Претражи Живе Речи Утехе

Епископ Херувим: ”Црква увек сведочи да без обзира каква су искушења ништа није без наде, већ да колико су већа страдања толико смо ближе васкрсењу и ближи истини која је искључиво испуњена у Светом Јеванђељу. Захвалио бих се својој драгој браћи архијерејима, вама политички представници нашег народа на овим просторима, и вама драги народе који сте се данас сабрали, не само из Барање већ широм наше епархије. Дошли смо сви овде на сабор да се помолимо Господу, да добијемо благослов и задобијемо благодат Божју. Дошли смо се помолимо да нас љубав Божја увек негује и храни, да нас она упућује ка јединству и братској слози, то је оно што нам је потребно и што нас увек као људе треба красити на овим просторима.” У суботу, 16. октобра 2021. године, Епархија осечкопољска прославила је свог патрона Светог Стефана Штиљановића. Светом архијерејском Литургијом у храму Ваведења Пресвете Богородице у Кнежевим Виноградима началстовао је Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије уз саслуживање браће архијереја пакрачко-славонског г. Јована, далматинског г. Никодима, ваљевског г. Исихија, ремезијанског г. Стефана и осечкопољског и барањског г. Херувима и свештенства и монаштва из више епархија. Светој Литургији присуствовали су госпођа Олгица Лаконић, представница Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама при Влади Републике Србије, господин Дејан Дракулић, председник ЗВО, господин Срђан Колар, председник ГО СДСС-а Вуковар и заменик градоначелника, господин Југослав Весић, начелник Општине Ердут и господин Јово Вуковић. Епископ Херувим честитао је славу својим епархиотима те се свим сабранима обратио речима љубави: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Браћо архијереји и оци, драги народе Божји, радујем се данас што смо се сабрали овде у Кнежевим Виноградима, у нашој Барањи која од самога почетка свога постојања увек негује светосавски дух, светосавски етос, а то је етос љубави, етос мира. Нажалост, и Барања као и остали делови наше епархије суочени су са разним искушењима. Данашњи сабор овде говори нам да ништа није изгубљено, нада увек постоји и увек у томе духу треба да мислимо и у том духу да размишљамо. Са доласком наших архијереја, који су данас са нама били у молитви да останемо на путу светосавља, на путу истине, на путу Јеванђеља којим се искључиво изграђује љубав и јединство, ми смо сигурно данас добили велики благослов и велику благодат. Добили смо благодат да ходимо тим путем, открива нам се да ова наша Барања није заборављена, да је она дубоко у нашим срцима, да је дубоко у нашим мислима. Црква увек сведочи да без обзира каква су искушења ништа није без наде, већ да колико су већа страдања толико смо ближе васкрсењу и ближи истини која је искључиво испуњена у Светом Јеванђељу. Захвалио бих се својој драгој браћи архијерејима, вама политички представници нашег народа на овим просторима, и вама драги народе који сте се данас сабрали, не само из Барање већ широм наше епархије. Дошли смо сви овде на сабор да се помолимо Господу, да добијемо благослов и задобијемо благодат Божју. Дошли смо се помолимо да нас љубав Божја увек негује и храни, да нас она упућује ка јединству и братској слози, то је оно што нам је потребно и што нас увек као људе треба красити на овим просторима. Замолио бих нашег владику Фотија да нам се обрати, да нам упути речи Јеванђеља, речи љубави и мира, и да нас благослови својим архијерејским благословом. Владика Фотије је затим проузнео своју архипастирску беседу: -Ваше Преосвештенство, драги владико Херувиме, часни оци, драга браћо и сестре, владика је довољно рекао пастирску реч, ја немам много шта да кажем, али ево рећи ћу неку реч о данашњем Јеванђељу које кад год чујемо некако нас подсети изнова и изнова које је значење те приче. У Јеванђељима се врло често користе обичне ствари из живота човека, као што ми данас разумемо надницу, неко иде у надницу и треба да ради читав дан за један динар. И по људском је да сви који раде један дан добију динар. Читав дан, осам сати или десет сати. А у Јеванђељу није тако. Неко ко дође у последњи час, пети, шести час поподне, он ради један сат и добије исто један динар. То је Божја правда која превазилази људску правду. Е кад би разумели да тај динар који се добије јесте спасење људско. Онда не можемо добити више него што је то спасење. Бог хоће спасење свих људи и оних који су у младости били крштени и радили читав дан, читав живот свој провели у Цркви, они ће задобити спасење. Али има људи који ће се крстити пред крај живота и биће хришћани можда годину, две дана и они ће задобити спасење. има народа који су крштени у првом веку хришћанства и биће хришћани до другог доласка Христовог, хиљаду, две, три, пет хиљада година. Они су дакле радили пет хиљада година за спасење, а има народа који ће се крстити пред крај, пред други долазак Христов и они ће задобити спасење, биће хришћани можда неколико месеци или дана. Е то је љубав Божја браћо и сестре. Она превазилази све оно људско и земљаско, наша гледишта. Бог види другачије него ми људи. Ми смо ускогруди, рачунамо математички и тако даље. То је ова прича која је веома потресна за нас и оно што је владика рекао - имамо наде. Увек имамо наде за спасење и треба да призивамо људе на спасење. Бог је тај који нас благосиља и то нам припрема, не ништа мање од спасења, вечног живота, све друго би било мало. Да владамо хиљаду година мало је то, као што је у Старом Завету било са царем Давидом, Немањићима, у Средњем веку смо владали, мало је то. Желимо спасење, желимо вечни живот, то је оно на шта нас Бог призива, то је једна ствар. А друга ствар је житије Светога Стефана Штиљановића. Он је био толико велики јунак, тачно нас подсећа на наше косовске јунаке, косовске мученике. Ми Срби смо одувек имали тако велике људе које су поштовали чак и наши непријатељи, противници, Турци и други с којима смо се борили. Тако је једном приликом Свети Стефан Штиљановић био заробљен и турски паша га сам откупи од тих људи што су га заробили и да му слободу. Јер каже такав јунак не приличи да буде погубљен кад је тако диван, величанствен јунак. И Турци су поштовали такве људе и такве личности. Као што је био Свети Стефан Дечански, Аелксандар Невски у Русији и многи други. Једноставно, такви људи су толико велики. Зато је добро да овај крај буде под заштитом Светог Стефана Штиљановића, великога угодника Божјег човека који се бавио земаљским пословима, влашћу и да је то спојио са светошћу. Е то је заиста велики подвиг, е то је мучеништво. Ми, црквени делатници, да кажемо, епископи, свештеници, некако смо призвани непрестано да будемо уз олтар и уз житија светих и уз богослужења. А људи који се отисну у живот овако у политичком смислу, друштвеном, уђу у токове животне, то није једноставно, али да остане човек заиста ту светим и достојанствен и узвишен, такав је био Свети Стефан Штиљановић. Имамо његове мошти у Београду, у Саборној Цркви. Дуго година су биле у манастиру Шишатовцу у Срему. На његовом гробу се светлост појављивала и тако су људи открили где је његов гроб док нису ископали његове мошти. Имамо примере пред собом таквих људи, из нашега народа, увек има наших косовских мученика и новомученика и косовских јунака у народу нашем, има увек. Можда се не виде, али Бог их позива када је потребно. Имајмо наду на спасење из ове Јеванђељске приче. Без обзира кад сам постао истински православни хришћанин, кад сам заиста почео некако да верујем. Старац Тадеј Витовнички, за њега сте вероватно чули сви. Он је говорио: ”Она моја вера у младости, коју сам имао, а просто је била невера ја бих данас рекао у односу на ово што сам ја”. Био је хришћанин, као дете од 12 година дошао у манастир. У вери се напредује, у вери се из једнога подвига у други напредује. Не можемо остати на нивоу основне школе у вери, идемо ка факултету, докторату, да постанемо савршени. Е то је та вера коју нам Бог даје, спасење нам нуди и призива нас на спасење. Без обзира кад смо дошли, да ли смо овог тренутка приступили Цркви и вери или не. Да не бих много дужио, рекао сам да нећу много дужити. Радујем се да нас је владика Херувим данас сабрао, увек се код владике осећамо пријатно, осећа се његова топлина, осећа се његова безазленост. И то сви осећамо и у Сабору и овде када долазимо, у његовом дому, и заиста се радујем да сте добили правога владику овде из вашега краја, који с вама дели добро и зло. Буде добро, буде, буде наравно и распеће. Где су Срби ту је распеће. Али хвала Богу верујемо дубоко и у васкрсење, то је наша победа. Живели и свако добро! Амин. Извор: Епархија осечкопољска и барањска

