О Светој Тројици, из Исповедања вере Светог Григорија Паламе

[Bokisd]

пре 33 минута, kopitar рече

Može li se pretjerati u tom misticizmu,odnosno koje su loše strane palamizma?

Uf, sad si me brate Kopitar stavio na muku,  jer su ovo realno gledano vrlo teske duhovne stvari za nas laike hriscane koji mozda imamo nesto malo teorije o tim duhovnim stvarima i prakticno nikakve prakse u tim misticnim stvarima koje nasu dusu i um vode u nebeske visine (al' sam ga srocio, zar ne...  )

Koliko sam licno upoznat, tj. po onome sto sam citao (pomalo sam i pozaboravio) teorijski palamizam je svetootacko i predanjsko ucenje potvrdjeno saborno od stane cele crkve (Istocne) i kao takvo je, kako se kaze, Bozanska nauka.

Ali, naravno, kao svugde u zivotu kada neku teoriju pokusamo da pretvorimo u praksu moze doci do anomalija i pogresnog praktikovanja stvari koje su teorijski besprekorne. Zbog toga postoje , rekao bih ovako, opasnosti kod upraznjavanj duhovnih stvari koja se ticu palamizma.

Da bi se to sprecilo najbolje resenje je ici putem koji su vec neki drugi (taj isti put i presli) jer oni znaju i teorijski i prakticno taj put i opasnosti koje postoje na tom putu. Znaci poslusanje onim ljudima u crkvi koji su iskusni u tim stvarima. Prakticno ne postoji drugi siguran nacin da se izbegnu lose strane koje moze doneti neko nase pogresno praktikovanje palamizma.

I, veruj mi brate Kopitar o tome duhovnom putu su napisane stotine i stotine knjiga u kojima su opisana iskustva ljudi koji su prosli taj put. Problem je (po meni) sto danas imamo malo takvih ljudi, a vrlo je tesko samo iz knjiga nauciti kako ici pravilno tim (duhovnim) putem.

I, opet, to je jos jedan problem, sto mnogi misle da mogu,.... samo kroz citanje, sticanjem suvog znanja... da mogu ici tim putem, sto je nazalost veoma velika greska i srece se vrlo cesto u crkvi. Recimo sv.Pajsije Velickovski koji je palamizam ponovo doneo sa Svete Gore u Rusku crkvu u 18.veku kada je video da se njegov prevod Dobrotoljublja (monaska knjiga o uzvisenom monaskom duhovnom delanju) koje je on namenio samo za manastire, prodaje i u svetu, lupao je sebe u glavu od muke  i pozalio je sto je i preveo tu knjigu,.... jer je znao da laici vernici mogu imate velike duhovne stete ako budu pogresno citali i primenjivali stvari koje postoje u knjizi.

Znaci sve u zivotu, cak i ako je dobro, moze pogresno da se koristi, tako i u nasem duhovnom zivotu, zbog toga i Isus kaze se pazimo, da smo duhovne i razumne ovce i da trebamo da budemo i mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi i da ne gradimo (duhovni zivot) na temelju peska jer ce voda (iskusenja) potkopati  .... itd... al' sam se raspiso, ne znam sto' mi je tacno veceras... 

 

[Tristatri]

On 24.3.2019. at 22:35, Tristatri рече

Ili sve ovo gore može biti odgovoreno onim što u svojoj Poslanici Filipljanima Sv. Ignjatije Bogonosac piše: „Tako je Gospod, poslao Apostole da uče među svim narodima, zapovedivši im da „krštavaju u ime Oca, i Sina i Svetoga duha”. Ne u jednu ličnost koja ima tri imena, niti u tri ličnosti koje su se ovaplotile, nego u Trojicu koji imaju istu slavu?

Prvo da ispravim sebe tj. wiki: pogledaj odmah ispod podnaslova: Ранохришћанска теологија tamo piše ovo gore što sam citirao, a kako se čini niti je Sv. Ignjatije Bogonosac autor Poslanicie Filipljanima, niti to tamo stoji (jer sam je ja odmah potom čitao).

