PAKAO – ne samo da postoji – nego je i VJEČAN (“aionion”)

[Bokisd]

пре 14 часа, mirko1929 рече

Jesi li ti čuo nekad za non sequitur? Jevreji iz doba prvog hrama nisu verovali ni u kakav zagrobni život, a isto tako ni sadukeji iz doba drugog hrama, ali su verovali u Boga (dakako sadukeji su bili najoštriji i najnefleksibilniji tumači Zakona). S druge strane Đainisti (i Budisti) imaju i raj, i pakao, i svašta preko toga, ali ne veruju u Boga. Ali, ako ćemo već da se držimo zvaničnog nauka onda, ili ćeš ti, ili on u pakao kao jeretik, ili obojica (pošto i pravoveran ima ogromnu verovatnoću da zaglavi tamo), ali jedan svakako, pa makar i dubio na glavi.

P.S. Purganje duvana je forma đavopokloništva, kađenje sotoni.

Исус се обраћа фарисејима као легитимним тумачима Закона и Мојсија и Пророка и Праведника, сви они су веровали у загробни живот, не само то, него и у васкрсење тела и вечни живот. 

П.С. Оће ли то од св.Игњатија цитат. 

[Bernard]

пре 9 часа, Bokisd рече

Јууу, бре Бернард како си дошо тога, скроз си бре омашио, јел читаш уопште шта пишем, дај мало concetracione , јел си видео ову тему па погледај ако оћеш шта сам све писо:

 

 

Koncetriso sam se na crkvene svete oce, a zar nisi ti glavni dasa  na ovom forumu za crkvene oce i kanone. Batali ti jezuita Baltazara....

[kopitar]

Upitaju farizeji Isusa: "Kad će doći kraljevstvo Božje?" Odgovori im: "Kraljevstvo Božje ne dolazi primjetljivo. Niti će se moći kazati: 'Evo ga ovdje!' ili: 'Eno ga ondje!' Ta evo - kraljevstvo je Božje među vama!" 

 

Ovo je zanimljivo.

[kainos]

On 20.1.2023. at 11:01, Bernard рече

 

Књига пророка Данила, глава 12

2. И много оних који спавају у праху земаљском пробудиће се, једни на живот вечни, а други на срамоту и прекор вечни.

Мат. 25:46, Јован 11:24

Pozdrav bernard, posjetite malo i kršćanski forum, i tamo između ostalog ima i ova tema

http://krscanskiforum.net/index.php?threads/pakao-mjesto-vječnih-muka.3/

[kopitar]

»Doista, kažem vam, sve će se oprostiti sinovima ljudskim, koliki god bili grijesi i hule kojima pohule.

 

zanimljivo.

[kopitar]

On 7.1.2023. at 19:37, Bokisd рече

Јесте, колико се сећам, писао је да по догми вере не може да се верује у коначности пакла и мука и да морамо да се пазимо да ћемо можда завршити тамо, али је и писао и то да он лично као човек има наду (мислим да није рекао и веру) да ће пакао на крају бити празан.

Мени то делује поштено, иако је колико се сећам писао и у корист апокастазе, ови неки други су отишли скроз у екстремну апокастазу иако за то не постоје јаки и јасни и недвосмислени аргументи код светитеља и предању и богослужењу и молитвама Цркве.

Ne misli Baltazar na apokatastazu kad govori o tome da se smijemo nadati...

 

Bilo bi nepošteno i pogrešno optužiti bilo Balthasara, bilo Neuhausa da naučavaju kako nitko ne ide u pakao. Oni dopuštaju da je vjerojatno da barem neki ili čak mnogi tamo završavaju, ali smatraju, na temelju toga da Bog može privesti bilo kojeg grešnika pokajanju, kako imamo pravo nadati se i moliti da će svi biti spašeni. Činjenica da je nešto vrlo niske vjerojatnosti ne treba nas odvratiti od nade ili molitve da se to dogodi. To možemo naći i u Katekizmu Katoličke Crkve: U nadi Crkva moli “da se svi ljudi spase” (1 Tim 2, 4), (KKC 1821). Na drugom mjestu Katekizam kaže: Crkva moli da se nitko ne izgubi (KKC 1058).


https://www.bitno.net/academicus/teolog ... U.whatsapp

 

 

 

[kopitar]

On 19.1.2023. at 9:08, Bernard рече

Blefera, slavnog vodonošu rimskog slikara nisam spomenuo jer podmukli protestant ne zna šta je sram!!!

Naveo je LAŽNI citat iz katekizma.