Патрон Епархије бачке, Чудо светог архангела Михаила у Хони (Колоси), прослављен је у недељу, 6/19. септембра 2021. године, у храму Преноса моштију Светога Саве у Новом Саду. На празничном вечерњем богослужењу началствовао је Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Дамаскин, новохиротонисани викар Епископа бачког, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије бачке. Молитвено су учествовали Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј и Преосвећена господа епископи ваљевски Исихије и топлички Јеротеј. Благољепије празничне вечерње службе украсили су чланови хора Школе црквеног појања при Црквеној општини новосадској Свети Јован Дамаскин, који је предводио ђакон др Владимир Антић, доцент Православног богословског факултета Универзитета у Београду. После вечерњег богослужења, Преосвећени владика Дамаскин је извршио чин благосиљања славских дарова. Честитајући епархијску славу свештенству, монаштву и благочестивом народу Епархије бачке, Епископ бачки г. Иринеј је истакао: „Радујем се да и ове године могу све вас да поздравим у овај дан – дан спомена чуда које је учинио свети архангел Божји Михаило у граду Хони или Колоси у Малој Азији, а које увек траје кроз литургијски спомен тога дана и тога чуда, уколико се ми са вером, надом и љубављу обраћамо светим архангелима, свим светим анђелима, свим светим Божјим угодницима, а преко свих њих – Самоме Господу. Посебна ми је радост што смо управо данас, на овај дан када ми прослављамо патрона наше Епархије, из руке Његове Светости Патријарха српског Порфирија и из руку саслужитељâ епископâ, добили новог викарног епископа наше Епархије, са звањем Епископа мохачког, који ће у Име Божје, са љубављу и ревношћу помагати мени, и ви ћете сви имати у њему увек добру вољу, разумевање и молитвену подршку.ˮ Потом се присутнима обратио нови викар Епархије бачке, Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Дамаскин, који је заблагодарио Преосвећеном владици Иринеју на указаном поверењу, љубави и пажњи. „Надам се да ћу својим трудом и радом, уз Божју помоћ, учинити све како бисмо служили Богу и вама, нашем благочестивом народу. Опростите ми ако због своје слабости будем показивао било шта што не би било достојно чина епископа, јер епископски чин јесте највиши чин који човек може да прими у Цркви. Зато и ја тражим опроштај унапред од свих вас и молим вас за ваше молитве да ми Господ дâ снаге да овај удео, а то јесте службу Божју коју сам добио благодаћу Божјом преко Његове Светости Патријарха српског и Сабора епископâ наше Цркве, изнесем на спасење своје и на спасење народаˮ, поручио је Преосвећени владика мохачки Дамаскин. Вечерњем богослужењу у Светосавском храму присуствовали су г. Милан Ђурић, заменик градоначелника Новог Сада, г. Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са Црквама и верским заједницама, г. Никола Перваз, председник Црквене општине новосадске, као и г. Петар Ђурђев, директор Историјског архива Града Новог Сада. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Празничним бденијем у Старој неготинској цркви Рождества Пресвете Богородице, које је служио Преосвећени Епископ тимочки господин Иларион, почело је прослављање славе Епархије тимочке – Сретења Господњег. На сам дан славе, у понедељак 15. фебруара 2021. године, Епископ Иларион началствовао је светом Литургијом у неготинском Саборном храму уз саслужење свештенослужитеља Епархије тимочке. На литургијске прозбе одговарао је хор цркве Свете Тројице у Неготину под диригентском управом Светлане Кравченко. Светој Литургији претходило је освећење рестаурираног иконостаса а након службе владика је уручио свештеницима неготинског намесништва честице моштију Светих јасеновачких новомученика, дар Епископа пакрачко-славонског г. Јована. Епископ Иларион изразио је захвалност и задовољство што су међу верницима били и директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама г. Владимир Рогановић и г. Владимир Величковић, председник Општине Неготин. Потом је позвао г. Рогановића да се обрати окупљенима. Са посебном радошћу примио сам позив Преосвећеног владике г. Илариона да поделим са вама радости два празника – Св. Трифуна и Сретења Господњег. Посебно се свима захваљујем на срдачном гостопримству и радостан сам што могу да вам кажем да ће наша држава Србија и даље помагати нашу свету Цркву и Епархију тимочку. Благодаран сам на дивном дочеку и очекујем да ћемо се у здрављу и срећи састајати и убудуће, истакао је г. Рогановић. Потом се празничном беседом сабраном народу обратио сам Епископ – Чињеницу да време пролази, хтели ми то или не, увек треба да користимо да чинимо оно што је најбоље што ми као људи можемо. Чинећи добро сами пишемо историју и настављамо дела наших светих предака и оних који су на нашим местима бивали пре нас, који су и овај храм и ову Епархију устројавали и водили благодаћу Божјом руковођени Духом Светим. Као посебну радост владика је навео надовезивање епархијске славе на празник Св. Трифуна и благословен догађај орезивања винограда од којих овај крај живи већ годинама уназад – Славећи и Св. Трифуна и Сретење Господње ми имамо два дана која обједињују и духовно и материјално нашу егзистенцију овде на земљи али и ону будућу егзистенцију у Царству небеском. Такође, Епископ Иларион подсетио је вернике да Српска црква на овај дан обележава и сећање на Светог старца Симеона и на његов значај које нам казује Предање. За крај, Епископ је позвао све да се молитвено уједине и измоле од Господа достојног поглавара Српске православне цркве – Нека би сав верни српски народ био уједињен у молитви Господу и Духу Светоме да Он просвети нас архијереје и да нас надахне да изаберемо достојног наследника претходних патријараха који ће на трону Светог Саве мудро и благодатно водити брод СПЦ ка спасењу и Царству небеском. По завршетку Литургије служен је парастос епископима тимочким. Извор: Епархија тимочка

