Ima li utehe i za one koji nisu pravoslavci?

[Jestira]

Pa ako su i deda i baba u narucju Bozijem zar mislis da nisu rekli pokoju lijepu rijec za tebe? Znam da ne mislis tako. Trebas i ti meni i ja tebi i oni u narucju Bozijem nama, a i mi njima prije svega jer smo svi vezani medjusobno ljubavlju Njegovom, cak i mi trebamo Bogu jer nas voli. Mnogo ljepse razmisljaju (i tacnije o Bogu) dvije duse vezane ljubavlju i iskrenom namjerom , nego jedna sama.

Da tu, se potpuno slazem sa tobom, zato sam i dosla ovde, jer sama ne mogu da razmisljam uvek jedno isto.

[Guest srna u izgubljenom raju]

dobrodosla :cheesy2: Sabrani smo u Bozije ime , zar nismo crkva? Ne moramo isto misliti, ali mozemo pokrenuti jedni druge na bolje , pozitivnije misli i odmah nam je i bolje i lakse i manje se osjecamo usamljeni.

[PD]

Драга Јестира,

Искрено саучешће за губитак твог брата. Не желим да ти цитирам речи светих ни Библију него само да те питам да ли мислиш да твој брат где год да је жели да ти тако живиш, шта мислиш да би ти он рекао да може, разумела сам да је имао породицу, ето ти утехе, буди са његовим најмилијим и нађи им се и својим родитељима такођер, јер они сигурно не би желели да ти толико патиш. Причајте о њему и сећајте се лепих тренутака, причај његовој деци да би задржала сећање на свог дивног родитеља. Кажеш да је био болестан, па можда је то била његова жеља да се сједини са Господом и сигурно се нада да ћете опет бити заједно па зато иди у литургију као што рече о. Иван али не због неког ритуала или проповеди или не знам чега. Господ не гледа и не замера где смо упалили свећу, како смо се обукли и да ли смо се правилно и сваки пут прекрстили, Он само види наше срце а ти кажеш да се молиш Богу па пробај и тако да се молиш, јер на крају крајева нећеш ништа изгубити а можда бар у једном трену осетиш мир у души твојој која пати.

Нека ти Господ подари снаге да пронађеш одговор и наставиш да живиш како би твој брат желео да живиш.

Не знам да ли си чула за једну дивну књигу која би ти можда била од помоћи да пронађеш неке одговоре, књига је Колиба а писац је Пол Јанг. Он није православни верник него неке друге групе која је отпала од католичке цркве али објашњава управо о томе како се разочарао у Бога јер је изгубио своју ћерку и мислио да је он кривац.

0110_hahaha

[Jestira]

Драга Јестира,

Искрено саучешће за губитак твог брата. Не желим да ти цитирам речи светих ни Библију него само да те питам да ли мислиш да твој брат где год да је жели да ти тако живиш, шта мислиш да би ти он рекао да може, разумела сам да је имао породицу, ето ти утехе, буди са његовим најмилијим и нађи им се и својим родитељима такођер, јер они сигурно не би желели да ти толико патиш. Причајте о њему и сећајте се лепих тренутака, причај његовој деци да би задржала сећање на свог дивног родитеља. Кажеш да је био болестан, па можда је то била његова жеља да се сједини са Господом и сигурно се нада да ћете опет бити заједно па зато иди у литургију као што рече о. Иван али не због неког ритуала или проповеди или не знам чега. Господ не гледа и не замера где смо упалили свећу, како смо се обукли и да ли смо се правилно и сваки пут прекрстили, Он само види наше срце а ти кажеш да се молиш Богу па пробај и тако да се молиш, јер на крају крајева нећеш ништа изгубити а можда бар у једном трену осетиш мир у души твојој која пати.

Нека ти Господ подари снаге да пронађеш одговор и наставиш да живиш како би твој брат желео да живиш.

