Ima li utehe i za one koji nisu pravoslavci?

[Guest nikolastojanoviccuprija]

Jestira sestro i zeno samo ti budi Covek u svakom pogledu i ne brini se ni za brata ni za tebe jer sve ce to BOG urediti kako treba ! Pomoli se ti u srcu za svoga preminulog brata i za nas zive a BOG ce vec nekako da cuje srce tvoje ! BOG cuje svako iskreno srce a ne nekog tamo Pravoslavca ili Rimokatolika

[Guest свештеник Иван]

Јестира, шта је за Тебе утеха? Нико од нас не може да поврати вашега брата, то је трагика смрти. Овде ћеш само наићи на покушаје људи да Ти помогне, трудећи се да се поставе у твоју позицију, да се аживе са Тобом, али је то готово немогуће. Лепо си рекла, са њим као да смо и сви помрли. То је љубав. Но, љубав не подразумева и уништење. Шта би сада Твој брат рекао? Зар и сама ниси казала шта би он рекао? Чули смо и речи нашег блаженопочившег Патријарха Павла. Зато не чекај и не очајавај, него сутра у Литургију. Тамо Те чека Твој брат.  

[Зорица екс Милева]

Зато не чекај и не очајавај, него сутра у Литургију. Тамо Те чека Твој брат.  

crvenilo crvenilo crvenilo

[Guest nikolastojanoviccuprija]

Jestira slusaj svoje srce a ne Pravoslavce a da li ces ti da spoznas punu istinu ili ne to samo BOG  zna i slobodna volja tvoja

[suza]

Jestira sestro i zeno samo ti budi Covek u svakom pogledu i ne brini se ni za brata ni za tebe jer sve ce to BOG urediti kako treba ! Pomoli se ti u srcu za svoga preminulog brata i za nas zive a BOG ce vec nekako da cuje srce tvoje ! BOG cuje svako iskreno srce a ne nekog tamo Pravoslavca ili Rimokatolika

kojoj religiji ti pripadas ako nije previse osobno pitanje 

[andrej]

Vidite, to je moj najveci problem zasto ne zivim zivotom pravoslavke, jer covek previse toga govori u ime Boga i svako misli da ima pravo na to. Pa i "vicarius filii dei" uzima sebi za pravo da to radi, a znamo koliko stete je svaki od njih naneo ovom svetu.

Пре свега, драга Јестира, ви сте неко ко је очигледно читао не само Свето Писмо него и разне верске садржаје. Нема баш много људи који би и знали за старозаветну Књигу о Јестири, а поготово да баш ово име изаберу као nick за форум. Иначе, јевреји у Србији користе ово име за своју женску децу, али, наравно, у вестернизованој форми Естер. Такође, употребили сте и папску титулу "vicarius filii dei" за коју људи који не проучавају верске садржаје углавном не знају. Очигледно, Ви већ имате нека врло јасно формирана мислења о религији. Мени је драго да Вас ипак, по свој прилици, интересују и наша размишљања. Мада, можда ће Вас нека од њих и изненадити и разбити неке предрасуде које, по свој прилици, имате о православним верницима.

Што се тиче Вашег питања где престаје Божије а почиње људско у религији, у православном хришћанству је та граница релативно јасна (на жалост, само особама које имају какво-такво богословско образовање): крштење у име Оца и Сина и Светога Духа, Нови Завет, Символ Вере и евхаристијско општење јесу онај минимум који окупља све православне вернике. Такође, догмати које су дефинисали Васеленски Сабори јесу нешто што се у Цркви не мења, пошто верујемо да су ово богооткривене истине Духом Светим. Изван овог минимума заиста је све подложно интерпретацијама, наравно, уз поштовање хијерархије одговорности какву је у Цркви утврдио сам Богочовек Христос.

Jadranka, sta je to "akatist"? Ja se trudim da ne cinim nikome zlo, da zivim svoj zivot kako znam i umem, da budem postena i da analiziram sebe i svoje postupke kako ne bih ucinila nesto sto Bogu nije po volji. Ali, kada vidim da molitve cele moje porodice za zivot mog brata nisu uslisene, pitam se kakvu nadu ja jos mogu da imam u ovom zivotu, kakav oslonac… Jako je tesko tako ziveti, jer smo se mi molili samo da mu spase zivot, svejedno kakve posledice ce da ima, mi smo svi bili spremni da idemo taj put sa njim do oporavka ili makar do poboljsanja, a ovako nije samo moj brat umro, umrli smo svi sa njim, samo sto mi hodamo iznad zemlje…   