"Ugurao je u usta" pokojnom papi Benediktu XVI reči koje nije nikad izgovorio.

Njegov odgovor ne sve to je - pročitaj Eshatologiju od Jozefa Racingera, bez konkretnog odlomka ili rečenice.

Moj odgovor je bio - pročitao sam je (2X). Čekam ga da se javi iz mišije rupe i napiše šta ga konkretno zanima.

Upravo je Katekizam katoličke crkve (napisao ga je Jozef Racinger i overio papa Ivan Pavle II) dokaz da blefer fantazira i dezinformiše.

I šta si ti uradio, njegove fantazije si dopunio z nečim po sećanju......Ma nemoj molim te, jel si ti na pijaci........

Kad sam ti stao na žulj si objavio blog u kome piše sledeće:

Standing under the judgment of the Cross (and bound by Catholic dogma), we may not assert apokatastasis, says Balthasar; but we may—and indeed must—pray for the salvation of all. Universal restoration in Christ is a possibility for which we may hope, but can never be a certainty we may proclaim.

Balthasar did not convert me to the universalist hope. The seeds for that hope were planted back in the early 80s when Thomas Torrance and Robert Jenson taught me the unconditionality of the divine love. But Balthasar watered those seeds. Faith in the absolute love of God slowly began to grow into hope for a universalist Future. Eventually, though, I realized that I needed to proclaim a more confident, greater hope than Balthasar allows.

 

Boki, samo ovo boldirano je napisao Balatazar, sve ostalo u nastavku je mišljenje autora bloga.

 

Idemo dalje

 

 

Joseph Ratzinger, Eschatology: Death and Eternal Life

 This is a classic in Roman Catholic literature on the subject. Here we see the decisive break in post-Vatican II Catholicism from retributivist models of both purgatory and hell.

 

Autor bloga je neozbiljan i neodgovoran, nije naveo nijedan dokaz, rečenicu ili odlomak. Knjigu sam pročitao dva puta i po mom mišljenju do preloma nije došlo. Luterani u Nemačkoj su toga svesni..........

I za kraj, upravo su pokojni papa Benedikt XVI, Hans Urs von Balthasar i Henri de Lubak pisali knjige za maloverne polutane katolike koji se nisu mogli pomiriti sa tim da je pakao večan.......I napuštali katoličku Crkvu. Ovu Trojicu protestanti nisu samleli, kao na primer Hans Künga, i ne samo njega.

Najsofisticiraniji teološki argument protiv uvjerenja da neka ljudska bića zaista odlaze u pakao predložio je Hans urs von Balthasar u svojoj knjizi Usuđujemo li se nadati “da su svi ljudi spašeni”? On odbija ideju da će se pakao isprazniti i da će sve proklete duše i demoni biti pomireni s Bogom. Također izbjegava ustvrditi kao činjenicu da će svi biti spašeni. Međutim, kaže da svi imamo pravo, pa čak i dužnost nadati se da će svi biti spašeni, jer nije nemoguće da čak i oni najgori grešnici budu prije smrti pokrenuti Božjom milosti na pokajanje. Priznaje, međutim, da je i suprotno moguće. Budući da se možemo oduprijeti Božjoj milosti, nitko od nas nije siguran. Stoga se pitanje mora ostaviti spekulativno otvoreno, razmišljajući primarno o opasnosti u kojoj se mi sami nalazimo.

U jednoj točki u svojoj knjizi Balthasar opširno citira Edith Stein, sada sv. Tereziju Benediktu od Križa, koja brani vrlo slično razmišljanje. Budući da se Božja milosrdna ljubav spušta na svakoga, vjerojatno je da ta ljubav proizvodi preobražavajući učinak u njihovim životima. U mjeri u kojoj se ljudi otvore toj ljubavi, ulaze u prostor otkupljenja. Na tom temelju, Stein pronalazi mogućnost nadanja da Božja svemoguća ljubav pronalazi načine da, takoreći, nadmudri ljudski otpor. Balthasar kaže da se slaže sa Stein.

Balthasarov stav mi se čini pravovjernim. Ne proturječi nijednom ekumenskom saboru li vjerskoj definiciji. Može se pomiriti sa svime u Pismima, barem ako se Isusove izjave o paklu shvate kao upozorenja, a ne kao predviđanja. Balthasarov stav, k tome, ne potkopava zdrav strah od propasti. Ali je njegov stav u najmanju ruku avanturističan. Protivan je očitom tumačenju Isusovih riječi u Novome zavjetu i protivan je dominantnom teološkom mišljenju tijekom stoljeća, prema kojem su neki – zapravo vrlo mnogi – izgubljeni.

