Архиепископ (Animus meminisse horret)

[bozidarvasiljevic95]

1544303776274_mark6446641156378216852.pdf

[o. Miroljub]

Драги брате у Христу, 

Опростите ми на добронамерној опасци, али чему оволика бомбастика и изливи страних речи и израза, особито у прва три пасуса, обзиром да пишете о веома скромном и Христоликом епископу? Заиста, да се душа најежи на помисао језикословног стила којим "наводите неке експликације његовог персоналитија"! Чему то? И говорни и писани српски језик се најбоље очисти и пелцује против туђица читањем наших класика, у које по мом скромном мишљењу, данас могу да се уброје и св. владика Николај и преп. Јустин. Списи на старословенском и црквенословенском су такође од велике важности и значаја. Могу пориви наших најдубљих и најтананијих мисли да се изразе и напишу лепим и богатим српским језиком и да, притом, стил говорника или писца буде, не само запажен, већ и да остави веома дубок утисак словесности. Заблагодариће и слушаоци и читаоци, а остатак света још може да научи и да разуме, као архиепископ Марко или његови сународници, Гете, Јакоб и Вилхелм Грим. Да не буде као у оној српској пословици "којој овци своје руно смета, онђе није ни овце ни руна".

Још једном Вас молим да ми опростите на искрено-добронамерним коментарима.

о. Мирољуб 

[Августин]

То сам и ја приметио о .Мирољубе.На крају текст није ни јасан баш сасвим шта аутор хоће да каже и објављен је у пдф формату који се отвара на десктопу ако хоћу да га прочитам.Ја сам владику Марка и упознао и човек је у реду али све је ово нејасно.Него да се разбије ова тајанственост ипричаћу нешто о еп.Марку што ми је причао један наш владика.Рекао ми је следеће-Пази немој се изненадити како говори српски. Наиме в.Марко је тражио ко ће да га учи српски и онда налетео на неке Хрвате који су га научили најгрђој варијанти хрватског рекавши му да је то српски..И многи су се чудили како говори али нити му је то неко замерио а и он је онда прешао на српски постепено

[o. Miroljub]

 

Брате Августине, ово је честа појава код студената кад, нпр. у семинарским радовима, просто сруче све стране речи и изразе којима тренутно располажу, па им се мисли на матерњем језику погубе при жонглирању са иновербализмом. У том процесу, рогобатност и нејасноћа су, као крајњи исход, печално неизбежни. Како оно Шантић каже, "бурурет у глави".

Наведени детаљ за вл. Марка нисам знао. Упознао сам га пре 35 година и, стицајем околности, неколико пута сам се у том временском периоду срео са њим и разговарао. 

[Августин]

Оче Мирољубе потпуно се слажем са Тобом.Али аутору овог текста је сасвим јасно да овај текст није научни рад.Није ни вест ни коментар.Могао би се назвати "Похвала епископу Марку".Значи похвала,а никако слављење јер славимо само Бога.Људе можемо да хвалимо и истичемо као пример свим вернима и то је сасвим у реду.Колико ја схватам Похвале спадају у омилитичке текстове.За такве текстове каже св.Јован Златоуст да требају "бити свима разумљиви".То ми је пре више од 40 година говорио мој покојни митрополит док је још био викар патријарха Германа.Дакле проблем овог текста је што је неразумљив.И када се разумеју све стране речи и компликована прича није јасно шта код аутора изазива толики страх.То је мало и непримерено писати у једном тексту који је Похвала.Молио бих дакле аутора да прочита ове наше коментаре јер му и један и други по годинама можемо бити отац и да објасни нормалним говорним српским језиком шта је хтео да каже.Јер кад нама није јасно а може да закључи да смо дуго у Цркви и да нисмо деца како ће бити јасно млађима.Ето само скромна молба уз све дужно поштовање према труду аутора.

[Августин]

Поред тога сетих се св.Јована Лествичника који каже говорећи о страху да је највећи онај који се и физички испољава.Дакле дрхтање или кад се човек најежи од страха.Мени уопште није јасно од чега је толики страх за кога наведени не само велики светац Цркве него и велики ауторитет за аскетику па тиме и психологију каже да је највећи и да се њега треба највише чувати.

[Vladan :::.]

Баш ме забавише неке реченице и конструкције у прва и друга три пасуса. Подсећају ме на песму у прози али посољену терминолошким играријама и то изгледа са циљем да се остави утисак вишеслојне промишљености.

[Августин]

пре 3 минута, Vladan :::. рече

Баш ме забавише неке реченице и конструкције у прва и друга три пасуса. Подсећају ме на песму у прози али посољену терминолошким играријама и то изгледа са циљем да се остави утисак вишеслојне промишљености.

Немој тако да будеш директан ја бих стварно волео да ми објасни шта хоће да каже можда се наљути.

[o. Miroljub]

 

Фраза у наслову је из Енеида од Вергилија. Драматично је произноси Енеја започињући причу о Тројанском рату, а од саме помисли на исти се душа јежи. Какве то везе има са овим покушајем, донекле биографског енкомијума о вл. Марку, не знам, и као и Теби, брате Августине, ни мени није јасно?

[Vladan :::.]

пре 8 минута, Августин рече

Немој тако да будеш директан ја бих стварно волео да ми објасни шта хоће да каже можда се наљути.

Зашто да се љути? Очигледно је да текст није само обична похвала и биографија него има и лирску, теолошку и симболичку ноту, а то се види и по слободи којом користи неке термине. Текст има потенцијал на обе стране и од ових критика може само да постане бољи.

У ствари може да се гледа и као својеврсно освежење у односу на шаблонске текстове који се око оваквих јубилеја појављују по епархијским порталима.

[Августин]

пре 1 минут, Vladan :::. рече

Зашто да се љути? Очигледно је да текст није само обична похвала и биографија него има и лирску, теолошку и симболичку ноту, а то се види и по слободи са којом користи неке термине. Текст има потенцијал на обе стране и од ових критика може само да постане бољи.

У ствари може да се гледа и као својеврсно освежење у односу на шаблонске текстове који се око оваквих јубилеја појављују по епархијским порталима.

Али није разумљиво.Добро колико сам схватио Ти си ово разумео као песму у прози и да такви треба да буду текстови у црквеним новинама.Лепо.

[Vladan :::.]

пре 1 минут, Августин рече

Али није разумљиво.

Добро колико сам схватио Ти си ово разумео као песму у прози и да такви треба да буду текстови у црквеним новинама.Лепо.

Па каква је то песма ако све разумеш? То није то онда...

Не сви текстови аман... али мало да се посоле неки монотони чланци о, рецимо, манастирској берби грожђа, ништа не шкоди  

[o. Miroljub]

 

Августине, да ли се сећаш ове књижице, ако се не варам, с почетка седамдесетих прошлог века?

 

[Августин]

Наравно да се сећам то смо у гимназију доносили и читали.

[Vladan :::.]

То су беше деца писала?