“ Видела сам… све је исто како си ми причао. “

[Рапсоди]

 

                                   “ Видела сам… све је исто како си ми причао. “

 

Ово је једна прича у низу, од милион сличних,  једна тужна прича, многи би рекли случај, али за мене је прича јер познајем  јунаке .Прича се управо дешава, данас и овде  има своју прошлост  и имаће своју,  ако не земаљску а онда сигурно есхатолошку будућност.

У једном месту  Н. постоји једна усамљена  старија жена, која је  пала и поломила се.

Њени проблеми почињу управо тада . Сама у стану, непокретна ( може само мало главу да подигне) .

Муж јој је одавно умро, ћерка  у Београду своје муке мучи и свој живот живи са ћеркицом. Не бих да улазим у причу и осуђујем, зашто није са њом, или зашто она није код ње, овај пут ћемо то прескочити. Трагедија је,  да је једна жена сама и непокретна на 4 спрату једне зграде без струје. (Од пензије по одлуци суда плаћа трошкове  адвокату од неког  судског процеса  одраније)  Е ,сад замислите ситуацију  болесне непокретне  жене на 4 спрату без струје ,  са врло малим остатком  пензије, која не може да реши  проблем  са туђом негом и заштитом  јер постоји ужасна  бирократска заврлзама око здр.картона. Значи  скоро пуних 7 месеци  без туђе неге и помоћи  ( тек од марта успели су да реше проблем око пребачаја з. картона и остало ). Остављена на милост и немилост, мештанима тога града ( где се отприлике сви знају) у згради где јој нико (ужас) од комшија не отвора врата , која ни не закључава од несреће. Нико од комшија не  жели да чује њене јауке у ноћи, када болови постану неиздржљиви. Нико од комшија  ни чашу воду да јој пружи, ни да наврати, нико да јој преко продужног кабла да струју бар за осветљење, нико од комшиница да донесе макар тањир топле супе што остане или било чега другог, нико да се понуди да јој нешто из пекаре или продавнице донесе а најгоре од свега нико да отвори врата и 5 минута … најкраћих 5 минута  да јој прави друштво па и да ћути , али макар да је ту са њом.

Али на срећу у том истом граду Н. постоји један  брат који може да јој буде унук (у овој ћу га причи звати брат Добри ) који је сазнао за њену муку ( ваљда га је сами Бог послао) који иде једном  дневно, а некада и два пута  већ скоро пуних 9 месеци   да јој колико може  помогне  правећи јој друштво колико му околности дозвољавају  и да је нахрани. Да напоменем  да су некако у својој режији плаћали жену која је долазила на  пола сата да је пресвуче (промени пелену) и то не свих 9 месеци. Две  снаје  поприлично старе и оне , једна са непокретним мужом,  такође су је обилазиле али не редовно, када је која могла смењивале су се и храниле је . Имало је  ситуација,  када нико по цео дан није могао да дође  и када је са последњом надом  исчекивала брата Доброг  увече да се појави и унесе светлост   у мрачну собу , да  јој да воде и нахрани је .Ја и мој супруг када смо отишли   да је обиђемо и када смо је по  први пут видели и упознали затекли смо је  у мраку   покривену бундом ( око Аранђеловдана  прошле године ) .Да  напоменем  да је врло блага, без  трунке мржње према некоме, без  роптања на околности и ситуацију. Мирно је прихватила  сав терет и муку која је пала на њена плећа.  Оно што је светло и што даје наду у овој причи је то, што се по  први пут  у животу исповедила и причестила , Божијом промишљу наравно , али  и захваљјући брату  Добром. Иначе брат Добри  правио би јој друштво свакодневно колко је могао и успут јој причао о царству небеском  и о вери . Све је то она са пажњом м али и са сумњом слушала, слушајући али и сумњајући. Једноставно никада  јој нико тако нешто није причао, а брат Добри је  имао стрпљења  и начина да допре до њене душе. 

Како су текли њихови разговори  не знам , само пар пута сам била свeдок  њиховог дијалога . Углавном сама је пожелела да се исповеди и причести али и даље ,не могу рећи сумњајући у Вaскрсење и живот после смрти, већ више  слушајући  приче о вери као фантастичне и невероватне .  Није ни чудо када стара жена  која ништа о Богу и вери не зна  одједном чује  причу  о    истини Васкрсења. Сада је  у коми и на апаратима је , и молила бих  вас, ко год прочита  ову причу да је помене у молитви (Стојанка ) И наравно,  помените и брата Доброг   у молитви .  

Њене последње речи пре падања у  кому  биле су  упућене брату Добром и биле су  :

“  Видела сам... све  је   исто како си ми причао  “  .