Dalje, kako neko reče: Crkva prvenstveno bogoslužbena zajednica, ali u svijetu se javlja u tri izraza – postojanja: 1) eshatološka: zajednica živih i mrtvih; 2) Crkva carskog sveštenstva (svih krštenih); 3) Crkva kao institucija (Sinod, Sabor).

Još jedna stvar me muči, onaj koji je rekao rečenicu iz prethodnog pasusa rekao je I sledeće: Vjerovati da postoji samo jedna teologija znači biti čovjek jedne knjige, i većina teologa tu ideju napusti u već na prvoj godini studija. U raznim epohama i raznim podnebljima, rasle su i razvijale se različite teologije. Istorija hrišćanstva je počela sa Aleksandrijskom i Antiohijskom školom tumačenja, kasnije smo imali krštenjsku teologiju, pa potom evharistijsku, pa palamitsku, pijetističku itd. 

Uvek odzvanja da je Crkva stvorila kanone, a ne kanoni Crkvu.

.

 

[Tristatri]

.

Ono što me, trenutno, najviše muči možda nije prigodno istraživati baš u (možda najtežem) pitanju: O Svetoj Trojici. Ali naidjoh na ovu temu i plus par tekstova koji se sticajem okolnosti uklopiše u ta moja razmišljnja u isto vreme ...

Muči me to što se tako puno složenog javilo, poput nebrojanih problema tokom istorije crkve (mnogo puta fatalno, i ovde ne mislim na prve hrišćane, nego pre na događaje vezane za rane sabore i potom) (a to potom npr. u primeru sudbine sv. Maksima Ispovednika). A opet, ono, dato kroz Jevanđelja i Novi Zavet, ne deluje (bar u nekim momentima) toliko komplikovano da zahteva toliko duboke nauke koja, čak i kroz aspekt muka kojima se prošlo sve do današnjih dana, jer koliko je dobrog donosilo toliko se i sa problema susretala. Ovde mislim na nebrojano mnogih (istinskih) jeresi, razdvajanja, raskola, brojnih denominacija i teologija … do mere da to sve zbunjuje.

Ujedno siguran sam i da grešim u vezi ovog gore, jer od svake nauke ako dolazi ili ide ka istini, pa tako i sa teologijom ne može biti ništa lose. Uz to ako dodam, da srećom sudbine rođen sam u, verujem, istini najbližoj denominaciji. Opet dok čitam Jevanđelja i 'vidim' događaje koji govore o Njemu i tom vremenu kada je hodao zemljom, uveren sam da je postajao svakako cilj njegova dolaska (a da, za sada, sam ne nagađam: spasenje ljudi), opet posle, pa sve do danas kao da je nastajala nauka koja je sve više sebi postajala cilj. Svatam i to da nije bilo Crkve (i njene nauke) pa makar i u samom trećem izrazu kako je rečeno u mom gornjem postu, do nas ne bi bila preneta poruka tako važna.

Ponekad mi se učini da sva nauka koja je potom nastala, a kako je od ljudi (iako uz pomoć i Svetog Duha, ipak od ljudi) nije totalno oslobođena od grešaka (po prirodi tog ljudskod dela učešća). Dokaz tome su upravo svi problem koji su pratili i prate istoriju Hrišćanstva, sve sa današnjim problemima. Verujem Hristu i njegovim rečima (Mt5,18): Јер заиста вам кажем, док не прође небо и земља, неће ни једно иота или једна цртица од закона нестати, док се све не збуде. Isto vrujem i u vezi Novog Zaveta. Ali opet kao što sve iz Starog nije bilo tako lako, očito i vidljivo i vredelo je pre svega za vreme 'tada', tako ni priča iz Novog ne mora biti laka, očita i vidljiva niti konačna poruka, Zavet ili 'intervencija'. 

