Сећање на Кошаре, двадесет година касније

[Талични Том]

http://www.politika.rs/scc/clanak/427116/KOSARE-2-Rat-na-karauli-je-poceo-30-septembra-1998

КОШАРЕ (2): Рат на караули је почео 30. септембра 1998.

До 24. марта 1999. године нисмо предузимали никакве посебне нове мере, јер смо их предузели још 1998. године, објашњава пуковник Душко Шљиванчанин кога је почетак НАТО агресије затекао у Ђаковици

Аутор: Милан Галовићсреда, 10.04.2019. у 19:30

Послуга минобацача Војске Југославије код Јуника у марту 1999. (Фото ЕПА/Мома Дабић)

Почетком 1998. године долази до ескалације сукоба у јужној покрајини Србије. Насртаји на границу су све жешћи, сукоби добијају обележја ратних окршаја. Војник Ђула Дорни из 74. граничног батаљона Подгоричког корпуса гине 7. маја 1998. године. Он је први граничар који је настрадао у сукобима 1998/99. године.

– Отприлике у то време карауле „Кошаре” и „Морина” (суседна караула) су блокиране и управо тада се ВЈ први пут ангажује унутар Космета, и то због снабдевања ових караула. Сећам се да је на челу колоне ишло борбено оклопно возило које је путем разгласа, на албанском, упозоравало становништво и припаднике ОВК да не нападају војску – каже пуковник Душко Шљиванчанин, ратни командант 53. граничног батаљона.

Кријумчарење оружја преко албанско-југословенске границе 1998. године (Фото ЕПА/Loisa Gouliamaki)

Он је тада био заменик команданта 57. граничног батаљона из Урошевца. Већ 6. јула 1998. године постављен је за команданта 53. граничног батаљона. Ова јединица, са командом у Ђаковици, била је одговорна за границу од тромеђе Србије, Црне Горе и Албаније, преко Ђеравице (2.656 метара надморске висине), Јуничких планина до Паштрика (1.989 метара надморске висине). Укупно 68 километара границе.

– Већ крајем јула у рејону села Јуник, легла терориста, погинуо је начелник штаба 63. падобранске бригаде потпуковник Горан Остојић – сећа се Шљиванчанин.

За село Јуник чуло се те године широм света када се амерички изасланик Ричард Холбрук срео и сликао са припадницима ОВК, јасно показујући на чијој су страни САД.

Петорица војника убијена су у близини албанске границе 30. септембра 1998. (Принтскрин)

Шљиванчанин каже да је за њега најтежи дан у каријери био 30. септембар 1998. године, када су, у заседи уз граничну линију, у близини карауле „Кошаре” погинула петорица војника, а у рејону карауле „Морина” један подофицир. Тада су погинули војници Владимир Радојичић, Илија Павловић, Миладин Гобељић, Милош Павловић и Мирослав Јоцић, као и заставник Драган Бундало. Тог дана је практично почео рат за војнике на караули „Кошаре”, пола године пре НАТО агресије.

Током предстојеће зиме војници су били на положајима, у караулу би се враћали само да се окрепе и накратко одморе.

– До 24. марта 1999. године нисмо предузимали никакве посебне нове мере, јер смо их предузели још 1998. године – објашњава Шљиванчанин, кога је почетак НАТО агресије затекао у Ђаковици.

Мајор Душко Шљиванчанин и капетан прве класе Александар Грбовић са оружјем заплењеним на граници у августу 1998. (Фото лична архива)

Првих дана по почетку напада алијансе, на граници је било релативно мирно. Очигледно се очекивало да ће ваздушни удари брзо решити рат. Саговорник „Политике” био је 8. априла у рејону карауле „Кошаре”, разговарао са војницима, а затим се пешке упутио на десетак километара удаљену караулу „Морина”.

– Осматрајући територију Албаније нисам уочио никакве покрете и није било никаквих индиција да ће већ за десетак сати уследити агресија на рејон карауле „Кошаре”. Негде после поноћи, око један сат, док сам се налазио на командном месту у Ђаковици, известили су ме да артиљерија војске Албаније дејствује по нашим положајима у рејону карауле „Морина”. Одмах смо закључили да је то почетак копнене агресије – каже Шљиванчанин.

