Питање предестинације у учењу Светог Августина

[Александар Милојков]

Један од занимљивих одељака у Августиновом De ptaedestinatio sanctorum (О предодређењу светих), је и ово где говорећи о главној теми овог дела - односу људске воље и Божје благодати - говори и људској моћи да чини лоша/зла дела. Тумачећи речи апостола Павла - "По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради" (Рим 11, 28), Августин говори следеће:

"Quid est: Secundum Evangelium quidem inimici propter vos, nisi quod eorum inimicitia qua occiderunt Christum, Evangelio, sicut videmus, sine dubitatione profecit? Et hoc ostendit ex Dei dispositione venisse, qui bene uti novit etiam malis: non ut ei prosint vasa irae, sed ut ipso illis bene utente, prosint vasis misericordiae. Quid enim apertius dici potuit, quam id quod dictum est: Secundum Evangelium quidem inimici propter vos? Est ergo in malorum potestate peccare: ut autem peccando hoc vel hoc illa malitia faciant, non est in eorum potestate, sed Dei dividentis tenebras et ordinantis eas: ut hinc etiam quod faciunt contra voluntatem Dei, non impleatur nisi voluntas Dei."

(Мој сирови превод):

"Шта је смисао (реченог): По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради, ако није то да је њихово непријатељство, којим су Христа усмртили, без сумње, како ми видимо, дало предност јеванђељу? И показује да ово долази по Божијем одређењу, који зна како да учини добро чак и од злоделâ; не тако што би му били на корист сасуди гнева, већ што би они сами, тако што би их Он на добро употребио, послужили сасудима милости. Јер шта се јасније могло рећи, од онога што је речено: По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради? Дакле, грешити је у власти злих; али да у сагрешењу чине ово или оно зло, није у њиховој већ у Божјој власти, који раздељује тмине и уређује их; тако да чак и када нешто чине противно вољи Божјој, то се не испуњава без воље Божје."

Хоће да каже да Бог чак и људска зла дела може да искористи за неко крајње добро - то је, по његовом тумачењу, смисао горњих речи апостола Павла. Но оно што је даље овде занимљиво је однос човекове и Божје власти/воље. Видимо да Августин јасно каже да је "грешити у власти злих". То значи да се моћ да се нешто учини налази у власти човека. Дакле, не треба Божји наступ схватити тако да човек бива потпуно пасиван, у онтолошком смилу - да Бог заправо, својом вољом/благодаћу је тај који једини чини. Ово је важно истаћи јер Августин има у овом свом делу таквих конструкција које могу врло лако да одведу таквом закључку. На пример, у односу Божје благодати и људског делања Августин даје место темеља Божјој благодати и каже да Бог "facit ut faciant" (чини да чине). Ово на први поглед води детерминистичком закључку односа Божје благодати и човекове воље. Међутим, у овом одељку који сам навео видимо детаљније и јасније шта Августин жели да каже. Човек има власт да чини, али са друге стране ништа се не може десити без, како Августин каже, Божје воље. Другим речима, Бог не детерминише човека (иако овде звуче помало језиво речи да Бог "раздељује тмине и уређује их"), већ пристаје, допушта да човек учини и конкретно зло дело (дакле, Бог га не спречава иако то може да учини), ради свог дубљег промисла - то јест, ради неког будућег добра. Егзегетска поента у свему овоме је да Божје дејство не приморава човека (не детерминише га) да било шта чини. Да пластичније приближим - човек и Бог су овде као две слободне личности, али прва је слаба а друга је свемоћна и ова друга каже: Не присиљавам те да ишта чиниш, али нећеш ни моћи да учиниш било шта ако ја не допустим.

П.С.

Да овоме, поређења ради, додам тумачење Тајне Христове Светог Максима Исповедника. Познато је да је Максим говорио "и да човек није сагрешио, опет би се Христос јавио". Другим речима, у остварењу Тајне Христа, Бог је свој крајњи промисао прилагодио човековој слободној вољи и на њој заснованим делима. Човек је пао и Тајна Христова се догодила у једној димензији зла, страдања и смрти. Али Бог није одустао од свог циља. Он је и ту димензију пада и страдања употребио за остварење онога што је његова коначна воља - да се све створено сједини у Христу. Мислим да у овом правцу треба разумети и Светог Августина.

[Александар Милојков]

Није нимало једноставно питање предестинације (=одређења унапред) и знам да су наши православни теолози јако критични по овом питању, али погледајте шта се каже у Делима апостолским, којим Августин поткрепљује своје горње тумачење: "Господе, ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима. Ти си устима Давида, слуге својега, рекао: Зашто се буне незнабошци, и народи помишљају залудне ствари? Устадоше цареви земаљски и кнезови сабраше се заједно на Господа и на Помазаника (Христа) његовог. Јер се заиста сабраше у овоме граду на Светога Сина твојега Исуса, којега си помазао, Ирод и Понтијски Пилат са незнабошцима и с племенима Израиљевим. Да учине оно што рука твоја и савет твој унапред одреди (praedestonavit) да буде" (Дап 4, 24-28).

