијан на парастосу свом духовном оцу и учитељу, дугогодишњем администратору Темишварске епархије....; – Хришћани и проблем самоубиства – ауторски текст др Миодрага Чизмовића у коме између осталог каже – Живот је заиста бесмислен ако се све завршава смрћу. Ако ће смрт прогутати све, онда свако страдање човјеково и наших ближњих губи своју вриједност...; Извор: Православље
  5. Пошто има више тема о политици и епидемији, ево једне о протестима да се вести не би расплинуле на више тема. Јуначине бију момке који седе на клупи у парку. Још мало јуначког пребијања Неколико запаљених полицијских возила Нога на главу а ла Џорџ Флојд Галерија слика са протеста Pendreci, vatra i krv: Protest kod Skupštine u 20 slika - NOVA portal NOVA.RS Сцене сукоба испред Скупштине
  6. Шта рећи на актуелне догодовштине? Која агентура је више радила, усташка или милогорска? Милогорскоалбанска? Чија већ.
  7. Петнаестојулски, 1280. број новина Српске патријаршије Православље, читаоцима доноси актуелне осврте и реаговања на савремена дешавања, вести и прилоге из црквеног живота и друге пригодне текстове. Међу прилозима објављеним у последњем броју Православља значајно место заузимају Апел Патријарха Иринеја Председнику Турске, Саопштење Епископског савета Српске Православне Цркве у Црној Гори за јавност, као и Саопштење Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке. Православље прати и јубилеје наше помесне Цркве и њених архијереја: у овом броју читаоци ће наћи текстове поводом 50 година монашке и 30 година епископске службе Владике британско-скандинавског Доситеја (Мотике), те поводом 45 година монашке и 35 година епископске службе Владике банатског Никанора (Богуновића). Слободанка Грдинић је за овај број Православља разговарала са мати Јеленом (Станишић), игуманијом свештене обитељи манастира Ћелија Пиперска, а Славица Лазић са редитељом Милорадом Милинковићем. Поводом седамдесет година од упокојења Патријарха Гаврила (Дожића) (1950–2020) Православље читаоцима доноси чланак протојереја-ставрофора проф. др Предрага Пузовића. О двадесет година Хора „Кир Стефан Србин“ из Епархије канадске, одн. из Торонта, пишу Милан и Нада Димитријевић. Ђакон др Ивица Чаировић у рубрици о хришћанском наслеђу у европским музејима пише о хришћанским иконама у Музеју националне уметности Каталоније у Барселони, а библиотекар саветник Весна Петровић пише о десетом стручном скупу који је под називом „Манастири и библиотеке — чувари културне баштине“ одржан у манастиру Велика Ремета 29–30. јуна 2020. године. У овом броју нижу се и вести — о богослужењима и пријемима Његове Светости Патријарха српског Иринеја, о високом одликовању Епископу моравичком Антонију (из пера Митрополита волоколамског Илариона), Петровданском сабору у манастиру Грабовцу у Епархији будимској, промоцији књиге „Чуда Појаса Пресвете Богородице“, Ивањдан у Милешеви, Светој тајни Јелеосвећења у Саборном храму у Нишу, литургијском сабрању у манастиру Тресије... У рубрици „Свет књиге“ посвећеној новијим издањима налазе се текстови о књигама Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века. Зборник транскрипција Ане Рашковић — рецензија из пера академика Димитрија Стефановића, и Хиландар и Света Гора између мита и историје Александра Б. Лаковића — приказ из пера књижевника Љубише Ђидића. О духовном лику савременог пастира пише протојереј Бранислав Дикић, парох при Храму Св. Димитрија у Косовској Митровици, а о богословљу Карла Барта пише ђакон Божидар Васиљевић. Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић коментарише вест која стиже из Брисела, и пише о декларацији коју је донео Европски хришћански политички покрет (European Christian Political Movement), а која се тиче дискриминације Српске Православне Цркве у Црној Гори. Актуелан текст из овог броја је и прилог из пера историчара и новинара Данка Страхинића о цариградској Цркви Свете Софије која ипак постаје џамија — четврти по реду текст који се бави тематиком положаја хришћанске мањине у данашњој Турској из последњих неколико бројева Православља. Извор: Православље
