Прелазак из животиње у човека

[Џуманџи]

  On 20. 2. 2018. at 12:01, Срђан Шијакињић рече

али надам се да капираш шта желим да кажем...  

Expand  

Не јер ми и даље није јасно како

  On 20. 2. 2018. at 12:01, Срђан Шијакињић рече

Анатомски

Expand  

физички и 

  On 20. 2. 2018. at 12:01, Срђан Шијакињић рече

из хришћанске перспективе у смислу односа према Богу...

Expand  

религијски смислови спадају у "сваки други", а притом оба итекако утичу и на културу (и обратно), ако ћемо већ прецизно. Где је, онда, линија, тј. како одређујеш шта не спада у културу? 

[Milan Nikolic]

Срђан је лепо приметио, шта ако бебу из данашњице пребацимо у далеку прошлост, да ли ће мањак ''културе'' утицати на њу као врсту човека? Моје је мишљење да не би требало.

[Срђан Шијакињић]

  On 20. 2. 2018. at 12:09, Џуманџи рече

Не јер ми и даље није јасно како

физички и 

религијски смислови спадају у "сваки други", а притом оба итекако утичу и на културу (и обратно), ако ћемо већ прецизно. Где је, онда, линија, тј. како одређујеш шта не спада у културу? 

Expand  

За потребе разговора, пробаћу да ресетујем ствари, јер почињем да губим нит.

Дакле, човек пре 180.000, 10.000 и 1000 година је био исти као савремени човек у анатомском смислу, о коме је Авокадо детаљније писао. Верујем да је био исти као савремени човек и у смислу односа према Богу, из угла хришћанства.

Са друге стране био је различит на много начина, услед, ради једноставности, културних утицаја, где под културним утицајима подразумевам утицај окружења, пре свега људског друштва.

Уколико бисмо бебу од пре 500.000 година одгајали у савременом свету, она не би могла да се утопи у савремене људе. Уколико бисмо бебу од пре 1000 година тако одгојили, она би се савршено уклопила. У том смислу је човек од пре 1000 година исти као савремени човек, иако је у свом животу био по много чему другачији него човек данашњице (мада сумњам да постоји један тип човека данашњице, будући да је просечан Африканац доста различит од просечног Норвежанина).

Јесам успео сада?

[Џуманџи]

  On 20. 2. 2018. at 12:25, Срђан Шијакињић рече

Уколико бисмо бебу од пре 1000 година тако одгојили, она би се савршено уклопила.

Expand  

Да, сматраш да знамо тачну границу где почиње генетика, одн. завршава меметика. Јасно ми је.

[Срђан Шијакињић]

  On 20. 2. 2018. at 13:01, Џуманџи рече

Да, сматраш да знамо тачну границу где почиње генетика, одн. завршава меметика. Јасно ми је.

Expand  

Не, не, не мислим да знамо тачну границу, ако мислиш на временску границу, тј. тренутак од кога се човек није мењао генетски него "меметично"...  Да ли је то 200.000, 180.000 или неки други број година пре Христа, ко би га знао... А као што рече и Авокадо, те промене заправо никад нису ни престале, него је усвојен концензус да се последња "значајна" промена десила тад-и-тад... Бар како ја разумем.

А ако мислиш на границу у смислу да на примеру једног човека можемо одредити које особине су искључиво зависне од генетике (у смислу да се не могу потпуно променити без обзира на окружење) а које се могу обликовати под утицајем окружења, ту заиста мислим да је јаснија ситуација. Барем ми се интуитивно тако чини...

[Џуманџи]

  On 20. 2. 2018. at 13:20, Срђан Шијакињић рече

А ако мислиш на границу у смислу да на примеру једног човека можемо одредити које особине су искључиво зависне од генетике (у смислу да се не могу потпуно променити без обзира на окружење) а које се могу обликовати под утицајем окружења, ту заиста мислим да је јаснија ситуација. Барем ми се интуитивно тако чини...

Expand  

Да, на ово сам мислила и видим да сам сконтала. 

[Milan Nikolic]

Мени нису толико битне културолошке ствари, али имам дилему на чему да заснујем дефинитивну разлику између животињске и људске врсте. Теолози наводе разлику у стваралаштву и уметности (поред чувене слободе која се толико наглашава), али има толико људи данас који немају такве квалитете па су опет људи.

Друго, човек настаје као фетус, па се зато и боримо против абортуса, а фетус као људско биће сигурно нема ''квалитете'' које придајемо зрелијем људском бићу. Могућност да стоји и хода усправно, да има приближан или исти облик данашњем човеку, мени је некако довољно да такво биће сматрам човеком.

Да ли бих ишао у више милиона година у старост људске врсте, стварно не знам. Само бих волео макар приближно да знам који би период могао да буде средишњи, кључни, пресудни.

