Jump to content

Свети архијерејски Сабор 2019.

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 294
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

1 hour ago, ana čarnojević рече

Rekli ste nedavno u jednom intervjuu da srećete pametne mlade ljude koji vam se žale da ne mogu slobodno da dišu u Crkvi, kao i da vam se čini da tome najpre doprinosi zamršeni odnos između države i Crkve. U tom duhu, kako vidite ovaj sabor?

I vi, kao i ja, vrlo dobro znate da je upravo okončani sabor protekao dobrim delom u znaku posete predsednika Patrijaršiji u vreme zasedanja Sabora. Taj dolazak je, to je sasvim jasno, doprineo samo još većoj zamršenosti ionako nerazjašnjenih odnosa između Crkve i države, a sve dok je tako, Crkva, po svemu sudeći, neće biti u prilici da se u dovoljnoj meri posveti problemu koji ste pomenuli.

Добар интервју.

Једино ми ово није јасно: какве везе имају односи Цркве и државе на слободно дисање младих и паметних у Цркви?

Држава узела бг парохије мислећим људима у СПЦ? Држава забранила слободно мишљење (па нека је и погрешно!) теолога са ПБФ-а? Држава брани неком вернику да мисли у Цркви и јавно каже шта то мисли?

Ја бих рекао да је неслободно дисање у Цркви једно ствар СПЦ и њених епископа, атмосфере страха која се деценијама форсира, итд. - никог другог; ако неслободно дисање заиста постоји, онда епископи једини сносе кривицу за то.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, ana čarnojević рече

Dešavanja u Ukrajini velika su pouka svima nama da politika ne treba da nas deli ... to jest da se podjednako odnosi na sve strane koje su u žiži ove krize, od Kijeva i Moskve pa sve do Carigrada.

Какво уопштавање, релативизација и свођење раскола у Украјини на политичке поделе... О кршењу Црквених канона, нео-папистичкој еклисиологији Цариграда и прогону православних у Украјини: ни словца.

А и та политичка примедба се једнако односи на све учеснике... У томе епископ "заборавља" неке ситне чињенице:

- да је председник Украјине силом и новцем одрадио "аутокефалију" и нову "цркву" и изборну кампању на томе градио

- Путин мислим једва да је дао једну изјаву о свему

- канонска Црква се бавила спашавањем храмова, свештенства и епископа од прогона

- расколници имали помоћ политичара, полиције, тужилаштва и политичких екстремиста

- америчке дипломате несебично давале подршку украјинским расколницима, фанариотском "сабору" на Криту и патријарху Вартоломеју

- разним политичарима американцима и европљанима су била пуна  уста честитки на "аутокефалији".

Тачно је да се треба чувати политике у Цркви али ваља напоменути и ко ју је злоупотребио у Украјини, ко је и даље интензивно користи, као и који је од српских епископа ту злоупотребу назвао "привременим проблемом" и "ношењем крста од стране п. Вартоломеја". Како се лако забораве те "ситнице" када је циљ релативизација, црквено-политичка коректност и гурање проблема под тепих.
 

пре 1 сат, ana čarnojević рече

Događaji u Ukrajini bi, po mom skromnom mišljenju, trebalo da budu znak za uzbunu u Crkvi

Волео бих да е. Григорије напише који би то тачно догађаји у Украјини требало да буду знак за узбуну у Цркви и зашто. Дакле, било би лепо да то обради из свих аспеката: канонски, еклисиолошки, етички па ако хоће и политички. Може и по његовом скромном мишљењу.

Овако, од једног виђенијег епископа, у овим околностима, то не значи ништа, опште место.
 

пре 1 сат, ana čarnojević рече

Rekli ste nedavno u jednom intervjuu da srećete pametne mlade ljude koji vam se žale da ne mogu slobodno da dišu u Crkvi
... Međutim, ne treba zaboraviti da je Crkva i institucija koja podrazumeva red. Ipak, ako smo savesni i odgovorni ljudi, red nikada neće biti smetnja slobodi, niti bi trebalo to da bude.

И ко није могао слободно да дише у Цркви у причи о несталом пасусу о е. Максиму из Саопштења САС? Је ли то био ред или слобода или дисање? Ни о томе ни словца. Тај догађај који још увек одзвања као да се није ни десио. А десио се, неко од тога не може да дише, некоме је то ред, некоме слобода. А е. Григорију? Ништа?
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Лазар Нешић рече

ако неслободно дисање заиста постоји, онда епископи једини сносе кривицу за то

Укључујући и е. Григорија, јер, ево, он изгледа неслободно дише када је реч о е. Максиму. Саопштења која 5 месеци тресу целу СПЦ и коначно нестали пасус и сабрат е. Максим у свему томе за њега као да не постоје. Пуф!

