Ima li utehe i za one koji nisu pravoslavci?

[Jestira]

Nisam pravoslavne vere, ali verujem u Boga. Ne pripadam ni jednoj religiji, molim se Bogu i treudim se da nikome ne cinim zlo. Pre tri nedelje mi je umro brat. Dobio je mozdani udar i poceo je sasvim polako da se oporavlja, ali onda su nam jednog jutra javili da je umro. Od onda ne mogu da nadjem ni svoj mir, ni utehu. Ne razumem zasto mu Bog nije pomogao da ostane ziv. Niko od nas u familiji nije ni 0110_hahaha ni zla osoba, trudimo se da zivimo svoj zivot kako znamo i umemo moleci se Boigu i ziveci posteno. Brat mi je bio mladji 6 godina od mene i ja se pitam zasto sam ja jos uvek ziva, kada sam i ja imala mozdani uda pre par godina, samo je bio mnogo laksi i danas nemam nikakvih posledica, a on je, jadan, morao da umre. Zasto je to moralo da se dogodi i da se cela familija baci u ocaj. Moj tata ima od tada problem sa Bogom, jer je ceo zivot govorio kako je jedino sto moli Boga da ni jedno njegovo dete ne umre pre njega, a sada se bas to desilo. Recite mi, ima li utehe za mene ili moram svaki dan da dozivljavam cepanje srca iznova, samo sto otvorim oci?

[Guest свештеник Иван]

Добродошла Јестира и нека Бог Твога брата усели у Царство Небеско. Разумем Твоју бол јер је она показатељ љубави према брату али и показатељ страхоте смрти. Зар има веће страхоте од смрти? Нема. Смрт је највећи, најопаснији непријатељ.

Но драга сестро, има ли решења у свој тој страхоти за Тебе и за Твоје родитеље и за Твога упокојеног брата? По свакој људској логици нема. Не може нико твога брата повратити. Твога брата нема међу живима на овој земљи. Да ли има икакве наде? Има, и та нада је реална и потпуно остварива. Та нада и утеха и прибежиште је личност Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Твој брат није победио смрт сам за себе нити је ико могао да му помогне да победи смрт, зато што су људи смртна бића и нисмо смртни само у старости већ чим смо се родили. То је последица наше створености. Но, Христос је победио смрт, он је устао из мртвих и свакоме ко у Њега верује отвара пут у живот вечни. Ово је истина над истинама и једина утеха. Васкрсење Христово је утеха свима нама. Многима од нас су најдраже особе отишле са овога света и то је тешко и срце се цепа, али у дубини срца знам да тај мој пријатељ који је умро заправо је жив, сада као икона у Господу, а после другог доласка Христовог као целокупна личност са душом и телом преображеним за вечност. Сестро, нека Ти је Христос утеха који је рекао: Ако ко у мене верује и ако умре живеће. Надам се да је Твој брат полагао наде у Христа, а надам се да ћете и ви полагати наду у Христа. Зато је битна Света Литургија која је спој целокупне Божије творевине са Богом. Ако нисте крштени- крстите се и крените тешким путем литургијског живота где можете видети вашега брата у лику самога Господа Исуса Христа.

Наравно да за све људе има наде. Никако не очајавати. Ваш брат је отишао са овога света раније и ми не можемо из ове позиције гледати зашто је то тако. Нас све чека искуство смрти и тај дан нам је ближи и ближи. Ове године нису ништа наспрам вечности. Молите се да се заједно са вашим братом сретнете у вечности. Можда је баш смрт вашег брата преломан моменат да постанете православни хришћанин и да дође спасење дому Твоме. Бог не суди као људи, Бог није злочинац. Бог узима човека са овог светау најбољем тренутку за његово спасење.

