Вучићу Орден Светог Саве

[feeble]

пре 5 минута, Ignjatije рече

Да нам нису епископи попут мит. Амфилохија и Атанасија Јевтића, ко зна шта би било. Молимо се да нам Господ подари замену за њих када му се представе. Неко мора подигнути глас против оваквих потеза СПЦ.

Je li se javio neko do sada? Ovde samo procitah nesto od oca Nenada Ilica.

[Баба]

пре 8 минута, Ignjatije рече

Да нам нису епископи попут мит. Амфилохија и Атанасија Јевтића, ко зна шта би било. Молимо се да нам Господ подари замену за њих када му се представе. Неко мора подигнути глас против оваквих потеза СПЦ.

Требала би СПЦ и Милу Ђукановићу да додели један орден. Био би ред, он је ипак први признао Косово.

[Страле]

пре 2 часа, Nikola Stojanovic рече

svaku vlast

Баш тако, стога је било редно да се од стране САС-а позову припадници и оне власти која је поново увела верску наставу  макар била онаква каква је.

[Ignjatije]

пре 2 минута, Жељко рече

Требала би СПЦ и Милу Ђукановићу да додели један орден. Био би ред, он је ипак први признао Косово.

Тако је. Први је показао визионарство и ослободио народ митоманије и великосрпске идеологије. Ваљало би и Мурата постхумно одликовати. Њега је Вођа већ похвалио. Можда у ужи круг уђе Тони Блер, саветник нашег Вође. Он нам је помогао да се ослободимо стега старог режима и уђемо у златно доба. 

Толико ордена је потребно да ће се морати фабрика отворити за серијску производњу. А ко ће отворити ту фабрику и запослити раднике, ако не онај ко то најбоље уме, наш новоодликовани Вођа.

[Istopljeni kamen]

пре 1 минут, Ignjatije рече

Тако је. Први је показао визионарство и ослободио народ митоманије и великосрпске идеологије. Ваљало би и Мурата постхумно одликовати. Њега је Вођа већ похвалио. Можда у ужи круг уђе Тони Блер, саветник нашег Вође. Он нам је помогао да се ослободимо стега старог режима и уђемо у златно доба. 

Толико ордена је потребно да ће се морати фабрика отворити за серијску производњу. А ко ће отворити ту фабрику и запослити раднике, ако не онај ко то најбоље уме, наш новоодликовани Вођа.

Toliko je a 'strašno, da iz smešnog stanja prelazi u žalost!

Tragikomična drama Srpske istorije i postojanja!

Kako ćemo pred svetog Lazara, svetog Savu, svetog Pavla?

Hoće li nam se uračunati ova reč?

[Предраг М]

 

[Срђан К.]

Moze jedan orden i za mene?

Dete sam Crkve otkad za se znam, tako da bi lepo bilo da dobijem orden...

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 8 минута, Срђан К. рече

Moze jedan orden i za mene?

Dete sam Crkve otkad za se znam, tako da bi lepo bilo da dobijem orden...

Ček se prvo ova ruka zaceli pa tje sprave nove, mož bit uđeš u podelu

[Ćiriličar]

Орден се додељује Председнику државе Србије. До сада је држава Србија, иначе секуларна држава(!), дала много милиона з аобнову Храма Св. Саве и за храмове на КиМ. Дакле то везе нема са Вучижем, могао је бити Љајић.

Вучић игра игре, и да хоће поделу неће је бити, али је одличан манипулатор. Дакле, можда нам такав сада и треба....ја би волио другачијег, али народ себи изабрао.