Не знам да ли си чула за једну дивну књигу која би ти можда била од помоћи да пронађеш неке одговоре, књига је Колиба а писац је Пол Јанг. Он није православни верник него неке друге групе која је отпала од католичке цркве али објашњава управо о томе како се разочарао у Бога јер је изгубио своју ћерку и мислио да је он кривац.

blessyou

PD, hvala na saucescu. Moj brat nije imao decu, imao je samo zenu i sigurno nije zeleo da umre. Bio je mlad, pun planova i ideja, mozdani udar nas je sve iznenadio. Da ga je Bog odmah tada uzeo, nekako bih irazumela to sve, ali on je poisle tri meseca poceo da se oporavlja... Naravno da on ne bi zeleo da toliko patimo za njim, ali ne bi zeleo ni da posle par dana od njegove smrti predjemo na "dnevni red"... Ali ja se osecam tako kako se osecam, nezavisno od onoga sto bi on zeleo ili ne bi zeleo...

Nisam cula za ti knjigu koju si mi preporucila, ali sam je nasla na internetu, pa cu bas da je pogledam, jer mi zvuci interesantno.

Pozdravljam te.

[Лидија Миленковић]

Јестира,прими моје искрено саучешће.Имам сестру коју много волим,и зато предпостављам како ти је.(Наш тата је умро када смо имале 12,односно 10 година).

Претпостављам да си,макар једном,пре твоје несреће,имала за саговорника неког ко је тада био у ситуацији у којој си сада ти.Можеш ли да се сетиш шта си му говорила,како си га тешила и да ли му је то,макар мало,помогло?

[PD]

Izvini draga, ne znam zasto sam pomislila da je imao decu...nisam mislila da je on to zeleo pre nego se razbolio nego kazes da je bio bolestan pa sam aludirala da je mozda u tom trenutku to pozeleo. Naravno da ne mislim da ga zaboravite i predjete na dnevni red ali da nastavite da zivite s tim i vremenom cete nauciti, naravno ne i zaboraviti.

Neka ti  :group111: da snage da izdrzis i nadjes odgovore koji te muce.

[karadjordje]

Nisam pravoslavne vere, ali verujem u Boga. Ne pripadam ni jednoj religiji, molim se Bogu i treudim se da nikome ne cinim zlo. Pre tri nedelje mi je umro brat. Dobio je mozdani udar i poceo je sasvim polako da se oporavlja, ali onda su nam jednog jutra javili da je umro. Od onda ne mogu da nadjem ni svoj mir, ni utehu. Ne razumem zasto mu Bog nije pomogao da ostane ziv. Niko od nas u familiji nije ni :group111: ni zla osoba, trudimo se da zivimo svoj zivot kako znamo i umemo moleci se Boigu i ziveci posteno. Brat mi je bio mladji 6 godina od mene i ja se pitam zasto sam ja jos uvek ziva, kada sam i ja imala mozdani uda pre par godina, samo je bio mnogo laksi i danas nemam nikakvih posledica, a on je, jadan, morao da umre. Zasto je to moralo da se dogodi i da se cela familija baci u ocaj. Moj tata ima od tada problem sa Bogom, jer je ceo zivot govorio kako je jedino sto moli Boga da ni jedno njegovo dete ne umre pre njega, a sada se bas to desilo. Recite mi, ima li utehe za mene ili moram svaki dan da dozivljavam cepanje srca iznova, samo sto otvorim oci?

Сестро,куцај и отвориће ти се,тражи и даће ти се.Умро ти је брат:настави да питаш БОГА сваки дан и сваки секунд.Досађуј Му,буди упорна у томе.

Невјерни,али опет вјерни Тома,није се бојао да провјери Христа:Чек да видим ја јеси ли Ти лажов?Ђе су ране?Ево их,вели Христос.Сам Христос је узвикнуо на крсту:БОЖЕ Мој,БОЖЕ Мој,зашто си ме оставио?И ти питај БОГА:Што си ми узео брата?Одакле ти право то да радиш?Ко си Ти?Тражи од срца и добићеш одговор.

