Црквењак :)))

[Guest]

Значи пирсинг

 

 

 

Значи  девојка ко из каталога, лепа, згодна, паметна, харизматична. На прослави је било пола села. Попа и мене су наравно запала прва места јер је то тако хришћански. За нашим столом је био сав олош, криминалци, лихвари, и израбљивачи радничке класе.

Девојка је ћерка неког од тих капиталиста. Свесна грехова својих родитеља те стога дистанцирана од њихових прича и послова, покушава бити независна и фурати неки свој живот. Јесте то утопија младих, ал јеби га, мора јој се признати да има свест о правди и честитости.

Њене упадице у приче старијих су класичне младалачке провокације. Али не претерано безобразне, чак не ни без одређене дубине.

Не изјашњава се негативно о Цркви, истина ни позитивно, јер је суздржана на ту тему. Више показује респект него презир. На крају у једној дискусији показује чак и интересовање за одређене аспекте аскетизма, покушава сазнати од попа нешто на ту тему. Покушава заправо да чује да ли је цркви позната аксетска прича.

Поп наравно нема појма. Можда и има, али га не занима да се упушта у објашњавање. Ипак је он ту из других разлога. Треба придобити тајфуне за цркву измамити им паре, покушати нешто урадити да би се унапредио материјални живот цркве( реновирање, градње, рачуни, решавање имовинских прилика, реституција и сл.). То су озбиљне приче. Присуство ове девојке само смета.

После вечере одлазимо. Седамо у кола. Господин револтиран почиње диван: 

- Како ме нервира ова омладина са тим брњицама у носу!

- Каквим брњицама?

- Ма она мала од оног што носи минђушу у носу. Како су јој то уопште допустили. Ја би им то све почупо.

- Дај бре попе не ...зезај.

- Ма не брате, озбиљно ме то нервира.

- Ма иди бре попе, нака љепотица, млада, лепа, богата, ко још види ту "брњицу".

- Па ја је видим, то ти говорим.

- Пих, лепота је у очима посматрача.

- Увек нешто лупеташ.

- Ајд озбиљно, није ваљда да ти то смета? 

- Па смета ми!

- А што ти смета? 

- Како што ми смета, па нашта то личи, што то мећу на себе? Чему то служи?

- Чек а чему служи камилавка? Кад пада киша покиснеш џаба камилавка, кад греје сунце прокуваш џаба камилавка, кад ветар зими дува уши отпадају џаба камилавка, јел тако?

- И ти си нашо да поредиш камилавку са пирсингом?!!

- А што да не, мода ово, мода оно.

- Како мода камилавка?!

- Па ретро брате исто као и пирсинг. Камилавка ти је капа оријенталаца од пре пар иљда година исто као што су ти исти оријенталци и пирсинг метали на себе пре пар иљада година а и дан данас они арапагоси једнако носе и пирсинг и камилавке. Ено погледај њихове оџе и погледај оне њихове егзотичне играчице и друге буле кад провириш испод фереџе окићене су ко божићна јелка.

- Де ти оде!

- Нигде, само ти објашњавам.

- Добро. Нек је тако како кажеш. Ал опет то нису наши обичаји а камилавка се овде носи од како је попова.

- Па јесте то си у праву, али то ништа не мења.

- Не знам, ја то не могу да прихватим.

- Што? 

- Како што?! Нако паметна, види се да је паметно и лепо дете, од таких родитеља, значи има све перспективе у животу и онда се тако накази.

- Аааааа ту смо дакле попе! Ти оћеш да речеш да је она лепа, паметна, перспективна, једном речју савршена девојка само да није тог пирсинга, јел, хехехехехе, а попе, попе, мангуп си ти!

- Е избацићу те сад из кола кроз затворен прозор! 

( И наравно наставимо смехом и подбадањем ).

[Guest]

Ако узмеш покајаћеш се, ако не узмеш покајаћеш се

 

 

Таман лепо пописмо кафу после литургије, нако лепо литургијско пре подне. Одо до маркета да купим нешто док није 12 сати.

Испред маркета са леве стране тик уза зид стоји црвени новчаник. На улици нигде живе душе. Окрећем се око себе. Никог нема...

Ухвати ме паника!

Шта да радим?!

Да ли да га подигнем? 

Шта ако у њему има пара? 

Па добро нек има, мислим се, вратићу власнику.

Ал шта ако има 1000 евра или више? 

Ма ко још носи 1000 евра са собом.

Ал шта ако има? 

Уф, таман би ми требало да реновирам кућу мало.

А шта ако има 1000 евра и лична карта? 

Аха!

Па шта ћу, зваћу власника.