P.S.
Али, рецимо, папа Фрања, вакцине, редовне активности у Немачкој, постоје.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Vladan :::. рече

Укључујући и е. Григорија, јер, ево, он изгледа неслободно дише када је реч о е. Максиму. Саопштења која 5 месеци тресу целу СПЦ и коначно нестали пасус и сабрат е. Максим у свему томе за њега као да не постоје. Пуф!

P.S.
Али, рецимо, папа Фрања, вакцине, редовне активности у Немачкој, постоје.

Да сам био на месту новинарке која је интервјуисала еп. Григорија, и да сам уз то непристрасан и слободан у избору питања, једно од питања које бих обавезно поставио в. Григорију било би:

- Цењени Владико, након завршетка Сабора, и након објављивања многих текстова у различитим дневним листовима Србије (и шире), да ли би сте могли да нам кажете ко су те особе у СПЦ, које сервирају информације новинарки Блица - Жељки Јефтић? Одакле њој успева да прикупи информације о свему ономе што се дешава на Сабору и након Сабора, а што ми, обични смртници, не можемо?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 51 минута, Vladan :::. рече

Укључујући и е. Григорија, јер, ево, он изгледа неслободно дише када је реч о е. Максиму. Саопштења која 5 месеци тресу целу СПЦ и коначно нестали пасус и сабрат е. Максим у свему томе за њега као да не постоје. Пуф!

P.S.
Али, рецимо, папа Фрања, вакцине, редовне активности у Немачкој, постоје.

Апсолутно!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 часа, Лазар Нешић рече

Једино ми ово није јасно: какве везе имају односи Цркве и државе на слободно дисање младих и паметних у Цркви?

Држава узела бг парохије мислећим људима у СПЦ? Држава забранила слободно мишљење (па нека је и погрешно!) теолога са ПБФ-а? Држава брани неком вернику да мисли у Цркви и јавно каже шта то мисли?

Ја бих рекао да је неслободно дисање у Цркви једно ствар СПЦ и њених епископа, атмосфере страха која се деценијама форсира, итд. - никог другог; ако неслободно дисање заиста постоји, онда епископи једини сносе кривицу за то.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

жута штампа ради нон стоп. глупљи текст, тешко да ће да нађете. 

http://www.ekspres.net/vesti/sveta-nasa-palanka 

 

"Odavno ništa odvratnije nisam pročitao. Naslov (naslovna strana): Šta se dešavalo na Saboru. Intervju. Vladika Grigorije.
I sve ono što smo mi – pretenciozni, samoživi, lažljivi, sebični, licemerni, zli….stalo je u tih nekoliko strana razgovora sa časnim vladikom.
Naša omiljena disciplina – da navijamo da neko propadne – upravo je tu.

Potreba da denunciramo, virimo kroz ključaonicu, guramo prst u tuđu ranu, pljujemo prolaznike, bacamo đubre u komšijsko dvorište, ogovaramo sve živo, dokazujemo da je svako, ko nešto radi, kreten, lopov i pokvarenjak, takođe je, u istom tom “svetačkom” intervjuu.
Drugačije ne može da se objasne ni motiv, ni razgovor, ni pitanja, ni odgovori, ni naslov.

Da bi Amfilohije, u “Vremenu”(???!!!), ispao blag, mudar, smiren starac, koji Vučiću objašnjava da ne treba sve da doživljava “lično”!!!???
Onaj Amfilohije koji Đinđićevu smrt nije doživeo “lično”, pa je, bez ikakvog zazora, na opelu, rekao – ko od mača živi, od mača i gine.
I ko je, ni najmanje “lično”, kleo one koji su izručili Miloševića, i bacao “neličnu” anatemu na potpisnike Briselskog sporazuma.
Taj je, mudri i mirni starac?! U “Vremenu”?!