Uh upletoh se … valjda radi toga i postoji Teologija. … Obećavam da mi nadalje postovi neće imati više od 4 rečenica.

[Bokisd]

пре 2 часа, Tristatri рече

Još jedna stvar me muči, onaj koji je rekao rečenicu iz prethodnog pasusa rekao je I sledeće: Vjerovati da postoji samo jedna teologija znači biti čovjek jedne knjige, i većina teologa tu ideju napusti u već na prvoj godini studija. U raznim epohama i raznim podnebljima, rasle su i razvijale se različite teologije. Istorija hrišćanstva je počela sa Aleksandrijskom i Antiohijskom školom tumačenja, kasnije smo imali krštenjsku teologiju, pa potom evharistijsku, pa palamitsku, pijetističku itd. 

Uvek odzvanja da je Crkva stvorila kanone, a ne kanoni Crkvu.

Pa, recimo, ako je teologija i ako su dogmati izrazi i definicije vere, onda treba da je jedna i ista vera iz koje izviru dogmati, ... jer ne mogu da budu dva razlicita dogmata koja nam objasnjavaju jednu istu veru. 

Dogmat o svetoj  Trojici  koji nam daje smernice kako treba da verujemo u Oca, Sina i Svetoga Duha,... nisu tri boga, nego jedan Bog i jedna ista Bozija priroda u tri razlicita Lica... ako neko definise drugacije, kao recimo, jedan Bog koji se projavljuje kroz tri Lica, pa je u vremenu stvaranja sveta Otac, kao Sin u vremenu otkupljenja i  na kraju se projavljuje i kao sv.Duh u posvecenju  (jeres Savelijanstvo),...  to onda nije prava vera u sv.Trojicu.

U tom smislu postoji samo jedna ista teologija koja je saglasna sa verom i Pismom, teologija koja nije saglasna sa verom i Pismom je pogresna i ne vodi u crkvu.

 

[Tristatri]

.

Ne poričem, ali ne mogu da se složim sa ovim tvojim gore, iz prostog razloga što nemam dovoljnu širinu, trenutnog znanja i izučenog da to razumem potpuno.

A u prethodnom sam samo hteo da izrazim, koliko su mi te ograničene moći saznavanja dozvoljavale, da mi se nekad učini, da od drveta ne vidimo šumu ili smo već u nekoj šumi sa rizikom da sretnemo kurjaka ,a lakše je bilo zaobići je (jednostavno poštovanjem dveju poklonjenih nam zapovesti, što i posle 2 milenijuma još deluje dometom utopje).

.

[Bokisd]

пре 21 минута, Tristatri рече

.

Ne poričem, ali ne mogu da se složim sa ovim tvojim gore, iz prostog razloga što nemam dovoljnu širinu, trenutnog znanja i izučenog da to razumem potpuno.

A u prethodnom sam samo hteo da izrazim, koliko su mi te ograničene moći saznavanja dozvoljavale, da mi se nekad učini, da od drveta ne vidimo šumu ili smo već u nekoj šumi sa rizikom da sretnemo kurjaka ,a lakše je bilo zaobići je (jednostavno poštovanjem dveju poklonjenih nam zapovesti, što i posle 2 milenijuma još deluje dometom utopje).

.

Pa, recimo, sad nesto razmisljam, nece valjda Bog od nas da trazi da znamo bas svaku rec i zapetu nekih dogmata, ... pa, eto moramo da bubamo i da po celi dan citamo dogmate ,... mozda, ja mislim da je mozda preteznije,...  da ako smo vec u crkvi i na brodu spasenja,....  onda treba da se trudimo da imamo cisto i milostivo srce, smirenje i ljubav prema svima, to ce nam sigurno vise pomoci nego da smo neki super giga experti za dogmatiku ( )

Pa, onda polako, koliko nam se um otvori za dogmatske stvari, (ne bi trebalo da imamo zurbe u tim stvarima)