А шта ако нема пара? 

Уф, тек ће то сад бити разочарење.

Ма дај да га узмем па шта буде.

Потпуно се унезверим.

Подижем новчаник. Поново се окрећем око себе. Шта сам учинио?! Што ми је ово требало? Сад ако ме неко види попљуваће и мене и попа и цркву. 

Па добро а што да га оставим на земљи, можда га људи траже, можда има нешто у њему вредно што људима значи.

Ма све је то лепо и патетично, ал знаш какво је село( већ почињем да водим дијалог са собом ). Рећи ће: Ено га, мало му је од цркве што заради, него подиже туђ новчаник са земље и пребира по њему.

Брзо убацујем новчаник у торбу и улазим у маркет. 

Погледам за касом ко се налази, да ли има неко познат. Одлазим иза рафова. Вадим новчаник из торбе. Отварам га. Примећујем личну карту. Држим у једној руци новчаник и личну а у другој корпу и торбу. Гледам у личну. Видим женски лик, видим презиме. Покушавам да препознам у продавници некога ко личи на фотографију из личне. 

Потпуно се губим. Пролазим поред касе, све са корпом. Загледам се у све женске на које наилазим. Излазим из мартека. Стајем испред. Не знам шта радим. 

Ако ме неко види овако зблањеног рећи ће дефинитивно да сам украо овај новчаник и сад хоћу да шмугнем. Још се више губим. Поново улазим у маркет. Овај пут пролазим поред свих људи, загледам се у свакога и мушког и женског. Они сад већ приметно сви пиље у мене. То ме још више плаши, губим се још више.

Поново излазим из маркета.

Седам на моторић и бежим кући!

Долазим кући. Кувам кафу. 

Седам, отварам новчаник, вадим све из њега. 

20-ак иконица православних светитеља. То кад сам видео, некако ми лакнуло. Ово су наши људи. Нека документа, картице банковне, лична , здравствена учини ми се чак и парохијска књижица у оним стварима. Да ли је била или није, немам појма. Све на брзину враћам како је било.

Схватам, у новчанику нема пара!

Још више се успаничим. 

Шта ће људи рећи кад им однесем овај новчаник?

Ко зна колико је било пара у њему?

Јао мајко. 

Дај да убацим унутра 1000 динара.

А шта ако је пре губитка било само 100 динара у новчанику. Испашћу будала, или ће помислити да нешто муљам. Помислиће како сам користио картицу да пазарим па додао после паре због гриже савести.

Ал како овако празан новчаник да им однесем. 

А и она циганка што је одлазила испред маркета кад сам долазио ми је веома сумњива. 

Ма дај шта се трипујеш. Сад си расиста. Можда је циганка исто ишла у пазар, можда није ни видела новчаник. Ма де бре циганка да није видела црвен новчаник, иди бре бегај. 

Требао сам ја њу зауставити и претрести.

Молим?! Кога бре ти да претресаш, будало! Ко из филма "Ко то тамо пева", мислим стварно сам смешан.

Добро бре, смири се. Пусти сад циганку. Него шта рећи људима? 

Сигурно ће питати да ли сам нашао паре.

Ух мајко моја.

Ал хебем му Рим, па ту су картице и друга документа, ваљда им то нешто значи?

А шта ако су неки намћори? Данас су несигурна времена. Треба да им однесем овај новчаник па да ме утепају тамо на лицу места. Можда су неки мафијаши? А можда су и људождери? Ко зна, свашта данас има.

Можда је најбоље да ја то бацим, па нек неко други носи? 

Дај бре што си сељак, назови људе, види ко су, објасни да си нашао, па шта буде нека буде.

Ама све је то лепо што ти мени говориш, тј. што ја себи говорим, ал знаш какво је село. Сутра ће пући прича како попин помоћник џепари људе, има да ми дођу и Блиц и Курир на врата и да ме преиспитују и где сам рођен и ко ми је деда, и зашто се вако зовем и да ли има Бога.

Изаћи ће наслови типа: Црквења џепарош! Црквењак се дуги низ година бавио џепарењем парохијана. Црквењак попуњавао кућни буџет џепарењем парохијана. Владика расчинио црквењака у том и том селу јер се бавио џепарењем парохијана. Парохијани дигли куку и мотику на црквењака џепароша, оће да му спале кућу!

 

ИЈУ мајко мила! Нећу да осванем у медијумима! Има да се иселим из овог села. Одма одох за Русију. Русијина је земља великачка неће ме нико пронаћи.

...

 

А да ја ипак назовем те људе? 

Нађем број на нету у белим страницама. 

