Архиепископ (Animus meminisse horret)

[Августин]

пре 11 минута, Ведран* рече

Ја сам на истој равни резоновања у погледу дискурзивних варијација. Али задржавам извесни отклон према евентуалној вариабилности у интерпретацији трансцедентне димензије. 

То, наравно, не утиче на профундититет овог дела. 

Текст је несумњиво профундантан и види се да долази ex profundis у перцепцији Оскара Вајлда или српски речено ex inferno.

[o. Miroljub]

1 hour ago, Ведран* рече

Каже се пјесмик јер пише пјесме, а не пише пјесне. 

Илити поемичар. 

 

Може ли пјесмичар, кад је већ поемичар?

[Августин]

Управо сада, o. Miroljub рече

 

Може ли пјесмичар, кад је већ поемичар?

Sve izgleda može.

[Ведран*]

пре 3 минута, o. Miroljub рече

 

Може ли пјесмичар, кад је већ поемичар?

Па може. Него ја сам променио мој ум (I changed my mind).

Мислим да је боље поемиста од поемичар, па према томе може и пјесмиста. 

Зато што је поемичар занатлијско име (као керамичар). 

[o. Miroljub]

пре 7 минута, Ведран* рече

Зато што је поемичар занатлијско име (као керамичар). 

 

Управо тако.

И Бог у Светој Тројици, као Занатлија par excellence, Логосом пише поему, тј. саздаје творевину, "αὐτοῦ γάρ ἐσμεν ποίημα, κτισθέντες ἐν Χριστῷ Ἰησοῦ за дјела добра, која Бог унапријед припреми да у њима ходимо" (Еф. 2:10)! 

 

[o. Miroljub]

 

Кад већ разматрамо разна сочињенија и стилове писања, морам да признам, онако локал-патриотски, да ми је мој врањски или врањански говор, најближи и најљупкији. Рекох да поделим ово писмо које сам пре пар година, а у вези језикословних зачкољица, послао једном свештенику:

 

 

За поп Србу што је имењак на татка ми

 

Бог ви на сви помогја


даскале поп Србо мил на Бога 


одмна све се наканујем а не мож се накарам па ај сг ће те питујем. чколован човек си од мнозина сам тој чуја а и на поп Љубчу му викаш да писује сас мало п 


у овој пусто турско не сам се научија како на артишче арно да писујем. балдиса ама се не приваћа. оклембесујем се сваки пут над артишку. како на некога бађавџију време ми промица. све се варкам како да сам на пузгавицу.


жрдакам како булутин све да не оманем ама писување је млого тешка работа. леле од оволко балдисување све сам се оклембесија. све ми гуке на главу искачав а у главу кломбурци.


даскале мил на Бога помагај да несе више акам и алосујем. да неје ексик. ама несам замајан и не те замајујем а и бађавџија несам. нели ти каза. закасаја сам и засрамујем се све кд се фрљам с тија речи. млого је замувано. 


све се човек затикује да не му је писување укашкано сас овај врањански говор. од голему муку и резил неки пут над ратишку зажмијем како сојка на југовину. све се варкам да не се литнем како на лизгавицу на тија правила на писување. човек голуждрак што да работиш. 


даскале мил на Бога куде да ги турам теј матракуке. кд се писује с големи а кд сас малецки словца. нацемперим ги големи ама не портефим сваки пут. а и прцољчики ми бегав по артију. помагај да ми букве несу како наћефлисане да не се више осирам и осврћам од голем резил. ај неће се изарчиш. 


помагај на овога попа да не ги проглићавам писмена да не ги преминујем матракуке и прерипујем па да си мојо писување у ниску врзујем како китка што је а не ко пртена да су. па и ја да се потафрим. а и ћете пофалим млого.


не сам кавгаџија и не фрљам се на тебе сас сирџијски кајдарчики. да не се карамо после овој моје писување и да си ми сербез. ама млого сефте ће ми буде.


знаш како је. сурунтија и ајдучка кућа не биднује. 


поп Мирољуб