A Grigorije? Slobodoumni vladika. Koji svoju ulogu na Saboru svodi na to da cinkari ko je šta na tom Saboru pričao?
Sve da bi javnost čula da on nije čuo ništa novo, i da je predsednik “napadao” jadnog Teodosija.
Kako ga je “napadao”, zašto, šta je tačno rečeno, toga nema, niti je bitno.
Niko nije to pitao vladiku, informatora.
Baš kao što ga nije pitao, a šta je predlog SPC, osim da ne dozvoljava ni nezavisnost, ni razgraničenje, ni bilo koje drugo rešenje, osim ostanka Kosova u Srbiji i očuvanja teritorijalnog integriteta.
Kako to zamišljaju SPC i časni vladika?
Kako će tu ideju da ostvare?
Koje korake će da preduzmu, da se to desi?
Nije morao da odgovara Grigorije na ta pitanja, dovoljno je bilo da prokaže nevaljalog Vučića, da ga prijavi slobodarskoj javnosti, pa da dobije naslovnu.
I još da objasni da je uloga SPC na Kosovu postojanje na “strašnom mestu”, i sprečavanje daljeg iseljavanja “našeg naroda”.
Naravno, sve to, bez ikakvih pojašnjenja. Šta je tačno strašno, na Kosovu, danas? Kako, koliko, gde? Tamo gde naša crkva uzima pare od države Kosovo? Ili ih odbije, zbog “teritorijalnog integriteta”?
I šta sve, ista ta crkva, radi da bi sprečila dalje iseljavanje. Insistira na tome da je Kosovo, sve u inat i protiv volje jedno dva miliona Albanaca, naše?
I da nema razgovora o bilo čemu što miriše na nezavisnost? I da je Briselski sporazum anatemisan, samim tim i nevažeći?
To će da spreči iseljavanje?
To će da podstakne useljavanje i povratak na Kosovo?
Rovovi koje ista ta crkva kopa?
Dok uzima lovu od Prištine?
Zašto ga to nisu pitali?
Ili, u skladu sa građanskom orijentacijom slobodnog lista – koji je stav SPC o navodnim i nenavodnim silovanjima na Kosovu, tokom rata.
O stavu prema albanskim i srpskim žrtvama?
Da li se razlikuje?
Da li je Grigorije, ili bilo ko drugi, održao opelo u Batajnici, za pokoj duša?
Da li je Amfilohije, smireno, prokleo sve zločince, sa bilo koje strane da dolaze?
Nije morao da se muči, časni Grigorije, i da odgovara na te škakljivosti.
Sasvim je bilo ok i ovo. Malo ogovaranja, uz kaficu.
Malo informisanja, slobodoumnih, o tome da Grigorije, baš kao ni oni, ništa nije čuo, što je i jedino što su oni i hteli da čuju.
Zato što ih zabole i za Kosovo, i za bilo šta drugo.
Zato što jesu palanka, Konstantinovićeva, koju zanima da viri, mrzi i ogovara.
I koja će sve dati, sa svakim se udružiti, na sve pristati, samo da propadne onaj ko joj nije po volji i koga mrzi.
I tačno mogu da zamislim egzaltiranost, građana, zakletih u Đinđića, slobodu i pravdu, sa kojom sada komentarišu: “A jel si video kako mu je, Amfilohije…”
Pa svaka vam čast.
Obrnuli ste igricu.
Palanačku.
Uveli ste denunciranje, kao vrlinu, i princip.
Ogovaranje, kao političku kategoriju.
I Grigorija, informatora, kao vrhovnu vrednost.
Amin."

  • Љут 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

По чијој памети

Уредништво 24/05/2019 Друштво, БРОЈ 570 Печат

 

Наставак дијалога с тзв. Македонском православном црквом

Зашто је прећутана неканонска одлука Синода Цариградске патријаршије да као апелациона инстанца разматра жалбу македонских расколника?

Manastir.jpg

Пише Зоран Чворовић

Сабор СПЦ је своју одлуку о обнављању дијалога с расколницима у Македонији образложио тиме што су се ослобађањем из затвора архиепископа Јована (Вранишковског) стекли услови за наставак разговора са тзв. МПЦ. Да се ради о фингираном разлогу, који треба да учини невидљивим истинске мотиве и могуће инспираторе обнове дијалога, потврђују следеће чињенице.

О МОТИВИМА Архиепископ Јован је из затвора пуштен на условну слободу још далеке 2015. године, а од тада су заседала четири Сабора СПЦ и ни на једном од њих епископи СПЦ нису сматрали да су сазрели услови за обнову дијалога са тзв. МПЦ. У међувремену су се у православљу збила два крупна догађаја. Најпре је 2018. дошло до разбојничког упада Цариградске патријаршије на канонску територију Руске цркве и издавања украјинским расколницима неканонског томоса о аутокефалности. Да би овог месеца Синод Цариградске патријаршије одлучио да као апелациона инстанца расправља о жалби за решавање канонског статуса коју је поднела расколничка тзв. МПЦ.
Очигледно је да у овим одлукама Фанара, које представљају историјски најозбиљнију претњу јединству православља, треба тражити разлог за доношење одлуке о обнови дијалога са тзв. МПЦ, а не у службеном објашњењу које је издао Сабор СПЦ. Једно је сигурно, СПЦ је овакву одлуку донела невољно, под притиском спољних околности. При томе није свеједно да ли је овакав корак предузет „по сопственој памети“, како би се после најновијег мешања Цариграда у питање из искључиве канонске јурисдикције СПЦ преузела иницијатива у решавању статуса тзв. МПЦ, или се пак СПЦ решила да обнови дијалог под дискретним утицајем Цариградске патријаршије.

