Adam i Eva - istorijske licnosti ili prica

[Iulianus]

пре 29 минута, Avocado рече

Misliš stoji u jednom od dva različita a opet potpuno tačna Isusova rodoslova?

Postoji veoma "ubedljiv" odgovor na taj kveščn.
 

Sačekaj samo malo.  Sa`će..

[Bokisd]

Ima odgovor. 

Mislim, samo treba porazmisliti, da li bi pisci kanona jevandjelja postavili dva ocigledno suprotna rodoslova i sami sebi sekli granu na kojoj sede ? Pogotovo sto je to rodoslov Isusa, osnivaca njihove vere ? Samim tim, postoji objasnjenje i razlog zbog cega se i razlikuju rodoslovi. Ne bi se ni navodili, ( kao razliciti ),  da ne postoji objasnjenje ( zbog cega su razliciti ).

Koliko se secam, razlicita je metodologija koja je primenjena u pisanju rodoslova, gde je svaka validna ( na svoj nacin ).

 

Mala sala, ....zar, onda, ( ako ne postoji smisleno objasnjenje ),.... nije logicnije, da su pisci,....jednostavno, izostavili  jedan rodoslov i onda,... ne bi se Avocado i Iulianus smutili ...i,....mozda bi i poverovali.... 

[Iulianus]

пре 17 минута, Bokisd рече

Ima odgovor. 

Mislim, samo treba porazmisliti, da li bi pisci kanona jevandjelja postavili dva ocigledno suprotna rodoslova i sami sebi sekli granu na kojoj sede ? Pogotovo sto je to rodoslov Isusa, osnivaca njihove vere ? Samim tim, postoji objasnjenje i razlog zbog cega se i razlikuju rodoslovi. Ne bi se ni navodili, ( kao razliciti ),  da ne postoji objasnjenje ( zbog cega su razliciti ).

Koliko se secam, razlicita je metodologija koja je primenjena u pisanju rodoslova, gde je svaka validna ( na svoj nacin ).

 

Mala sala, ....zar, onda, ( ako ne postoji smisleno objasnjenje ),.... nije logicnije, da su pisci,....jednostavno, izostavili  jedan rodoslov i onda,... ne bi se Avocado i Iulianus smutili ...i,....mozda bi i poverovali.... 

Zagonetan uvod. 

A, odgovor bi bio...?

 

(Ja znam jedan, "ubedljiv", al` neću ti kažem )

[Bokisd]

пре 21 минута, Iulianus рече

Zagonetan uvod. 

A, odgovor bi bio...?

 

(Ja znam jedan, "ubedljiv", al` neću ti kažem )

Sto zagonetno ? Zar nije sasvim dovoljno da se razume, ako su sami hriscani uveli ova dva razlicita rodoslova ( mogli su i da postave samo jedan ), onda, je sasvim ocekivano da postoji i razlog zbog cega su razliciti , a, u isto vreme,  da oba budu validna ?

Citao samo odavno u vezi razlike, ali, (na brzinu sam nasao ) , recimo, da Matej prati Josifovu liniju ( Isusov legalni otac ), dok Luka prati Marijinu linjiu ( Isusova krvna linija ). Nasao sam i kod sv.Teofilakta Ohridskog, on ovako objasnjava :

" Jakov i Ilija bili su dva rodjena brata po majci. A kod Jevreja je postojao takozvani  leviratski ili deverski brak. Po zakonu je nakon
smrti jednoga brata, drugi bio obavezan da uzme zenu umrlog brata svoga, ako pokojnik nije ostavio za sobom muskog naslednika.

Kada  je umro Ilija (ne ostavivsi za sobom potomka) njegovu zenu uzeo je Jakov.  Tako  da je Jakov bioloski otac Josifov, a po zakonu leviratskom Josif je nazivan sinom Ilijinim.

Otuda  i ta razlika (koja nije protivrecnost) u zapisu genealogije prema Mateju  i  Luki. Jedan saopstava o Isusovim bioloskim precima, a drugi o onima koji su to bili po leviratskom zakonu.

