Претражи Живе Речи Утехе

Pomaže Bog! Nov sam na forumu, pa najpre želim da pozdravim sve članove! Tema koju pokrećem je veoma složena. Kao što je poznato, postoje mnoge kontroverze po pitanju odnosa evolucione biologije i hrišćanske teologije. Jedan od problema koji se javljaju na tom planu jeste i istoričnost biblijske priče o Adamu i Evi. Naime, moderna evoluciona biologija i genetika nedvosmisleno govore da je prvobitna progenitorska baza homo sapiensa, iz koje potiče sva genetska raznolikost čovečanstva, morala brojati više hiljada jedinki (a ne tek jedan par). S druge strane, hrišćanska teologija, barem tradicionalno, insistira na učenju o Adamu i Evi kao prvim ljudima i praroditeljima od kojih svi ljudi vode poreklo. Postavlja se pitanje, da li i kako možemo pomiriti ova dva tvrđenja. Predlog rešenja Istražujući ovu tematiku, saznao sam da solidan broj hrišćana različitih konfesija, uključujući teologe i naučnike, zastupa hipotezu koju neki nazivaju “genealoška hipoteza”, a koja nudi po meni prihvatljivo rešenje problema iz uvoda. Postoje različite varijacije ove hipoteze, ali sve sadrže iste osnovne elemente. Postavka je sledeća: 1. Homo sapiens je nastao tokom dugotrajnog procesa biološke evolucije. Prvobitna polulacija homo sapiensa brojala je više hiljada jedinki i pojavila se prvi put na području istočne Afrike pre 200.000-300.000 godina. 2. Pre 50.000-100.000 godina, Bog je izabrao jednog muškog i jednog ženskog homo sapiensa i udahnuo im dušu prilikom začeća. Time ih je učinio prvim ljudima, tj. prvim “pravim ljudima” u smislu u kojem hrišćanska teologija definiše čoveka kao “ikonu Božiju”. To je nešto mnogo više od “biološkog čoveka”, kakav je homo sapiens bez od Boga udahnute duše. Njih dvoje zvali su se Adam i Eva. Izdvojio ih je od ostalih homo sapiensa i uveo ih u Edenski vrt (Post 2:8). Edenski vrt je specijalna Božija kreacija, koja se nalazila negde na Zemlji ali se od ostatka planete izdvajala svojim natprirodnim svojstvima, tako da je u njemu vladala potpuna harmonija svih živih bića. Edenski vrt istovremeno predstavlja i duhovno-simboličku i realno-istorijsku stvarnost. Bog je predvideo da to bude mesto na kojem će prvi ljudi, Adam i Eva, ostvariti večnu zajednicu sa Njim i, hraneći se sa Drveta života, prevazići prirodnu smrtnost “biološkog čoveka” te dostići besmrtnost. 3. Kada su Adam i Eva prekršili Božiju zapovest i uzeli zabranjeni plod sa Drveta poznanja dobra i zla, bili su izgnani iz Edenskog vrta, a samim tim i udaljeni od pristupa Drvetu života. Tako su bili ponovo “prepušteni” svojoj prvobitnoj prirodnoj smrtnosti. 4. Nakon izgona iz Edenskog vrta, Adam i Eva su između sebe ostvarivali potomstvo. Adamova i Evina deca su, dalje, stupala u odnose sa pripadnicima one prvobitne populacije homo sapiensa, takođe ostvarujući potomstvo, što se nastavilo i u narednim generacijama. Deca rođena iz takvih odnosa bila su, isto kao i deca Adama i Eve, “pravi ljudi” (sa od Boga udahnutom dušom). Za to im je bilo dovoljno da makar jedan od njihovih roditelja to već jeste bio, dok je drugi mogao biti tek “biološki čovek” (homo sapiens bez od Boga udahnute duše). Biblijska osnova za postojanje onih koji ne potiču od Adama i Eve jeste spominjanje izvesnih ljudi, negde u tuđini, u priči o Kainovom životu nakon ubistva Avelja (Post. 4). 5. Vremenom su “pravi ljudi”, genealoški potomci Adama i Eve, potpuno prevladali, dok su “biološki ljudi”, pripadnici prvobitne populacije homo sapiensa, posle kraćeg vremena izumrli. Tako su svi ljudi na Zemlji, od kad postoji civilizacija pa do danas, uistinu genealoški potomci praroditelja Adama i Eve. Značaj hipoteze Najveći značaj ove hipoteze jeste u tome što ona uspeva da istovremeno: 1. uvaži naučnu istinu o tome da je prvobitna progenitorska baza homo sapiensa morala brojati više hiljada jedinki (a ne tek jedan par); 2. sačuva teološku istinu o Adamu i Evi kao prvim ljudima (odnosno prvim “pravim ljudima”) i istinskim praroditeljima svih nas. Hipoteza ostaje verna hrišćanskom učenju o praroditeljskom grehu kao realnom aktu koji su počinili realni praroditelji (1Kor 15:22 i Rim. 5:12-21), a koji smo svi mi nasledili budući da smo svi njihovi genealoški potomci. Voleo bih da čujem mišljenja, pitanja i primedbe vezane za predloženu hipotezu, pa da se o svemu tome povede diskusija.

Jesu li Adam i Eva istorijske licnosti, ili pricu o njima i onome sto su uradili ne treba shvatiti bukvalno nego na neki drugi nacin ?