  8. Првојулски број новина Српске патријаршије Православље, посвећен је молитвеном обележавању, културном, историјском, социјалном... контексту прославе Видовдана – Косовског завета, који је био и остао темељ српског идентитета кроз векове. Дубоко укорењен у националном бићу, Косовски завет је вековима надахњивао бројне српске уметнике, песнике и мислиоце. Због одлуке Светог кнеза Лазара и целог српског рода да бране отаџбину и Крст Часни, Косово је у српској државности, историји и вери сматрано светим местом, извориштем националног духа и јемцем етничких вредности. О томе говоре ауторски текстови ђакона др Ивице Чаировића, Марине Марић... као и вести из Митрополије црногорско-приморске, Епархије бачке, Архиепископије београдско-карловачке, Епархије далматинске... Како се Видовдан обележавао широм епархија Српске Православне Цркве у веку за нама, можете читати у репринт–издању новина Српске патријаршије из 1989, које доносимо на средњим странама овог броја Православља... Даље следују текстови: Драгана Тадића који је разговарао са протосинђелом Методијем, игуманом манастира Светог Прохора Пчињског о величанственом јубилеју ове монашке богомоље – 950 година постојања овог манастира; др Ненада Божовића који пише о освештању бисте протојереја Радослава Грујића, великана српске историје, у Земун Пољу, на Видовдан овог лета Господњег; Славице Лазић која је разговарала са глумцем Виктором Савићем који између осталог каже: Без љубави према Творцу не постоји права љубав, те Данка Страхинића који бележи актуелну ситуацију у Турској, једној од држава у којој се одсликава проблематичан однос муслиманског и нехришћанског света према хришћанима и хришћанским светилиштима. О икони и благољепију као изразу наше вере и наше душе, у овом првом, јулском броју новина Српске патријаршије, пише презвитер др Дарко Стојановић, в. д. директор Високе школе – Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију... Извор: Православље
  9. Протојереј Јован Мајндорф (17. фебруар 1926. - 22. јул 1992), декан Академије Светог Владимира од 1984 до 1992, професор Историје Цркве од 1959. до 1992, плодан писац и снажан глас Православне Цркве, упокојио се на 22. јула 1992. године. Протојереј Јован Мајендорф, стручњак светског гласа у области патристике и византијске историје, један од најзначајнијих православних богослова нашег времена, упокојио се после тешке болести 22. јула 1992. године у Монтреалу (Канада) у својој 66-ој години. На последње путовање испратио га је поглавар Америчке Православне Цркве, митрополит Вашингтонски Теодосије, који је чин погребења обавио у капели Свето-Владимирске Духове Академије у Крествуду (Њујорк, САД). Отац Јован Мајендорф рођен је 17. фебруара 1926. године у граду Нејли (Горња Сена, Француска), у породици руских емиграната. Студије је завршио на Православном богословском институту Светог Сергија у Паризу и у Школи практичног богословља на Сорбони, где је 1959. године одбранио докторску дисертацију о богословским погледима светог Григорија Паламе. Исте године, након рукоположења за свештеника, био је позван на Духовну Академију Светог Владимира у Њујорку да предаје Историју Цркве и Патрологију. Предавао је такође на Харвардском, Фордхамском и Колумбија универзитету у САД. Године 1977. отац Јован је био изабран за дописног члана Британске Академије Наука. Био је почасни доктор Универзитета Нотр-Дам (Индијана, САД), Богословског института Епископалне цркве у Њујорку и Православне Духовне Академије у Санкт-Петербургу. Отац Јован Мајендорф је дуго времена био на челу Одељења спољних односа Православне Цркве у Америци. Био је један од иницијатора стварања канонске организације ове Помесне Цркве (чији почеци сежу у време оснивања Руске мисије на Аљасци, 1794. године), која је своју аутокефалност добила од Московске Патријаршије 1971. године. Од 1968. до 1976. године стајао је на челу комисије “Вера и поредак” Светског Савета Цркава, у чијем се Централном одбору налазио. Отац Јован је био један од оснивача Синдесмоса (Светске федерације православне омладине) 1953. године, први секретар те организација, а затим и њен председник. Такође, протојереј Јован Мајендорф био је ректор Академије Светог Владимира у Њујорку. Последње три године живота често је посећивао Москву и Петроград, где је држао предавања и проповедао. Дела оца Јована Мајендорфа преведена су на 12 светских језика. Његовом перу припадају такве студије као што су “Увод у учење Григорија Паламе” (Editions du Seuil, Paris, 1959), “Свети Григорије Палама и православна мистика” (Сеил, 1959; српско издање: Православни Богословски факултет и Хиландарски фонд, Београд, 1983), превод и критичко издање “Тријада у заштиту свештеноисихаста” од светог Григорија Паламе (у 2 тома, Louvain, 1959), “Православна Црква јуче и данас” (Сеил, 1960; 2. издање 1969), “Православље и католицизам” (Сеил, 1965), “Христос у византијском богословљу” (Les editions du Cerf, 1969; српско издање: “Христос у Источно-хришћанској мисли”, Хиландар, 1994) “Увод у византијско богословље” (Серф, 1975), “Брак: његова перспектива у Православљу” (YMCA-Press, 1986), као и мноштво чланака. На енглеском језику објављене су књиге: “Византијско богословље – Историјски токови и догматске теме” (Fordham Universsity Press, 1974; српско издање: “Византијско богословље”, Каленић, Крагујевац, 1989.), “Византија и уздизање Русије – истраживање византијско-руских односа у XV веку” (Harvard University Press, 1980), “Византијско наслеђе Православне Цркве” (Издавачка делатност Семинарије Светог Владимира, 1981), “Јединство царства и хришћанске поделе. Црква од 450. до 680. године” (Издавачка делатност Семинарије Светог Владимира, 1981; српско издање: Каленић, Крагујевац), а такође и зборници радова и издању Свето-Владимирске духовне Академије: “Живо предање” (1978), “Саборност и Црква” (1983), “Сведочанство свету” (1987), “Визија јединства” (1987). Отац Јован је био ожењен, имао је четворо деце и шесторо унучади. Извор: Српска Православна Црква