Мислим да нема потребе за читањем акатиста, посебно док се не прихвати минимум истина вере. Рекао бих да је вероватније упутније за утеху читати Псалме. Ту ћете, поред осталог видети да Бог не услиши све наше молитве. Једноставно, једино он зна шта је и када добро за нас - укључујући и патњу. Доћи ће дан када ћемо тачно сазнати колики смо крст носили - и због чега. До тада, искушења прихватамо са поверењем или роптањем. На жалост, никакво роптање неће помоћи да се искушења превазиђу. Рекао сам Вам већ из личног искуства преурањеног губитка најмање 10 врло блиских особа (од којих су неке и побијене), да само време може да донесе какав-такав мир. Мени утеху за овај губитак НИКАД И НИШТА неће донети осим моје сопствене смрти за коју чврсто верујем да ће ме поново ујединити са мојим драгима и вољенима у бескрилном лету ка светлости нетварној божанске свељубави.

[Jestira]

Escobar, hvala ti na tim recima, vidis, I to pitanje sam htela da postavim, da li ima smisla moliti se za mrtve ili je sve gotovo za njih? Ako ima smisla moliti se za njih, gde su onda oni, da li im treba pomoc nas zivih? Znaci, ipak im nije dobro tamo gde su? Ti govoris o spoznavanju pune istine, vidis, sva dok mi coveg govori da je jedino ovo ili ono ispravno, ja ne mogu to da prihvatim, jer odakle znam da je jedan covek u pravu, a drugi nije… Ono sto mi je Bog do sada pokazao ili sto mislim da mi je pokazao, to se trudim da ispunjavam, posrednike izmedju mene i Boga ne mogu da prihvatim, ni u Svetom Pismu ne pise da nam je potreban neki posrednik, nego pise da se molimo direktno Bogu. Jedino sto me tesi je da ne vidim razlog zasto bi mu bilo gore nego sada, pa opet, ne znam sta je tamo gde je on sada… Nismo deca, ali on je bio moj mladji brat i ta zastitnicka potreba prema njemu ne prestaje sa njegovom smrcu…

Svestenice Ivane, hvala vam za vasu ljubav i strpljenje kojim mi pisete, ali ja u liturgiji ne vidim ama bas nista sto bi me utesilo. Ja tu vidim rituale, slavljenje Boga, lepe stvari, nista ruzno, ali to sto meni treba, ne vidim. Moj brat nece biti tamo, iako bih ja to zelela… Ni sve zapaljene svece i molitve nece ga dovesti meni vise, jedino sto mogu je da uobrazim da je on tu pored meine, ali za osobu mojih poimanja ovog zivota, to nije dovoljno… Ja svaki put kada odem na njegov grob vidim jednog belog leptirica koji leti okolo i ne samo ja sam to primetila, nego i moji roditelji i njegova zena… Lepo nam je da pomislimo da je to mozda on ili njegova dusa koja nam se pokazuje, ali razum zna sta je istina… da vidimo ono sto zelimo da vidimo, jer da vidimo ono sto zaista jeste, ne bismo se dvoumili…

Andrej, imate pravo, znam puno o religiji, nisam Jevrejka, Srpkinja sam. Tacno je da imam neke predrasude po pitanju Pravoslavne vere, ali imam I zelju da saznam nesto vise sto bi mozda razbilo te predrasude, mada, iako sam se puno interesovala za Pravoslavlje jer sam krstena kao dete u toj veri, do sada nisam mogla da pronadjem razlog zasto je Pravoslavlje jedina prava vera na svetu. Izvinjavam se svim Pravoslavcima, ali vama je lakse, vi znate zasto verujete, a ja imam zaista puno pitanja i ne zelim nikoga da uvredim svojim razmisljanjima. Kada vidim rec "dogma" ja se sva najezim, jer znam da su sve dogme potekle od ljudi, a ne od Boga. On nam je dao slobodnu volju da cak i Njega stavljamo u pitanje, bez da na sebe navucemo prokletstvo ili nesto trece. Ja Njega ne stavljam u pitanje, ali iako je receno da Boziji putevi nisu nasi putevi, ja zelim da razumem Njegovo delovanje, jer je rekao i da mozemo da pitamo, jer cemo dobiti odgovor. Sada, sto svaki covek ima svoj odgovor i mi prihvatamo ono sto nama samima odgovara, to pravi celu stvar mnogo tezom.

Kazete da vreme donosi utehu, izgleda da to kod mene ne funkcionise. Moja baba je umrla pre 30 godina i ja jos uvek placem kada se setim nje, jer mi nedostaje, kako mogu onda i da pomislim da ce vreme da me utesi za mojim bratom?