[Jestira]

Јестира,прими моје искрено саучешће.Имам сестру коју много волим,и зато предпостављам како ти је.(Наш тата је умро када смо имале 12,односно 10 година).

Претпостављам да си,макар једном,пре твоје несреће,имала за саговорника неког ко је тада био у ситуацији у којој си сада ти.Можеш ли да се сетиш шта си му говорила,како си га тешила и да ли му је то,макар мало,помогло?

Ne znam nikoga kome je umro mladji brat, niti mogu da se setim sta sam rekla kada sam nekoga tesila. Te reci su mi izlazile iz srca i tadasnjeg saosecanja, tako da ih nisam zapamtila. Lepo bi bilo kada bi covek imao "program" za takve slucajeve...

[Jestira]

Izvini draga, ne znam zasto sam pomislila da je imao decu...nisam mislila da je on to zeleo pre nego se razbolio nego kazes da je bio bolestan pa sam aludirala da je mozda u tom trenutku to pozeleo. Naravno da ne mislim da ga zaboravite i predjete na dnevni red ali da nastavite da zivite s tim i vremenom cete nauciti, naravno ne i zaboraviti.

Neka ti  :group111: da snage da izdrzis i nadjes odgovore koji te muce.

Nemas potrebe da se izvinjavas... Razumela sam te da si nisi mislila da je mozda zeleo da umre pre bolesti, ali sam videla kako se ta tri meseca borio za zivot, kako je borba trajala dugo, jer je bio snazan... Nadam se da imas pravo, da cemo nauciti da zivimo sa time da ga vise nema... Hvala ti na podrsci...

[Jestira]

Сестро,куцај и отвориће ти се,тражи и даће ти се.Умро ти је брат:настави да питаш БОГА сваки дан и сваки секунд.Досађуј Му,буди упорна у томе.

Невјерни,али опет вјерни Тома,није се бојао да провјери Христа:Чек да видим ја јеси ли Ти лажов?Ђе су ране?Ево их,вели Христос.Сам Христос је узвикнуо на крсту:БОЖЕ Мој,БОЖЕ Мој,зашто си ме оставио?И ти питај БОГА:Што си ми узео брата?Одакле ти право то да радиш?Ко си Ти?Тражи од срца и добићеш одговор.

Ne bih nikada pitala Boga, odakle mu pravo da to radi... pa on moze da radi sta hoce... moje je da verujem da je to i za moje i za bratovo dobro... Ali, praksa izgleda drugacije... Tesko je to razumeti i istovremeno gledati pijane, drogirane, ljude koji su digli ruke od sebe i od zivota, kako jos uvek zive, ljude koje sam videla u bolnici posle mozdanog udara, starce koji puse na terasi i oni su jos uvek zivi, a moj brat koji nikada nije ni pio, ni pusio, mlad i dobar covek, zeljan zivota, on vise nije ziv... Kako da ne budem zavidna i ljubomorna na ceo svet onda?

[karadjordje]

Питај БОГА да би добила одговор од Њега.Не боји се БОГ таквих питања нити ће замјерити.Ако је истина то што говориш и ако си потрешена онда не видим разлог зашто би остало на неком тиховању.

Ако имаш тај побожни страх,који ја лично немам,онда не видим зашто би била љубоморна на цио свијет,јер колико видим ти си прихватила вољу БОЖИЈУ.

[Veca]

Draga Jestira, iskreno saučešće     vjerujem da vam je teško, moja mama je izgubila mladjeg brata koji je imamo samo 19 god. kada je poginuo u ratu i ona je tada bila relativno mlada, poslije par godina izgubila je i stariju sestru, samo mi znamo kroz šta je prošla...    Ali nije nikada padala u očajanje, našla je utjehu u molitvi, postu i odlaženju na Liturgije, imala je i nas kao razlog da nastavi dalje... Neka Vam   :group111:  da snage da nastavite dalje  

[Лидија Миленковић]

Јестира,прими моје искрено саучешће.Имам сестру коју много волим,и зато предпостављам како ти је.(Наш тата је умро када смо имале 12,односно 10 година).