Назовем стидљиво: Овди црквењак ја сам нашо ваш новчаник, па би га доно ако се не љутите.

Јави се неки деда: Јао супер, ево доћемо ми до тебе само реци где си.

Размишљам шта сад он оће да дође до мене? Шта му сад то значи, да неће да ме нападне?

- А не, не господине, ево ја сам баш у пролазу, па ћу тако за 10-ак минута бити у вашој улици. 

- Е хвала ти младићу много, ево чекамо те.

Ко ме чека?! Колико ме њих чека?! Што ме чекају?! Шта сад да радим?

Пооолако, смири се. Иди тамо па ако треба јуначки да погинеш, то ће ти се урачунати као мучеништво. Ако ћеш да страдаш то је на правди Бога.

И тако ја себе окуражим, седем на моторић и зврррр до те улице.

Дођем пред капију, чујем на дворишту има подоста људи. Опет ме ухвати паника, кренем да се окренем и побегнем утом деда излази из капије. Кез од ува до ува.

- Е стиго си. 

Ја на брзину завучем руку у торбу извадим новчаник и метем деди у руке.

- Ево. Ал пара није било да знате!

- Ма нисмо ни очекивали паре. Само нек си ти нама вратио, ту су документи од снаје и дечији документи и нека решења и картице. Оћеш на кафу, ракију?

- А не, ја журим, знате, имам мнооого посла данас да обавим. Него ето ја се враћо из цркве и тамо пред маркетом видим новчаник, оћул га узети нећу, ајд узећу га вероватно је неком испо, и ето ред је да се то врати ономе чији је и тако...

- Кад је то било? 

- Шта кад? Нисам ја ништа... мислим јутрос, то јест пре пола сата кад сам се враћо из цркве, сад је недеља, па сам био на служби па реко ајде да купим нешто за ручак и тако видим тај новчаник и узмем га да га вратим.

- О Боже, па снајка је то јуче изгубила, оставила га на кола пред маркетом, ето видиш а ми јуче обиграли све пред маркетом и никако га наћи. Мора да онај ко га је нашо бацио га после ту пред улаз. А пара свакако и није било у њему сем нешто ситно јер је снајка пазарила претходно у маркету и како је кретала тако га оставила на кола. Него ту су документа и лична и картице и триста чуда.

Док је деда причао излази снајка и поздрави се са мном. Сад већ видим да су то обични нормални људи и да им је драго што сам им вратио новчаник због докумената а да су се они с парама већ свакако поздравили. Снајка се исто захваљује, каже ем документа су јој веома битна ту су неки прегледи од доктора ем каже везана је за те иконице православне јер су из манастира где је била па су успомене.

- Жива сам се појела, цело послеподне јуче размишљам ди ми је новчаник мого испасти. Много ти хвала што си га нашо и доно, ако треба некако да се одужимо? 

- Ма јок, не треба ништа, хвала и вама на разумевању, а сад стварно морам дидем.

И поздравим се ја с њима и звекнем курблу и беееж колико сам брже мого. Размишљам ипак успут. Ваљда су добри људи вако како се и понашају, ваљда неће причати о мени и цркви којешта по селу...

[Mironosica]

Ovaj crkvenjak mi liči na Željka

[Guest]

Ovaj crkvenjak mi liči na Željka

И мени... мада и не. 

 

Шта знам...

[Синиша]

Прочитао сам од почетка до краја ову тему.
Изузетно поучно и лепо написано, подсећа на Дударима.
Заслужује да буде у некој форми књиге коју бих сигурно купио.

[feeble]

Sta je sa crkvenjakom, zauzet oko slava?

[javor]

Crkvenjak da se ispovedi.  :good2:

 

 

Daj nesto da citamo...

[JESSY]

Priča se da je nekakav pop držao dugačku besedu u crkvi, a bio prisutan samo jedan i to crkvenjak. Crkvenjaku dosadilo pa priđe popu, prekine ga i rekne mu: "Evo ti ključ pa zatvori crkvu kad svršiš besedu".

Opet, priča se i da je vladika žički Janja (Janićije Nešković iz Brezove, srez Ivanjica) bio vrlo strog prema popovima. Pozove tako nekog popa iz Starog Vlaha na dogovor. Pop, brižan, pođe s konjem ka Kraljevu. U šumi, kraj nekog izvora, sjaše s konja i sedne da se odmori. U tom čuje kukavicu da zakuka više njega na grani, pa joj, brišući čelo reče:

"Što kukaš kukavice sinja, kad ne zove tebe vladika Janja?". A, nekakav pop pričešćivao rakijom mesto vinom. Dozna to vladika, pa dozove popa i reče mu da je to što je on radio nemoguće. A pop vladici odgovori: "Probao ja, pa može!"

