Теологија - да ли има сврхе?

[Стаљиново унуче]

Пре сат времена, Ćiriličar рече

Ово већ може. Ја се горе поломих а ти ми окрену причу наопако (а одлично си формулисао).

Па, Милане, побогу, подразумева се то - зато нисам ни помињао - да креће од нас све. Нисмо ми свети, и не дај Боже да мислимо, а дај Боже да будемо - обожени, па сад оно као "лако је за мене". То се подразумева, само су теолози људи, пали, грепни, слаби. Не видим сврху то и спомињати. Не требе о томе апиологије писати.

Али, кад то знамо, апсолвирамо, онда теологија треба да буде "не од овога света" а у овоме свету - дакле секуларни свет граби себи егоистично, теолог треба да даје другимаћа да не даје своје. А то је, знамо, зној и сузе, а многима и крв. Зато теологија данас "стагнира". Али све је то, ипак, и историјски тренутак и део ширег живота Цркве.

Многи Срби се псују и зезају, живе аљкаво а можда би сутра били мученици за веру. Верујем да од поприличне масе теолога данас, није све плева - напротив, пшеница која ће неког рода донети и доноси.

Обсервешн: Ја се нашалих горе и повредих човека, а ти ми животно битне ствари на главу окрећеш..бре, теолози, теолози...како би вас Стаљиново унуче средио

Има једна жена на фејсуу Ћулум Драгана, нисмо се срели никада,,,али из ње избија вера...чиста вера... није онма теолошки учена али многи уз њу нађу пут и члесто и одговор а уопште необјашњава нити дискутује...ал иуз ње зрачи вера....још само јендом код једне особе сам имао тај осећај.

Не бих само бих вас посло у народ,да радите не да умујете

[Богољуб 1]

пре 2 часа, Ćiriličar рече

Е не може тако Теофиле. Бисери се не бацају пред свиње...то знамо. "Опрости" ти тражи од некога кога повредиш, а мене (видиш, брате, из прилошеног многоглаголања ми) да нисам повређен.

Него опрости ти!

Јербо сам те, несвесно и нежељено, али непжљиво повредио.

Видим ја да си ти мека и фина душа, а ја груб...стога баш опрости. Ето, имасмо на једној теми тамо о осуђивању (а нема осуђивања без расуђивања, погрешног), те ја написах тамо оде како треба грехе осуђивати. Не људе, грехе. Контрирао сам сентименталности. Критиковао олако виђење у свему лепог. Ето ја се нашалих...па сам се понадао да ћеш видети лепо - али бих непажљив и ружно те повредих. Гледаћемо да се не понови.

Ма.. не брини ништа. Нема никакве увреде ни замерке. Нисам сентименталац,. Ако нешто и каже човек, Богу хвала, треба промислити, уважавати добронамерну критику и супер.

А чуј... видео сам ја и лепо и твоју шалу, кратку и сажету. Можда ти као теолог можеш себе приуштити то као колега према колегама. Ко ће сада из моје позиције објаснити неке аспекте уклапања у нову средину, што за мене форум јест био у многочему. А можда сам морао и "двоструко" више да пазим на неке ствари, да не саблазним и не повредим никога.

А у неким стварима покушавам да се прилагодим, да видим из перспективе другога јер видим да ми тога увек фали. 

Форум је брз. И ако комуникација иде са два или три човека, а свака има неку своју емоцију према сваком том контексту, не може човек ни функциониcати одмах на команду, ово угаси, ово не учитај, ово не пренеси у разговор с трећим... Неко мало притисне, неко попушта, неко разговара као у 4 ока на кафи, опуштено и сл. А у један мах ти све то буде на екрaну и у глави.  

Мало било незгодно, пазио да не газим некога по прстима, да не претерам, а онда се тако оде и у супротном смеру. Ем гордост и друге бољетице. 

Што велиш за  одвајање човека од некога поступка... грешник - грех. У расту до мере пунине Христове то и јест једна од главних задаћа. А у примени теоријe, увек негде мој брод пушта по том питању... ту нема шта да се улепшава. Расуђивање... гордост...

Jедна од димензија доживљаја форума за мене је била и лепота личности и карактера другога човека, онолико колико сам успевао да доживим. Могао бих списак написати форумаша чије коментаре сам читао (нечију шутњу) или с којима сам комуницирао до сад. Или да приметим да некога нема неко време па га видиш, да је на другом крају света (у Америци итд.). И баш сам уживао у тој лепоти карактера и личности и у њиховој разноврсности. Без обзира је ли то неко православан, у Србији или свету, или инославан... негде у Чешкој или Хрватској.

Како не читамо само ти и ја тему, а одвлачимо овако од теме, па сам и зато мало кратио. Ионако мислим да немам чиме сада нешто допринети диксусији. Да стојим пред екраном некоме ко гледа филм, мислим... и не ометати је онда допринос за развој мисли о теологији. А право да ти велим и време пролети пребрзо...

[Стаљиново унуче]

пре 5 часа, Ćiriličar рече

Значи, друже Висарионовичу, Драгана помаже многима? Него, 'вако међу нама...како јој се ти измаче?

 

немп ти то разумети да неко помаже вером и благођћу суштом доброотм.

 

 

а што се мен тиче па ја сам овде у Шефовој мисији да вас приоведем к познанију вере