[Ronald]

  On 20. 2. 2018. at 11:18, Avocado рече

Dakle, naravno da postoje i brojne promene, u smislu fiksacije određenih alela i povećanja učestalosti nekih alela. U tom smislu evolucija naravno nikada nije prestala... ali za sada nema dovoljno dokaza da su te razlike značajne i da prevazilaze varijacije u okviru vrste.

Blog koji je Ronald postavio, tj. naučno istraživanje autora tog bloga ukazuje na to da se sa povećanjem populacije ubrzava fiksiranje većeg broja novih mutacija. Teorijski to ima smisla ali nije još uvek dovoljno ispitano i samo istraživanje nije baš snažan dokaz, odnosno, biće potrebno još mnogo istraživanja na tu temu da bi hipoteza bila opšte-prihvaćena.

Expand  

Pa da, i dalje ne znamo da li se tu promjene znacajne, medjutim ima nekih novih radova u kojima se mjeri evolucija u izuzetno kratkom vremenskom periodu od generacije ili dvije. Mada ce to uvijek biti hvatanje za statisticke fluktuacije kao sto kaze Paabo, ali su znacajne. Narocito su bitna dva autora Jonathan Pichard i Joseph Pickrell, koji se time bave. Ja samo mislim da ljudi nisu bili nista bolji u odnosu na Neandertalce, sto nam sve vise ovih novih studija i potvrdjuje. Noviji radovi nam sve vise govore da je kultura bila izuzetno znacajna za opstanak i prezivljavanje Homo sapiensa u odnosu na Neandertalce. Jednostavno antropocentricnost je pogresna.

http://www.sciencemag.org/news/2016/05/humans-are-still-evolving-and-we-can-watch-it-happen

https://www.theverge.com/2017/10/9/16448412/neanderthal-stone-age-human-genes-dna-schizophrenia-cholesterol-hair-skin-loneliness

 

 

 

[Ronald]

  On 20. 2. 2018. at 12:25, Срђан Шијакињић рече

Дакле, човек пре 180.000, 10.000 и 1000 година је био исти као савремени човек у анатомском смислу, о коме је Авокадо детаљније писао. Верујем да је био исти као савремени човек и у смислу односа према Богу, из угла хришћанства.

Expand  

Vrlo je moguce da se se kroz taj period desile odredjene promjene u velicini naseg mozga, na primer od 180 000 do 10 000.

U odnosu prema Bogu sigurno nije bio isti

[GeniusAtWork]

  On 20. 2. 2018. at 19:15, Milan Nikolic рече

Мени нису толико битне културолошке ствари, али имам дилему на чему да заснујем дефинитивну разлику између животињске и људске врсте.

Expand  

Проблем је у томе што човек јесте део животињске врсте, по свим могућим и немогућим критеријумима    Људи имају одређене особине које, барем колико знамо до данас, не поседује ниједна друга животињска врста (користим реч "врста" у најширем могућем значењу): (само)свест, говор, симболичко и апстрактно размишљање, уметност, креативност...(ако сам нешто испустио, слободно нека ме исправи неко). Не знам на чему другом би могао да направиш разлику, ако ти је баш толико стало до тога.

[Milan Nikolic]

Можда је онда могуће имати оно што сам поменуо, да говоримо о неком еволутивном бићу да је 10 посто или 50 посто човек.

Међутим, када уопште можемо увести појам човека код неког бића? Ово што си побројао могу имати и друге животиње.

[Djapa]

 no hard feelings pls

[GeniusAtWork]

  On 20. 2. 2018. at 23:26, Djapa рече

 no hard feelings pls

Expand  

Да, урнебесно је да и даље постоје људи који верују да неко мисли да је човек настао од мајмуна  

Што је вероватно и поента ове форе.

[Djapa]

  On 20. 2. 2018. at 23:52, GeniusAtWork рече

Да, урнебесно је да и даље постоје људи који верују да неко мисли да је човек настао од мајмуна  

Што је вероватно и поента ове форе.

Expand  

 Ovo je njihov daleki predak i vidis to je meni smesno, verovao ili ne.   A ti shvati kako hoces, necu da ulazim u to  

[Срђан Шијакињић]

  On 20. 2. 2018. at 21:45, Ronald рече

Vrlo je moguce da se se kroz taj period desile odredjene promjene u velicini naseg mozga, na primer od 180 000 do 10 000.

U odnosu prema Bogu sigurno nije bio isti

Expand  

Онда беба од пре нпр. 50.000 година можда баш и не би могла дасе уклопи у 2018., тј. нисмо баш сигурни?

У праву си, у односу према Богу, свакако да не, али однос Бога према човеку, у смислу једнаке могућности спасења би требало да буде зар не...