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије празник Преподобног Јоаникија Великог прославља као свој имендан. Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки, Господин Јоаникије Мићовић је рођен 20. априла 1959. године у Велимљу (Бањани). Гимназију је завршио у Никшићу. Дипломирао је на Богословском факултету СПЦ у Београду 1990. године и апсолвирао философију на Философском факултету у Београду. Замонашио се у манастиру Ћелија Пиперска 30. октобра 1990. године. Рукоположен је у чин јерођакона 7. фебруара 1991. године, а у чин јеромонаха 17. фебруара 1991. године, када је и постављен за в.д. настојатеља манастира Савина. 1. септембра 1992. године постављен је за настојатеља Цетињског манастира, наставника и главног васпитача у новообновљеној Цетињској богословији. Септембра 1995. године унапријеђен је у чин протосинђела и постављен за в.д. ректора Цетињске богословије. За викарног епископа Будимљанског изабрао га је Свети архијерејски Сабор на редовном засједању маја мјесеца 1999. године. Хиротонисан је на Цетињу у чин епископа од стране Патријарха српског Господина Павла, уз саслужење Митрополита Амфилохија и још 12 архијереја, 3. јуна 1999. године. Свети Архијерејски Сабор СПЦ на мајском засједању 2001. године основао је Епархију будимљанско-никшићку са сједиштем у Ђурђевим Ступовима и за њеног администратора поставио је викарног Епископа будимљанског Господина Јоаникија. Свети Архијерејски Сабор на мајском засједању 2002. године изабрао га је за Епископа будимљанско-никшићког, а устоличење је обављено 4. августа у манастиру Ђурђеви Ступови у којем је било древно сједиште Епископије будимљанске основане Светим Савом 1220. године. Од избора за Епископа будимљанско-никшићког Епископ Јоаникије покренуо је у повјереној му Епархији обнову раније порушених и изградњу нових цркава и манастира, више од 60 светиња од којих су већина већ завршене и освештане. Са обновом светиња започео је и обнову монаштва по општежитељном или скитском уставу. Покренуо је Епархијски лист „СВЕВИЂЕ“ и издавачку дјелатност у Епархији. До сада је био члан Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве у два мандата: од 2005. до 2007. године и од 2012. до 2014. године. Студије и чланке из области богословља, историје Српске Православне Цркве и књижевности објављује у црквеним часописима и грађанској периодици. Поводом двадесетогодишњице његове архијерејске службе (1999-2019) изишла је из штампе његова књига "Свјетлост свијетли у тами". Долгоденствуј, преосвећени Владико!

Велики угодник Божији Свети Арсеније Сремац свечано и молитвено је прослављен у катедралном храму Епархије нишке у понедељак 10. новембра 2020. године. Управо тог светитеља из рода нашег великог јерарха Српске Цркве и наследника Светога Саве, кога је Господ просијао међу светима својим, као свог небеског заштитника прославља духовни отац Богоспасаване Епархије нишке-Епископ Арсеније. Звучни запис беседе Тим поводом у Саборном храму Епархије нишке Његово Преосвештенство епископ нишки Г. Арсеније служио је Свету Литургију. На овом Евхаристијском слављу Преосвећеном Владики саслуживали су свештеномонаси и свештеници Епархије нишке. Након заамвоне молитве Преосвећени Владика освештао је кољиво у спомен свог небеског заштитника. Његово Преосвештенство је поучио све присутне говорећи о дивном житију Светог Арсенија Сремца. Извор: Епархија нишка