Када кажете да не разумете зашто Бог није помогао вашем брату да остане жив, сетите се силних страдалника и мучениказа Христа. Зашто и њима Бог није дао да буду живи још коју годину него да баш умру и то у најгорим мукама? Зато што Бог жели да се људи спасу, али морамо проћи кроз страдање и ад. То је једини пут до васкрсења, јер је то пут Христов.

Желим Ти сваки благослов од Бога, мир и утеху у души Твојој.

свешт. Иван

[Jestira]

Hvala vam na lepim i toplim recima utehe. I ja i moj brat smo krsteni u pravoslavnoj crkvi, ali nismo ziveli zivot pravoslavnog vernika. Kazete da se setim stradanja mucenika, ali meni tudja nevolja ne moze da bude uteha. Ja znam da nisam jedina koja je dozivela gubitak, ima i strasnijih nacina da se neko izgubi, ali to nije moja uteha. Zelim da razumem Boga i njegove postupke u mom slucaju. Ja ne mogu da prihvatim nicije posrednistvo izmedju mene i Boga, ali mogu da prihvatim savet i misljenje nekoga ko moze da mi ukaze na nove impulse u razmisljanju i pokusaju razumevanja. Ja ne zelim da pripadam ni jednoj veri, ali zelim da razgovaram sa ljudima koji pripadaju nekoj veri, jer razumevajuci njih i njihov pogled na svet, pokusavam da razumem Bozije postupke. Nemojte se uvrediti ovakvim mojim stavom, ne mozemo svi na isti nacin verovati i meni ljudski rituali nista ne znace, jer znam da je Bog iznad svega toga i da on zna moje srce i bez da slavim rituale, on zna moje postenje i poslusnost bez da to demonstriram pred svetom. Zog toga ja ne pripadam nekoj religiji, ali verujem u Boga, jer znam da ga ima, osecam njegovo prisustvo i znam da ni jednom coveku na svetu nije moguce da Njega razume, ali ja ipak imam potrebu za time.

[Jadranka1]

Ne ocajavaj draga Jestira.Evo,i meni je umrla sestra od 32 godine,mladja od mene,ali meni da nije Vere u Boga,ja ko zna kako bih to prezivela,a kada je ona umrla,ja sam i trudna bila,pa 40-ti dan od njene smrti ,ja prvi dan posle porodjaja,ali nisam ocajavala,nisam plakala,ne znam da li sam za godinu dana dva ili tri puta zaplakala.Ja smrt ne dozivljavam kao kraj,za mene je sestra ziva i dalje,samo sto je ne vidim,a ono sto znam da za nju mogu da ucinim je da se molim,da dajme milostinju i da ne tugujem i ne ocajavam,jer time njoj necu pomoci,a sebi cu sigurno nauditi.

Da tvom bratu Bog da Carstvo Nebesko,a tebi snagu da prevazidjes tugu i da se izdignes iznad svega i da se molis za dusu svog brata.Svi cemo mi jednog dana Bogu  na istinu,i kao sto mi sada prolazimo na groblju pored nekih spomenika od pre sto godina i ne misleci na to da je neko nad njima tugovao,tako se ni nas ljudi nece secati,ali je bitno da nas se Gospod seti.

Pozdrav!

[Сава Савановић]

Knjiga o Jovu.

http://www.biblija.info/ijek_p/JOV.PDF

[Guest свештеник Иван]

Kazete da se setim stradanja mucenika, ali meni tudja nevolja ne moze da bude uteha.

Христос да Ти буде утеха. Мученици су пример да је њима Христос био утеха и када су им секли комад по комад тела. Молим Те, ако имаш времена прочитај још једном мој одговор. Опрости што не знам боље да Ти одговорим, јер речи свакако не могу пуно помоћи.