Strasno je sto ste izgubili toliko puno dragih osoba, ali mi je drago da ste mogli da nadjete utehu, sto vam pomaze da podnesete ovaj zivot bar. Meni je on zaista pretezak, jer covek nema samo jedan problem i kada se sve skupi, sva ta negativnost, onda covek izgubi volju za zivotom. Kada pre sobom vidi samo beznadje, pita se cemu sve ovo, kada smo od rodjenja osudjeni na smrt…

[No name]

Draga Jestira, prvo primite moje saučešće. Na jednom predavanju (http://www.svetigora.com/node/5223) Miloš Vesin je lepo objasnio smrt kao ahratu - "prekid jednog odnosa", a kao savršeni smisao razumevanja smrti kod Pravoslavnih pojavljuje se odsustvo straha od smrti.

Koliko me sećanje služi, Sveti vladika Nikolaj je jednoj ženi koja je izgubila kćerku, pisao u tom duhu: "Volela si to dete. Volela ti, al voleo i Gospod pa uzeo." i drugi primer "Na spasenje duše, kao ratnik što se vraća sa bojišta, ne znači da je veći gubitnik onaj koji je u ratu izgubio ruke, noge ili telo, nego onaj koji je izgubio dušu. Reče Gospod: ne boj se onih što ubijaju telo, a ne mogu ubiti duše. Boj se onih što ubijaju telo, a dušu bacaju u oganj pakleni". 

Osim iskrene molitve i prihvatanja smrti kao "prekida jednog odnosa" koji nije prekinut zauvek (i, naravno, Svete Liturgije) drugi način ne postoji, utoliko više što na svetu nema jače ljubavi od ljubavi sestre prema bratu.

[Guest свештеник Иван]

Јестира, јеси ли била данас у Литургију? Идете ли уопште у Литургију? Да, ако не верујете у Христа онда је све очај и безнађе. Нека Те Господ утврди. Свако добро и мир души твојој.

[Jadranka1]

Draga Jestira,nemojte u ocaj da padate,molim Vas.Ja kad vidim ovo da placete i za bakom koja je odavno umrla,mislim da sam bez srca.Ja ne znam u poslednjih 15-ak godina da li sam zaplakala posteno za jednim svojim umrlim,a bilo je takvih velikih tragedija...Malo me uzdrma kad cujem i odmah srce smirim i na molitvu se bacim jer znam da od mog plakanja samo sebi oci mogu da ostetim i ako se sekiram sebi da naudim zdravstveno,a ko ce se onda moliti za njih,ako ja stradam i propadnem?Ja verujem da molitva i milosrdje njima tamo pomazu,mislim da cak to i osecam,ne da zelim u to da verujem,nego je to tako...Skoro svaki put kad sam nesto ucinila za pokoj njihove duse,oni mi se na neki nacin jave ,u snu...Posebno posle sestrine smrti,cini mi se da shvatam da nam je zivot dat u ruke ,a da od toga kako zivimo,kako stremimo ka Gospodu,tako i nase vreme na zemlji duze biva,novi vidici se otvaraju...A Gospod zna zasto ,kad i kako priziva sluge svoje sebi tamo...

[sekastarča]

Да, ако не верујете у Христа онда је све очај и безнађе

Jestira pogledajte ovaj članak koji sam ''slučajno'' našla, a činimi se da je našao svoje mesto...

8086.gif

http://siont.net/u-hristu/inside/koja_crkva.php

89898989898989

[Jestira]

Vasilije, zahvaljujem ti na saucescu. Slazem se da je smrt prekid jednog odnosa, ali ja nemam strah od smrti, naprotiv, ja se pitam cemu da zivim uopste? Kada pomislim koliko godina jos verovatno imam pred sobom uhvati me uzas i zbog toga ne mogu da se izvucem iz ovog ocaja u koji sam upala. Kad pomislim sta sve moj brat nikada nece doziveti, sta sve nikada necu moci vise da podelim sa njim i da se zajedno radujemo tome… to je tako strasno… Moj brat nije izgubio dusu, iako nije bio Pravoslavac, bio je dobar i posten covek koga niko nije mrzeo, niti je on ikome cinio nesto na zalo, niti ja mogu da verujem da Bog koji sam za sebe kaze da je Ljubav, baca ljue koje isto tako kaze da voli, u pakao. To su ljudske interpretacije potekle od katolika u srednjem veku kako bi drzali sto vise ljudi i njihove imovine pod kontrolom. Ja verujem da je raj u nama samima, a isto tako i pakao. Nadam se da nas dah zivota koji nam je dao Bog i koji sadrzi sve "informacije" o nama nije zauvek izgubljen, jer cvrsto verujem da mora da postoji neki razlog zasto smo na ovom svetu.

