Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'научна'.
Found 13 results
-
Научна конференција на тему „Утицај Цариградске патријаршије на судбину православља у Украјини“, на којој су говорили проф. др Зоран Кинђић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, проф. др Зоран Чворовић са Правног факултета Универзитета у Крагујевцу, проф. др Зоран Милошевић са Института за политичке студије, проф. др Олег Солдат са Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, др Владимир Димитријевић, проф. др Дарко Ристов Ђого са Православног богословског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, одржана је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, као и путем платформе Зум. На научном скупу прочитани су и реферати Његовог високопреосвештенства г. Луке митрополита запорошког (УПЦ) и Бернара Ле Кароа. Научну конференцију отворио је проф. др Часлав Копривица у име Центра за руске студије Факултета политичких наука Универзитета у Београду. Он је напоменуо да овај међународни скуп треба да осветли један аспект тренутне кризе, а то је утицај Васељенске патријаршије на процесе и онај део трагедије у Украјини који се тиче православља. На скупу је прочитан реферат Његовог високопреосвештенства г. Луке митрополита запорошког на тему „Украјина као полигон за нову Унију – претње и начини превазилажења“. У реферату се наводи да су напори Васељенске патријаршије, усмерени на пропагирање идеје првог без једнаких, као и активан екуменски дијалог са Римокатоличком црквом, довели до значајних промена у светском православљу. Већ сада се види да ће ова тежња ка уједињењу неизбежно довести до промена у свим аспектима православног живота, укључујући основе веронауке, богослужбену праксу, канонски поредак. На практичном нивоу један од најважнијих механизама процеса уједињења, представљаће одговарајућа идеолошка ограда свештеничких кадрова Православне цркве Украјине, као формирање заједничке богословске базе која оправдава нову Унију. Професор др Зоран Кинђић одражао је предавање на тему „О оптужбама за јерес Руског света и противоптужби за јерес источног папизма“. Он је подсетио да је Цариградски патријарх 2016. године обећао да се неће мешати у унутрашње ствари Руске православне цркве, али је 2018. године учинио потпуно супротно и дао аутокефалност Православној цркви Украјине, а као одговор на то Руска православна црква је прекинула контакте са Цариградском патријаршијом, а касније и са Грчком, Кипарском и Александријском. „Декларација о учењу Руског света појавила се 13. марта 2022. године, где се Руска православна црква напада као да исповеда јерес. Појам Руског света се третира као нешто неправославно, намеће се као да је наизглед изнад универзалног, хришћанског погледа на свет“, рекао је професор Кинђић. Предавање на тему „Два лица исте хипокризије. Оснивање тзв. ПЦУ и прогон УПЦ Московске патријаршије у светлу канона Цркве и Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода“ одржао је проф. др Зоран Чворовић. Он је објаснио да је овај проблем покушао да осветли из угла црквеног и из угла световног права, као и да смо сведоци релативизације норме која доводи до релативизације истине. „Види се хипокризија према кључном правном документу западне цивилизације када су у питању људска права, Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода, а дужност да се о њој стара има Савет Европе и Суд за људска права у Стразбуру. Сукоб у Украјини има, поред осталих, и значајну црквену димензију која је примодијална у односу, а оружану, јер задире у сферу идентитетске конверзије украјинског становништва, а она је и претходила и омогућила избијање оружане фазе овог конфликта“, навео је професор Чворовић. Професор др Зоран Милошевић говорио је на тему „О континуитету антируског и антиправославног деловања Цариградске патријаршије“. Он се осврнуо на тренутна дешавања и да није први пут да се Фанар умешао у црквене послове других цркава, већ да постоји континуитет. „Пинска конгрегација је ударила на процес завршетка окупљања руских земаља. Велико мешање у новије време започето је и 19. године прошлог века, наговештавајући да на челу свих православаца треба да буде човек који је грчке националности“, истакао је професор Милошевић. Предавање на тему „Украјински рат и раскол – улога Фанара у великом расколу XVII вијека“ одржао је проф. др Олег Солдат. Он је истакао да су фокус његовог излагања два сабора 1656. и 1667. године, кардинални руски комесни сабори. „Истинска руска духовност је принуђена да се повуче, у вештачке егзистенцијалне нише. Ова духовност је у потпуности у нескладу са истинском Русијом, али је она углавном једино што до нас потрошача допире као рускост, а што рускост није и са њом има мало везе“, навео је професор Солдат. Реферат Бернарда Ле Кароа на тему „О садашњем стању у православној цркви у вези са новом еклисиологијом Цариградске патријаршије“ прочитао је проф. др Дарко Ристов Ђого. У реферату се наводи да је још у првим вековима искључена идеја о власти поглавара