- Владика Иринеј: „Само у заједници љубави налази се истински живот” - Патрон Епархије бачке, Чудо светог архангела Михаила у Хони (Колоси), прослављен је у суботу, 6/19. септембра 2020. године, у Сомбору. Свету архијерејску Литургију у порти храма Рођења светога Јована Претече служио је Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј, а саслуживали су Његово Проесвештенство Епископ мохачки г. Исихије, свештенство и монаштво Бачке епархије. Честитајући епархијску славу, владика Иринеј је указао на историју чудесног догађаја који прослављамо и на велики значај ангелских сила у животу сваког човека. Свети анђели и арханђели служе спасењу нашем. Они на светој Литургији, заједно са нама, саслужују, они нас прате молитвено кроз цео наш живот, прате свако људско биће и прате цео свет. Непрекидно служећи Господу – служе и нама; служећи нама – тиме служе и Господу. Стога је веома драгоцено што је овај дан изабран за Патрон наше Епархије, навео је Епископ бачки. Преосвећени владика је подсетио да се Патрон прославља саборно сваке године у неком другом храму Епархије бачке. Ове године, нажалост, тај уобичајени програм није био могућ до краја зато што нисмо звали наше верне из других места, јер имамо препоруке, као што сви знамо, да избегнемо масовна окупљања, јер још увек траје епидемија од које ми верујемо да ће Господ спасти и сав наш народ и сав свет. Потпуно смо свесни да не може живот наш да се претвори у трајну и неизлечиву пандемију страха, да једни од других зазиремо и да нам се – и несвесно а нарочито преко медија – улије у главу идеја да ближњи није ближњи него да треба да нам буде што даљи. Напротив, истина живота, како је Бог створио човека, јесте да само у заједници, у заједници љубави се налази истински људски живот. Ми уважавамо медицинске мере до оне мере докле то не угрожава саму суштину људскога живота као боголике личности и као Цркве, као богочовечанске заједнице, казао је Епископ бачки. Архијерејске грамате признања додељене су, на предлог Епископа бачког, граду Сомбору, господи Здравку Бјелајцу, Мирославу Лазендићу и Предрагу Стевандићу, госпођама Радици Пајшалић и Биљани Алексић, као и господину Богдану и госпођи Нади Тодоров из Сомбора. Благољепије службе украсили су хор Школе црквеног појања при Црквеној општини новосадској Свети Јован Дамаскин и хор Свети цар Константин и царица Јелена из Сомбора. У Сомбору је ове године прослављен велики јубилеј – 230 година Светојовановског храма. Ове године се навршило и 30 година од прве канонске посете тада новоустоличеног Епископа бачког г. др Иринеја, архијерејском намесништву сомборском. Светог архангела Михаила, свога заступника пред Богом, верни народ Епархије бачке прославља од 1971. године. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Дана 17. јула 2020. године у Саборном храму Светог оца Николаја Мирликијског у Карловцу прослављена је успомена на патрона Епископије горњокарловачке, Светог свештеномученика Саву, Епсикопа горњокарловачког и са њим пострадале свештеномученике и мученике. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим уз саслужење архимандрита Наума, протопрезвитера-ставрофора Славише Симаковића, презвитера Бранка Сантрача, презвитера Саше Кремића и ђакона Будимира Кокотовића. Повезана вест: Навечерје прославе патрона Епархије горњокарловачке Након освећења славског колача и кољива у част заштитника Епископије горњокарловачке, пригодном беседом свим присутним епархиотима владика Герасим је честитао велики празник и славу богоспасаване Епархије горњокарловачке, која радосно славослови богомудрог Архијереја који веран Христу у страдању оста, мучеништва многа претрпивши, радосно у тајну вечности приступи, славословећи Бога истинитог. Епископ Сава Трлајић (световно име Светозар), рођен је 1884. године у Молу од оца Стефана и мајке Јелисавете рођене Каракашевић. Основну школу завршио је у родном месту, гимназију са великом матуром у Новом Саду, а Богословију у Сремским Карловцима. Правни факултет завршио је у Београду, а испит Правосуђа положио на Правном факултету у Загребу. Рукоположио га је епископ темишварски за ђакона 19, а за презвитера 27. истог месеца 1909. године. Као парохијски свештеник службовао је у Пешки и Башаиду. Почетком 1927. изабран је за референта, а убрзо и за главног секретара Светог архијерејског синода. Као удов свештеник, замонашио се 27. октобра 1929. у манастиру Крушедолу. Убрзо је произведен за протосинђела и архимандрита, и постављен за старешину манастира Крушедола. За викарног епископа сремског постављен је 30. септембра 1934. године. Хиротонисао га је патријарх Варнава у Сремским Карловцима уз саслужење епископа: тимочког Емилијана, нишког Јована, захумско-херцеговачког Тихона и злетовско-струмичког Симеона. За епископа горњокарловачког изабран је 22. јуна 1938. године. После смрти епископа пакрачког Мирона (1941), био је и администратор Пакрачке епархије. Почетком Другог светског рата 1941, одбио је понуду италијанских окупационих снага да напусти епархију и пређе у Београд. Ухапшен је 17. јула 1941. и заточен заједно са још тројицом српских свештеника и тринаест угледних Срба у шталу усташе Јосипа Томљеновића у Плашком. После мучења усташе су владику Платона, заједно са свештеницима Богољубом Гаковићем, Ђуром Стојановићем и Станиславом Насадилом, везали у ланце и 19. јула одвели у Госпић. Ту су мучени све до половине августа, када је Владика одведен са две хиљаде Срба према планини Велебит. Негде на тој планини испио је чашу мученичке смрти са хиљадама православних Срба. Ни данас се не зна где је пострадао епископ горњокарловачки Платон. На редовном заседању Светог архијерејског сабора 1998. године, владика Сава проглашен је светог и учислен у Именослков Српске цркве као свештеномученик. МОЛИТВА СВЕТИМ СВЕШТЕНОМУЧЕНИЦИМА ГОРЊОКАРЛОВАЧКИМ Христови сведочитељи у време ново засијали и невино пострадали ради исповедања вере, сетите се у дан другога Доласка Господњег и нас недостојних чада ваших, који вам молитвене похвале приносе и молитвеним уздасима вапију. Сетите се и страдалног рода нашег кога буре искушења ломе, Цркву Свету покажите недодирљивом за нападе непријатеља, прослављајући Оца и Сина и Духа Светога, сада и увек и у векове векова. Амин! Тропар, глас 8. О, свештеномучениче Саво горњокарловачки, са презвитерима својим часно пострадавши, животима својим Христа сведочећи, кроз мучеништво вечност задобисте, радујући се у лику часних страдалника, спомените и нас грешне који вас молитвено славимо. Кондак, глас 8. Служитељима верним показасте се, свештеномученици горњокарловачки, епископом Савом предвођени, мучеништво примисте наслеђујући радост непролазну, са свима светима у роду нашему просијавшима. Извор: Епархија горњокарловачка

Недеља Светих отаца Првог Васељенског сабора, слава Епископије славонске и храма у Дарувару, молитвено и торжествено је прослављена 31. маја 2020. године. Са верним народом, свештеним клиром, монаштвом и гостима, свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ славонски г. Јован. Честитајући храмовну славу и празник и поучавајући о прочитаним одељцима из Светог Писма, архипастирском беседом окупљене је поздравио Преосвештени Владика. После причешћа светим Даровима, у којем су учешће узели скоро сви окупљени, по свршетку свете Литургије, у славу Божју и у част и спомен Светих отаца Првог Васељенског сабора, освештани су славски колач и жито. Извор: Инфо-служба СПЦ

У петак 29. маја 2020. године, свечаном Архијерејском Литургијом прослављена је слава Епархије банатске. Његово Преосвештенство Епископ банатски Никанор, уз саслужење свештеника из Архијереског намесништва вршачког служио је Свету Архијерејску Литургију на празник Светог Свештеномученика Теодора Епископа вршачког, у истоименом храму на Вршачком брегу. После свечане литије и резања славског колача Епископ Никанор је честитао празник свим становницима Вршца и целе Епархије, нашег заштитника и заступника пред Господом Епископа и мученика Светог Теодора, који је својим животом и вером показао како треба истрајавати у мукама и невољама али и бити поносан на спаситеља нашег Исуса Христа који нам даје снагу да издржимо све. Након Свете Литургије кумови и ктитори славе приредили су трпезу љубави за све присутне. Извор: Епархија банатска

Патрон Епархије бачке, Спомен чуда светог архангела Михаила у Хони (Колоси) у Фригији, 6/19. септембра, биће прослављен ове године у Врбасу. Света Архијерејска Литургија биће служена у храму Вазнесења Господњег у Врбасу са почетком од 9:00 часова. Дочек Архијереја је од 8:30 часова. Извор: Инфо служба Епархије бачке