Imas pravo da je prihvatanje te cinjenice da je on mrtav najteze, za sada meni nemoguce. Jednostavno ne mogu da verujem da je on u grobu u kovcegu i da mu se telo raspada, da vise nije ziv i da nikada vise necu da cujem njegov glas, da razgovaram sa njim… Kako to prihvatiti, zaista ne znam…

Svestenice Ivane, nisam bila danas u crkvi, napisala sam da ne zivim verskim zivotom Pravoslavca. Ja verujem u Boga, jer znam da on postoji i da deluje na ovoj Zemlji, ali ja hocu da ga razumem zasto postupa tako kako postupa. Znam ja da Boziji putevi nisu moji putevi i da On nije duzan nista da mi objasnjava, ali sâm nam je dao tu mogucnost da pitamo i meni je potreban odgovor na nacin koji ja mogu da razumem i prihvatim. Nekome je dovoljno citirati Bibliju, nekome je dovoljno upaliti svecu ili ici na Liturgiju, meni nije. Zato vas i mucim ovde svojim postovima i veoma sam vam zahvalna sto se trudite oko jednog, u vasim ocima, nevernika.

Jadranka, niste vi bez srca ako niste zaplakali, svako reaguje na drugi nacin. Ja sam toliko dugo vremena bila postedjena gubitaka u mojoj familiji i racunala sam na to da ce moji roditelji koji su oboje preko 70 godina uskoro da umru, ali ni u snu nisam pomislila da to moze da pogodi mog "malog" brata. Zbog toga me je taj sok tako oborio, da ne mogu da se snadjem. Blago vama da vam se vasi jave na neki nacin. Ja svaki dan upalim svecu na grobu mog brata, iako ne znam da li mu to ista pomaze, ali zelim da zna da mislim na njega, ako je ipak tu negde… Sanjala sam ga pre neke noci kako on meine posecuje u bolnici, kao da sam ja bolesna, a ne on, ali to je verovatno zato sto sam hiljadu puta zelela da sam na njegovom mestu i da je on ziv… moj dragi mali brat…

A sta da radim, danas cu opet da idem na groblje i da gledam sa nevericom to parce zemlje gde on lezi i opet necu moci da verujem da je ovo sto se dogodilo stvarnost…

[Jestira]

Да, ако не верујете у Христа онда је све очај и безнађе

Jestira pogledajte ovaj članak koji sam ''slučajno'' našla, a činimi se da je našao svoje mesto...

8086.gif

http://siont.net/u-hristu/inside/koja_crkva.php

89898989898989

Da, interesantne su te filozofske pricice. Ja se slazem sa time da ne spasava religija, nego Bog, zato i ne pripadam ni jednoj religiji, jer sam u svakoj naisla na previse toga sto covek misli da u Bozije ime treba da nametne ljudima kao jedino moguce resenje. Pa opet, svuda postoje ljudi koji razmisljaju inteligentno, bez da ponavljaju vec hiljadu puta receno kao papagaji i u svakoj religiji postoje ljudi koji mogu da pruze utehu onima koji je traze. Ja sam je potrazila ovde, jer nemam nameru da idem od jedne do druge grupe i da slusam ono sto sam vec milion puta cula sa istim efektom.

[Guest свештеник Иван]

Zato vas i mucim ovde svojim postovima i veoma sam vam zahvalna sto se trudite oko jednog, u vasim ocima, nevernika.

Немој тако сестро. Не знам зашто извлачиш овакав закључак. Свакако, ја се више нећу упуштати у ову дискусију. Рекао сам шта сам имао, свако вам добро желим.

[No name]

Draga Jestira, nema mrtvih pred Bogom, jer za Njega su svi živi. Bog nije Bog mrtvih nego živih. A, za pakao ste u pravu (ispraviće me već neko ako grešim) pakao se u Pravoslavlju shvata kao "odsustvo ljubavi Božije".

Kada su otišli da traže Hristosa u treći dan, anđeo ih na ulazu u pećinu upita: "Što tražite živog među mrtvima?" Hoću reći da bilo bi dobro vremenom kada bi mogli da mišljenje usmerite na put Pravoslavlja. A, Sveta Liturgija će Vam svakako pomoći jer ko kuca otvoriće mu se, mnogima je Ona u početku nejasna, naporna ili "gubljenje vremena" ali, ko je imalo uporan, lako može da oseti plodove Svetog Duha koji deluje preko Svete Liturgije  8086.gif