Теологија - да ли има сврхе?

[Стаљиново унуче]

  On 23. 8. 2019. at 9:31, Богољуб 1 рече

Мисли нешто... Комликовања није да нема.

Али ако би на теологију гледали као на поезију. Има песника различитих стилова. Неке песме буду нам на прву добре и јасне. Неке нам и нису баш... Неке разумемо тек након слушања више пута, кад се удубимо. А за неке нисмо дорасли, онако како није ни једна иста лектира за сваки разред

Kад се сетим и да је Христос поучавао на различите начине и да некада ни његове једноставне, а дубоке речи нису допирале чак ни до његових ученика. Нпр. док им није отворио очи да разумеју Писма (колико је требало да одржи час веронауке двојици ученика на путу у Емаус)...

А питам се колико нас гледа на теологију кроз призму ужурбане свакодневице и "сендвича за успут." Ако би ко нпр. седео три дана па и глад трпео, да послуша и разуме неку поуку (као народ у јеванђељу), можда би нешто почео другачије да гледа и разумева. Најчешће немамо времена за то или се не изборимо. А и стварно бива, приметили сте, кад се чита нешто "на празан стомак", не треба три дана, само велим, потпуно другачије се разуме.

Догађа се то да теолози говоре као теолози теолозима и када говоре народу. Комликовања није да нема. Мислим да озбиљност теолога заправо носи и поруку о небанализовању.

А како како постићи jедноставност, слојевитост, дубину - светоотачку врлину  То је талант који треба развијати. 

Expand  

Jel ti bar ovde čitap sukobe misli bogoslova ????????

[Milan Nikolic]

Овде нема сукоба мисли теолога, него сукоба перцепција учитаног знања. Некад је било пар ентузијаста, али показало се да су тотално застранили. Тако имамо проблем крајности, са једне стране роботи, са вештачком интелигенцијом филозофирања, уствари жонглирања информацијама, а са друге имамо занешењаке којима фали искрено искуство Бога. Из ове две крајности избија и хибрид интелигентне баснословије, што се може рећи за академце са мисленом матрицом новонедопечене тријадологије.

[Стаљиново унуче]

  On 23. 8. 2019. at 10:43, Milan Nikolic рече

Овде нема сукоба мисли теолога, него сукоба перцепција учитаног знања. Некад је било пар ентузијаста, али показало се да су тотално застранили. Тако имамо проблем крајности, са једне стране роботи, са вештачком интелигенцијом филозофирања, уствари жонглирања информацијама, а са друге имамо занешењаке којима фали искрено искуство Бога. Из ове две крајности избија и хибрид интелигентне баснословије, што се може рећи за академце са мисленом матрицом новонедопечене тријадологије.

Expand  

[Стаљиново унуче]

[Богољуб 1]

  On 23. 8. 2019. at 9:46, Стаљиново унуче рече

pogledaj odgovor Milana Nikolića.

Expand  

Јесам, јесам већ.  А под оним да проверавамо, мислим на то, проверавање, пропитивање, прихватање онога што је добро, одбацивање онога што је недобро.

  On 23. 8. 2019. at 9:53, Стаљиново унуче рече

Jel ti bar ovde čitap sukobe misli bogoslova ????????

Expand  

Кажем да има различитих приступа. Не велим да не могу теолози бити у сукобу мишљења. Мени је једноставно прејако поставити ствар у смислу: да или не? Неке мисли, премда нису неки калибар, изнео сам, мислим ипак јасно. За мене теологија има смисла, као што има смисла не оптерећивати је интелектуализмом, преопширним тумачењима и сл.

Мислим да је ово кључ:

  On 23. 8. 2019. at 10:43, Milan Nikolic рече

 искрено искуство Бога

Expand  

а друго - стручност, знање - јесу надозиђивање на том темељу и алати преношења опита и знања. А по благодати која делује из темеља па кроз развијање и кроз деловање тога таланта. Тако сам разумео и оно што је Владан, као теолог, био написао.

  On 18. 8. 2019. at 21:08, Vladan :::. рече

Да постоји јаз између народа, свештеника и владика (монаштва) то стоји, такође и отуђење у локалним заједницама, такође и отуђење "високе" теологије од свештеника и вероучитеља а затим и народа. Посао да се то поправи је на свима нама, да сви једни другима на то отворено указујемо и да се молимо. На силу не бива.

Сврха теологије је да се они који за то имају таленат, призив, благослов у Цркви поуче тзв. висинама и смирењу, а затим да се спусте и то врате народу и Цркви. Ако се неко "попне" а не уме да сиђе онда слаба вајда. Залутао је. Али ако се нико не попне онда нема ко ни нешто са висина да донесе народу.

Рецимо цела једна дебела књига из литургике ако кроз некога изнедри један прост одговор некоме ко је у недоумици испунила је смисао. Ако се са предавања од сат и по и 15 тема неко врати мирна срца јер је нашао одговор није узалуд.

А има и обрнуто: и када се теолози спусте и кажу како јесте народ неће да слуша, зна боље, реко му неки "ду'овник" тамо... Е па онда, иди по трњу и једи зелено грожђе када нећеш да слушаш, а Бог ти послао зрело и очишћено...
 

Expand  

Мислим да је добро човек обухватио и описао различите ситуације ситуацију и из опита. Ни ја не реагирам увек исто на исту ствар или нечију теолошку поуку у различито време. И то сам некако био споменуо заправо. Мислим да није сав терет на теолозима, него и да ми некада коригирамо своја очекивања. А да теолози треба да се труде да прилагоде "веронауку" циљаној групи. Па ето... шта још да кажем  

 

[Milan Nikolic]

Неке битне ствари може човек једино сам себи објаснити. Није све за свакога. Откривена тајна неретко је узрок сагорене љубави. Св.Николај Жички је молио Бога да му буде вечна тајна. Хришћани су на удару оних који носе крст, који уливају наду, али те погазе. Недостају нам скромни и морални, не само споља, него пре свега изнутра.