[Предраг М]

ПОГРЕШНО УПУЋЕНИ НАПАДИ "НА ЦРКВУ" Често се дешава (нарочито од краја октобра 1944-те, па све до данас) да се наши људи често и без пардона љуте и гневе ”на Цркву”. Разлози су најразличитији (често, кроз време, и сасвим међусобно супротни), али је ова јарост константна и непроменљива. Као да је Српска Православна Црква крива за све, одговорна и за оно што није у њеним ингеренцијама. Проблем ту није само онда када су критичке примедбе претеране, већим делом исконструисане и ослоњене на ”рекла-казала”. Онда када је све злонамерно и засновано на клеветама и лажима. Проблем је и онда када постоје конкретни разлози за ма какву КРИТИКУ ПОЈЕДИНИХ СВЕШТЕНИКА И АРХИЈЕРЕЈА (чак и чланова Светог Архијерејског Синода, па и самог српског патријарха). Не зато што је ма ко, па и људи из црквене јерархије, унапред ослобођен одговорности (јер није и не може да буде), већ зато што је Црква успостављена на мистичним и светотајинским основана. Није само људска организација, није фирма нити предузеће (невладина или пара-државна организација). И зато се не сме нападати Црква, осим ако сте безбожник и богоборац (пошто онда нема начина да се таквим нападачима понуде ма какви аргументи) - већ, искључиво, потези одређених људи у њеном овоземаљском руководству. На несрећу, још од Лењинових и Брозових времена, постоје ”српски” антисрби, који свештенике виде као ”дилере опијума за народ”. И са њима, таквима, је разговор, а камоли дијалог - немогућ. Нападајући Цркву, промашујемо тему, о чему год да причамо, шта год да је у питању. Јер на њој, на благослову Светог Духа и неупитним Светим Тајнама нема и не може бити никакве кривице. Кривица може постојати само са овоземаљске и људске стране, и за њу ће, подједнако, одговарати, пред Богом и људима, сви равноправно (по мери почињеног греха): и они у мантијама и они без њих. Наша Света Црква је састављена и од анђела и од свих крштених верника, а не само од четрдесетак владика и колико већ монаха и свештеника. И то није фраза, као што ништа у јеванђелској повести није стереотип, нити, не дај Боже, пропаганда. И Цркву неће померити, поколебати, нити угрозити нико, чак ни врата пакла, све до Другог Христовог Васкрсења и Страшног Суда свим живима и мртвима. Нико, па ни греси њених верника и рукоположених духовника и свештенослужитеља... Не браним никад ја, зато, таблоидним аферама и у медијима нападнуте конкретне људе у мантијама, тим црквеним униформама - њих лично - већ увек и једино СПЦ у њеној небоземној функцији и судбоносној улози. То што се напади на поједине свештенике и епископе убрзо преносе и неправедно преливају на саму Цркву и што се од Цркве (и људи у Цркви) тражи да реагује и кад треба и кад није нужно, и кад се може и кад се не може, то је манир наслеђен од идеолошког, антисрпског и антихришћанског режима из Брозових времена. Нажалост, тај метод свесрдно користе и наводни критичари титоизма, па чак и тобожњи српски ”националисти”. Као кад би неко критиковао СРПСКУ ВОЈСКУ, уместо одређеног руководства у њој (у неком времену и каквом несавршеном политичком контексту), па још хиљаду пута глупље, погрешније и неправедније - пошто је наша војска ипак земаљска и секуларна институција, а Црква представља нешто укорењено на небу и у вечности. Или, када би ма ко оптуживао ”српску Отаџбину” за појединачне грехе наших владара, политичара, службеника или официра (у некој од њених временских епоха) и поистовећивао оно што се не сме олако и безумно изједначавати (по логици: ”поштар је убио некога, дакле - сви поштари су убице”). То да СПЦ, као и све помесне Цркве, има у свом ововременом облику различите људе, грешне смртнике попут свих нас, у свом свештеном саставу, то не сме да нас наведе на самопоричуће пребацивање нашег незадовољства са тих људи на саму Цркву у њеној (непрепознатој) целовитости и пунини. И зато, када критикујете Цркву због одређених потеза њених великодостојника, спустите лопту и концентришити се на те људе, а не на Српску Православну Цркву. Са свешћу о томе да се лако може десити да и грешимо у прејаком оцењивању и критиковању онога што нам се не допада, па да, тек годинама касније, постанемо свесни о чему се ту заправо радило. Пошто смо већ учинили нешто лоше и по последицама негативно по све нас. Да нам није и сам Свети Сава Српски крив за све оно што се дешавало и дешава током осам векова од његове физичке смрти? Или Господ Исус Христос?... Црква, запамтите, није крива ни због трагичног одрођавања Срба, ни њиховог ”преверавања” (исламизације и унијаћења) или обезбожења (атеизације и секуларизације нашег народа). Напротив, она је највећа и најизмученија жртва ових декадентних и аутодеструктивних процеса. СПЦ, уз то, није никада (бар од пада Смедерева 1459-те, па на даље, до сада) одређивала шта ће се радити и прихватати у српској историји и српском друштву, јер није ни била у тој ситуацији некакве ”могућности одлучивања”. Напротив, уцењивали су је и убијали њене архијереје и српски непријатељи, баш као и српски силници, по разним основама и у најразличитијим приликама. Зато немојте допустити да главна тема током велике прославе осамстогодишњице од добијања самосталности наше Цркве буде ма шта изван и испод тога. Немојте да нешто (шта год то било) што вам се лично не допада у овој прослави постане веће, важније и у медијима и нашим разговорима незаслужено присутније од свечаног подсећања на све што смо ми и наша Црква заједнички проживели и (мученички) преживели од 1219-те па до наших дана. Ако је урађено ма шта, по важем мишљењу неприлично или недовољно објашњено, оставите то за касније и без неодговорних, начелних оптужни против читаве ”наше Цркве”. Јер ћете, често и несвесно или ”из најбоље намере”, учинити безумну услугу нашим крвним и непомирљивим непријатељима (који ће те наше критичке речи и мисли одмах искористити и злоупотребити). И сам сам био жртва много чега неправедног и ничим изазваног са дословно свих страна, па, не ретко, и са ове. Вероватно сам и сам био крив и ”заслужан” за неки део свега тога, а, можда, је ту било и незаслужене неправде ”на мој рачун”. Али, све то није толико битно да и у најмањој мери замагли онолике величанствене примере из наше досадашње славне и заувек надахњујуће црквене и отаџбинске историје, и да ме натера да свој лични случај подигнем изнад принципа и свега оног што смо дужни да бранимо, па и по цену живота. Зато честитајте међусобно, једни другима, овај НАШ ЗАЈЕДНИЧКИ духовни и историјски празник и непоновљиви црквени јубилеј, који је омогућио да се - и поред толиких притисака и искушења - данас не зовемо туђинским именима, да говоримо српски, а не ма који други језик, и да наша предачка славска икона и даље поносно краси источни зид наших домова.

