Било је то у некој земљи сељака...

[Чунга Лунга]

Ради се о томе да се овде пишу истините приче из живота (свог или неких нама познатих људи, измишљених имена), које ће имати неку поуку, стицање искуства на туђим грешкама или исправним стварима, може и приче које величају неку особину неког човека, подижу колективни морал, служе као инспирација за нас, итд. и сл. Опција је много. Углавном, да има неку поенту и да су истините.

Био једном један Пера и он је то и то, тако и тако, зато и зато, да би на крају овако и овако испало.
Прича...

Ово је мој ЖРУ дневник, али може да пише ко год хоће, ко има неку њему вредну причу да исприча.

Анкета је ту онако, зашто да не...
 

[Милан Ракић]

vrlo bolesna inicijacija

[Чунга Лунга]

  On 23. 5. 2018. at 12:09, Милан Ракић рече

vrlo bolesna inicijacija

Expand  

Зашто?

Ја одрастох на причама туђих искустава, па ми је то супер.

[Милан Ракић]

Pogreška je u startu metodološko ubođenje sa pesmom

 

[Милан Ракић]

  On 23. 5. 2018. at 12:11, Марина Савковић рече

Зашто?

Ја одрастох на причама туђих искустава, па ми је то супер.

Expand  

Дивно

[Чунга Лунга]

  On 23. 5. 2018. at 12:36, Милан Ракић рече

Дивно

Expand  

Па објасни ми шта не ваља? У чему је грешка тога? Ево, спремна сам да сагледам ствар опет.

Бар овде на форуму начитах се свакаквих искустава, што форумаша, што неких њима блиских или даљих. У чему је сада ово различито што ће то све исто бити у оквиру једне теме?

[Чунга Лунга]

  On 23. 5. 2018. at 12:36, Милан Ракић рече

Pogreška je u startu metodološko ubođenje sa pesmom

 

Expand  

Којом песмом?
Анкета је онако успут, деловало ми је супер, као и избор ове четири песме.

[Вилер Текс]

Наслов није прикладан. Зна се о чему говори песма под називом  Крвава бајка, чији први стих почиње називом твоје теме,да би ми сад тај стих користили за неке друге приче. 

[Чунга Лунга]

  On 23. 5. 2018. at 12:41, Вилер Текс рече

Наслов није прикладан. Зна се о чему говори песма под тим називом да би ми сад тај назив користили за неке друге приче. 

Expand  

Аааа тоооо... Не схватам тако, овај наслов је крај, нема даље у вези песме Десанке Максимовић.
Али добро, ако баш смета и грешка је, онда не било ти тешко, @Милан Ракић, преименуј наслов, молим те, у "Било је то овако..."

[Војвода7]

  On 23. 5. 2018. at 12:44, Марина Савковић рече

преименуј наслов, молим те, у "Било је то овако..."

Expand  

Добар је наслов, ја га не бих мијењао. Не видим шта је лоше ако је повезан са пјесмом Десанке Максимовић, и та пјесма је поучна и јача љубав према свом народу(бар је код мене тако).

Супер ти је тема.

[Чунга Лунга]

  On 23. 5. 2018. at 13:11, Војвода7 рече

Добар је наслов, ја га не бих мијењао. Не видим шта је лоше ако је повезан са пјесмом Десанке Максимовић, и та пјесма је поучна и јача љубав према свом народу(бар је код мене тако).

Супер ти је тема.

Expand  

И ја тако схватам, не видим ништа лоше. Јесте наша земља и јесте земља сељака. Нисам ишла даље. Али ако се и иде даље, у песму, онда исто не видим ништа лоше, јер је и та песма истинита прича, која баш то што кажеш - јача љубав према земљи и још што-шта, има поенту. Када препишемо ту песму негде на некој теми, на пример "Родољубива поезија", онда је све у реду. А ако напишем део песме као наслов теме, онда није у реду. Не видим смисао.
Иначе, нормалније ми је да ми се одмах каже у чему је ствар, а не овако бескорисно свађалачки по једна реч и сад као ја ту нешто треба. Мени је такав приступ непријатељски.