[Богољуб 1]

  On 23. 8. 2019. at 11:52, Milan Nikolic рече

Неке битне ствари може човек једино сам себи објаснити. Није све за свакога. Откривена тајна неретко је узрок сагорене љубави. Св.Николај Жички је молио Бога да му буде вечна тајна. Хришћани су на удару оних који носе крст, који уливају наду, али те погазе. Недостају нам скромни и морални, не само споља, него пре свега изнутра.

Expand  

Све сам ја то разумео и немам намеру да демантујем. Неке ствари пишем на начин да и неко други, можда некад у животу, читајући неку тему, почне да разумева, упознаје боље и заволи. Да заволи православље... 

[Milan Nikolic]

  On 23. 8. 2019. at 12:18, Ćiriličar рече

Подвиг у смислу да се теологија изучава искључиво, најпре да би се помагало другима, а онда теолог сам да је у другом плану

Expand  

Предугачко пишеш, али ово је довољно за критику. Није баш тако да се теологија треба учити пре свега да би се помагало другима. Моје је мишљење да је у томе велика заблуда. Теологија треба да буде начин живота, пре свега да би теолог опстао као човек и хришћанин. Ап.Павле је рекао, тешко мени ако не говорим о Богу, зато што је његов живот претворен у теологију. Ићи са идејом да постанеш теолог да би другима помагао, нема везе са животом. Када би неки такав знао горчину теологије, молио би да га мимоиђе та чаша. Зато имамо појаву неуспелих теолога, јер у старту нису били ни призвани. Теологија се не учи у школи, она се живи, а потом она сведочи, у одређеној мери колико нам је дато.

[Богољуб 1]

  On 23. 8. 2019. at 12:31, Ćiriličar рече

...за разлику од теолога

 

Expand  

Тако нисам рекао ни мислио, па опрости. Шта год да велим може се тумачити тенеденциозно и као да је против некога. Можда је мени лакше некада уочити шта неко не би разумео или шта би превидео на прву, ко није упознао православље (нпр. само у погледу језика и терминологије, то је само један пример). Али разумео сам поруку. Xвала лепа на стрпљењу и на коментарима... и свако добро од Господа.

[Milan Nikolic]

Најтежи подвиг за хришћане, који је неопходан да би не грешећи дебатовали са другима, јесте двојак, базиран на смирењу своје пропалости и уздању у неисцрпну љубав Божију. Наше сведочење не може бити истинито ако истичемо своје вредности или своје првенство у било чему похвалном. Тако не може ни ако немамо пожртвовану љубав, ако се не молимо за непријатеља и не сматрамо га ближим Богу од нас, без обзира колико тај грешио. Хришћанин који се труди овим подвизима, у почетку иде широм стазом, те му је мањи грех када погреши, али када ступи на ход по ивици, на најужи пут, онда пази да не направи ни најмању грешку.

[Стаљиново унуче]

милијарде страница текста и дискусија...а види ово

 

[Богољуб 1]

  On 23. 8. 2019. at 13:13, Ćiriličar рече

То је шала, моја! Дакле грех иде на мене...где би на тебе :), очигледнао је да ти пазиш, за разлику од мене, на сваку реч...ко је год читао твоје постов. Дакле немамо сви високе нивое преподобности. Ил рецимо неко се за лицемере моли, и говри им благе речи, неко им каже да су лицемери у брк...па се опет, можда моли.

Не знамо коју поруку...то је само шала у контекст целе теме, везе нема са Миланом...ух...дотакао сам ти преподобнос, а тако си паљив на речима. Ово није шала. Ипак знапш са, да је разноих цветова на ливади, нису сви тулипани.

Expand  

У реду, опрости, нема проблема.

[Богољуб 1]

  On 23. 8. 2019. at 13:15, Milan Nikolic рече

Најтежи подвиг за хришћане, који је неопходан да би не грешећи дебатовали са другима, јесте двојак, базиран на смирењу своје пропалости и уздању у неисцрпну љубав Божију. Наше сведочење не може бити истинито ако истичемо своје вредности или своје првенство у било чему похвалном. Тако не може ни ако немамо пожртвовану љубав, ако се не молимо за непријатеља и не сматрамо га ближим Богу од нас, без обзира колико тај грешио. Хришћанин који се труди овим подвизима, у почетку иде широм стазом, те му је мањи грех када погреши, али када ступи на ход по ивици, на најужи пут, онда пази да не направи ни најмању грешку.

Expand  

Xвала коментару и свако добро.

[Богољуб 1]

  On 23. 8. 2019. at 13:21, Богољуб 1 рече

Xвала коментару и свако добро.

Expand  

* Хвала "на" ( ) коментару  @Milan Nikolic  и свако добро.

[Milan Nikolic]

@Ćiriličar

Нисам рекао да теологија није намењена да би научени учили ненаучене, него да је погрешно ако то буде на првом месту. Теологија је, пре свега, школа живота за теолога, за разлику од академског знања којег може да има и ђаво.

Сама теологија је живот у заједници, јер нам се Бог открива на разне начине, али само кроз другог човека, кроз ближњег, можемо опитовати личносни начин Божијег постојања. Сопствени живот у откривењу теологије и сведочење другима о таквој, искуственој, теологији, иду увек заједно, али увек се зна поредак, као код светих тајни и светих врлина. Колико год да су свете врлине неопходне и неизоставне за спасење, ипак су увек на првом месту свете тајне.