Поздрав Психули

[Milica Bajic]

Драга Викторија,

Пошто си ти нас, све форумаше онако лепо поздравила синоћ, ево и ја тебе да поздравим са пар речи.

Иако ме основно васпитање спречавало да те упитам за идентитет сваки пут, ћаскале смо на разне теме, под твојим разним именима. Успут да ти кажем, највише ми се допала Викторија, деловала је некако најсмиреније. Желим ти да заиста живиш тај њен живот, окружена лепим стварима, цвећем, кућним љубимцима, да те супруг и синови обасипају свом пажњом овог света.

Желим ти исто тако да заиста спознаш и своју улогу у овом свету. Знаш, супруге свештеника, у нама мирјанкама одувек изазивају неко посебно поштовање, представљају пример врлине, духовности, скромности, стрпљења. Молим те води рачуна о томе.

Сигурна сам да је срце многих од нас плакало читајући твој немоћан очај који си овде просула на све. Не могу ти описати какве су се буре у мени водиле док сам гледала све те твоје битке са замишљеним противницима у име вашег добротвора, док му ти тобоже спасаваш углед и част. А све време фали неки део приче, никако да схватим сасвим.

Да схватим да је логор о коме ти причаш све време материјалне природе, да одмор који не можеш да прежалиш јесте одмор у Америку - у ово време када многа деца нису видела ни море.

Слушала сам у Београду дивне, стварно дивне људе који о својим разлозима не одласка у Цркву овако говоре - Ишао бих, али живим преко пута и сваки дан гледам како поп долази на мотору, носи гиље од 700 Еура и нешто ме ухвати мука.

Пробај на то своје страдање да гледаш мало и са те стране. Ви сте пример свету, што сте ви стрпљенији и скромнији, то ћемо и ми уз вас више расти.

Пусти супруга, или још боље - свог духовника да води Црквену политику. Ионако ће они сами одговарати много више од нас, па, ако хоће, слободно нека се чупају и за браде. Пребаци то у вишу сферу, гледај свој посао.

И ништа не брини, чућемо сви ми позив сигурно, кад будемо требали да будемо ту.

Само морамо да се стрпимо, да не би било да га не чујемо од сопственог гласа.

И врати се, кад хоћеш, да причамо на лепе теме, нико ти овде сигурно није ништа узео за зло.

 

[Аристарх]

@Milica Bajic каже да је протерана на две ипо године у америку где је била без крова над главом и без динара, па два сата касније ипак каже да тамо никад није крочила.

ја мсм. да се ради о некима који су прешли са служе под неканонску Цркву тамо у Америку, остали без динара и верника, па се покајали

[Milica Bajic]

пре 22 минута, Аристарх рече

@Milica Bajic каже да је протерана на две ипо године у америку где је била без крова над главом и без динара, па два сата касније ипак каже да тамо никад није крочила.

ја мсм. да се ради о некима који су прешли са служе под неканонску Цркву тамо у Америку, остали без динара и верника, па се покајали

Можемо само да нагађамо шта је ту тачно стварно било, али не могу да верујем да ми није било све јасно одмах кад се поменула Америка, авиони, камиони.

[Биљана, два]

Мени је постало јасније (ал још није, и мислим да није ни битно да све сазнам), кад сам схватила да много тешко кад узмеш једну нит закукуљеног, сам, и отпетљаваш, па испадне да је та нит, некако мисаоне природе...а стварност је твоја твој дом, деца, муж..и све тако неке ствари о којима жене , мајке, супруге свакодневно...

А о болима и патњама..и то може бити слика само која оживи...а окидач нам непознат..

Није ствар у патњи, него зашто је прихватиш као једину своју стварност...