Александар Шмеман: О клирикализму

[Поуке.орг инфо]

Укратко, клирикализам је de facto негирање Цркве као Тела Христовог, јер су у телу сви органи повезани и различити само по функцији, али не и по суштини. И што се клерикализам више „клерикализује“ (традиционална представа о Епископима или свештеницима, наглашена одећом, косом,итд.), то Црква постаје све световнија, духовност се потчињава свету. У Новом Завету, свештеник је представљен као узоран лаик. Али готово одмах након тога почиње њихово одвајање од лаика; и то није само одвајање већ је и супротстављање лаицима.И опет, најочигледнији облик овог одвајања је искључивање лаика из причешћивања као пуноће њиховог бивања делом Тела Христовог. Уместо да буде „образац вернима“ (1 Тимотеју, 4, 12), он постаје „господарем сакралности“, одвојен од верних, делећи благодат према властитом нахођењу.

То је корен противљења честом причешћивању неких свештеника – заштита причешћа исповешћу, отпуштањем грехова, „влашћу која ми је дана“ …, итд. Ова борба се сада видљиво заоштрава под утицајем свештеника који су опседнути својом моћи, својом „светошћу“. Ништа више не прети њиховом ауторитету од враћања Евхаристије Цркви, обнављању Евхаристије као Свете Тајне, а не као „једног од начина освећења…“

Трагедија теолошког образовања лежи у чињеници да млади људи који желе да постану свештеници, свесно или несвесно, желе то одвајање, моћ, уздизање изнад лаика. Њихову жеђ изазива и појачава цео систем теолошког образовања и клерикализма. Како они могу да схвате, не само умом већ и целим бићем, да човек мора да бежи од моћи, било какве врсте моћи, која је увек искушење и увек долази од ђавола? Христос нас је ослободио те моћи-“ Даде ми се свака власт на небу и на земљи…“(Матеј 28,18)- откривањем Светлости моћи као моћи љубави, жртвеног давања самог себе. Христос Цркви није дао „моћ“ већ Светога Духа: „Примите Светога Духа…“ У Христу, моћ се вратила Богу, а човек је био излечен од владања и командовања.У 61.години свог живота изненада сам се упитао: Како се све то тако извитоперило? И уплашио сам се!

 

Узето из : ДНЕВНИК ОЦА АЛЕКСАНДРА ШМЕМАНА“, Епархија ЗХиП, 2007, стр. 475-476.

View full Странице

[obi-wan]

Smeki doktor... uvek u centar...

[Натан]

Да ли има негде да се набави тај Шмеманов дневник? Може и електронски.

["Tamo daleko"]

пре 4 часа, Поуке.орг инфо рече

Укратко, клирикализам је de facto негирање Цркве као Тела Христовог, јер су у телу сви органи повезани и различити само по функцији, али не и по суштини. И што се клерикализам више „клерикализује“ (традиционална представа о Епископима или свештеницима, наглашена одећом, косом,итд.), то Црква постаје све световнија, духовност се потчињава свету. У Новом Завету, свештеник је представљен као узоран лаик. Али готово одмах након тога почиње њихово одвајање од лаика; и то није само одвајање већ је и супротстављање лаицима.И опет, најочигледнији облик овог одвајања је искључивање лаика из причешћивања као пуноће њиховог бивања делом Тела Христовог. Уместо да буде „образац вернима“ (1 Тимотеју, 4, 12), он постаје „господарем сакралности“, одвојен од верних, делећи благодат према властитом нахођењу.

То је корен противљења честом причешћивању неких свештеника – заштита причешћа исповешћу, отпуштањем грехова, „влашћу која ми је дана“ …, итд. Ова борба се сада видљиво заоштрава под утицајем свештеника који су опседнути својом моћи, својом „светошћу“. Ништа више не прети њиховом ауторитету од враћања Евхаристије Цркви, обнављању Евхаристије као Свете Тајне, а не као „једног од начина освећења…“

Трагедија теолошког образовања лежи у чињеници да млади људи који желе да постану свештеници, свесно или несвесно, желе то одвајање, моћ, уздизање изнад лаика. Њихову жеђ изазива и појачава цео систем теолошког образовања и клерикализма. Како они могу да схвате, не само умом већ и целим бићем, да човек мора да бежи од моћи, било какве врсте моћи, која је увек искушење и увек долази од ђавола? Христос нас је ослободио те моћи-“ Даде ми се свака власт на небу и на земљи…“(Матеј 28,18)- откривањем Светлости моћи као моћи љубави, жртвеног давања самог себе. Христос Цркви није дао „моћ“ већ Светога Духа: „Примите Светога Духа…“ У Христу, моћ се вратила Богу, а човек је био излечен од владања и командовања.У 61.години свог живота изненада сам се упитао: Како се све то тако извитоперило? И уплашио сам се!

 

Узето из : ДНЕВНИК ОЦА АЛЕКСАНДРА ШМЕМАНА“, Епархија ЗХиП, 2007, стр. 475-476.

 

View full Странице

 

Ovo je pisano davnih dana, da li je stanje na terenu jjos uvek takvo? Ima li negde kod nas svestenika koji zabranjuju laicima pricesce, osim ako su pod nekom epitimijom? 

[Тихон]

пре 14 минута, "Tamo daleko" рече

Ovo je pisano davnih dana, da li je stanje na terenu jjos uvek takvo?

  Овоме као да се још није осушило мастило од писања...

[obi-wan]

1 hour ago, todor рече

Да ли има негде да се набави тај Шмеманов дневник? Може и електронски.

Ima da se kupi po crkvenim knjizarama uglavnom svuda. Nije skupa, a vredi svako slovo.

A imas i ovako da narucis...

http://www.patrijarsija-puo.rs/e-prodavnica/knjige/razno/dnevnik-oca-aleksandra-smemana/

[obi-wan]

пре 49 минута, "Tamo daleko" рече

Ovo je pisano davnih dana, da li je stanje na terenu jjos uvek takvo?

Njie, danas je pomalo gore nego sto je bilo, kad pogledas neki opsti prosek.

[Натан]

пре 6 минута, obi-wan рече

Ima da se kupi po crkvenim knjizarama uglavnom svuda. Nije skupa, probaj da nadjes, vredi svako slovo.

A imas i ovako da narucis...

http://www.patrijarsija-puo.rs/e-prodavnica/knjige/razno/dnevnik-oca-aleksandra-smemana/

Хвала ти.

Видећу прво да свратим до неке од црквених продавница, а ако немају, онда наручујем.

["Tamo daleko"]

пре 6 часа, Поуке.орг инфо рече

То је корен противљења честом причешћивању неких свештеника – заштита причешћа исповешћу, отпуштањем грехова, „влашћу која ми је дана“ …, итд. Ова борба се сада видљиво заоштрава под утицајем свештеника који су опседнути својом моћи, својом „светошћу“. Ништа више не прети њиховом ауторитету од враћања Евхаристије Цркви, обнављању Евхаристије као Свете Тајне, а не као „једног од начина освећења…“

Tihon I Obi, ako imate vremena I ako ste raspolozeni, mozda bismo upravo o ovakvoj temi trebali promisliti I diskutovati, jer je svakako kudikamo vaznija od voznih parkova I ostalih efemernih stvari. Ja licno sam blago receno, iznenadjena da smatrate kako je klerikalizam mozda jos gori nego pre 15 I vese godina… Koji su najplodotvorniji nacini I primeri da se borimo protiv toga, tj. da toga nemamo u Crkvi?

[Милан Ракић]