Propis  o  leviratskom braku nalazi se u petoj knjizi Mojsijevoj (Knjiga Ponovljenih Zakona, glava 25 - stihovi 5 i 6). "

 

[Благовесник]

Матејево родословље прати царску линију од Давида преко његовог сина Соломона, следећега цара; Лука следи крвну линију од Давида преко следећег сина, Натана. Матеј завршава са Јосифом, којем је Исус био усвојени син - он не роди Исуса, већ Марија. Родословље у Луки прати порекло Марије, којој је Исус био прави син, док се Јосиф само сматрао његовим оцем - био му је очух.
Хиљаду година пре Исусовог рођења, Бог је начинио безусловни завет са Давидом обећавши му царство које ће вечно трајати и трајну владавину (Пс. 89:4, Пс. 89:36-37): "Довека ћу утврђивати семе твоје и престо твој уређивати од колена до колена." (4) "Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном; он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима." (36-37)

Тај завет је сада испуњен у Исусу Христу - Он је законити наследник Давидовог престола преко Јосифа, те прави потомак Давидов преко Марије.

Будући да живи вечно (јер је Син Божији), Његово ће царство заувек трајати и Он ће вечно владати као Давидов највећи Син. Исус је у својој личности сјединио једина два темеља (законски и наследни), која дају право некоме на израиљски царски престо; а будући да Он још увек живи (јер је васкрсао), не може више бити других претендената.

Требало би приметити још једну чињеницу која говори о важности родословља а која доказује да Исус није потомак Јосифов. Спомињање цара под именом Јехонија (11. стих) је такође веома важно. У Јеремији 22:30 Бог је на тог човека због злих дела бацио клетву:

"Овако вели Господ: Запишите да ће тај човек бити без деце и да неће бити срећан до свог века; и нико неће бити срећан од семена његовог, који би седео на престолу Давидовом и још владао Јудом."

Дакле, да је Исус био прави Јосифов син, та би се клетва односила и на Њега. Но, морао је бити Јосифов законити син како би наследио право на Давидов престо. Овај проблем је био решен чудом девичанског рођења: Исус је био законити наследник царског престола по Јосифу - своме очуху, и био је прави "Син Давидов" по Марији. Клетва која се односила на Јехонију није пала на Марију или њезину децу, јер она не потиче од Јехоније.

Треба на крају приметити и 16. стих код Матеја, који пружа доказ да је Исус Маријин син али не и Јосифов. Он то наглашава изразом "која роди", што значи да је Исус рођен од Марије али не и од Јосифа.

Родословље по Луки (Лк. 3:23-28)

Лука пре него што започне са описом јавног послања и деловања Исуса Христа, застаје, како би изнео Његово родословље, да би показао да је Исус и "Син човечији" и "Син Божији".

Ако је Исус од људског порекла, тада он мора потицати од Адама а ово родословље показује да је и било тако. Оно се завршава на Марији, његовој мајци, у 23. стиху не каже се како је Исус био син Јосифов већ: "беше, као што се мишљаше, син Јосифа". Реч "мишљаше" у изворнику (номизо) има значење: "сматрати" или "држати" тј. даје одређену дозу "несигурности", "предпоставке" унутар неке изјаве. Дакле, другим речима, парафразирано: "Јосиф је само називан оцем Исусовим".

Даље, оно што у српском преводу није видљиво је следеће: У изворном (грчком) језику се одређени члан (тоу) у генитивном облику (од) налази испред сваког имена у родословљу осим једнога. То једно име је име Јосифово. Ова једина изнимка уверљиво говори да је Јосиф био укључен у родословље само зато што је био ожењен Маријом.

Лука у 31. стиху показује да је Марија потекла од Давида преко његовог сина Натана. Рекли смо да је у Матејевом родословљу показано, да је Исус наследио законско право на Давидово престоље преко цара Соломона, док Лука показује на Исусову крвну везу са Давидом.

Као Јосифов законити (усвојени) син, Исус је испунио онај законски (правни) део Божијег савеза са Давидом. Али Исус није смео бити крвни потомак Јосифов, јер би тако потпадао под Божју клетву изречену над Јехонијом, према којој неће успети ни један потомак тог злог цара (Јер. 22:30). Међутим, као Маријин прави син, Исус је испунио други део Божјег савеза са Давидом према којем му је обећано да ће његов крвни потомак заувек владати, а пошто је потекао од Давида преко Натана, није пао под клетву изречену над Јехонијом.

[Avocado]

пре 4 часа, Iulianus рече

Postoji veoma "ubedljiv" odgovor na taj kveščn.

Znam... zato i napisah da su različiti ali potpuno tačni... a ti bez veze sumnjaš...

[Срђан Шијакињић]

пре 19 минута, Avocado рече

Znam... zato i napisah da su različiti ali potpuno tačni... a ti bez veze sumnjaš...

Али ево, Благовесник је све детаљно објаснио.

[Bokisd]

пре 25 минута, Avocado рече

Znam... zato i napisah da su različiti ali potpuno tačni... a ti bez veze sumnjaš...

Pa, i 2+2=4,  i,  2 x 2 = 4.

Oba tacna, drugacija operacija.

Tako isto i onde. Tacan rezultat, drugaciji nacin i metod.

U sustini, po unutrasnjem smislu, nisu razliciti, samo po spoljasnjoj operaciji..... i opet je na kraju  tacan konacni rezultat.... Isus , kao Bog i naslednik Davidov po vecnom carstvu ( po Luki ) .....i kao zakoniti naslednik covek ( po Mateju )....tj. Bogocovek.

[Срђан Шијакињић]

Поводом питања из уводног поста, ја не верујем у Адама и Еву као конкретне личности (мада се слажем да су могле постојати као што је приметио Џастин Вотерс). Приче из СЗ доживљавам углавном симболично, као предања јеврејског народа која су надахнута Божијом поруком, која је са Христом добила универзални значај, за све људи и сва времена. Као предања која су производ историјског развоја једног народа, а која је међутим Бог у својој премудрости искористио као боцу у коју је уметнуо своју поруку и спустио је море историје.

Што се тиче прародитељског греха, ја и даље нисам сигуран о чему се ту заправо ради. Сигуран сам да се буквално тумачење не може применити, по ком су неко двоје стварних људи учинили то и то, а онда је Бог одлучио да казни све њихове потомке... Такав концепт узрока и последице и одговорности и казне је јако наиван, да не кажем примитиван, и по мом уверењу скроз је неодрживо приписивати га савршеном Богу. Са друге стране, иако сам сигуран шта прародитељски грех није, нисам баш сигуран шта јесте... Имам неку магловиту представу да се ради "само" о начину да се изрази људска несавршеност и непотпуност, са којом се сви рађамо, и коју смо позвани да превазиђемо уз Божију помоћ. Та несавршеност онда не би била последица неког пада већ редовно стање у коме нас је Бог створио, јер, ваљда, другачије не бисмо могли да постигнемо савршенство.

Нисам сигуран додуше да су моја размишљања на линији било ког црквеног ауторитета који се бавио овим питањем... Волео бих да о. @Zoran Đurović да, макар укратко, неку своју мисао на ову тему, или да нас упути на место на ком је већ писао о овоме, ако и кад нађе времена наравно.

[Juanito]

Бог је створио Адама и Еву, а не Адама и Стеву!!!

Упс, погрешна тема...

[Војвода7]

1 hour ago, Срђан Шијакињић рече

ја не верујем у Адама и Еву као конкретне личности

 

1 hour ago, Срђан Шијакињић рече

Приче из СЗ доживљавам углавном симболично, као предања јеврејског народа која су надахнута Божијом поруком,

Пророци старог завјета најављују долазак Исуса и он се заиста дешава како је и најављен, хоћу рећи...није то било само симболично, него је Исус заиста дошао, зар то на неки начин не упућује на то да су Адам и Ева заиста биле конкретне особе?

[Istok17]

пре 7 часа, Bokisd рече

Pa, i 2+2=4,  i,  2 x 2 = 4.

Oba tacna, drugacija operacija.

Tako isto i onde. Tacan rezultat, drugaciji nacin i metod.

U sustini, po unutrasnjem smislu, nisu razliciti, samo po spoljasnjoj operaciji..... i opet je na kraju  tacan konacni rezultat.... Isus , kao Bog i naslednik Davidov po vecnom carstvu ( po Luki ) .....i kao zakoniti naslednik covek ( po Mateju )....tj. Bogocovek.

 

пре 7 часа, Срђан Шијакињић рече

Поводом питања из уводног поста, ја не верујем у Адама и Еву као конкретне личности (мада се слажем да су могле постојати као што је приметио Џастин Вотерс). Приче из СЗ доживљавам углавном симболично, као предања јеврејског народа која су надахнута Божијом поруком, која је са Христом добила универзални значај, за све људи и сва времена. Као предања која су производ историјског развоја једног народа, а која је међутим Бог у својој премудрости искористио као боцу у коју је уметнуо своју поруку и спустио је море историје.