[Jestira]

Draga Jadranka, strasno je to sto ti se dogodilo, jako mi je zao za tebe. Tako je moj deda umro dok je moja mama bila u drugom stanju sa mojim bratom. Po dedi je onda moj brat dobio ime. Znam kako je mama pricala koliko joj je bilo tesko trudnoj u toj situaciji i mogu da zamislim koliko si prepatila. Zavidim ti na snazi koju imas. vidim da ti znas gde je tvoja sestra sada, ali ja ne znam gde je moj brat... Bio je dobar covek, posten i blag i jedino sto sam sigurna je to da mu sada nije losije nego pre. Kada bih samo znala sta je sa njim sada, da li spava ili je negde, da li nas sve vidi... Ja sam u mom govoru na sahrani rekla sledece: "Otisao sam od vas samo mali korak dalje i nisam uopste daleko. Kada vi budete dosli tamo gdes sam ja sada, zapitacete se zasto ste toliko plakali."

Savo, Knjiga o Jovu nije dobar primer za moj slucaj. Jov je dobio zamenu za sve sto je izgubio, a ja mog brata nikada vise necu da dobijem natrag, pa iako imam jos jednog brata, isto mladjeg, on nikada nece moci da me utesi za ovim koga sam izgubila.

[Guest свештеник Иван]

Ja sam u mom govoru na sahrani rekla sledece: "Otisao sam od vas samo mali korak dalje i nisam uopste daleko. Kada vi budete dosli tamo gdes sam ja sada, zapitacete se zasto ste toliko plakali."

Све сте рекли, зато не очајавајте. Проживите ово. Сећаш се Патријархових речи? Када се дете роди, сви се радују а само оно плаче; када хришчанин умире сви плачу само се он радује.

[andrej]

Savo, Knjiga o Jovu nije dobar primer za moj slucaj. Jov je dobio zamenu za sve sto je izgubio, a ja mog brata nikada vise necu da dobijem natrag, pa iako imam jos jednog brata, isto mladjeg, on nikada nece moci da me utesi za ovim koga sam izgubila.

Једину праву утеху кад се изгубе блиске особе (доста сам их изгубио лично) једино може да пружи време. Мој приступ је екстреман и не верујем да Вам драга Јестиро може бити од неке нарочите користи, али, рећи ћу Вам, за случај да можда ипак грешим. Моја нада је управо у смрти - наравно, не кроз акт у који бих самовољно ушао, него као једина извесност свих наших живота. Ако, као што ми православни верујемо, смрт није крај него нови и васкрсни почетак, верујемо да ћемо се сусрести са свим драгим особама које смо надживели. Такође, верујемо да су у Божјем присуству и да су сви живи у наручју Очевом. Тај наш отац јесте Једини који Јесте, Јахве, Бог Живи и Бог Живих. Мртви су у том стању само за нас и привремено у току трајања ових наших живота који ће се неминовно окончати, у мањим или већим мукама. Грешите ако мислите да у православном хришћанству нема личног односа с Богом у кога на неки Ваш начин изгледа и сами верујете. Црквена побожност је много више од пуког ритуала, што једино можете да разумете управо личним учешћем на светој Евхаристији, за коју су многи рекли да им је донела утеху у неиздрживом болу.

[Jestira]

Hvala Ivane, i sama sebi govorim da treba da poslusam to sto govorim, ali to je lakse reci, nego primeniti…

Andrej, razumem te sta mislis, ali i Lazar i Isus su se vratili iz mrtvih i niko od njih nam nije ostavio izvestaj kako je bilo tamo gde su bili. Da je bilo bolje nego na ovoj Zemlji, Bog nam to ne bi otkrio, jer ko bi onda od nas ostao ziv, svi bismo potrcali tamo, a da je gore tamo, niko vise ne bi radjao decu, kada bi znao da ce im biti gore nego ovde sada. I to je moja muka, jer Bog to nije hteo da nam kaze, a ja zelim da znam gde je moj brat sada. Lazar je "spavao", a Isus je posle smrti vaskrsnuo i setao ovom zemljom. Mislim da bi mi bilo lakse kada bih znala gde je on sada i sta radi. Nije to ljudska radoznalost, to je i briga za njega i zelja za sopstvenim mirom.