У среду, дана 17. јула 2019. године, у Саборном храму Светог оца Николаја Мирликијског у Карловцу, прослављена је успомена на патрона Епископије горњокарловачке, Светог свештеномученика Саву горњокарловачког и са њим пострадале свештеномученике и мученике. Верни народ са свих крајева Епископије горњокарловачке, окупило се данас у Саборном храму, да једним устима и једним срцем узнесе песму дивним угодницима Божијим, који пострадаше за веру и примише венац мучеништва на небесима. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим, уз саслужење, архимандрита Михаила, протопрезвитера-ставрофора Миће Костића, протопрезвитера-ставрофора Радослава Анђелића, преотопрезвитера – ставрофора Милидрага Стокановића и ђакона Будимира Кокотовића. Пре почетка Свете Литургије, Епископ г. Герасим рукопроизвео је у чин чтеца г. Владана Трипуновића из Добоја, студента Богословског факултета Светог Василија Острошког у Фочи. Након освећења славског колача и кољива у част заштитника Епископије горњокарловачке, пригодном беседом, свим присутним Епархиотима, епископ Герасим честитао је данашњи велики празник и славу богоспасаване Епархије горњокарловачке, која данас радосно славослови богомудрога Архијереја, који веран Христу у страдању оста, мучеништва многа претрпивши, радосно у тајну вјечности приступи, славословећи Бога истинитог. Овом приликом, ценећи несебично показану љубав и безрезервну духовну и материјалну помоћ при изградњи Епархијског двора у Карловцу, Свети Архијерејски Синод Српске православне цркве, на предлог Епископа горњокарловачког г. Герасима, одликовао је оредном Светог краља Милутина, господина Миладина Пејића из Јасенице (Словенија) и господина Милана Божића из Сиска. По окончању сабрања у Светом храму Божијем, за све који су својим присуством улепшали прославу заштитника Епископије горњокарловачке, уприличена је Трпеза Љубави у новоподигнутој Црквеноопштинској сали у порти Саборног храма. Извор: Епархија горњокарловачка

Поводом свечаности уприличених у славу и част Светог Стефана Немање – преподобног Симеона Мироточивог патрона Митрополије црногорско-приморске, данас, 23. фебруара, Свету архијерејску литурију у Саборном храму Христовог Васкрсења служили су Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије уз саслужење преосвећене господе епископа: умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, милешевског Атанасија, полошко-кумановског Јоакима, захумско-херцеговачког Димитрија и диоклијског Методија, бројног свештенства и молитвено учешће вјерног народа. Прилог Радија Светигоре -ФОТОГАЛЕРИЈА- Повезане вести: Владика Атанасије (Јевтић): Свети Симеон Мироточиви нам поручује - заволимо Бога као што је он заволио нас! Отац Сава (Јанић): КиМ је ризница нашег идентитета – наш ДНК У бесједи, којом се обратио сабраним вјерницима, након прочитаног зачала из Светог јеванђеља, Преосвећени умировљени Епископ Атанасије (Јевтић) је, честитајући празник, говорио о Преподобном Симеону Мироточивом који је рођен у Подгорици гдје се сада налази и његов манастир, подсјетивши на завјештање које је он оставио роду своме ,,Заволите Бога као што је он заволио нас“. „Посвјетио се Богу заволио Христа, знајући да је Христос заволио нас и зато су и његова дјеца, његов род – светородна лоза Немањића, тако били славни и Богу предани. Његов најмлађи син Растко први је пропутио тим путем – заволио Христа и као владарски син отишао је у Свету Гору и тамо трасирао границе свога народа.“ Говорећи о Светом Симеону, владика Атанасије је подсјетио да је Немања подигао Студеницу – мајку свих наших цркава, а онда са Светим Савом, уз помоћ свога сина Стефана Првовјенчаног, Хиландар. „То су наши преци, наши оци, наши путовође, и зато благо народу који га следује“, бесједио је Епископ Атанасије. Примјетио је да, нажалост, и на источној страни српске земље има отпадника који се подругују својим прецима и њиховим завјетима и додао да ћемо ми ићи путем Светог Немање и Светога Саве. Преосвећени се захвалио вјерницима посебно онима који доводе дјецу у Свети храм Божији и уче их да иду путем Светих Симеона и Саве, јер смо сви од Зете до Рашке, од приморја до Призрена, дјеца Светог Стефана Немање и Светога Саве који је привео оца свога и учинио га сином својим – син је оца усинио Христу и он је постао духовно чедо свога сина. „Нека је благословен Господ што је благословио и помогао Митрополиту и вама да подигнете овако диван храм у Немањиној престоници и нови Манастир Светога Симеона расадник немањићства – српства које обухвата и Зету, и Рашку, и Призрен, и све крајеве гдје је проповједао Јеванђеље.“ Епископ Атанасије (Јевтић) је Митрополиту пожелио да све што ради буде благословено, истичући да су његове и народне задужбине саборни храмови у Подгорици и Бару, као и сви остали храмови, манастири, монаштво, Богословија на Цетињу расадници Духа истине и љубави према Богу: „Заволимо Бога као што је он заволио нас“. На крају Свете архијерејске литургије у подгоричком Саборном храму Митрополит Амфилохије је благословио сабрани вјерни народ и позвао све на Светосимеоновску литију да се освешта овај град и врати својим древним предањима. ,,Кажу да је вјетар напољу. Хвала Богу то је вјетар развигорац и будилник, па ћемо брже стићи до Немањине обале са страхом Божијим, вјером и љубављу“, поручио је Митрополит Амфилохије Након Свете службе Божије улицама Подгорице прошла је свечана Светосимеоновска литија са моштима Светог великомученика Харалампија. Крајње одредиште Литије било је ушће Рибнице у Морачу, у Старој вароши у Немањином граду, Светосимеоновску бесједу, на мјесту гдје је рођен родоначелник светородне лозе Немањића, изговорио је архимандрит Сава Јанић, игуман манастира Високи Дечани који је донио благослов свете земље Косово и Метохије, Епископа Теодосија, свештенства, монаштва, вјерног народа, као и радост КиМ, поред свих страдања кроз која пролазе. Честитајући празник отац Сава је казао да све што подносимо у љубави Божијој је благословено, укључујући и данашњи олујни вјетар, који је дувао Подгорицом и који није спријечио учеснике литије међу којима је био и велики број дјеце да са радошћу учествују у њој: „Црква Христова пролази кроз вјетрове и олује, и стално остаје и опстаје. Дува сада свуда, и у Украјини, и на Косову и Метохији, и у Сирији, али Црква Божија опстаје. Чини ми се да никада није била јача, иако удара са свих страна а то нам је Господ обећао.“ Подсјетио је да је на Рибници, прије 900 година, свјетлост дана угледао Свети Симеон Немања, отац Светога Саве који је утемељио наш идентитет и показао шта смо, и шта треба да останемо и на чијем темељу је изграђено све што је наш народ градио и што ће градити: „Док је тога и биће и нас као народа Божијега. Излила се та ријека одавде, са ових простора и Рашке, излила се и на Косово и Метохију и ето сада сијају Патријаршија, Дечани, Грачаница, Љевишка, Зочиште, Девич, наши манастири одакле вам преносим благослове. Кажу нема Срба у Ђаковици а она никад живља, и никад омолитвенија. И зато вам не доносим никакво жаљење, кукњаву, јер ми хришћани све што је теже благодаримо Господу.“ Казао је да нам је Господ толико пута на Косову и Метохији, када је све било изгубљено, показао силу васкрсења и радости, као и овдје у Црној Гори гдје је прије 30-40 година било тешко, а данас је Бог дао да све васкрсне. Захваљујући се на солидарности, помоћи која на КиМ долази из Црне Горе и Херцеговине, као и свих крајева гдје наш народ живи, архимандрит Сава, игуман дечански, је нагласио да Косово и Метохија није територија и да се не може изгубити, да могу само да га изгубе они који га никада нијесу разумјели и добили: „Косово и Метохија је свештени олтар, гдје приносима хљеб са косовских поља а вино са метохијских винограда. То је Света литургија и ту не може и неће никада бити краја. Господ ће нас сачувати. Нека вас Господ све благослови и сачува молитвама Светога краља Стефана Дечанског Светих архиепископ пећких, Јоаникија Девичког, Светих мученика знаних и незнаних. Да се и догодине састанемо у радости и прославимо Светога Немању и све свете. Срећна слава и празник!“ У име ове новоосноване светиње – лавре Светог Симеона Мироточивога на Рибници, и у име игумана, оца Игњатија, Митрополит је поклонио владици Атанасију и Димитрију икону Светог Симеона за манастир Тврдош. Након што је владика Димитрије благословио и пререзао славски колач заједничарење је настављено уз трпезу љубави. Светосимеоновске свечаности у Подгорици почеле су синоћ Свечаном вечерњом службом и Косовско-метохијском вечери. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Богословија Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, једна од најстаријих и најважнијих образовних установа код Срба, прославила је 10. новембра 2018. године свог патрона чије име и носи и крсну славу. Светом Литургијом је началствовао Епископ сремски г. Василије уз саслужење високопреподобних архимандрита Арсенија из Бешенова, Стефана из Велике Ремете и Клеопе из Световаведењског манастира, протосинђела Пајсија из Раванице Врдничке и свештенства Епархије сремске и других Епархија свете Српске Цркве. Славски колач је преломио Преосвећени владика г. Василије који је ректору Богословије протојереју-ставрофору Јовану Петковићу, професорима и ученицима честитао славу казујући кратко житије Светог Арсенија Сремца. Торжественом сабрању присуствовали су, поред верног народа, и ректор у пензији протојереј-ставрофор Марко Шпановић, доц. др Марко Николић, помоћник директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама Републике Србије, богослови садашњи и бивши, верници из Кућанаца, родног места блаженопочившег патријарха Павла, са свештеником Драганом Гаћешом, старешином храма Светих апостола Петра и Павла, који је такође саслуживао Епископу сремском на Литургији. Сабрању литургијском и славском присуствовали су многобројни пријатељи и сарадници славне образовне установе и христоносни народ из других Епархија. На светој Литургији саслуживао је и јереј Јован Недвецки, духовник Православне гимназије Светог Игњатија Брјанчанинова из Јарослава, који је са неколико ученика и проф. Олгом Александровном у посети Карловачкој богословији. Са гостима из Русије на усавршавању педагошког рада са богословцима сарађује проф. Предраг Миодраг. Саборну Николајевску цркву која прославља 260 година постојања богослови су испунили својим грленим гласовима песме славе и хвале Господу, тако да се предани рад њихових професора Јована Стојановића и Горана Власца могао утврдити на делу. За време трпезе љубави у сали Богословије, обратио се ректор славне Богословије, отац Јован Петковић који је свима честитао празник и посебно је поздравио г. Марка Николића, помоћника директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама Републике Србије, који је на дар Богословији донео новоизашлу књигу о Светом апостолу и јеванђелисти Луки, а потом и представнике богословија из Крагујеввца, Београда и манастра Крке. Присутнима се обратио г. Марко Николић: -Велики је благослов, част и одговорност за мене лично што могу поводом славе овог храма Божје науке, Богословије у Сремским Карловцима, да Вас поздравим у име Владине Управе за Цркве и верске заједнице и њеног директора г. Милете Радојевића и моје лично, са молитвеном и искреном жељом из срца да много година славите у здрављу и радости, на добро свих вас, ваших ближњих и наше Свете Цркве. Обраћајући се нарочито вама, драга братијо, млади богослови, желим из срца да вас у вашем животу, служењу и раду, сходно вашим благословима и послушањима увек надахњује личност и дело Светог архиепископа и вашег небеског заштитника другог архиепископа наше Цркве, његова побожност, оданост извору, његова смерност. Имајте у томе увек у срцу и на уму чињеницу да сте ви будућност наше Свете Цркве. Гост из Русије, јереј Јован Недвецки, је поручио: -Велика је част бити присутан у Карловачкој богословији на данашњи празник. Дошавши у Србију, сусрео сам се са другачијом традицијом. Слушам другу реч, слово које није баш најразумљивије, али тако је само на почетку. Јер када дођемо на свету Литургију, онда разумемо да је то једна реч, један језик, иста молитва. Ту су исти светитељи, наши заједнички, као што је Николај Српски, Свети Арсеније Сремац, благоверни кнез Лазар Српски, Преподобни Сергеј Радоњешки, Серафим Саровски; то су наши исти свеци од којих нас не могу раставити ни временске непогоде нити километарско растојање. Желим да то јединство траје у векове векова. За славску трпезу заслужни су економ и управник Интерната г. Милош Цветковић са изванредним куваром г. Ненадом Мајсторовићем који у свакој прилици брине да богослови и гости буду задовољни. Слава Карловачке богословије завршена је по традицији свечаном Академијом коју је припремио са богословима ђакон Станко Лакетић, професор, док је о Светом Арсенију, заштитнику Карловачке богословије садржајно и надахнуто говорио проф. Никола Ерцег. Извор: Српска Православна Црква