над осталим епископима. Иако је црква на својим саборима одредила ранг патријаршијских катедри и међу њима првенство Цариградског епископа, не треба заборавити принцип да је црква апостолска и саборна једино преко епископа, као глава реалних црквених заједница епископија. Остали облици црквене организације православне цркве, митрополитски, архиепископски, патријаршијски, аутокефални и други, немају и не могу имати пресудан и одлучујући значај. Предавање на тему „Канонолог Сергије Тројицки о презентацијама Цариградске патријаршије“ одржао је др Владимир Димитријевић. Он је напоменуо да Тројицки не каже да је на страни руске цркве, него на страни канонског поретка и против је претензија руске цркве да замени Цариградску патријаршију. „За Тројицког престоница Византије, има непроцењиво место у историји свих православних народа, нарочито Словена. Нема православног хришћанина који трон цариградског патријарха није признавао за први међу једнакима, међутим, он је, још тридесетих година 20. века, упозоравао да нема сада великог града Светог Константина о коме говоре канони православне цркве, нема центрума православља Цариграда“, казао је др Димитријевић. Професор др Дарко Ристов Ђого одржао је предавање на тему „Цариградска патријаршија и историја цркве на Русе – ко је конструкт, а ко је конструктор?“. Он је истакао да негација идентитета нехеленских цркава понекад има облик непотпуне аутокефалије цркава које нису добиле аутокефалију на васељенским саборима, што би се могло назвати имплицитном негацијом црквеноправног субјективитета и идентитета. „Царство је сваки пут изнова конструисало цркву Константинопоља кроз наратив континуитета и идентитета са старином, а политика је тамо где је јерес прекидала, успостављала те исте токове. Овај манир се наставио и након 1453. године када царства више и није било, Фанар је тада наставио да се понаша као црква коју је империја овластила и да и даље врши улогу арбитра у православљу“, закључио је професор Ристов Ђого. Извор: Одржана научна конференција „Утицај Цариградске патријаршије на судбину православља у Украјини“ – Факултет политичких наука | Универзитет у Београду WWW.FPN.BG.AC.RS
-
- патријаршије
- цариградске
-
(и још 7 )
Таговано са:
-
Научна конференција на тему „Утицај Цариградске патријаршије на судбину православља у Украјини“, на којој су говорили проф. др Зоран Кинђић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, проф. др Зоран Чворовић са Правног факултета Универзитета у Крагујевцу, проф. др Зоран Милошевић са Института за политичке студије, проф. др Олег Солдат са Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, др Владимир Димитријевић, проф. др Дарко Ристов Ђого са Православног богословског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, одржана је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, као и путем платформе Зум. На научном скупу прочитани су и реферати Његовог високопреосвештенства г. Луке митрополита запорошког (УПЦ) и Бернара Ле Кароа. Научну конференцију отворио је проф. др Часлав Копривица у име Центра за руске студије Факултета политичких наука Универзитета у Београду. Он је напоменуо да овај међународни скуп треба да осветли један аспект тренутне кризе, а то је утицај Васељенске патријаршије на процесе и онај део трагедије у Украјини који се тиче православља. На скупу је прочитан реферат Његовог високопреосвештенства г. Луке митрополита запорошког на тему „Украјина као полигон за нову Унију – претње и начини превазилажења“. У реферату се наводи да су напори Васељенске патријаршије, усмерени на пропагирање идеје првог без једнаких, као и активан екуменски дијалог са Римокатоличком црквом, довели до значајних промена у светском православљу. Већ сада се види да ће ова тежња ка уједињењу неизбежно довести до промена у свим аспектима православног живота, укључујући основе веронауке, богослужбену праксу, канонски поредак. На практичном нивоу један од најважнијих механизама процеса уједињења, представљаће одговарајућа идеолошка ограда свештеничких кадрова Православне цркве Украјине, као формирање заједничке богословске базе која оправдава нову Унију. Професор др Зоран Кинђић одражао је предавање на тему „О оптужбама за јерес Руског света и противоптужби за јерес источног папизма“. Он је подсетио да је Цариградски патријарх 2016. године обећао да се неће мешати у унутрашње ствари Руске православне цркве, али је 2018. године учинио потпуно супротно и дао аутокефалност Православној цркви Украјине, а као одговор на то Руска православна црква је прекинула контакте са Цариградском патријаршијом, а касније и са Грчком, Кипарском и Александријском. „Декларација о учењу Руског света појавила се 13. марта 2022. године, где се Руска православна црква напада као да исповеда јерес. Појам Руског света се третира као нешто неправославно, намеће се као да је наизглед изнад универзалног, хришћанског погледа на свет“, рекао је професор Кинђић. Предавање на тему „Два лица исте хипокризије. Оснивање тзв. ПЦУ и прогон УПЦ Московске патријаршије у светлу канона Цркве и Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода“ одржао је проф. др Зоран Чворовић. Он је објаснио да је овај проблем покушао да осветли из угла црквеног и из угла световног права, као и да смо сведоци релативизације норме која доводи до релативизације истине. „Види се хипокризија према кључном правном документу западне цивилизације када су у питању људска права, Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода, а дужност да се о њој стара има Савет Европе и Суд за људска права у Стразбуру. Сукоб у Украјини има, поред осталих, и значајну црквену димензију која је примодијална у односу, а оружану, јер задире у сферу идентитетске конверзије украјинског становништва, а она је и претходила и омогућила избијање оружане фазе овог конфликта“, навео је професор Чворовић. Професор др Зоран Милошевић говорио је на тему „О континуитету антируског и антиправославног деловања Цариградске патријаршије“. Он се осврнуо на тренутна дешавања и да није први пут да се Фанар умешао у црквене послове других цркава, већ да постоји континуитет. „Пинска конгрегација је ударила на процес завршетка окупљања руских земаља. Велико мешање у новије време започето је и 19. године прошлог века, наговештавајући да на челу свих православаца треба да буде човек који је грчке националности“, истакао је професор Милошевић. Предавање на тему „Украјински рат и раскол – улога Фанара у великом расколу XVII вијека“ одржао је проф. др Олег Солдат. Он је истакао да су фокус његовог излагања два сабора 1656. и 1667. године, кардинални руски комесни сабори. „Истинска руска духовност је принуђена да се повуче, у вештачке егзистенцијалне нише. Ова духовност је у потпуности у нескладу са истинском Русијом, али је она углавном једино што до нас потрошача допире као рускост, а што рускост није и са њом има мало везе“, навео је професор Солдат. Реферат Бернарда Ле Кароа на тему „О садашњем стању у православној цркви у вези са новом еклисиологијом Цариградске патријаршије“ прочитао је проф. др Дарко Ристов Ђого. У реферату се наводи да је још у првим вековима искључена идеја о власти поглавара над осталим епископима. Иако је црква на својим саборима одредила ранг патријаршијских катедри и међу њима првенство Цариградског епископа, не треба заборавити принцип да је црква апостолска и саборна једино преко епископа, као глава реалних црквених заједница епископија. Остали облици црквене организације православне цркве, митрополитски, архиепископски, патријаршијски, аутокефални и други, немају и не могу имати пресудан и одлучујући значај. Предавање на тему „Канонолог Сергије Тројицки о презентацијама Цариградске патријаршије“ одржао је др Владимир Димитријевић. Он је напоменуо да Тројицки не каже да је на страни руске цркве, него на страни канонског поретка и против је претензија руске цркве да замени Цариградску патријаршију. „За Тројицког престоница Византије, има непроцењиво место у историји свих православних народа, нарочито Словена. Нема православног хришћанина који трон цариградског патријарха није признавао за први међу једнакима, међутим, он је, још тридесетих година 20. века, упозоравао да нема сада великог града Светог Константина о коме говоре канони православне цркве, нема центрума православља Цариграда“, казао је др Димитријевић. Професор др Дарко Ристов Ђого одржао је предавање на тему „Цариградска патријаршија и историја цркве на Русе – ко је конструкт, а ко је конструктор?“. Он је истакао да негација идентитета нехеленских цркава понекад има облик непотпуне аутокефалије цркава које нису добиле аутокефалију на васељенским саборима, што би се могло назвати имплицитном негацијом црквеноправног субјективитета и идентитета. „Царство је сваки пут изнова конструисало цркву Константинопоља кроз наратив континуитета и идентитета са старином, а политика је тамо где је јерес прекидала, успостављала те исте токове. Овај манир се наставио и након 1453. године када царства више и није било, Фанар је тада наставио да се понаша као црква коју је империја овластила и да и даље врши улогу арбитра у православљу“, закључио је професор Ристов Ђого. Извор: Одржана научна конференција „Утицај Цариградске патријаршије на судбину православља у Украјини“ – Факултет политичких наука | Универзитет у Београду WWW.FPN.BG.AC.RS View full Странице
-
Међународна научна конференција у Карловачкој богословији
a Странице је објавио/ла JESSY у Вести из Епархија
