Отворена Конференција "Старе и нове границе Европе: идентитетска истраживања"

[Милан Ракић]

Институт за културу сакралног „Монс Хемус“ и Институт за литургику и црквену уметност ПБФ Универзитета у Београду организују Међународну конференцију „Старе и нове границе Европе: идентитетска истраживања“ на Православном богословском факултету у Београду, под покровитељством Фондације „Конрад Аденауер“, у трајању од 3. до 4. новембра текуће године. 

Институт за културу сакралног „Монс Хемус“ и Институт за литургику и црквену уметност ПБФ Универзитета у Београду организују Међународну конференцију „Старе и нове границе Европе: идентитетска истраживања“ на Православном богословском факултету у Београду, под покровитељством Фондације „Конрад Аденауер“, у трајању од 3. до 4. новембра текуће године. 

Конференција је отворена данас у Великом амфитеатру Факултета у 10 часова. Током дводневног рада конференције, који ће се састојати из четири сесије и једног округлог стола, своја саопштења ће изложити двадесет еминентних учесника из земље и иностранства.

 

View full Странице

 

[александар живаљев]

Врло занимљива и актуелна тема, и изгледа озбиљно припремљен скуп, срце ме вуче да га послушам, али истовремено и жали, што су те "границе" и "идентитети" толико битни данас у Европи. Чак мислим да је актуелност теме показатељ да је Европа ( а ту мислим и на нас а не само на неке "западњаке" ) потпуно дехристијанизована. Да смо се о Оваплоћени Логос сви огријешили.

[Iulianus]

пре 16 минута, александар живаљев рече

 што су те "границе" и "идентитети" толико битни данас у Европи. 

Te "granice" a posebno "IDENTITETI", ako se na njima bude insistiralo preko svake mere, vratiće Evropu stotinu godina unazad. No, poslije katastrofe (koje nije neizbežna) lupićemo se (Evropljani) sedeći na ruševinama đuture po čelu i (za)pitaćemo se đe smo bili, šta smo radili. 

[Ћириличар]

Ево шта је, донекле, на ову тему рекао Мухамед Филиповић:

Цитат

U mom životu, kako sam to nekom prilikom i napisao, još od ranog djetinjstva posebno mjesto je imala česta uzrečica, zapravo upit koji je moj rahmetli otac postavljao mojoj rahmetli majki, a koji glasi: “Šta ti misliš, Đula, šta će biti s nama, muslimanima?!”

U znaku tog pitanja odvijao se moj život jer su svi događaji koji su se odigrali još od vremena dolaska Austrije na ovaj prostor, a pogotovo za vrijeme obje Jugoslavije bili obilježeni antimuslimanskim idejama, mišljenjima, stavovima i aktivnostima gotovo sa svih strana, kad se radilo o onima s kojima su dolazili u dodir.

Kada sam svojim studijima i proučavanjima pokušavao odgonetnuti tajnu ponavljanja ovakvih stavova, shvatio sam da se radi o inercijama određenih historijskih ideja i političkih shvatanja koja su nastala na temelju osnovne ideje koja je formirala Evropu, a to je ona koja potječe još od Karla Velikog, a koja je glasila da Evropa mora ostati kršćanska i da nikakva druga vjera i narod koji je nosi ne smije prebivati na evropskom tlu.

https://web.archive.org/web/20170305233438/http://www.avaz.ba/clanak/279792/kud-plovi-ovaj-brod

Европа мора да нађе нову равнотежу, да старе хришћанске вриједности постави чврсто и у секуларни простор. Ту постоји проблем са двије стране - са једне су они вјерници који тврде да нема моралности, поготово не хришћанске, без вјере у Бога и Христа, а са друге су атеисти и секуларисти који на религију генерално, а поготово хришћанство, гледају као нешто застарјело и непотребно. И то је уско везано са овом експлозијом десничара и националиста по Европи. Превише и пребрзо се почело кретати ка наднационалноме и ишло се ка погрешној варијанти мултикултурализма ( оног сегрегационистичког, умјесто америчког интеграционистичког ) и сада када су људи видјели да због хира једне државе или чак једног политичара, историјских комплекса који су данас нерационални, читава Европа може претрпјети, почели су се враћати корјенима гдје имају једино упориште и сигурност.

Занимљив ми је феномен, са овог стајалишта, "атеистичког хришћанина" за којег сам чуо пар пута, а који је везан за оног Џордана Питерсона. Својим предавањима од неких секуларних атеиста створио је људе који се више отварају религијским, а поготово хришћанским, учењима и узимају хришћанску моралност као добру и оправдану без нужне вјере у Бога. И то ме јако подсјећа на мене када сам тек дошао на ЖРУ, па сам пар пута говорио како сам више "културни православац него прави вјерски". 

Као да Европа се титра између двије крајности, покушавајући сазнати ко је она у суштини и гдје јој се данас налази равнотежа.

[Ћириличар]

Но ако би неко мене питао "Шта је Европа", рекао бих само ово:

 

[Ronald]

пре 3 часа, Ћириличар рече

хришћанску моралност

Sta podrazumjeva ta hriscanska moralnost, mislis na etiku koja proizilazi iz hriscanske vjere i koja je primjenjiva na vecinu realnih situacija. Kakvo je tvoje misljenje o konsekvencijalizmu ili Singerovskom pristupu opisanom u Prakticnoj etici?

[Ћириличар]

пре 18 минута, Ronald рече

Sta podrazumjeva ta hriscanska moralnost, mislis na etiku koja proizilazi iz hriscanske vjere i koja je primjenjiva na vecinu realnih situacija. 

Да, али и на неке основне поставке хришћанства које се прихватају "at face value" - тј. став да је сваки појединац јединствен и да сваки појединац има неку себи својствену, инхерентну вриједност и да због тога заслужује поштовање; као и да је сваки човјек слободан да прави изборе у свом животу као што је слободан и да сноси посљедице својих одлука и дјела. Тј. сви смо ми "прављени по лику Божјем" и ми бирамо да ли ћемо ићи путем гријеха и смрти или путем Истине и Живота. Из тих основних ставова могу изаћи само одређени ставови који не излазе ван тог етичког оквира. Тако се друштво "социјалне правде" заснива на хришћанском учењу о љубави и бризи за ближњег свог, а друштво "слободе" на личној одговорности за сопствене слободне одлуке, друштво традиције у поштовању дотадашњих успостављених закона и супротстављању рушилачким елементима који ништа не граде итд. итд. Али из тих основа не могу изаћи идеологије или ставови у којима је неко доминантан или у којима људи требају да се раздвајају по људски измишљеним категоријама, или које на прво мјесто стављају било какав израз себичности или тираније. То је оно што рекох на теми "Да ли је Исус био конзервативац" - лакше је рећи шта није био, а није био комуниста, нациста, фашиста, расиста, националиста, шовиниста... 

пре 26 минута, Ronald рече

Kakvo je tvoje misljenje o konsekvencijalizmu ili Singerovskom pristupu opisanom u Prakticnoj etici?

Мислим да требам сазнати шта је то прво