Што се прича тиче, имам тако добрих прича из живота, већином старијих, разноразних баба и деда, њихова лична искуства, то је злата вредно. Има и искустава млађих, да се види како је ко прошао када је нешто урадио. Сматрам то корисним.
Све књиге се такође заснивају на искуствима људи, измишљеним или стварним, па нас кроз то уче. Добро је имати и живе приче, не мора бити литерарно дело, може и баба да исприча, можда то чак и јачи утисак оставља.

Ето тако, бла бла... Моју ћу прву причу написати када буде мало више времена.
 

[Војвода7]

  On 23. 5. 2018. at 13:21, Марина Савковић рече

Моју ћу прву причу написати када буде мало више времена.

Expand  

Пошто ти нећеш  одмах да пишеш, надам се да ти неће сметати да ја напишем први...

Истинита пјесма о мом роду...

 

PJESMA O STAJI STAJIĆU

 

Evo pjesme o jednom čovjeku,
U teškome,on se rodi vijeku.
Iz Koprivne o Stajića Staji,
Vjekovima treba da se gaji.

Već pri kraju turske vladavine,
Bog mu reče s nebeske visine:
“Stajić Stajo ispuni mi volju,
Pa sagradi jednu bogomolju“

Tada Stajo,kako je knez bio,
Narodu se svome obratio:

„Moj narode u dragu i finu,
Koji živiš u selu Koprivni.
Od boga sam ja dobio volju,
Da gradimo našu bogomolju.
Ja ću svoju zemlju pokloniti,
Na njoj ćemo crkvu izgraditi.”

Prihvati ga narod iz sveg glasa,
Da sagrade crkvu Svetog Spasa.
Obrati se Stajo turskoj vladi,
Za dozvolu,da crkvu sagradi.

Turska vlada gradnju odobrila,
Ali stroga odredi pravila.

Ta pravila Stajo ne prihvaća,
Ponovo se narodu obraća:
“Gradit ćemo crkvu mi po našoj volji,
Od turskoga plana,naš je mnogo bolji.

Tu s narodom postiže saradnju,
Da započnu crkvenu izgradnju.
Sve pripremne radnje poduzeše,
Gradnju crkve brzo započeše.

U hiljadu i osmoj stotini,
Sedamdeset četvrtoj godini.
Stajo Stajić sa svojim narodom,
Sagradiše crkvu u Koprivni.

Fina crkva, osrednje visoka,
Pored samog riječnog toka.
Kraj rijeke,odma s druge strane,
Visok jasen raširio grane.

Pod jasenom ambient se stvara,
Gdje se narod tu često odmara.

Te jeseni oko Krstovdana,
Sveta crkva bi i osveštana.
Na proslavi i Stajo je bio,
Svom narodu on se zahvalio.

Za učesće i dobroj saradnj,
I uspješnoj crkvenoj izgradnji.
Nebi dugo kad` proslava prođe,
Iz Tuzle mu komisija dođe.
Pregledaše crkvu sa svih strana,
Al` odstupa od turskoga plana.

Odmah Staju lišiše slobode,
U Tuzlanski zatvor ga odvode.
Kad u zatvor Staju zatvoriše,
Na noge mu okove staviše.

Smjestiše ga u tamnu ćeliju,
Gdje obično tu se zatvaraju
Osuđeni na tešku robiju.
Eto Stajo,tu za sada budi,
Dok kadija optužbu tvoju ne presudi.
Ne prođoše ni sedmice dvije,
Izvedoše Staju na sud kod kadije.

Optužnicu kadija pročita,
Poslije toga on Staju zapita.

