Jump to content

"Мрачњаци" у Цркви

Оцени ову тему


Препоручена порука

  On 28. 8. 2018. at 15:28, Dragi рече

Ja znam samo da sam napravio životnu grešku. I sada se pitam zašto je Bog dopustio, jer u Boga sam uvek verovao. Sve vreme sam bio pravi sajber-Pravoslavac. Znam, ili znao sam ljude koji su napravili životnu grešku, ali nisam mislio da može meni da se desi. Naime, šesnaest godina nisam išao u Crkvu. Niti sam postio ni pričestio itd., a uvek sam bio veliki Pravoslavac. A razlog je bila lenjost, to neko odlaganje na "sutra", i ima se vreme... a tu je i internet, virtualni život, i ono me uhvatilo iako sam i ovde mislio da to ne može meni da se desi, kao što sam znao da su cigare otrov ali ne može meni da se desi... Prvi put posle toliko godina postio sam, ceo velikogospojinski post, na vodi, pričestio se, otišao na kafu, i došlo mi je da zaplačem. Novi ljudi, nova lica, a nekada sam ja pomagao ženama (koje danas nisam video) sa kafom, donosio slatkiše i druge čarolije i mnogo toga. I samo sam pomislio: Gde su mi šesnaest godina?

Expand  

Sta je 16 godina spram vecnosti koja nas ceka? I matematika kaze da je svaki konacan broj uporedjen sa brojem "beskonacno" ravan nuli. Bio on 1 ili 1.000.000.

Osim toga, zar i Pismo ne kaze lepo da je za Boga "hiljadu godina kao jedan dan, i jedan dan kao hiljadu godina"? Nijedno vreme nije izgubljeno ako je covek iz njega stekao neki dobar nauk u pogledu sopstvenog spasenja i vecnog zivota.

Najvaznije u svemu je da si, po Bozijem promislu i dopustenju, pritisnut telesnom bolescu kroz koju si uvideo svoju gresku. Ostalo je letnji raspust.

"Ви морате упознати земаљско да би сте га волели, а Божанско се мора волети да би се упознало." Паскал "Свако искључиво логичко размишљање је застрашујуће: без живота је и без плода. Рационална и логична особа се тешко каје." Шмеман "Always remember - your focus determines your reality." Qui-Gon Jinn

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 27. 8. 2018. at 20:36, Dragi рече

Reci kako :)

Kada smo bolesni, kada nam vreme prolazi, kada nam mili odlaze.

Expand  

Ја опет велим, радост је стање духа, то није исто што и срећа. Довољно је не губити наду, веру, љубав. То говори Писмо, то живот показује. И у најтежим мукама, кад човек има наде, вере у Бога и љубави, макар било изузетно тешко, очај и хладноћа не прилазе човеку...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 28. 8. 2018. at 22:04, Dragi рече

I šta sam ja mlakonja dospeo dosad?

Mislim, osećanje je relativno. Pa i da se osećamo mlađi, što da ne. Ali treba nešto imati. Ovde mislim pre svega na familiju. Ali to je nešto što ne možemo sad da naredimo, zar ne.

Expand  

Никад није касно. Ако из неког разлога оптужујеш себе да си млакоња, може бити да подсвесно осећаш да си се у неком делу живот уплашио од великих животних одлука. Решење је једноставно: усуди се. Немаш 25 и нећеш их никад више имати. Време не стаје и не чека. Приграби живот и прихвати одговорност. Батали се сајбер православља, јер тако нешто и не постоји, можда као допуна живом контакту и додиру, допуна живој речи, никад као њена замена. Треба човек ићи међу људе, и пред Бога - у цркву и мимо ње. Не бој се себе, тај страх паралише, уништава, и не бој се других, јер у њима чучи још неоткривен део тебе. Прихвати одговорност коју ти је дао Бог, она јесте огромна, али је и предивна. Да не будеш као онај из јеванђеља, што је закопао таланте у страху, уместо да их је уложио.

П.С. Јеси ли био циничан кад си описивао себе као великог православца? :)  Јер не постоји нешто што је велики православац... :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Још само да додам, веома ми је драго кад видим да људи схватају шта сам хтео речи, и другима објашњавају на начин како бих и сам то рекао, можда чак и боље, јер су другачијег сензибилитета... Па се и надовежу, обогате речено, одушевим се да смо сличног духа и сличних стремљења. Лепо је кад се човек има с ким радовати, па се и повечава број радосних људи.... :):)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 28. 8. 2018. at 12:31, АлександраВ рече

хармонија са Богом, људима и светом. Ако уђем у храм озарена, осмехнута, да ли значи да сам "мањи верник" од погрбљених, озбиљних, скрушених? Улазим у Дом, свој Дом, код куће сам.