         

Ovako je prota Milan Smiljanić iz Sirogojna, "putujući po narodu", i "beležeći svaku poslovicu i riječ koja mu se činila novom i neobičnom" pribeležio i ove anegdote o dogodovštinama svoje sabraće sveštenika, i sve je to posle najpre stavljao u "džepove ili u bisage", pa posle prepisivao u knjigu, mada su neki to smatrali "za sprdnju i dokolicu" i prebacivali mu da "dokon pop i jariće krsti".

Potomci i poštovaoci prote Milana koji je poživeo od 1891. do 1979. godine, a u međuvremenu je uz svoj poziv, u životu stigao da bude i učesnik Balkanskih ratova, kandidat za radikalskog poslanika između dva svetska rata, ministar u Vladi Srbije 1945. godine, potpredsednik Prezidijuma NR Srbije, uzeli su sve te protine zabeleške i od njih - napravili knjigu i dali joj naslov "Uzgredice".

Protini parohijani, od kojih se još mnogi sećaju prote, prekjuče su u parohijskom domu, na predstavljanju "Uzgredica", pili prepečenicu koju je prota pekao 1975. godine, i iz glasa se smejali anegdotama i dosetkama iz knjige. Posle su listom kupovali knjigu, da ostave unucima, jer su mnogi od njih, seljaka iz Sirogojna, ili oni ili njihovi preci, uzgred i junaci knjige.

Izdavači knjige prote Smiljanića su Istorijski arhiv iz Užica i "Sirogojno kompani" iz Sirogojna.
- Prota je bio vešt u govoru, uvek pripravan da kaže neku prigodnu narodnu poslovicu, uzrečicu ili reč, ili da ispriča vedru anegdotu i tako začini svoj govor i ljudski razgovor. Ovu veštinu prota Milan učio je od naroda celoga svog života, u svakoj prilici i na svakom mestu - zapisao je o proti priređivač knjige, profesor dr Ratomir Cvijetić, koji je imao težak zadatak da iz obimne protine dokumentacije koju je porodica predala Istorijskom arhivu u Užicu, izvuče najvrednije i da sve to pretoči u knjigu.

Protini parohijani zanimljivi, zanimljive i vesele i njihove priče i dosetke, pa zanimljiva i knjiga prote Milana. U njoj desetine i desetine likova, događaja, dogodovština, anegdota.
- Jedan mi seljak sa Zlatibora, ne znam koji, rekao da je nama poslanicima teško. "Salete vas sa razni strana. Morate pomalo da slažete, ali nemojte se puštati u duboko" - zapisao je prota pa odmah skočio na sasvim drugu temu:

- Nekakva žena prilikom popisa rekla da ima dvoje dece: jedno od dve, a drugo od četiri godine. Za muža je rekla da je umro pre šest godine. Popisivač je upita: "Otkud ti ta deca kad ti je muž umro pre šest godina?" Ona je odmah odgovorila: "Ako je umro on, nisam umrla ja".

Od parohijana ili sabraće sveštenika, prota Milan čuo je u svom životu i dosta mudrih reči, pa je i to vredno beležio, posle te spise stavljao u bisage, a oni danas stigli u knjigu. Tako je Slobodan Ratković, sveštenik iz Čajetine, jednom rekao proti, a on zabeležio: "Vedra šala, duši poslastica". Od tetke Krune, prota je zabeležio sledeću mudrost: "Vedru danu, situ trbuhu i vladaocu nije vjerovati", a od prije Mare Vasiljević iz Radobuđe i ovo: "Dok se mučiš, dotle živiš". Zabeležio je prota i narodnu da je "lakše sačuvati rešeto peska nego ženu", a od Ljuba Smiljanića staru mudrost - "uzgred se živi".

Zapisao je prota Smiljanić i šta kod Zlatiboraca znači "ispeglati nekome leđa", i šta znači "jedna koza, a tri čobanina", a od prote Blagoja Šišakovića iz Doborselice zapisao je i ovu mudrost: "Ko nije drljaču na leđima nosio, rđavu livadu kosio i udovicu prosio , ne zna šta je muka"…

Zoran Šaponjić

[Снежана]

@@JESSY,

Где нестаде прича од малопре?????????? :.mislise.

[JESSY]

Где нестаде прича од малопре?????????? :.mislise.

vec je postavljena pa sam je izbrisala.....

https://www.pouke.org/forum/topic/6252-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D1%9A%D0%B0%D0%BA/#entry171100

[Sanja Т.]

Колико год пута да се вратим, увек се насмејем до суза.Легендари текстови