  10. У овом броју Православља, новина Српске патријаршије читајте: О актуелним дешавањима у Црној Гори и проблемима који су задесили Митрополију црногорско–приморску прота Велибор Џомић пише у тексту под насловом: Нема прекњижавања црквене имовине. Поводом 125 година од рођења и 40 година од смрти Јустина Поповића, одржана је међународна конференција „Мисао и мисија Светог Јустина Поповића“ са које, за новине Српске патријаршије, извештај доноси један од учесника, др Зденко Ширка са Карловог Универзитет у Прагу. Поводом 800-годишњице аутокефалности СПЦ, за јулски број Православља пише др Срђа Трифковић, у тексту под насловом: Српска Црква као политички фактор у Аустријском царству. Са јеромонахом Серапионом из Спасо–преображенског манастира у Мурому, који нам саветује: „Носите бремена једно другога“, разговарао је Јован Хонда. И даље на трагу актуелних збивања у Црној Гори, доносимо текст презвитера Марка Обрадовића, који у Рубрици Из посебног угла, пише о Тројичиданском сабору у Подгорици и између осталог каже: „Само из незнања наш народ верује да ће својом нацијом спасти душе своје, а не вером и делима у име Свете Тројице, у Име Господа нашега Исуса Христа.“ У манастиру Драганац на Косову и Метохији нашу веру чувају и Богу служе отац Иларион и монаси. Архимандрит Иларион (у народу га зову Дечанац), оживео је са својом монашком братијом стари манастир Драганац, који је градио цар Лазар, како кажу књиге, али и легенде и посветио га својој ћерки Драгани. Са братијом ове богомоље разговарала је Биљана Живковић. Одржан је шести међународни фестивал духовне музике у Нишу, „Музички едикт“ 2019. Какво је то фестивалско, раскошно надметање било, у тексту под насловом: „Све што дише нека хвали Господа“, пише Хаџи Јаков Милутиновић. Поводом молитвеног обележавања Видовдана у манастиру Грачаница на КиМ, Свету Архијерејску Литургију, 28. јуна ове године, служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије који је поручио: „Није снага у броју, већ у Господу!“ У Рубрици Свет књиге, представљамо вам два изузетна и нова остварења писане речи: „Црногорски сепаратизам“ др Александра Раковића и књигу: „Динамика хришћанског идентитета“ др Растка Јовића. Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, годишњицама, обавештавамо вас кроз натписе у одговарајућим рубрикама... Извор: Православље
  11. О знаменитом Призренцу Предрагу Стипсићу пише Лела Марковић, а у новој рубрици Из расејања о косовским божурима читамо запис из пера проте Милоша М. Весина. Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, новим издањима књига и годишњицама обавештавамо читаоце кроз натписе у одговарајућим рубрикама. Насловну страницу овог броја краси фотографија Епископа мохачког Исихија (Рогића) са чина његове хиротоније коју потписује ђакон Драган С. Танасијевић. Извор: Православље
  12. У овом броју Вашу пажњу усмеравамо на извештај са хиротоније новог Епископа мохачког г. Исихија, викара Владике бачког, посету државног секретара Свете столице, прославу Видовдана у царском граду Крушевцу, манастиру Грачаници, на Газиместану, у Пећкој патријаршији на Косову и Метохији, на Хиландару, као и у бројним епархијама Српске Православне Цркве широм земаљског шара. Скрећемо Вам пажњу и на текст проте Милорада Лончара „Куда са Косовом“ као и на разговор са носиоцем ордена Светог Саве првог реда Арноом Гујоном. Нови декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду је Преосвећени Епископ браничевски др Игнатије, чију биографију можете прочитати на странама овог броја, као и разговор са управником Музеја Српске Православне Цркве ђаконом мр Владимиром Радовановићем. О знаменитом Призренцу Предрагу Стипсићу пише Лела Марковић, а у новој рубрици Из расејања о косовским божурима читамо запис из пера проте Милоша М. Весина. Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, новим издањима књига и годишњицама обавештавамо читаоце кроз натписе у одговарајућим рубрикама. Насловну страницу овог броја краси фотографија Епископа мохачког Исихија (Рогића) са чина његове хиротоније коју потписује ђакон Драган С. Танасијевић. Извор: Православље View full Странице
×
×
  • Креирај ново...