Expand  

Amin! 3x

Tako je! U Dom kome je glava Hristos, a On je po sredi nas, eh gde ces vece radosti I sigurnosti da si na pravom mestu I u pravom trenutku (vecnutku), gde se Nebo spaja sa zemljom. 

  On 28. 8. 2018. at 12:31, АлександраВ рече

без обзира на све недаће и туге овога света ми свакога тренутка морамо одржавати у себи тај пламичак искрене љубави и радости, сваки сусрет препознати као сусрет радости. Пребивати у љубави за нас би требало да значи да пребивамо у радости. Не у осмеху, него у радости, оној радости као када гласно узвикнемо - Христос васкрсе!

Expand  

Amin! 3x :-)

Nisu se Hriscani dzabe tako pozdravljali pri Susretu, a poneki su to I zadrzali, kao najsnazniji izraz ljubavi u odnosu na drugoga…!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 28. 8. 2018. at 15:12, Нифада рече

Радост се показује при сусрету.И нисмо једнако радосни при сусрету са различитим.Изгледа да се неки представљају као потенцијали светитељи,на све су радосни.Но,некако су се светитељи обликовали кроз страдање,и зато није баш једноставно бити хришћанин.

Често су наводили пример владике Атанасија,као неког ко је знао да буде и груб у комуникацији ,на прву лопту и ко га не разуме.Чула сам од пријатеља како је стигао неки шлепер помоћи из Грчке и њих неколико заједно са владиком су истоварали.Када су истоварили пола и били врло уморни,владика им је рекао да је доста за тај дан и да иду спавати.Када је један од њих случајно негде око два се пробудио и погледао кроз прозор видео је да владика истовара сам.А тога дана било је и комуникације када није био баш нежан .Некада је радост  и то она најлепша упакована у нешто грубљу хартију.Но,не разумемо сви на исти начин ствари.Има она чувена мисао из Малог принца:СÑодна Ñлика

 

Expand  

Увек је битна перспектива из које нешто посматрамо.Али проблем код једног броја људи  је у томе што мисле да је њихов субјективан став о некоме и објективан став.Неко је насмејан када некога сретне,смех може да буде одговор на нечији добар смисао за хумор,а неко је насмејан јер мисли да тако лепше изгледа и да оставља утисак срећне особе.Нема везе што је то вештачко,јер у свету инстант вредности и инстант осмех може да прође.

Није баш најјасније зашто је тема насловљена "Мрачњаци у цркви",.Само у цркви се могу срести "мрачњаци",ма шта се под тим подразумевало.

Нифада :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 31. 8. 2018. at 12:16, ............. рече

Лепо је кад се човек има с ким радовати, па се и повечава број радосних људи.... :):)

Expand  

girl_smiley

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 8. 8. 2018. at 12:30, JESSY рече
Призвани смо да будемо благовесници једни другима. Да живимо и сведочимо Јеванђеље упркос свему. Да се молимо једни за друге. То је вера.
Пуно је тужних и незадовољних у цркви? Знаш ли због какве невоље или муке? - Пуно је склоних оговарању? А ти пречуј и не оговарај оговараче. -  Пуно је сујеверних? А како то утиче на твоју веру? -  Свештеник је овакав или онакав? А је ли такав и Христос с Којим се сједињујеш преко Путира који свештеник изнесе?
Цркву  нису подигли они који су осуђивали туђи грех, но они који су имали велику веру и љубав. Не смемо због недостатка стрпљења одбацити друге хришћане. Не постајемо ли тиме оно што смо презирали? Врло лако човек постане оно што осуђује. Зато је боље не осуђивати, суд препустити Богу, и храбро носити свој крст.
Радост и истина никад не напуштају Христову Цркву. То сведочи сва лепота богослужења, све пројаве љубави у њој, сва чуда Божија. То сведочи и  мир који проналазе сви они који Богу отварају срце из правих, племенитих разлога.
Заиста верујућ човек никада није сам. С њим је Бог и с њим ће, сигурно је, увек бити и пријатељи. Бог ће се за то постарати. Човек који верује Богу задржаће радост и даривати је другима.
Тако да се светли светлост ваша пред људима. (Мт.5,16)
Радујте се и веселите. (Мт.5,12)
 
Expand  

hm...evo ja sam od tih koja je prestala da ide redovno u crkvu jer mi je pun kufer svih i svega. Licemerja...ponajviše mog. Ne osuđivati sveštenike. Čuj kad neko cepa ribu u uskršnjem post, onda tako i ti počneš...pa na kraju kad prođu godine shvatiš da samo nazaduješ. Pa ajd onda i da popušimo po neku...pa se navučeš...pa tako hiljadu drugih stvari... i onda ti ispadneš tupav. Ima razlike između sveštenika i to je to. Ne možeš svakog  slušati... a tek ja...

