Зоран Ђуровић: Доцент Андреј Јефтић и његово доцирање

[Ivan Marković]

Најзад, АЈ веома површно познаје историју науке где се махом ослања на литературу, и туђа мишљења,не покушавајући да озбиљније уђе у материју.

[Ivan Marković]

пре 1 минут, Ведран* рече

него може евентуално бити ствар неразумевања или погрешног разумевања. 

Могуће. А може просто да се тиче и непознавања материје. Што се теолозима не мора замерати само по себи, али се Андреј узео такве теме, где му се не може тек тако гледати кроз прсте. Неке од интерпретација квантне механике су индетерминистичке, неке детерминистичке. Чини ми се да је он целу км свео на једну индетерминистичку интерпретацију (ону копенхашку).

[Ведран*]

пре 2 минута, Ivan Marković рече

Најзад, АЈ веома површно познаје историју науке где се махом ослања на литературу, и туђа мишљења,не покушавајући да озбиљније уђе у материју.

Сад ће ме оптужити да сам Еј Ђејов Авокадо , али ова примедба ти није на месту, овако необразложена. Јер на начин како ја разумем твоју примедбу она уопште не стоји. Не стоји зато што докторанд није експерт за историју науке да ствари наводи без ослањања на литературу. Може он бити врсан познавалац историје науке, али мора да се ослања на литературу. Да га ја оцењујем замерио бих му да је радио другачије. Али ако се то ослањање на литературу своди само на препричавање постојећег, без критичког осврта, синтезе, анализе, итд., онда је то проблем, али то само уколико је тај део од кључног значаја за његову тезу. 

Ако си мислио на ово последње онда ОК. 

[Ведран*]

пре 6 минута, Ivan Marković рече

Чини ми се да је он целу км свео на једну индетерминистичку интерпретацију (ону копенхашку).

Е ту ти немам појма о чему причаш 

[Ivan Marković]

пре 2 минута, Ведран* рече

Сад ће ме оптужити да сам Еј Ђејов Авокадо 

Ма не. Има код њега и ок ствари.

пре 4 минута, Ведран* рече

али ова примедба ти није на месту, овако необразложена. Јер на начин како ја разумем твоју примедбу она уопште не стоји. Не стоји зато што докторанд није експерт за историју науке да ствари наводи без ослањања на литературу. Може он бити врсан познавалац историје науке, али мора да се ослања на литературу. Да га ја оцењујем замерио бих му да је радио другачије. Али ако се то ослањање на литературу своди само на препричавање постојећег, без критичког осврта, синтезе, анализе, итд., онда је то проблем, али то само уколико је тај део од кључног значаја за његову тезу. 

Ако си мислио на ово последње онда ОК. 

Па његов докторат се бави једним (донекле оригиналним) покушајем да се одговори на питање колико је теологија утицала на развој модерне (и савремене) науке. Тако да ова тема није како бих рекао само теолошка, већ више мултидисциплинарна. А то самим тим изискује да се мало исцимаш и преко литературе прочачкаш и изворе, да би имао колико је могуће јаснију представу о могућем утицају теологије (разуме се хришћанске) на науку. Он додуше покушава да направи неку критику и делимично му то и успева, али баш тај део и јесте мислим од великог значаја (да ли кључног, тешко је рећи) за његову тезу. Наравно, ова два последња статуса која сам унео више одражавају неке моје утиске, за разлику од оног сасвим јасног бркања појмова како у логици, тако и у науци. Најбоље би било да он сам одговори на све попове, твоје и моје (или било чије друге) примедбе, али пошто чисто сумњам да ће то да се деси, ја сматрам да се овде може и стати и чекати да ли ће он ипак можда и да одговори. Ако не, ником ништа.

[Ведран*]

Ма и ја мислим да није у обавези да на било шта одговара. Он је човек тему обрадио како је обрадио, докторат је прошао кроз процес кроз који је прошао и он је завршио. 

То да смо му нашли плагијат  па да одговара, а овако нема шта. Осим ако неће са Авом да се прегања да ли је или није читао Оце.  

Али пошто разговарамо, интересује ме једна ствар, а пошто си ти ишчитавао па да тебе питам. Када кажеш да му је допринос обрада теме о утицају теологије на науку, колико је то, по твоме утиску свеобухватно обрађено? Зато што је колико знам, а мало знам о томе, Торенс у више дела обрађивао тематику прожимања теологије и науке. Другим речима, да ли АЈ ту, мање-више, препричава Торенса или уноси нове елементе? Мене интересује да ли ту има елемената и анализе отачког богословља везано за допринос науци, дакле конкретних ствари не само општих теолошких идеја које налазе изражај у науци, и евентуално неких опсервација о отачком односу према науци њиховог времена, и импликацијама за наше време и слично? Има ли тога?

 

[Ivan Marković]

пре 2 минута, Ведран* рече

Када кажеш да му је допринос обрада теме о утицају теологије на науку, колико је то, по твоме утиску свеобухватно обрађено?

Свеобухватно сигурно није, али ако под свеобухватно подразумеваш "Торенсов став о томе" онда не знам, јер нисам испратио шта је све Торенс о томе говорио.

пре 4 минута, Ведран* рече

Другим речима, да ли АЈ ту, мање-више, препричава Торенса или уноси нове елементе?

Па (отприлике) он преприча Торенса, затим изнесе ставове критичара, па онда каже своје мишљење.

пре 9 минута, Ведран* рече

Мене интересује да ли ту има елемената и анализе отачког богословља везано за допринос науци, дакле конкретних ствари не само општих теолошких идеја које налазе изражај у науци, и евентуално неких опсервација о отачком односу према науци њиховог времена, и импликацијама за наше време и слично.