Војска Албаније у нападу на положаје Војске Југославије (Фото ЕПА/Anja Miedringhaus)

Гранатирање је трајало до раних јутарњих часова. Између пет и шест сати почиње артиљеријски и ваздушни напад на караулу „Кошаре”. Нешто касније почиње пешадијски напад, а у првом ешалону, како се процењује, било је између 800 и 1.000 припадника ОВК.

– У тренутку напада граничари су се налазили у групама од 15 до 20 војника, примили су први удар, нанели губитке, што је непријатеља поколебало да настави напад, а поред свега су наишли на противпешадијске мине. Данас мислим да смо имали и ратне среће, јер нису знали колико нас у том тренутку заправо мало има – сматра Шљиванчанин.

Тежак терен, сурова клима

Кад је реч о бици на Кошарама, треба имати на уму крајње неповољну ситуацију у којој су се нашли припадници ВЈ. Нападачи су се налазили на вишим тачкама, били су бројнији, а авијација НАТО-а имала је потпуну превласт у ваздушном простору.

Планински рељеф је скоро у потпуности онемогућавао употребу ратне технике са наше стране и отежавао довођење нових снага. Иако је био април, у једном дану су се смењивала годишња доба, падала је киша, било је суснежице, на вишим тачкама и даље је било снега.

У ЧЕТВРТАК ЧИТАЈТЕ: Смртоносна заседа – очи у очи са ОВК

Прочитајте и претходни текст из овог серијала:

КОШАРЕ (1): Јачи од ОВК пешадије и НАТО авијације

[Талични Том]

КОШАРЕ (3): Смртоносна заседа – очи у очи са ОВК

У секунди смо се, са даљине од 40 до 50 метара, погледали очи у очи. Већ следећег тренутка подижу пушке, почињем да трчим, чује се пуцњава, погађају ме меци, сећа се Душко Шљиванчанин

Аутор: Милан Галовићчетвртак, 11.04.2019. у 19:45

Припадници Војске Југославије на положају

На 53. граничном батаљону било је да издржи док не стигну друге јединице ВЈ, пре свега 125. моторизована бригада, која се пробијала ка граници, истовремено водећи борбу против ОВК, избегавајући ударе авијације НАТО-а и прихватајући резервисте.

Команда Приштинског корпуса на прву линију борбених дејстава шаље старешине, вишецевне бацаче ракета и чету војне полиције.

Војници у близине карауле „Морина” 8. априла 1999, дан уочи напада (Фото ЕПА/Anja Niedringhaus)

Али, требало је издржати до њиховог доласка. Мајор Душко Шљиванчанин, командант 53. граничног батаљона, наређује свом заменику мајору Драгутину Димчевском да на Кошарама преузме команду над граничарима, што он чини и својим пожртвовањем консолидује линије одбране.

Командант 53. граничног батаљона са возачем, војником Мирославом Стојановићем, креће „пинцгауером” према селу Батуша.

Упадају у заседу и том приликом војник, погођен снајперским хицем, гине, док Шљиванчанин успева да изађе из возила. Окреће се према нападачима који су изашли из заклона, мислећи да нема преживелих.

Положај ОВК - на вишим тачкама Проклетија и у априлу 1999. је било снега (Фото ЕПА/Anja Niedringhaus)

– У секунди смо се, са даљине од 40 до 50 метара, погледали очи у очи. Већ следећег тренутка подижу пушке, почињем да трчим, чује се пуцњава, погађају ме меци. У том тренутку уз пут се појављују војни полицајци, нападачи беже – каже Шљиванчанин, који је тада задобио једну прострелну рану и три окрзнућа.

Пребачен је у болницу у Ђаковици, али се самоиницијативно вратио у јединицу у болничкој пиџами, будући да су му униформу исекли приликом збрињавања рана.

И француски минобацачи су били уз границу СРЈ (Фото ЕПА/Георги Лицовски)

– Када сам дошао на командно место, вероватно су помислили да са мном нешто није у реду. Лекар је хтео да ми да инјекцију за смирење – сећа се наш саговорник.

На истом месту на мину је наишао БОВ и тада су рањени водник Дејан Агочевић, командир карауле „Кошаре” и возач.