M.FACEBOOK.COM

---

ПОГРЕШНО УПУЋЕНИ НАПАДИ "НА ЦРКВУ" Често се дешава...

 

[Ignjatije]

Bild: Древна пророчанства: Вучић је Божји човек послат да спаси Србију ...

IMAGES.APP.GOO.GL

---

Über Google auf stanjestvari.com gefunden

 

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 11 минута, Предраг М рече

ПОГРЕШНО УПУЋЕНИ НАПАДИ "НА ЦРКВУ" Често се дешава (нарочито од краја октобра 1944-те, па све до данас) да се наши људи често и без пардона љуте и гневе ”на Цркву”. Разлози су најразличитији (често, кроз време, и сасвим међусобно супротни), али је ова јарост константна и непроменљива. Као да је Српска Православна Црква крива за све, одговорна и за оно што није у њеним ингеренцијама. Проблем ту није само онда када су критичке примедбе претеране, већим делом исконструисане и ослоњене на ”рекла-казала”. Онда када је све злонамерно и засновано на клеветама и лажима. Проблем је и онда када постоје конкретни разлози за ма какву КРИТИКУ ПОЈЕДИНИХ СВЕШТЕНИКА И АРХИЈЕРЕЈА (чак и чланова Светог Архијерејског Синода, па и самог српског патријарха). Не зато што је ма ко, па и људи из црквене јерархије, унапред ослобођен одговорности (јер није и не може да буде), већ зато што је Црква успостављена на мистичним и светотајинским основана. Није само људска организација, није фирма нити предузеће (невладина или пара-државна организација). И зато се не сме нападати Црква, осим ако сте безбожник и богоборац (пошто онда нема начина да се таквим нападачима понуде ма какви аргументи) - већ, искључиво, потези одређених људи у њеном овоземаљском руководству. На несрећу, још од Лењинових и Брозових времена, постоје ”српски” антисрби, који свештенике виде као ”дилере опијума за народ”. И са њима, таквима, је разговор, а камоли дијалог - немогућ. Нападајући Цркву, промашујемо тему, о чему год да причамо, шта год да је у питању. Јер на њој, на благослову Светог Духа и неупитним Светим Тајнама нема и не може бити никакве кривице. Кривица може постојати само са овоземаљске и људске стране, и за њу ће, подједнако, одговарати, пред Богом и људима, сви равноправно (по мери почињеног греха): и они у мантијама и они без њих. Наша Света Црква је састављена и од анђела и од свих крштених верника, а не само од четрдесетак владика и колико већ монаха и свештеника. И то није фраза, као што ништа у јеванђелској повести није стереотип, нити, не дај Боже, пропаганда. И Цркву неће померити, поколебати, нити угрозити нико, чак ни врата пакла, све до Другог Христовог Васкрсења и Страшног Суда свим живима и мртвима. Нико, па ни греси њених верника и рукоположених духовника и свештенослужитеља... Не браним никад ја, зато, таблоидним аферама и у медијима нападнуте конкретне људе у мантијама, тим црквеним униформама - њих лично - већ увек и једино СПЦ у њеној небоземној функцији и судбоносној улози. То што се напади на поједине свештенике и епископе убрзо преносе и неправедно преливају на саму Цркву и што се од Цркве (и људи у Цркви) тражи да реагује и кад треба и кад није нужно, и кад се може и кад се не може, то је манир наслеђен од идеолошког, антисрпског и антихришћанског режима из Брозових времена. Нажалост, тај метод свесрдно користе и наводни критичари титоизма, па чак и тобожњи српски ”националисти”. Као кад би неко критиковао СРПСКУ ВОЈСКУ, уместо одређеног руководства у њој (у неком времену и каквом несавршеном политичком контексту), па још хиљаду пута глупље, погрешније и неправедније - пошто је наша војска ипак земаљска и секуларна институција, а