Ух, тешко питање. Од теолога, он се бави Климентом, Атанасијем Александријским и Јованом Филопоном. Познато ти је да је од ове тројице само Атанасије велики отац Цркве,  Климент више филозоф, док се Јован Филопон сматра екстремним монофизитом-тритеистом. Самим тим  је овде термин "отачко богословље" донекле неоправдан, ако правимо разлику између отаца (какав би био , рецимо, Василије Велики-Кпадокијски) , учитеља Цркве (какви би били рецимо Ориген, Евагрије, Теодор  Мопсуестијски) и оних јеретика који нису ничим задужили Цркву (осим индиректно што је циркус који су правили довео до кристализације богословља односно брушења догмата) (рецимо Арије, Диоскор, Евномије, Евтихије). Јован Филопон би пре спадао у ову последњу групу. Торенс се чини ми се највише фокусирао на ову тројицу када је износио своје закључке па се онда и АЈ бавио тиме. Сад, да је хтео да се озбиљније позабави односом отаца према науци њиховог времена, убацио би Василија, Августина па и Јована Дамаскина, јер су они некако најдетаљније (колико самих ја читао) дотицали се те теме. Укратко, моје мишљење јесте да је АЈ изабрао добру тему, да је могао и да је прошири (не нужно по странама), да је та тема битна за разматрање односа науке и теологије, али да је онда просто само следио Торенса, критичаре и препричавао и једне и друге.

[Ivan Marković]

пре 26 минута, Ведран* рече

Зато што је колико знам, а мало знам о томе, Торенс у више дела обрађивао тематику прожимања теологије и науке.

То и ја мало знам (скоро ништа) па сам се зато ограничио на логику и филозофију науке,  присутну у његовом докторату.

[Ivan Marković]

пре 34 минута, Ведран* рече

Осим ако неће са Авом да се прегања да ли је или није читао Оце.  

Нешто сумљам да ће му изаћи на црту, али видећемо. Да не прејудицирамо...

[Ведран*]

пре 11 минута, Ivan Marković рече

Ух, тешко питање. Од теолога, он се бави Климентом, Атанасијем Александријским и Јованом Филопоном. Познато ти је да је од ове тројице само Атанасије велики отац Цркве,  Климент више филозоф, док се Јован Филопон сматра екстремним монофизитом-тритеистом. Самим тим  је овде термин "отачко богословље" донекле неоправдан, ако правимо разлику између отаца (какав би био , рецимо, Василије Велики-Кпадокијски) , учитеља Цркве (какви би били рецимо Ориген, Евагрије, Теодор  Мопсуестијски) и оних јеретика који нису ничим задужили Цркву (осим индиректно што је циркус који су правили довео до кристализације богословља односно брушења догмата) (рецимо Арије, Диоскор, Евномије, Евтихије). Јован Филопон би пре спадао у ову последњу групу. Торенс се чини ми се највише фокусирао на ову тројицу када је износио своје закључке па се онда и АЈ бавио тиме. Сад, да је хтео да се озбиљније позабави односом отаца према науци њиховог времена, убацио би Василија, Августина па и Јована Дамаскина, јер су они некако најдетаљније (колико самих ја читао) дотицали се те теме. Укратко, моје мишљење јесте да је АЈ изабрао добру тему, да је могао и да је прошири (не нужно по странама), да је та тема битна за разматрање односа науке и теологије, али да је онда просто само следио Торенса, критичаре и препричавао и једне и друге.

Благодарим! 

Баш чудно за Василија! Очекивао сам да ће макар њега да мало разматра. Али ваљда је срж теме у ствари Торенс. Мада је чудно да ни Торенс не обрађује Василија?

[Ivan Marković]

Управо сада, Ведран* рече

Али ваљда је срж теме у ствари Торенс.

Ма скроз си у праву. Срж теме јесте Торенс и његово разматрање могућег утицаја хришћанске теологије на науку. Међутим, могао је да прошири.

[Ivan Marković]

пре 4 минута, Ведран* рече

Баш чудно за Василија! Очекивао сам да ће макар њега да мало разматра.

Мислим да га је негде ставио у неку фусноту и да га је узгред споменуо и то замерио Торенсу (што га овај ваљда не спомиње).

 

пре 5 минута, Ведран* рече

Мада је чудно да ни Торенс не обрађује Василија? 

Па можда у неком свом делу. То већ не знам.

[Bokisd]

пре 7 минута, Ведран* рече

Благодарим! 

Баш чудно за Василија! Очекивао сам да ће макар њега да мало разматра. Али ваљда је срж теме у ствари Торенс. Мада је чудно да ни Торенс не обрађује Василија?

Ne znam bas tacno, ali, mozda bi sv.Avgustin i njegovo delo ,  zaista vrsne teoloske obrade i spekulacije,  bilo odlicno za obradu ( o.Zoran sigurno znao o tome mnogo bolje, sta i kako ,...... Avgustin mu je skoro kucni prijatelj ...u knigama, doktoratu i u misli,... )

[Ivan Marković]

Тако да није АЈ промашио тему, али ју је прилично сузио, упростио и банализовао.

[Ведран*]

пре 3 минута, Ivan Marković рече

Ма скроз си у праву. Срж теме јесте Торенс и његово разматрање могућег утицаја хришћанске теологије на науку. Међутим, могао је да прошири.

Да, можда и да продуби.

Сад сам гледао, Торенс је доста користио св Василија за доктриналне теме . Мрзи ме да тражим да ли је и за ове теме око теологије и науке.