Истраживање Батута: око 700.000 грађана Србије нема у вилици ниједан једини зуб

[александар живаљев]

Др Главаш Трбић: Истраживање Батута показало да је 700.000 грађана безубо

29.06.2019 • 20:5720:59

Извор: Dnevnik.rs

     

Око 700.000 грађана Србије нема у вилици ниједан једини зуб, показало је истраживање Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут” указујући на озбиљан проблем оралне хигијене једне нације која прети да постане крезуба, безуба или нешто треће што оставља људе без здравља и осмеха.

Фото: Приватна архива

Зашто у држави у којој странци масовно долазе, посебно преко лета, да поправљају зубе, превасходно због повољне цене, али и стручности стоматолога, имамо озбиљан здравствени проблем с домаћим становништвом? Да ли можда тих 700.000 људи није имало средства да покрије трошкове поправке, који су толико повољни за странце и гастарбајтере или просто нису одржавали оралну хигијену, односно нису прали зубе сваки дан, као што то чини 60 одсто грађана према подацима истог Истраживања „Батута”? Одговоре тражимо од доктора стоматологије Биљане Главаш Трбић која је радила у мањим, али и већим местима у Србији, у државној али и приватној пракси.

- Осим страха који је и најчешћа асоцијација на зубара, проблем је и непотпуна информисаност о адекватној хигијени зуба и уста, превенцији обољење, као и значају зуба за целокупно здравље организма. Проблем је утолико већи, а што се из саме бројке од 700.000 директно не види, да се крезубост и безубост све чешће јавља код млађе, а не само старије популације. Одговор зашто се јавља већ у дечијем узрасту, делом лежи у коментару једног пацијента на питање да ли његово дете од шест година пере зубе: „Па зар треба? Они су млечни, испашће”. Том логиком долазимо до броја од 700.000. Хоће, испашће, али ће инфекција прећи на сталне зубе, и узроковати њихово раније пропадање - објашњава др Биљана Главаш Трбић.

Који проценат људи долази превентивно код зубара а који тек кад настане болан проблем, по вашој слободној процени?

- Већини пацијената је бол или оток главни узрок доласка у ординацију. Неретко се дешава да, кад стишамо бол, пацијенти више не дођу на наставак терапије, а иницијатор следећег сусрет је поновни бол, или оток када је терапија комликованија, а и скупља. Дешава се да некад мењају стоматологе јер осећају срамоту због недоласка.

Радите у приватној пракси али радили сте и у државним установама. Да ли постоји разлика у пацијентима у смислу њиховог приступа, односно да ли људи некада бирају третман у односу на цену?

- Да, у државним установама је вађење зуба јако честа услуга, између осталог и из уверења пацијената да је то најефтиније решење. Питају колико шта кошта, па се определе за најјефтинију опцију, а то је углавном вађење зуба. Морам да подсетим да и само вађење зуба није бесплатно, чак често исто кошта и државно и приватно, а дугорочније гледано може бити и скупље од других захвата. Безубост изазива лоше жвакање, па се јављају и проблеми са варењем, задахом, проблеми у говору, болови у виличном зглобу, у уху и тако ометају дневне активности и одмор, и тако врло брзо доводе до потребе за заказивање прегледа код лекара других специјалности.

Пацијенти измучени болним стањем, неретко сами траже вађење зуба како би се тренутно решили проблема и то им се чини као најекономичније решење. Касније, када хоће да поврате функцију жвакања и обнове изглед, поврате осмех, сваки извађени зуб који се могао лечити, представља извор већих финансијских издатака. Тад настаје жаљење што нису хтели да прихвате друге понуђене опције лечења.

Да ли су данас популарнији естетски захвати попут избељивања зуба од здравствених, попут скидања каменца?

- Данас постоји све већи тренд да се естетски захвати раде ван стоматолошке ординације. Избељивање зуба није могуће адекватно спровести без претходног стручног зубарског прегледа, откривања узрока тамњења зуба, уклањања каменца и наслага са зуба, и поправке кариозних зуба. Без тога, само бељење зуба може довести до неповратних тешких оштећења зуба и слузокоже уста. Уклањање каменца, једном или два пута годишње, је здравствена мера којом продужавамо век зуба до дубоке старости, а неретко је и довољно да се постигне жељено посветљење и лепота зуба без избељивања.

Шта спада у основну негу зуба, осим редовног прања и колико често би требало ићи на преглед код зубара, превентивно?

- Занимљива је чињеница да када бисмо четкицом успели да прањем дохватимо све површине свих зуба - било би довољно зубе прати једном у два дана. То није могуће, зато осим четкице, која досегне до 65 одсто површина, без обзира на труд и технику, треба користити пасту и обавезно још неко помоћно средство као што је конац за зубе, међузубна четкица или силиконска чачкалица. Ту су и средства за испирање уста али која треба изабрати само у консултације са зубаром да би се избегла штета услед погрешног избора.