[Bernard]

 

The Apocalypse of St John (Revelation) Chapter 14

 [8] And another angel followed, saying: That great Babylon is fallen, is fallen; which made all nations to drink of the wine of the wrath of her fornication. [9] And the third angel followed them, saying with a loud voice: If any man shall adore the beast and his image, and receive his character in his forehead, or in his hand; [10] He also shall drink of the wine of the wrath of God, which is mingled with pure wine in the cup of his wrath, and shall be tormented with fire and brimstone in the sight of the holy angels, and in the sight of the Lamb.

[11] And the smoke of their torments shall ascend up for ever and ever: neither have they rest day nor night, who have adored the beast, and his image, and whoever receiveth the character of his name. [12] Here is the patience of the saints, who keep the commandments of God, and the faith of Jesus. [13] And I heard a voice from heaven, saying to me: Write: Blessed are the dead, who die in the Lord. From henceforth now, saith the Spirit, that they may rest from their labours; for their works follow them.

 

 

Douay-Rheims Bible, Apocalypse (Revelation) Chapter 14

WWW.DRBO.ORG

---

Catholic Bible Study Online, Douay-Rheims Version. Complete text, index, search, Bible verse, bible story, scripture, book, prophesy, christian ...

 

[Bokisd]

On 23.1.2023. at 18:31, kopitar рече

»Doista, kažem vam, sve će se oprostiti sinovima ljudskim, koliki god bili grijesi i hule kojima pohule.

 

zanimljivo.

А што бре изостави други део то је повезано, то би било као да ја само кажем,.....А који похули на Духа Светог нема опроштења вавек, него је крив вечном суду...... значи обе ствари имају свој заједнички контекст.... немој бре Копитар да будеш ко протестанти који бирају неке стихове и тумаче како њима одговарају. 

[Bokisd]

On 23.1.2023. at 23:02, kopitar рече

Najsofisticiraniji teološki argument protiv uvjerenja da neka ljudska bića zaista odlaze u pakao predložio je Hans urs von Balthasar u svojoj knjizi Usuđujemo li se nadati “da su svi ljudi spašeni”? On odbija ideju da će se pakao isprazniti i da će sve proklete duše i demoni biti pomireni s Bogom. Također izbjegava ustvrditi kao činjenicu da će svi biti spašeni. Međutim, kaže da svi imamo pravo, pa čak i dužnost nadati se da će svi biti spašeni, jer nije nemoguće da čak i oni najgori grešnici budu prije smrti pokrenuti Božjom milosti na pokajanje. Priznaje, međutim, da je i suprotno moguće. Budući da se možemo oduprijeti Božjoj milosti, nitko od nas nije siguran. Stoga se pitanje mora ostaviti spekulativno otvoreno, razmišljajući primarno o opasnosti u kojoj se mi sami nalazimo.

U jednoj točki u svojoj knjizi Balthasar opširno citira Edith Stein, sada sv. Tereziju Benediktu od Križa, koja brani vrlo slično razmišljanje. Budući da se Božja milosrdna ljubav spušta na svakoga, vjerojatno je da ta ljubav proizvodi preobražavajući učinak u njihovim životima. U mjeri u kojoj se ljudi otvore toj ljubavi, ulaze u prostor otkupljenja. Na tom temelju, Stein pronalazi mogućnost nadanja da Božja svemoguća ljubav pronalazi načine da, takoreći, nadmudri ljudski otpor. Balthasar kaže da se slaže sa Stein.

Balthasarov stav mi se čini pravovjernim. Ne proturječi nijednom ekumenskom saboru li vjerskoj definiciji. Može se pomiriti sa svime u Pismima, barem ako se Isusove izjave o paklu shvate kao upozorenja, a ne kao predviđanja. Balthasarov stav, k tome, ne potkopava zdrav strah od propasti. Ali je njegov stav u najmanju ruku avanturističan. Protivan je očitom tumačenju Isusovih riječi u Novome zavjetu i protivan je dominantnom teološkom mišljenju tijekom stoljeća, prema kojem su neki – zapravo vrlo mnogi – izgubljeni.

Неодољива благодат или милост, врло проблематично, неки је приписују св.Августину али је велико питање да ли то постоји код њега многи св.Августина погрешно тумаче ван контекста можда постоји код њега неке идникације ка неодољивој благодати али много је писао и све то треба прочитати и погледати шта је тачно, лично верујем да нема код њега то око недољиве благодати иако има ту одређених проблема са његовом предестинацијом светих и како је то покушао да објасни шта тачно значи.