Што се тиче прародитељског греха, ја и даље нисам сигуран о чему се ту заправо ради. Сигуран сам да се буквално тумачење не може применити, по ком су неко двоје стварних људи учинили то и то, а онда је Бог одлучио да казни све њихове потомке... Такав концепт узрока и последице и одговорности и казне је јако наиван, да не кажем примитиван, и по мом уверењу скроз је неодрживо приписивати га савршеном Богу. Са друге стране, иако сам сигуран шта прародитељски грех није, нисам баш сигуран шта јесте... Имам неку магловиту представу да се ради "само" о начину да се изрази људска несавршеност и непотпуност, са којом се сви рађамо, и коју смо позвани да превазиђемо уз Божију помоћ. Та несавршеност онда не би била последица неког пада већ редовно стање у коме нас је Бог створио, јер, ваљда, другачије не бисмо могли да постигнемо савршенство.

Нисам сигуран додуше да су моја размишљања на линији било ког црквеног ауторитета који се бавио овим питањем... Волео бих да о. @Zoran Đurović да, макар укратко, неку своју мисао на ову тему, или да нас упути на место на ком је већ писао о овоме, ако и кад нађе времена наравно.

Da bismo shvatili ovo pitanje, treba da znamo kakve su bile posledice grehovnog pada po ljudsku prirodu. Čovek je neposlušavši Boga, napravio korak od Njega. Bog je život, pa sledi da je čovek učinivši korak od života, samim tim učinio korak u stranu smrti. Faktički, neposlušanje Bogu je akt samoubistva. Upravo zato je čoveku bilo rečeno «umrećeš ako pojedeš plod sa drveta». I zato je «s grehom smrt ušla u svet». Ima li mesta za smrt u raju, u Carstvu Božijem? Bezuslovno, nema. I zato izgnanstvo nije bilo u bukvalnom smislu izgnanstvo, iako je u Bibliji i direktno napisano: «I izgnao sam Adama i postavio na istoku u Edemskom vrtu Heruvima s plamenim mačem, da bi čuvao put ka drvetu života». Ali naravno to treba razumeti alegorijski. Čovek je postao smrtan, njegova priroda je postala drugačija u poredjenju sa prirodom Carstva Nebeskog, i zato čovek prosto nije mogao da ostane u raju. To bi bilo narušavanje harmonije Carstva Božijeg. Narušavanje zapovesti je dovelo do izmene čovekove suštine. Kada opraštamo detetu ili čak ubici, možemo da im oprostimo zbog toga što njihovi gresi nisu izmenili njihove prirode. Čovekova priroda se izmenila, i mesto njegovog obitavanja treba da bude drugo. Upravo zato se i svet izmenio. Izmenio se čovek, i mesto njegovog obitavanja se izmenilo zajedno sa njim, zato što je svet bio stvoren za čoveka, pod čoveka. Raj se naravno nije izmenio, ali se materijalni svet izmenio. To je tumačenje dogmata o grehovnom padu. I u tom slučaju postaje jasno zbog čega Bog ne može da prekine zlo i stradanja u svetu. Prvorodni greh je postao moguć zbog toga što je čovek bio i ostao slobodan. 

Preuzeto sa sajta 'Manastir Lepavina'

[Avocado]

пре 10 часа, Срђан Шијакињић рече

Али ево, Благовесник је све детаљно објаснио.

Pa znam za to objašnjenje odavno... rekoh već da su rodoslovi tačni... da ima i treći rodoslov imali bismo objašnjenje i zašto je taj tačan... po babine linije ili tako nešto...

[Lady Godiva]

пре 1 сат, Avocado рече

Pa znam za to objašnjenje odavno... rekoh već da su rodoslovi tačni... da ima i treći rodoslov imali bismo objašnjenje i zašto je taj tačan... po babine linije ili tako nešto...

Свако види оно што жели да види. 

[Paradoksologija]

Мени је прва реакција на Постање када сам као дете читала била интерпретација да је то прича о "тренутку" када су људи постали људи, а не невине животиње без идеје о добру и злу. Носе одећу, узгајају своју храну, постоји концепт очинства и стога моногамности, а порођај је отежан због карлице усправне жене и великог мозга бебе. И постоји свест о смртности.