[andrej]

У спиритистичким сеансама само могу да се јаве духови преваре. Срећом, већина медија су преваранти и њихове инвокације не дају никакве реалне резултате - само ново опсенарство. Такође, у самом православљу постоје потпуно антихришћанске представе о тзв. "митарствима" где се наводно "муче" душе преминулих. Наравно, светоотачко предање не пружа никакву подршку оваквим пројекцијама. Православно схватање не допушта увођење Бога у било какав просторни или временски континуум. Дакле, колико год нама то било тешко да замислимо, из перспективе Бога и "пре" оног тренутка који би ми сматрали стварањем, читав процес је већ био завршен - дакле, само из наше материјалне перспективе ми чекамо неки последњи суд - из Божије перспективе, тај суд је већ окончан. Један од савремених светих стараца (можда Клеопа или Порфирије) је рекао да је свако ко је макар једном у животу искрено рекао Господе Помилуј спасен - али, већи подвиг и чистота мисли и дела значи и већу сличност нашег духовног стања Божијем стању. Што смо сличнији Богу (по својим мислима и делима) то више можемо да поднесемо његову близину. На крају, Христос није дошао да спасе праведнике (којих међу људима реално ни нема), него баш грешнике.

Многи свети оци и многи православни дубоко верују да ће свако ко жели да буде с Христом и бити с њим. Христос има начин да се сваком човеку на свету, у свим периодима историје, реално јави у животу - и сигурно свако има шансу и да га прихвати. Ми који смо рођени у православној вери имамо међутим посебан позив и одговорност да му се одазовемо кроз учешће у светој тајни Евхаристије. Али, због комунизма и свих друштвених околности које нас оптерећују ми не знамо да ли ће се и у коликој мери његова милост проширити и на оне који су се крстили само формално и који су, неком разлогом и сопственом слабошћу, били саблажњени да не приме свету тајну Христове искупљујуће жртве (а неке су, сасвим сигурно, затровали и разни "духовници" таквим погрешним идејама). На крају, ко то зна осим самог Христа, нико није достојан његове жртве, али могуће је и да је неко за живота пришао светом путиру а да му је причешће било "на суд или на осуду, а не на исцелење душе и тела." Зато се, управо на овакав начин, трудимо да се од срца и искрено помолимо пред свако причешћивање "страшним и животворним Христовим тајнама."

Дакле, до поновног сусрета с вашим братом, из перспективе православне побожности (пошто сте Ваше питање ипак поставили нама који смо православни, иако Ви кажете да то нисте, па не бих желео да ни у ком смислу стекнете утисак да Вам можда намећемо наше ставове) остаје вам пре свега да се уздате у Свемилост Господа Христа који није пострадао и васкрсао да би било ког човека препустио пропасти душе и тела, него ће, као пастир добри примити сваку овчицу која жели да му приђе. Ви сте познавали Вашег брата и само Ви знате у коликој мери би он био расположен да приђе Христу и да га препозна као свог Спаситеља. Свакако у мери Ваше вере и сами можете да се помолите за поновни сусрет са Вашим братом у Царству Пресвете Тројице, које зато и благосиљамо на почетку сваке евхаристијске службе. Ми с наше стране можемо да се надамо да ће Вам у Вашем болу помоћи и Господ који је био и остао једини прави човекољубац у читавој људској историји.

Коначно, био бих слободан да Вас упутим на други пост. где смо већ разменили нека размислања о могућностима спасења оних који нису православни:

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6537.msg182064.html#msg182064

[Jadranka1]

Citaj akatist za pokoj  duse umrlih,cini milostinju i sigurno ce ti Gospod otkriti gde je tvoj brat i kako mu je...Meni je otkrio...I znam da jos mnogo,mnogo moram da se molim...