[Александар Милојков]

 Дакле, невоље су се догодиле по свом унапред одређењу (предестинацији), које су акт Божје воље и савета Свете Тројице. Не та дела као таква - већ да би се остварило оно што је крајњи Божји циљ. Проверавао сам и грчки и латински превод. Доиста пише: προώρισεν γενέσθαι - у Вулгати стоји: decreverunt fieri (одлучио/одредио да буде). Међутм, Августин овде очито не користи Јеронимов превод, јер он цитира као: praedestinavit fieri (унапред одредио/предодредио да буде). Нема неке разлике у смислу ова два латинска превода, али мислим да је превод који користи Августин прецизнији, то јест потпуно је идентичан грчком изворнику у лингвистичком смислу. Наиме, латински глагол praedestino еквивалентан је грчком προοριζω - унапред одредити, предодредити.

[Александар Милојков]

Тако да је неки мој закључак следећи: Августиново учење о предестинацији/предодређењу није нека његова философија, већ библијска егзегеза. Зато, наш суд о овом учењу не може да се сведе (само) на философско-теолошку критику Августина. Ми најпре морамо да видимо шта ћемо са очигледним појмом предестинације у библијским текстовима (како да их растумачимо). Августин је управо то и радио - тумачио је Библију, није философирао.

[Milan Nikolic]

Мени се чини да у текстовима св.Максима Исповедника има елемената везаних за ово питање. Конкретно, док Максим наводи и објашњава појам логоса бића и твари, он у томе види спектар могућности, а не детерминисане ствари. Као да Бог ,,унапред види" све могуће исходе, што би ми данас рекли за квантни мултиверзум, али конкретан исход није одређен у мери да га дефинишемо предестинацијом, него је сваки догађај непосредно остварење воље Божије, тако да увек буде у ходу са историјом и слободом човековом.

[Александар Милојков]

@Milan Nikolic А шта кажеш на Дела апостолска, где пише:

 

Цитат

ер се заиста сабраше у овоме граду на Светога Сина твојега Исуса, којега си помазао, Ирод и Понтијски Пилат са незнабошцима и с племенима Израиљевим. Да учине оно што рука твоја и савет твој унапред одреди  да буде.

Није баш тако једноставно. Можда је најлакше рећи да је нама, који постојимо (и схватамо) у димензији простор-време, однос Божијег предзнања и предодређења и наше слободе несхватљив. Јер, како да схватиш да човек слободно врши неко дело, ако се каже да је то дело рука и савет Божји унапред одредио да буде? Пази - одредио да буде, а не просто знао да ће се десити. Једини начин је онај који сам навео на почетку, тумачећи Августина - наша је моћ/власт да чинимо, али Бог може да нешто допусти а нешто да не допусти да се деси. Допуштајући да се десе и нека рђава људска дела, он долази до циља који је по његовој вољи. Наравно, ово објашњење је далеко од савршеног. Бојим се да савршено објашњење не постоји. Све то лепо звучи што ти кажеш - тај ход Божје и људске воље кроз историју. Али, понављам, ако библијско откривење сматрамо за темељ свог промишљања, шта ћемо онда када тамо пише: рука и савет Божји унапред одреди да нешто буде.

[Александар Милојков]

Ево, неко је у статусу поставио цитат, који, чини ми се, размишља у сличном правцу:

Цитат

"Не како ти хоћеш, него како Бог да." Преподобни Серафим Вирицки 

А има и она наша народна пословица:

Цитат

Човек снује, Господ одлучује.

 

[Milan Nikolic]

edit: Ово је одговор на другу горњу поруку.

Најлакше је тако поједноставити, без дубљих објашњења, ако их има. Све зависи од наше принуђености изазовима у Цркви, да ли ћемо морати доћи до дубљих објашњења.

Зар није све већ одређено шта може да се деси. Нешто од тога је извесније да се деси, када имамо за циљ успостављање Царства Божијег.

Мени је угодније да постоје неизвесни исходи, али све што се деси води ка поменутом циљу. Као низ левак. Шта ће се све догодити током сливања зависи од слободе сваког, али један је циљ и завршетак.

[Александар Милојков]

пре 32 минута, Milan Nikolic рече

Мени је угодније да постоје неизвесни исходи, али све што се деси води ка поменутом циљу. Као низ левак. Шта ће се све догодити током сливања зависи од слободе сваког, али један је циљ и завршетак.

Опет, кажем ти, немам ништа против тог размишљања. Многи тако и размишљају. Ја само питам - шта ћемо са оним што пише у Новом завету? Врло јасно пише.

[Bokisd]

Dobra tema, slazem se sa objasnjenjem Ace oko sv.Avgustina i predestinacije, koliko sam ja nesto malo cito' njega i razumeo, ipak je ostavljao i na slobodnu volju coveka iako Bog sve zna unapred, ne bi ni valjalo da se prenaglasava ili nasa slobodna volja ili neko Bozije delovanje prema nama kao da smo neki roboti .... neka simfonija coveka i Bozije blagodati, tako mi deluje najrealnije stanje stvari, ne moze ni covek sam bez Boga, ali i Bozija pomoc silazi na svakog coveka na razne nacine..... tako nekako...