У суботу, дана 20. октобра 2018. године Епархија осечкопољска и барањска је у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Осијеку прославила своје небеске затупнике пред престолом Свевишњега, Светог деспота Стефана и његову супругу Јелену Штиљановић. Колико је велики данашњи дан сведочи и чињеница да се пуноћа Цркве пројавила на евхаристијском сабрању коме је началствовао Епископ зворничко-тузлански Г. Фотије уз саслуживање Епископа пакрачко-славонског Г. Јована, Епископа бихаћко-петровачког Г. Сергија, Епископа мохачког Г. Исихија и домаћина Епископа осечкопољског Г. Херувима. Епископима су саслуживали свештеници и монаси из осечкопољске и барањске, бачке, бихаћко-петровачке и славонске Епархије. -ФОТОГАЛЕРИЈА- После прочитаног Јеванђелског зачала, свечану беседу је изговорио Епископ Сергије, који је између осталог нагласио: -Да нас је Бог призвао да се угледамо на Његове свете, ради чијег се дивног спомена сабрасмо данас овдје у овај свети храм, прослављајући светога Стефана Штиљановића и свету Јелену. Сабрасмо се овдје ради тог спомена јер Бог љуби своје светитеље, и како нам казује псалмопојац: „Диван је Бог у светима својим, Бог Израиљев“. Ми смо се данас сабрали овдје не би ли како постали дио Неба, не би ли се како домогли оне друге димензије наше стварности. Оне ставрности коју многи не виде а свима је доступна и докучива, а то је Света Евхаристија. Након што су освећена славска обележја, вино, жито и колач, Епископ Херувим је произнео благодарност свима који су увеличали данашњи дан: -Драга браћо и сестре, Оци и архијереји наши, желим да Вам заблагодарим на љубави и труду што сте данас дошли у ову нашу богоспасавану Епархију да овде прославите нашу Епархијску славу светог Стефана Штиљановића и свету Јелену, који су наши заштитници и молитвеници наши пред Престолом Свевишњега Бога. Посебна ми је част да овде поздравим преузвишенога надбискупа ђаковачко-осјечкога господина Ђуру Хранића који је уложио свој труд и одлучио да својим присуством увелича наше славље. Поздравио бих и све представнике јавног, културног и политичког живота. Данас смо принели бескрвну Жртву молећи се Свевишњем Богу за здравље и спасење рода нашега васколикога. Нек је благословен данашњи дан, и нека сте благословени сви. Ово је заиста велики дан, када наша Епархија прославља своје заштитнике, Стефана и Јелену Штиљановић, јер су они били били наши велики молитвеници и угодници Божији који су превасходно ишли Путем Христовим. Ишли су тим трновитим путем градећи пут ка Царству Божијем. Управо на то ми сви треба да будемо позвани, да изграђујемо у себи ту љубав, љубав која нас узводи ка Вечноме Пристаништу, а то је Царство Божије. Нека сте благословени, и нека је благословена данашња слава, од сада и кроз сву вечност.Амин. Потом је началствујући Епископ Фотије заблагодарио и подучио читаво литургијско сабрање, где је између осталог рекао: -Поздрављам вас и доносим благослове наших манастира, из Зворничко-тузланске Епархије: манастира Тавне, манастира Ловнице, манастира Папраће и манастира Озрена. То су четири темеља, тада посађена и дан данас они тамо литургишу и служе и окупљају нас православни народ са свих страна, из ових простора и из других простора. Дођу људи да се поклоне светим Немањићима и њиховим светим моштима. И свети Стефан Штиљановић је такође припадао, можемо слободно рећи по духу, Немањићима, јер је њихово дело вршио као деспот српски у Аустроугарској и учинио оно што врло тешко данас нама изгледа, да буде неко на власти владар, а да буде свети човек. Треба остати веран Јеванђељу Христовом, треба остати веран Цркви Његовој и проповеди светих Апостола. Зато је величина управо када прослављамо свете Немањиће, светог Стефана Штиљановића и друге угоднике Божије који су управо то успели, а били су некако укључени у буру ветрова световног начина живота. Нису били испосници у некој келији или негде па су се смирено молили Богу. Него су били људи који су живели у свету, али су успели да одрже Реч Божију и да ходе стазом Царства Небескога. Трпеза љубави и радост заједничарења је уприличена у ресторану Музеј Окуса у Осијеку. Извор: Епархија осечкопољска и барањска