ИЗНУЂЕНИ ПОТЕЗ Како се, у сваком случају, ради о изнуђеном потезу, и те како је основана брига да ће резултат таквог дијалог бити споран из угла канона и интереса светског православља, СПЦ и српског народа као целине. Већ деценијама уназад, све до неканонског упада Цариграда на територију под јурисдикцијом Москве, свеукупни православни и посебни српски интерес налагао је да се што пре канонски реши статус тзв. МПЦ, уз обезбеђење да Српска црква може законито да врши своју мисију међу Србима у Македонији. Ипак, до таквог решења није дошло, пре свега захваљујући деловању фанариотског лобија.
Имајући то у виду, садашња ужурбаност у решавању македонског црквеног питања мора се довести у везу с деловањем Вашингтона на заокруживању новог „северномакедонског“ идентитета, како у будућности ниједна страна тог идентитета, па ни црквена, не би изазивала спорове са суседима. Тиме се остварује кључни услов за потпуно укључење Македоније у евроатлантске структуре. С друге стране, садашње активности у македонском црквеном питању неодвојиве су од генералног плана Фанара и његових западних тутора, да се око Цариградске патријаршије, као источног папства, формира савез источнохришћанских цркава из земаља чланица НАТО-а, као средство духовне и културне изолације Русије.
Јасно је да свако решење македонског црквеног питања које је усклађено с таквим плановима западних глобалиста не може да буде нити у интересу светског православља, а ни у интересу православног српства.
Да је Сабор СПЦ приликом доношења одлуке о обнови дијалога с тзв. МПЦ заузео, пре свега, позицију која га неће довести у конфронтацију с Фанаром, показују поједине формулације које су се нашле у саборском саопштењу, али и оцене које су морале да се нађу, а изостале су из саопштења српских епископа.
Тако се у саопштењу Сабора тзв. МПЦ назива „Црквом“ са великим „Ц“, иако је реч о расколничкој творевини, чиме јој се посредно признаје канонска утемељеност. Занимљиво је да се насупрот овакве канонски неоправдане икономије према македонским расколницима, према православним Србима отераним у раскол после неканонских одлука Сабора СПЦ из 2010. године примењује не само најстрожа акривија већ се ови у саборском саопштењу изједначавају са „секташима.“
Терминолошка непрецизност је посебно карактеристична за онај део саборског саопштења који се односи на неканонске одлуке Цариградске патријаршије у тзв. украјинском црквеном питању, мада је будуће решење статуса тзв. МПЦ захтевало да Сабор СПЦ управо на овом проблему покаже највећу црквено-правну прецизност и одлучност. За разлику од канонски прецизних формулација из раније одлуке Синода СПЦ о неканонском томосу патријарха Вартоломеја, Сабор је овог пута прибегао политички коректном, питијском језику, па је неканонски и црквенорушилачки Вартоломејев томос означио као „промашени покушај Цариградске патријаршије да тај проблем (украјински) реши преко колена“.