[Александар Милојков]

пре 29 минута, Bokisd рече

Dobra tema, slazem se sa objasnjenjem Ace oko sv.Avgustina i predestinacije, koliko sam ja nesto malo cito' njega i razumeo, ipak je ostavljao i na slobodnu volju coveka iako Bog sve zna unapred, ne bi ni valjalo da se prenaglasava ili nasa slobodna volja ili neko Bozije delovanje prema nama kao da smo neki roboti .... neka simfonija coveka i Bozije blagodati, tako mi deluje najrealnije stanje stvari, ne moze ni covek sam bez Boga, ali i Bozija pomoc silazi na svakog coveka na razne nacine..... tako nekako...

Знаш шта је ту проблем? Што се у однос доводе два потпуно различита бића - Бог који обитава у вечности и за којег нема демензије простор-време и човек, који постоји и мисли у димензији простор-време. Рећи да слобода представља неизвесност и за самог Бога значило би спуштати Бога у раван временитог постојања. Опет, са друге стране, јако је тешко појмити како смо то слободни ако је Бог, како пише у Новом завету, руком својом и саветом својим (савет Свете Тројице) унапред одреди да нешто буде - па чак и то, на пример, да Пилат суди Христу.

Намеравам да преведем тих неколико кључних списа Светог Августина који говоре о овој тему (то су антипелагијански списи), па да онда одрадим једну детаљну анализу његовог тумачења ове тешке теме. И он је ту изгледа, временом, мало отврднуо ставове. Ово дело, De praedestinatio sanctorum, писао је 428/429 године. Дакле, на самом крају свог живота (упокојио се 430. године). И у овом делу је "најтврђи" по питању људске слободе. На први утисак, све је свалио на Бпжју благодат. Док је у ранијим делима, која планирам да преведем, као што је De gratia et libero arbitrio (О благодати и слободи одлучивања, написано 418. године) оставио, барем по ономе што сам до сада читап, више простора људској слободи. Биће занимљиво извршити анализу Августинових ставова у тих неколико списа на тему односа Божје благодати и људске слободе, који су писани у периоду 418-429 године. Постоје мишљења, да је остарели Августин, како се ближио крају овоземаљског живота, све више уносио неку дозу антрополошког песимизма и све је мање био философ, а све више библијски егзегета. Са овим другим се слажем, а оном првом.... видећу какав ћу утисак стећи када окончам ово што планирам, ако Бог да.

Све у свему, Свети Августин је један предиван и предубок и могао бих слободно рећи, за нас православне теологе, неистражени рудник. Ми тек треба да се бавимо њиме.

[Баба]

Једно питање за госн Милојкова:

Повезаност Августина и Калвинизма-Сличности и разлике?

 

Мало да помогнем.

На овом линку Калвинисти износе разлику између свог учења и од њих отцепљених Арминијанаца. Кључна је ствар погледа на предестинацију.

Калвинисти се наравно не одричу изворног калвиновог виђења.

https://www.gotquestions.org/Srpski/Kalvinizam-Arminijanizam.html

[Александар Милојков]

пре 1 минут, Жељко рече

Једно питање за госн Милојкова:

Повезаност Августина и Калвинизма-Сличности и разлике?

Калвинизам је једна рецепција Августина - у добром делу потпуно промашена. Калвинизам је тај који је Божју багодат учинио неприкосновеном. Нажалост, често се та њихова рецепција представља као сам Августин. Морамо се дохватити извора (самих отачких текстова) и одважити се за своју рецепцију. Августин тешко да говори онако како га је Калинизам интерпретирао.

[Баба]

пре 1 минут, Александар Милојков рече

Калвинизам је једна рецепција Августина - у добром делу потпуно промашена. Калвинизам је тај који је Божју багодат учинио неприкосновеном. Нажалост, често се та њихова рецепција представља као сам Августин. Морамо се дохватити извора (самих отачких текстова) и одважити се за своју рецепцију. Августин тешко да говори онако како га је Калинизам интерпретирао.

Види, био бих ти захвалан за подробнији одговор. Не мора сад и одмах, ако ухватиш времена у току наредних дана.

Питање је битно не само као разрешење теолошких недоумица, него и онога што се данас у Србији популарише као "Протестантска радна етика", надам се да разумеш

[Bokisd]

Da, mislim da treba to pojasniti oko sv.Avgustina i predestinacije, bice sigurno zanimljivo ako budes preveo ta njegova dela, i odradis analizu i komentar........ koliko znam mnogi ga pogresno interpetiraju, znam za onu njegovu knjigu dijaloga O slobodi volje -  De libero arbitrio.....  https://www.scribd.com/doc/145974615/Aurelije-Augustin-o-Slobodi-Volje........nesto sam malo citao i zanimljivo je, kada je to delo nastalo, mozda i u njemu ima nekih odgovora u vezi teme.