Јасно је да је превенција мајка здравља и осим стоматолошким интервенцијама, велики део времена посвећујем едукацији пацијената и информисању о њиховом здравственом стању.

Снежана Милановић

[sanja84]

KOliko sam čula, u Srbiji zdravstveno osiguranje ne pokriva zubarske usluge, tako da nije stvar u higijeni ili ko zna čemu...već o tome da ljudi nemaju dovoljno novca da odvoje za kvalitetnu zubarsku negu.

Izvinte ali 700 000 Srba sigurno živi pod pragom siromaštva tako da to dođe na istu cifru...

Najlakše je reći da su Srbi prljavi, šugavi i nikakvi i to gospoda koju isti taj narod plaća da im život učine kvalitetnijim i boljim...

[obi-wan]

пре 2 часа, александар живаљев рече

крезуба, безуба или нешто треће

[sanja84]

Ne, znate kako, u Srbiji je narod navikao da pljuje sam po sebi...mi smo ovakvi, mi smo onakvi neškolovani, bezubi i slično. Nije ni čudo da onda svi imaju komplekse i da se plaše bilo šta da rade ili započnu da rade. Sve se da raditi i rešiti samo je potrebno da se ima određeno znanje, a to znanje se treba predati. Kod nas postoji nešto što se zove nacionalna profesionalna kvalifikacija, i preko toga vi dobijete diplomu da radite neki posao sa prethodnim tečajem ili školicom u kraćem vremenskom periodu, nego što bi to bilo ako bi išli recimo u školu za to. To služi za ljude koji su već radili i učili nešto na tom polju onako samouko i amaterski. Tako da recimo postoji tečaj i po tome ispit za pomoćnika čistačice. Nama to zvuči smešno, i da u praksi ne traže tu diplomu kad nekog negde zapošljavaju, ali to postoji od strane države. I to je po meni potpuno opravdano jer je higijena jako bitna stavka kao i pravilna upotreba tih sredstava za čišćenje i slično. Skoro smo na forumu imali debatu o tome kako u Srbiji ima puno smeća. Ali za to nije kriv toliko narod ( koji samo kad vidi smeće doda svoj prilog), koliko je zapravo kriva komunalna služba koja svoje radnike nije obučila za čišćenje i koja ih ne šalje da čisti te divlje deponije i ostalo, već mora narod da organizuje neke čistilne akcije, dobrovoljno umesto da zaposli narod i plati socijalno, penziono...

 

Tako i za tu zubnu higijenu... lekari- zubari treba da nauče narod pravilnoj higijeni, ishrani i ostalom bez nekog gordog stava- koji nažalost zbog svojih kompleksa očigledno imaju. Paradentoza je česta bolest i ima je svuda...samo tamo negde gde imaju novca ljudi ugrađuju implante pa nisu bezzubi. Jedan implant preko 1000 evra i eto...znači sa 1000 evra po zubu ti si čist i ugledan građanin i niko te ne gleda popreko i ne govori da si neuk. I tako...

 

Prosto - iskreno, meni je jako žao našeg napaćenog naroda... mislim da svima u Srbiji treba podići spomenik koliko toga su preturili i dali iza sebe, a još im treba da ih neko zafrkava zato što imaa recimo socialnu protezu, a ne lepe šrafljene zubiće.

Neki ljudi, koji spadaju među siromašnije u ovoj sad mojoj - ne toliko bogatoj državi su bili zaprepašćeni kad sam im pričala o mojem omiljenom doručku iz detinjstva a to su prženice (pohovan hleb za one koji ne znaju). Prosto takvo šparanje je za njih bilo nezamislivo ( a ja u glavi razmišljam kakvo šparanje, pa to je bila prava gozba)..poparu ne znam da li sam smela da spomenem, možda sam rekla da se to nekad daaaavno jelo u Srbiji- ali sam dodala da je bila sa sirom ( u vreme posta smo je jeli naravno bez sira, ali to bi za njih bila informacija previše, već sam im delovala ko neki siromašak)... i tako, sad ja puno govorim samo...ljudi koji su u detinjstvu sigurno jeli poparu i prženice i koji nisu koristili intradentalne četkice (pošto smatram da ih u Srbiji sigurno nije bilo u vreme mojega detinjstva), dobro- konca je bilo...no, takvi ljudi ne bi trebalo sad da glume pokondirane tikve i preneraženo vrte očima zato što ljudi imaju paradentozu.

 

i ne bi mi teško

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4293771/

 

piše da ...

Previous attempts to synthesize the epidemiology of periodontal diseases have shown that 5% to 20% of any population suffers from severe periodontitis (SP), while mild to moderate periodontitis affects a majority of adults (Dye, 2012; Petersen and Ogawa, 2012).

 

Tako da gospoja iz Batuta... loptu dole