Претпостављам да си,макар једном,пре твоје несреће,имала за саговорника неког ко је тада био у ситуацији у којој си сада ти.Можеш ли да се сетиш шта си му говорила,како си га тешила и да ли му је то,макар мало,помогло?

Ne znam nikoga kome je umro mladji brat, niti mogu da se setim sta sam rekla kada sam nekoga tesila. Te reci su mi izlazile iz srca i tadasnjeg saosecanja, tako da ih nisam zapamtila. Lepo bi bilo kada bi covek imao "program" za takve slucajeve...

Наравно да не постоји програм,нити идентична ситуација.

И сама сам се лечила од депресије и зато кажем (уз ризик да ме сви осуде) да је то једно веома (несвесно) себично стање.Тек кад је допрло до моје свести колико повређујем своје драге,почела сам да се чупам полако из тог зла. Због невоље која нас је снашла патила је и моја породица,али су они поред тога стрепели и за мене.

Шта мислиш како је твом оцу -ти си прошле године имала мождани удар,сад је изгубио сина,а стрепи и за тебе, да и тебе не изгуби,јер види да тонеш.

Кажеш,да туђ бол не може да те утеши у твом.Кажеш да је праведном Јову Бог надокнадио губитак (Јов је изгубио толику своју ДЕЦУ),а теби не може.Опрости ми,сестро,али то је потпуно удсуство саосећања са твоје стране  (што потврђује да се ради о чамотињи,депресији).НЕ МИСЛИМ ДА ТО РАДИШ СВЕСНО.

Покушај да мислиш на оне који су ти остали и чувајте се,потражите у неком кутку срца зрнце радости и негујте га и делите га док имате једни друге.

Још једном те молим,опрости ми што,вероватно,звучим сурово,јер стварно не желим да те повредим.

И,НАЈВАЖНИЈЕ "ПРИЧАЈ"СА БОГОМ,НЕ ОДЛАЗИ ОД ЊЕГА.БЕЗ ЊЕГА НЕМА СПАСА,УТЕХЕ,РАДОСТИ,ЖИВОТА.................

[Jestira]

Питај БОГА да би добила одговор од Њега.Не боји се БОГ таквих питања нити ће замјерити.Ако је истина то што говориш и ако си потрешена онда не видим разлог зашто би остало на неком тиховању.

Ако имаш тај побожни страх,који ја лично немам,онда не видим зашто би била љубоморна на цио свијет,јер колико видим ти си прихватила вољу БОЖИЈУ.

A sta mi drugo preostaje, nego da prihvatim da je Bog dopustio da on umre. Ta moja ljubomora na ceo svet nisu dobra osecanja, znam to i sama, ali to su ljudska osecanja, jer mi ljudi nismo savrseni i ja tako osecam, sta da radim... zavidim svima koji su zivi, a trude se svim silama da se ubiju na ovaj ili onaj nacin...

[Jestira]

Draga Jestira, iskreno saučešće     vjerujem da vam je teško, moja mama je izgubila mladjeg brata koji je imamo samo 19 god. kada je poginuo u ratu i ona je tada bila relativno mlada, poslije par godina izgubila je i stariju sestru, samo mi znamo kroz šta je prošla...  0110_hahaha  Ali nije nikada padala u očajanje, našla je utjehu u molitvi, postu i odlaženju na Liturgije, imala je i nas kao razlog da nastavi dalje... Neka Vam   bliss jeeee  da snage da nastavite dalje  1314_womens

Oh, Boze, strasno! Stvarno je ona jaka zena, jaka u zivotu i jaka u veri, zavidim joj na toj jacini... i drago mi je da je u vama nasla razlog da nastavi svoj zivot...Nadam se da cu i ja jednom imati makar slicnu snagu, za sada je sve jos previse sveze i previse bolno... Hvala na lepim recima utehe...