Храм Света Три Јерарха ˗ у којем се молитве приносе Живом и Истинитом Богу већ триста година, Алмашки крај и цео Нови Сад, 19. септембра 2018. године, били су домаћини прославе Патрона Епархије бачке. На дан празновања Чуда светог Архангела Михаила у граду Хони (Колоси), у Малој Азији, свету архијерејску Литургију је служио Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, уз саслужење Преосвештене господе епископâ: банатског Никанора, врањског Пахомија, зворничко-тузланског Фотија, осечкопољског и барањског Херувима, умировљеног канадског Георгија, умировљеног милешевског Филарета, умировљеног нишког Јована, ремезијанског Стефана, бачког Иринеја и мохачког Исихија, свештенства наше и других епархија Српске Православне Цркве. После прочитаног одељка из светог Јеванђеља, присутнима се обратио Митрополит Порфирије, честитавши Патрон домаћину, Епископу Иринеју, монаштву, свештенству и верном народу свих парохија Епархије бачке. Када вера постане наш живот, она се претвара у бескрајно поверење у Бога и свецело препуштање себе Њему. Прослављајући Чудо у Хони, ми видимо колико је неопходна вера у нашем животу, да би читав наш живот постао чудо и да би наше очи духовне биле чисте и освећене, како бисмо могли да проникнемо иза онога што се голим оком види иза свега и у свему, да бисмо видели силу Божју која чини чуда у нама и око нас. Вера да би била жива и јака, потребно је да је непрестано подгревамо, загревамо, умножавамо, увећавамо својом молитвом коју обављамо у храму Божјем, на светој Литургији, али и у осами, изнутра у срцу свом, али и више од тога, да читав живот наш постане молитва, и постајући молитва постане једно богослужење, на којем се пројављује управо Онај за Којим чезнемо, Који је Спасење наше, навео је Митрополит Порфирије. По завршетку Евхаристијског славља, присутнима се обратио и владика Иринеј, поздравивши архијереје, захваливши им на доласку и учешћу у прослави, и честитајући славу својој браћи и саслужитељима свештеницима, ђаконима и целокупном народу Божјем у Епархији бачкој. Поред Патрона Епархије бачке, данас имамо и друге празнике и јубилеје. Триста година је навршено од изградње првог алмашког Храма Света Три Јерарха, који је био мањи, од трошног материјала, али на овом истом месту, то је велики датум и догађај. Ми смо Богу благодарни и светим Јерарсима за њихово молитвено покровитељство у нашем животу, посебно у животу парохијâ при Алмашком храму. Такође, спојили смо и сећање на стоту годишњицу од присаједињења Бачке, Барање, Баната Краљевини Србији. Овај догађај је значајан и за живот Цркве, и за живот народа, и за државну ипостас у овим крајевима северно од Саве и Дунава, казао је Епископ бачки на сабрању у Новом Саду. Владика Иринеј је додао и да време у којем живимо није једноставно. Дух неслоге и раздора почео је да делује и у нашој Православној Цркви широм света. На нама је да се Господу молимо, Господу Који је две хиљаде година Духом Светим Цркву водио и чувао, да то чини и убудуће све до Другог доласка Христовог. На нама је да се трудимо да будемо што више хришћани и људи вере, поручио је Епископ бачки г. Иринеј. Овом дивном празничном пригодом, Епископ врањски г. Пахомије даривао је Епархији бачкој и владици Иринеју икону Светих мученика сурдуличких, као и део моштију ових угодника Божјих, који су 2017. године прибројани диптиху Светих. Литургији су присуствовали г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, г. Владимир Стојковић, члан Градског већа, г. Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара за односе са Црквама и верским заједницама, г. Душан Миладиновић, директор Јавног предузећа Урбанизам, г. Синиша Јокић, директор Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада, г. Петар Ђурђев, директор Историјског архива Града Новог Сада, г. Радивоје Стојковић, директор Новосадске гимназије Јован Јовановић Змај, г. Никола Перваз, председник Црквене општине новосадске, као и делегација Команде прве бригаде Војске Србије. Данашњу молитвену радост одржану у Новом Саду увеличао је својим појањем хор Свети Јован Дамаскин, под управом јерођакона Јеротеја, сабрата Светоархангелског манастира у Ковиљу. Од 1971. године, предвођени Епископом бачким, верни народ наше Епархије прославља свога заступника пред Богом – светог Архангела Михаила. Први мештани Алмашког краја, дошли су из села Алмаша 1717. године и населили тадашњи Петроварадински шанац, данашњи Нови Сад. Прву цркву на овом месту саградили су Срби 1718. године, међутим, храм није био дугог века будући да је био изграђен од трошног материјала. Саграђена је нова црква од непечене цигле и дасака, а освећена 1733. године. Од чвршћег материјала је саграђена тек 1797. године, и у том истом облику стоји и данас. Драгоценост Алмашке цркве је Предићева икона Богородица са Христом, дар Арсе и Анке Пајевић. Ова икона од 1905. године стоји у Богородичинм трону, јер је чудотворна икона Пресвете Богородице која је ту стајала, нестала, у страхотама Мађарске буне, 1849. године. Слава Алмашког храма је празник Света Три Јерарха - Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоусти. Извор: Епархија бачка