[Rada ex guscije pero]

Jestira,ni sama ne zivim baš crkvenim i Liturgijskim zivotom,ne zato što ne zelim naprotiv,ali ne mogu se opravdavati nego se uzdam bicu bolje(zdravstveno) i bice bolje pa ce mi se zelje ostvarivati.

Zelim ti reci da ti rituali crkvenog i liturgijskog zivota su neophodni kao u svakodnevnom zivotu sto je

pranje ruku i licna higijena i sve ostalo što moramo obavljati da bismo zivjeli.

Tako je i sa ovim ritalima kako kazeš,samo što ovim ritualima obavljamo higijenu za najvaznije sto imamo-dusu

i najvaznije moguce-zivot vjecni u Carstvu Nj

Ti ziviš krajnje pošteno i cisto (i tvoja porodica)ali treba ti pečat na tvoje poštenje i čistotu.moraš to ovjeriti

Onim Koji Jedini može da da utjehu svakom koje trazi,a On ce naći načina kako "nacina je u Tebe mnogo"

Mi moramo slijediti uobicajene zakone da bismo zivjeli,tako moramo i ove zakone kojim duša zivi i tješi se i spašava

Ja sam procitala odgovor prvi Oca Ivana i molim te i sam ti kaze procitaj ga još koji put,a sigurna sam

da ce svešt Ivan imati Svjetlosti da ti odgovori još utjehonosnije 

i nadam se da ce  confused  ispuniti tvoj zivot

i oprosti mi se svi trudimoja ne umijem bolje ali me dirnula tvoja patnja pa sam rekla idem pisati pa nek i vjetar odnese

[Jestira]

Spiritisticke seanse me ne interesuju, jer nemam nameru da razgovaram sa djavolom i njegovim slugama.

Ja sam piostavila ovaj post na pravoslavnom forumu da bih cula vase misljenje i vidjenje stvari. Zbog toga nema potrebe da mi se "izvinjavate" ili mi obajsnjavate da je to vase vidjenje stvari, jer sam to upravo i trazila. Da li vi znate gde prestaje Bozija rec, a gde pocinje ljudska u vasoj veri? Vidite, to je moj najveci problem zasto ne zivim zivotom pravoslavke, jer covek previse toga govori u ime Boga i svako misli da ima pravo na to. Pa i "vicarius filii dei" uzima sebi za pravo da to radi, a znamo koliko stete je svaki od njih naneo ovom svetu.

Jadranka, sta je to "akatist"? Ja se trudim da ne cinim nikome zlo, da zivim svoj zivot kako znam i umem, da budem postena i da analiziram sebe i svoje postupke kako ne bih ucinila nesto sto Bogu nije po volji. Ali, kada vidim da molitve cele moje porodice za zivot mog brata nisu uslisene, pitam se kakvu nadu ja jos mogu da imam u ovom zivotu, kakav oslonac… Jako je tesko tako ziveti, jer smo se mi molili samo da mu spase zivot, svejedno kakve posledice ce da ima, mi smo svi bili spremni da idemo taj put sa njim do oporavka ili makar do poboljsanja, a ovako nije samo moj brat umro, umrli smo svi sa njim, samo sto mi hodamo iznad zemlje…       

[Jestira]

Guscije pero, lepo si to rekla za duhovnu higijenu, ali za mene je ona nesto mnogo vise od obavljanja rituala. Citala sam ove odgovore sve po nekoliko puta, ali onu dubinu koju sam trazila nisam nasla, iako su to sve tople, iskrene i blagoslovene reci koje su mi upucene. Meni treba nesto vise, nesto sto ce da dodirne moje srce Duhm Svetim i ja sam sigurna da to mogu ovde da nadjem. Razumela sam da si bolesna i jako mi je zao ako je tako, zelim ti da se sto pre oporavis i da mozes da zivis svoju veru onako kako zelis i kako mislis da treba.Sve najbolje ti zelim.