"Drži svoj um u adu i ne očajavaj"

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 31. 8. 2018. at 17:04, sanja84 рече

Čuj kad neko cepa ribu u uskršnjem post, onda tako i ti počneš... Pa ajd onda i da popušimo po neku.

Expand  

nisam sigurna da cemo se spasiti ako ne jedemo ribu i ne pusimo....

 

  On 31. 8. 2018. at 17:21, sanja84 рече

mislim da se više ne molimo kao pre

Expand  

ja licno ne pamtim bolja vremena....

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Неко цепа и млеко па пости лепо и угодно.

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

to je bio primer.... za taj post. Mislim da stav sreca sreca radost je veoma opasan za hriscanstvo, to je kao neka narkomanija. umisljenost... da li covek moze biti stalno u Duhu Svetom. Eto Vam jednog mracnjaka...kako kazete. neki placu ceo zivot a sveti ljudi su bili. mnogi sveci se nisu usudjivali da traze nestk od ljudi sto sami nisu ispunili.....tu dolazi ta riba. i mislim da taj stav ovi mracnjaci je pomalo gord.... a mi smo eto u duhu Svetom... mislim stvarno

 

 

"Drži svoj um u adu i ne očajavaj"

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

vi verovatno zivite u.Srbiji, tamo ima dosta svetinja i prostodusnog naroda...duhovnika, manastira...nije svuda tako. kada se pojavi neki mracnjak zapitaj se sto je mracnjak....shvati zasto je mracnjak...pa tek onda zapusi nos i otidi na drugu stranu?

"Drži svoj um u adu i ne očajavaj"

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 1. 9. 2018. at 1:23, sanja84 рече

vi verovatno zivite u.Srbiji, tamo ima dosta svetinja i prostodusnog naroda...duhovnika, manastira...nije svuda tako. kada se pojavi neki mracnjak zapitaj se sto je mracnjak....shvati zasto je mracnjak...pa tek onda zapusi nos i otidi na drugu stranu?

Expand  

Мислим да знам на који тип понашања мислиш joooj

У иностранству одлазак на литургију уме да изгледа као одлазак на вашар, поготово оно дружење после, ваљда због огромног броја људи и осталих разлога... Теби вероватно не прија таква атмосфера, поготово ако се налазиш у, да кажем, лошијем периоду, па ти све то тешко пада, то доживљаваш  као фарсу. Макар се мени једном то десило у Шведској. Многи су ми били и превише насмејани, а ја у периоду великог животног била, па сам се и сама осећала као мрачњак...

То је само другачији модел понашања, овде мрачњаци стварно надмено изгледају, а код тебе од силних осмеха не можеш ни да провалиш тачно ко је какав, па се склањаш и лепше ти да ти ипак будеш "мрачњак".

Само ми овде говоримо о оној радости коју и кроз сузе имаш, радости што си  дете Божије. Увек си у Духу Светом, само некад осећаш то више, некад мање.

Желим ти да што пре нађеш онај кутак среће на Литургији, место где ћеш пунити батерије за све што живот носи.

Уопште нема везе да ли ће површни људи твој лик видети као мрачан, они прави ће препознати радост у теби.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мрачњак може бити неко ко одлази на Литургију као на комеморативну седницу.

Мрачњак може бити неко ко примат даје заповестима,закону,а не љубави.

Није баш најјасније шта ко подразумева под појмом мрачњак.

Постоје они који хришћане замишљају као да су Амиши,а и они који мисле да је баш све допуштено,па ако неко ко је хришћанин или се труди бар да то донекле ,покаже да има неке критеријуме,онда је он за њих мрачњак.Значи између поимања хришћанина као да се понаша и облачи као Амиши ,у овом случају мислим само на ту спољашњу манифестацију тога,не вреднујем их као личности,и потенцијално хришћанина коме је све дозвољено,има неки простор,и неки начин постојања .Људи су склони да свој начин постојања и своје критеријуме апсолутно  примењују на друге као једино исправне.

Нифада :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...