Спомен чуда светог архангела Михаила у Хони (Колоси) у Фригији

У уторак, 17. јула 2018. године године, у Саборном храму Светог оца Николаја Мирликијског у Карловцу прослављена је успомена на патрона Епископије горњокарловачке, Светог свештеномученика Саву Горњокарловачког и са њим пострадале свештеномученике и мученике. Верни народ са свих крајева Епископије горњокарловачке окупило се у светом храму да једним устима и једним срцем узнесе песму дивним угодницима Божјим који пострадаше за веру и примише венац мучеништва на небесима. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим. Саслуживали су архимандрит Михаило, протопрезвитер-ставрофор Славиша Симаковић, протопрезвитери Миле Ристић, презвитер Бранко Сантрач и ђакон Будимир Кокотовић. Сабрању је присуствовао г. Миладин Драгичевић, саветник председника Републике Српске за обнову, реконструкцију и одрживи повратак расељених и избеглих лица и односе са невладиним сектором и верским заједницама, и г. Владимир Митровић, конзул Републике Србије из Ријеке. Након освећења славског колача и кољива у част заштитника Епископије горњокарловачке пригодном беседом свим присутним епархиотима обратио се епископ Герасим који је честитао велики празник и славу богоспасаване Епархије горњокарловачке. -Наша славна Епархија горњокарловачка данас данас радосно славослови богомудрога архијереја, који веран Христу у страдању оста, мучеништва многа претрпивши, радосно у тајну вјечности приступи, славословећи Бога истинитог, подсетио је владика Герасим. По окончању молитвеног сабрања у светом храму Божјем, за све који су својим присуством улепшали прославу заштитника Епископије горњокарловачке уприличена је трпеза љубави у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Доњем Будачком. Извор: Епархија горњокарловачка

Прослава овог великог светитеља из нашега рода започела је уочи самог празника свечаним бденијем, које су у сремскокарловачкој Саборној цркви слушили Њихова Преосвештенства г. Никанор, Епископ банатски, и г. Василије, Епископ сремски. Саслуживали су архимандрит Арсеније (Матић), протојереји-ставрофори Славко Зорица, инспектор Српских православних богословија, и Јован Петковић, ректор Карловачке богословије, протосинђел др Клеопа (Стефановић), ђакони Адријан Чунчук (Московска патријаршија) и Станко Лакетић. Након бденија, протојереј Јован Милановић у трпезарији Богословије осветио је славску водицу и благословио њоме све присутне. На дан празника, у петак 10. новембра 2017. године, свету архијерејску Литургију служио је Преосвештени Владика сремски г. Василије уз саслужење професора Богословије и гостију у чину. Након Литургије Епископ је освештао славско кољиво и са домаћином, господином Ректором, преломио славски колач. Потом је све присутне поучио говорећи о светитељском лику Арсенија Сремца, другог српског архиепископа. Литургијско славље продужено је за трпезом љубави у Карловачкој богословији. У 18 часова служен је молебни канон Светом Арсенију пред његовим светим моштима, а сат времена касније гости Богословије могли су да присуствују Свечаној академији која се традиционално одржава у Богословији. На академији је, након уводног обраћања и добродошлице оца Ректора, овогодишњу Светоарсенијевску беседу одржао проф. мр Предраг Миодраг. Потом је уследио богат програм којим су ученици Богословије покушали да представе лик и дело патријарха Георгија Бранковића, обележавајући тако 110 година од његовог упокојења. На крају академије, господин Ректор је поделио награде заслужним ученицима. Најбољим учеником Богословије проглашен је Филип Пекић, ученик петог разреда из Борче, а награду Чисто срце добио је ученик петог разреда Владимир Киселички из Чуруга. Сутрадан је у капели Светог Арсенија у Богословији одслужен парастос за покој уснулих оснивача, професора и ученика Карловачке богословије, чиме је овогодишња прослава Светог Арсенија употпуњена и завршена. Извор: Српска Православна Црква

У литургијском слављу, између осталих, учешћа су узели представници административно-политичког живота: конзул Републике Србије у Вуковару Наташа Калезић, помоћник директора Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама Министарства правде Владе Републике Србије Марко Николић, председник Заједничког већа општина Срђан Јеремић, народни посланик у Сабору Републике Хрватске Драгана Јецков, дожупан вуковарскосремски Ђорђе Ћурчић, заменик градоначелника Вуковара Срђан Милаковић, др Војислав Станимировић, начелник Општине Трпиња Мирослав Палић, начелник Општине Негославци Душан Јецков и начелник Општине Ердут Југослав Весић. Након прочитаног светог Јеванђеља (Мт 20,1-16), епископ Иринеј поучио је верни народ о томе ко су први и последњи у Царству Небеском и указао на личност Светог деспота Стефана и Јелене Штиљановић, као на оне који су готово незнатни у историјском смислу, али који су чували народ и веру православну. Владика Иринеј је такође указао на потребу непрестаног развијања свести Косовског завета у данашње време. По завршетку свете Литургије, Преосвећена господа Архијереји обавили су освећење славских обележја. Затим је владика Пахомије честитао епархијску славу Епископу домаћину, свештенству и народу Епархије осечкопољске барањске. Епископу Пахомију заблагодарио је владика Иринеј, најпре за началствовање на светој Литургији, изразивши наду за саслуживања и у будућности. Затим се обратио званичним гостима, представницима регионалних и локалних државних власти и представницима власти Републике Србије, посебно изразивши задовољство што су на саборном прослављању славе Епархије осечкопољске и барањске узели учешћа, пре свега, као синови и кћери своје Свете Цркве. У наставку прославе патрона Епархије, епископ Иринеј је примио представнике српске заједнице у вуковарском парохијском дому, а затим је у Борову приређена свечана трпеза љубави. Звучни запис беседе Епископа бачког и администратора осечко-пољског и барањског др Иринеја: Звучни запис обраћања Епископа Пахомија и Иринеја: Извор: Епархија осечко-пољска и барањска