ПРСТИ ФАНАРА Истовремено, Сабор СПЦ је прећутао неканонску одлуку Синода Цариградске патријаршије да као апелациона инстанца разматра жалбу македонских расколника. Управо ова одлука показује да се мешање Фанара у унутрашње ствари Руске и Српске цркве заснива на истим псеудоканонским аргументима, проистеклим из јеретичког источнопапистичког учења, у које је после векова искушења, по свој прилици, коначно пала Цариградска патријаршије. Ради се о искривљеном тумачењу 17. и 28. канона Четвртог васељенског сабора, који додељују право Цариградској патријаршији, као катедри престонице Ромејске царевине, да може да потврђује митрополите изабране у дијецезама Понт, Азија и Тракија и епископе код иноплемених народа, као и да, с обзиром на то, Цариградска патријаршија буде апелациона инстанца у споровима између највиших клирика у овим областима. Један од најугледнијих византијских каноничара Зонара јасно је показао да се права цариградског патријарха из наведених канона не могу тумачити тако да је он могао своју судску власт да прошири и преко граница канонских територија првих аутокефалних хришћанских цркава, римске, александријске, антиохијске и јерусалимске. Тумачећи 17. канон Четвртог васељенског сабора, Зонара вели: „Али не над свим митрополитима без изнимке поставља се судијом цариградски патријарх, него само над онима који су њему потчињени, јер он не може пред свој суд позвати митрополите Сирије, или Палестине и Финиције, или Египта.“
Једном речју, она права која ни моћни и угледни цариградски патријарси нису имали у V веку, када су добили повластице части из политичких разлога, пошто им је катедра била у Новом Риму у коме су столовали цар и Сенат, не може законито да има ни стамболско-вашингтонски сужањ Вартоломеј. Неканонске одлуке у украјинском и македонском црквеном питању су заправо разлог за преиспитивање и привилегија части које је досад цариградска катедра канонски уживала. Српска црква има посебну дужност да пред светским православљем брани древни канонски поредак Православне цркве, јер је њен први архиепископ свим словенским аутокефалним црквама обезбедио текст номоканона, Законоправила – Крмчије, у коме се није нашла канонска кривотворина из Номоканона у XIV титула под насловом „Трактат о привилегијама цариградске патријаршије“. По свему судећи, овај трактат Вартоломеју служи као извор за оправдање неопапистичке власти у судској сфери.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Predsednik Srbije izjavio je da je dogovor bio da sve ostane "u četiri zida"

Vučić: Odgovoriću detaljno na laži vladike Grigorija u Skupštini

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da o nastavku dijaloga sa Prištinom i statusu Kosova nema i neće biti razgovora dok ne budu ukinte takse na robu iz Srbije i dodao da su razgovori sa predstavnicima kosovskih Albanca mogući jedino o „lepom vremenu“ i „bokserima iz Prištine“.

3Piše: Fonet24. maja 2019. 12.53 Izmenjeno: 13.33
    
Beta-q5vwosrm0d-678x382.jpg?x38938Foto: Beta/Milan Obradović

Vučić je, nakon sastanka u Predsedništvu sa predstavnicima Srbima sa Kosova, istakao da se pripremaju oštre i snažene protivmere, ali da će one biti ograničenog karaktera, uz nastojanje da tim merma ne bude pogođeno srpsko stanovništvo na Kosovu.

On je rekao da će te mere biti objavljene nakon predstojećeg sastanka početkom jula. Vučić je apelovao da međunarodna zajednica i predstavnici zemalja Kvinte spreče nove provokacije i akcije Albanaca i namere kosovske policije da uhapsi više Srba sa severa Kosova, uz ocenu da bi te akcije doprinele i novom iseljavanju Srba sa Kosova.

Vučić je izjavio da je neistina ono što je vladika Diseldorfa i Nemačke Grigorije govorio da se dešavalo na Saboru Srpske pravoslavne crkve, ali da će detaljno ispričati kako je bilo na sednici Skupštine u ponedeljak.

„Vođen je stenogram i detaljno ću govoriti, citiraću“, rekao je Vučić, posle sastanka sa Srpskom listom.

„Istina je da je njih petorica vodilo hajku protiv mene, ali sam istinom uspeo da uzdrmam tih pet i da vide da nije lako sa onim kome je čista savest i nije ništa ukrao“, rekao je Vučić.

On je rekao da je bio dogovor da sve ostane „u četiri zida“ i da je mislio da samo u partijama ima „denuncijanata“.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, александар живаљев рече

Istina je da je njih petorica vodilo hajku protiv mene, ali sam istinom uspeo da uzdrmam tih pet i da vide da nije lako sa onim kome je čista savest i nije ništa ukrao“, rekao je Vučić

 

IMG_20190409_232503__01.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 минута, ana čarnojević рече

значи то је та организована група владика? организовани да воде хајку? он их победио истином?

ја више не могу ово. дајте људи спасавајте државу, шта је ово?!?!?! који је то степен чега!?!?!

заборавио да попије лекиће:smeh1:

„Бојим се Бога који је високо и гледа. Бојим се и човека који нема Бога!”

                                                                                 Византијска пословица

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нашој Цркви је потребно што више слободних епископа, слободних свештеника, слободних лаика. Када кажем слободних, мислим на слободу у врлини и сваком добру Божијем; слободу од уцена било које врсте па и оне од свог духовног оца које знају бити веома суптилне и префињене а све под видом нека је благословено. Сви Свети су били слободни,  стога су били веома храбри пред било којом претњом па и претњом смрћу. Примера је безброј. Стојте дакле у слободи којом нас Христос ослободи и не дајте се опет у јарам хватати са властодржцима овога света.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...