Тог 9. априла рањени су пуковник Синиша Трајковић и потпуковник Томић из команде Приштинског корпуса.

         Напад авијације НАТО-а на границу СРЈ (Фото ЕПА/LOUISA GOULIAMAKI)

Нападачи су тог првог дана напада заузели вис Раса Кошарес и тешко оштетили зграду карауле, у коју су ушли 10. априла увече.

Она је на таквом месту да би било сумануто жртвовати људе да освоје тачку са које се не би могли бранити, што важи за још неке локације уз границу.

Припадници ОВК касније су претрпели губитке у караули, у нашу територију нису продрли дубље од неколико стотина метара.

Жестоке борбе водиле су се и 10. априла, када је у поподневним сатима стигао Други батаљон 125. моторизоване бригаде. Граничари су тада ушли у састав ове јединице.

Војска Албаније је нападала положаје ВЈ уз границу (Фото ЕПА/Армандо Бабани)

Наставили су да се боре до краја рата, а немерљив допринос дали су и они који нису пуцали, као што су лекари и везисти.

Наш саговорник је првог за одликовање предложио везисту војника Сашу Миловановића, који је у критичним ситуацијама вешто повезивао војнике разбацане по положајима на планинском ратишту.

Лансирање немачке беспилотне летелице из Македоније у извиђање над Косметом (Фото ЕПА/Георги Лицовски)

По потписивању Кумановског споразума, ВЈ се повлачила са Космета, а 53. гранични батаљон, на путу према централној Србији, формирао је колону код манастира Високи Дечани.

– Отишао сам у манастир и запалио 16 свећа за својих 16 војника, припадника јединице којом сам командовао – каже Шљиванчанин.

Прекаљена класа војника март 1998.

Повлачење ВЈ са Космета у јуну 1999. године (Фото ЕПА/Anja Niedringhaus)

Терет борби изнели су младићи на одслужењу војног рока, младићи од 19 или 20 година. Посебно треба истаћи мартовску генерацију, односно класу војника из 1998. године.

Многи од њих јавили су се у касарне на Космету у тренутку када се разбуктавао сукоб, учествовали су у борбама средином и крајем те године, а када је требало да заврше једногодишње служење војног рока – почела је НАТО агресија.

Уследила су још три месеца рата, повлачење у централну Србију, па су се кућама вратили тек у јулу и августу 1999. године.

(КРАЈ)

http://www.politika.rs/scc/clanak/427206/KOSARE-3-Smrtonosna-zaseda-oci-u-oci-sa-OVK

[Božena]

Ko je u Srbiji rešio da osramoti Bitku na Košarama i njene heroje

RS-LAT.SPUTNIKNEWS.COM

---

Mora li sve u Srbiji da se osramoti, ukalja, unizi. Mora li na sve da se baci senka i od svega da se napravi mizerija i beda. Čime su...

 

[Flojd]

Bas sam cizao da je prekinuto snimanje serije i filma zbog nekih nesuglasica oko scenarija. 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Ево мало и Дренице...

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

[Božena]

Режисер Кошара оптужује продуценте: С правом сумњам да остварујете стране обавештајне интересе

RS.SPUTNIKNEWS.COM

---

Редитељ Балша Ђого поново се огласио у вези проблема са снимањем филма „Кошаре“. Он је овог пута у посту објављеном на друштвеној мрежи Фејсбук навео да држава...

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

Rešeni sukobi: Nastavlja se snimanje „Košara“

RS-LAT.SPUTNIKNEWS.COM

---

Filmski centar Srbije uspešno je okončao medijaciju između producenata „Heroja sa Košara“ i reditelja Balša Đoga, tako da se snimanje filma nastavlja, saopštio je Filmski...

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

Na Košarama smo slomili oštricu NATO-a| Serijal o NATO agresiji na SRJ

ODYSEE.COM

---

Prošle su 23 godine od agresije NATO snaga na Saveznu Republiku...

 

[Božena]

Кошаре (у славу и спомен јунацима! На данашњи дан, Васкрса ’99. почео је општи напад на свету караулу) | Dva u jedan

DVAUJEDAN.WORDPRESS.COM

---

Крај Кошара процвали божури, Проклетије тамјаном миришу, низ...