Црква представља нешто укорењено на небу и у вечности. Или, када би ма ко оптуживао ”српску Отаџбину” за појединачне грехе наших владара, политичара, службеника или официра (у некој од њених временских епоха) и поистовећивао оно што се не сме олако и безумно изједначавати (по логици: ”поштар је убио некога, дакле - сви поштари су убице”). То да СПЦ, као и све помесне Цркве, има у свом ововременом облику различите људе, грешне смртнике попут свих нас, у свом свештеном саставу, то не сме да нас наведе на самопоричуће пребацивање нашег незадовољства са тих људи на саму Цркву у њеној (непрепознатој) целовитости и пунини. И зато, када критикујете Цркву због одређених потеза њених великодостојника, спустите лопту и концентришити се на те људе, а не на Српску Православну Цркву. Са свешћу о томе да се лако може десити да и грешимо у прејаком оцењивању и критиковању онога што нам се не допада, па да, тек годинама касније, постанемо свесни о чему се ту заправо радило. Пошто смо већ учинили нешто лоше и по последицама негативно по све нас. Да нам није и сам Свети Сава Српски крив за све оно што се дешавало и дешава током осам векова од његове физичке смрти? Или Господ Исус Христос?... Црква, запамтите, није крива ни због трагичног одрођавања Срба, ни њиховог ”преверавања” (исламизације и унијаћења) или обезбожења (атеизације и секуларизације нашег народа). Напротив, она је највећа и најизмученија жртва ових декадентних и аутодеструктивних процеса. СПЦ, уз то, није никада (бар од пада Смедерева 1459-те, па на даље, до сада) одређивала шта ће се радити и прихватати у српској историји и српском друштву, јер није ни била у тој ситуацији некакве ”могућности одлучивања”. Напротив, уцењивали су је и убијали њене архијереје и српски непријатељи, баш као и српски силници, по разним основама и у најразличитијим приликама. Зато немојте допустити да главна тема током велике прославе осамстогодишњице од добијања самосталности наше Цркве буде ма шта изван и испод тога. Немојте да нешто (шта год то било) што вам се лично не допада у овој прослави постане веће, важније и у медијима и нашим разговорима незаслужено присутније од свечаног подсећања на све што смо ми и наша Црква заједнички проживели и (мученички) преживели од 1219-те па до наших дана. Ако је урађено ма шта, по важем мишљењу неприлично или недовољно објашњено, оставите то за касније и без неодговорних, начелних оптужни против читаве ”наше Цркве”. Јер ћете, често и несвесно или ”из најбоље намере”, учинити безумну услугу нашим крвним и непомирљивим непријатељима (који ће те наше критичке речи и мисли одмах искористити и злоупотребити). И сам сам био жртва много чега неправедног и ничим изазваног са дословно свих страна, па, не ретко, и са ове. Вероватно сам и сам био крив и ”заслужан” за неки део свега тога, а, можда, је ту било и незаслужене неправде ”на мој рачун”. Али, све то није толико битно да и у најмањој мери замагли онолике величанствене примере из наше досадашње славне и заувек надахњујуће црквене и отаџбинске историје, и да ме натера да свој лични случај подигнем изнад принципа и свега оног што смо дужни да бранимо, па и по цену живота. Зато честитајте међусобно, једни другима, овај НАШ ЗАЈЕДНИЧКИ духовни и историјски празник и непоновљиви црквени јубилеј, који је омогућио да се - и поред толиких притисака и искушења - данас не зовемо туђинским именима, да говоримо српски, а не ма који други језик, и да наша предачка славска икона и даље поносно краси источни зид наших домова.