“Optužnicu Stajo,dal` si razumio,
I pogreške svoje,što si učinio?”
U tom, Stajo, ko vila iz gore,
Daje svoje prave odgovore:

“Ja kadijo,dokle god da živim,
Nikada se ne osjećam krivim.
Gradili smo crkvu mi po našoj vjerii,
A ti sada kadija,kaznu mi odmjeri.“

Ljut kadija,a Stajo još više,
zamalo se tu ne posvadiše.

Izvedoše Staju iz sudnice,
U hodniku da malo odmori,
Dok kadija sa svojim vijećem,
O presudi da se dogovori.

Nebi dugo povratiše Staju,
Da presudu njemu pročitaju:

„Stajić Stajo iz sela Koprivna,
Osuđen je na devet godina,
A u skladu s turskim zakonima,
I za dokaz da je sve istina.“

Ćuti Stajo,sam u sebi zbori,
Na presudu ostro odgovori:

“Ovu kaznu ja ću izdržati,
Ako treba i svoj život dati.
I ako je preko svake mjere,
Al`se Stajo ne odriče vjere.”

Odmah Staju u zatvor vratiše,
U ćeliju istu zatvoriše.
U samicu u tamnu i vlažnu,
Da nastavi izdržavat kaznu.

On prihvata uslove zatvora,
Jer drugoga i nema izbora.
Život teče,prolaze godine,
Stajo bolne bilježi istine.

Već na kraju izvršenja kazne,
Bolesti ga tu snađoše razne.
Zbog okova noge propadoše,
Do koljena obje otpadoše.

Kad` na Staji rane zacijeliše,
Mjesto nogu proteze staviše,
Daljnu kaznu Staji oproštise,
Iz zatvora brzo ga pustiše.

Na bijelog ga konja postaviše,
I bolnog ga kući otpratiše,
Na konju su i dvije bisage,
I Stajine dvije noge drage.

Znaše oni za Stajinu patnju,
Pa dađose uz njega i pratnju.
Dođe Stajo u svoju Koprivnu,
Rodno mjesto i Trebavu divnu,
U posjetu narod mu dolazi,
Svoga bivšeg kneza obilazi.

Naviknu se Stajo na proteze,
Pa učini i prve poteze.
Kad iz kuće prvi put izlazi,
U dolini i crkvu opazi.

Gleda crkvu pa mu se sažali,
Doći u nju, sve je što mu fali.
Želja mu se nije ostvarila,
Ubrzo ga bolest uhvatila.
U bolesti nije dugo bio,
Jer je Stajo brzo izdahnio.
Ode duša božijoj istini,
A tijelo u rodnoj Koprivni.

Sahraniše u Koprivni Staju,
I po vjeri i po običaju,
Kod crkvenog svetoga oltara,
Da se Stajo zauvijek odmara.

[Чунга Лунга]

@Војвода7
Ово је сјајно! Превазилази у добром...

Ако је ово песма скована од стране неког од тадашњих сељака, народа обичног, онда си ме подсетио и на те песме, које такође могу да напишем и ја. Стриц је то скупљао, када се некад раније после јесењих радова на њиви преко зиме окупљало друштво из села, па су увек издвајали једну личност међу осталим мештанима села и неко вичнији са стиховима је писао баш овакве песме, баш оваквог стила и постављања риме. То су биле и смешне песме, али и овакве које величају неког човека. Мада, нисам још чула од чике песму која оволико велича неког, као што је ова твоја песма.
Свака част!

[Војвода7]

 

  On 23. 5. 2018. at 14:08, Марина Савковић рече

Ако је ово песма скована од стране неког од тадашњих сељака, народа обичног,

Expand  

Е то стварно не знам, ја сам скоро чуо за ову пјесму...

Иначе, на цркви, над улазом стоји уклесано да је Стајо Стајић дао обје ноге за изградњу цркве.

[Natasa.]

  On 23. 5. 2018. at 14:59, Војвода7 рече

Стајо Стајић дао обје ноге за изградњу цркве.

Expand  

Ti si pisao kako ti je deda izgubio noge zbog crkve. Je l imaš neku vezu sa Stajom?