M.FACEBOOK.COM

---

ПОГРЕШНО УПУЋЕНИ НАПАДИ "НА ЦРКВУ" Често се дешава...

   

Čitao sam do "drugog Hristovog Vaskrsenja....

[feeble]

пре 24 минута, Ćiriličar рече

Орден се додељује Председнику државе Србије. До сада је држава Србија, иначе секуларна држава(!), дала много милиона з аобнову Храма Св. Саве и за храмове на КиМ. Дакле то везе нема са Вучижем, могао је бити Љајић.

Вучић игра игре, и да хоће поделу неће је бити, али је одличан манипулатор. Дакле, можда нам такав сада и треба....ја би волио другачијег, али народ себи изабрао.

To je kao krava koja da mleko pa se ritne i sve prospe, mislim na Vucicevo dobrocinstvo prema crkvi ili drzavi.

A nadam se da ce Sinod objasniti zasto je odlucio da ovakvog lika odlikuje ordenom najviseg reda.

[Ђорђе Р]

пре 32 минута, Ćiriličar рече

Орден се додељује Председнику државе Србије. До сада је држава Србија, иначе секуларна држава(!), дала много милиона з аобнову Храма Св. Саве и за храмове на КиМ. Дакле то везе нема са Вучижем, могао је бити Љајић.

Вучић игра игре, и да хоће поделу неће је бити, али је одличан манипулатор. Дакле, можда нам такав сада и треба....ја би волио другачијег, али народ себи изабрао.

Слажем се, под условом да сваки председник добије орден. Од Милошевића, па до Вучића. Ове живе да све изведу на бину и да им поделе ордења.

[florenntina]

пре 2 часа, Sofija_ рече

peticija potpisana 

+1