Српска православна богословија Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, поводом 230 година свог постојања, од данас до 13. октобра организује Међународну научну конференцију на тему "Српска црквена просвета". Поздравно писмо Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија данас је прочитао Преосвећени викарни Епископ новобрдски г. Иларион, у присуству Митрополита наше Помесне Цркве - сремског г. Василија и зворничко-тузланског г. Фотија, као и гостију из иностранства - Митрополита китруског г. Георгија из Јеладске архиепископије Грчке Православне Цркве и Архиепископа вроцлавског и шћећинског г. Георгија, Епископа војног и ректора хришћанске богословске академије у Варшави из Пољске Православне Цркве. Сабранима су се поред архијереја СПЦ, обратили и г. Виктор Москвин, директор Дома руске дијаспоре „Александар Солжењицин“ у Москви и др Драган Станић председник Матице српске, који је произнео уводно слово овогодишњег скупа. Научни скуп је потом отпочео свој рад у салама које носе имена знаменитих патријараха српских Георгија Бранковића и Германа Ђорића, а модератори првих сесија су протојереј-ставрофор др Дарко Ђого и г. Марко Ромић. Синоћ је у Карловачкој богословији свечано отворена изложба посвећена јубилеју овог богословског училишта, једног од најважнијих просветних институција српског народа. https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=45101-
- богословији
- карловачкој
-
(и још 3 )
Таговано са:
-
Научна конференција "Теолошки дани 2023"
a Странице је објавио/ла JESSY у Остале некатегорисане вести
Православни Богословски факултет Универзитета у Београду организује једнодневни Научни скуп који ће у пет сесија окупити велики број истраживача теолошке мисли. Скуп ће у суботу 21. октобра у 8 сати и 30 минута отворити протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић и протојереј проф. др Србољуб Убипариповић. Детаљан програм налази се на фотографији уз ову вест. Извор: Радио "Слово љубве"-
- "теолошки
- конференција
-
(и још 3 )
Таговано са:
-
Са благословом Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, у Београду и Сремским Карловцима од 23. до 25. новембра 2021. године биће одржана научна конференција „Везе времена: закључци и перспективе – једно столеће Руске Заграничне Цркве“. Научну конференциу организује Архив Српске Православне Цркве у сарадњи са ROCOR STUDIES – Historical Studies of the Russian Church Abroad из Њујорка коју води ђакон др Андреј Псарев, професор црквене историје из Џорданвилске семинарије. Научна конференција ће окупити 23 експерта из области руске црквене историје, руске емиграције и српско-руских односа из Сједињених Америчких Држава, Русије, Белорусије, Украјине, Аустралије и Канаде. Програм на руском (програм) и енглеском језику (programme).
-
- православне
- руске
-
(и још 7 )
Таговано са:
-
Међународна научна конференција „Црква мученикâ: прогони вере и Цркве у 20 веку”, у организацији Кијевске духовне академије, отпочела је у четвртак, 6. фебруара 2020. године. У раду ове дводневне конференције, која је уприличена поводом 20-годишњице прослављања светих новомученика и исповедника 20. века, учешће ће узети око стотину научника из 17 земаља. Пленарну седницу водили су Митрополит бориспољски и броварски г. Антоније, управитељ администрације и организације Украјинске Православне Цркве, и Епископ белгородски г. Силвестар, ректор Кијевске духовне академије. На отварању конференције поздравне речи упутио је Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије. У свом обраћању, митрополит Онуфрије је нагласио да је историја Православне Цркве у совјетском периоду истовремено и трагична и величанствена страница прошлога века, заливена крвљу невино пострадалих православних хришћана. Совјетска власт је, почев од 1918. године, поставила за циљ искорењивање религије и изграђивање новог, атеистичког друштва. Прво средство бољшевичке власти, помоћу којег су остварене корените измене у односима са Црквом, било је совјетско законодавство. Следећи деструктивни корак у односу према Цркви био је физичко истребљивање свештенства и православних верника. Ми смо се данас сабрали на научној конференцији не само да бисмо се још једампут осврнули на трагичну страницу историје прошлога века, него да бисмо разумели и поново се уверили да силе зла, „врата паклена” не могу надвладати Цркву (Мт. 16, 18). Наша Црква је Црква мученикâ, а њихова проливена крв је сведочанство непоколебиве вере у Бога, навео је Предстојатељ Украјинске Православне Цркве. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
-
- међународна
- научна
-
(и још 8 )
Таговано са:
-
У Светосавском дому у Нишу у недељу, 22. децембра 2019. године у вечерњим часовима одржана је промоција капиталног дела Православне Епархије нишке - монографије „Историја Православне Епархије нишке“, аутора ђакона Далибора Мидића, катихете и архивара Епархије нишке. Овај важан издавачки подухват Епархије подржан је од стране Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства Правде Републике Србије. Аутор је ово дело приредио са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Г. Г. Арсенија, а из штампе је изашло у години обележавања 8 векова самосталности Српске Православне Цркве. Како је у свом говору истакао др теологије Ивица Живковић "о научном квалитету овог дела сведочи и један од највећих стручњака из области историје Српске Цркве код нас Срба проф. др Владислав Пузовић, професор на предмету Историја Цркве на Православном Богословском факултету Универзитета у Београду", који је у својој рецензији истакао научну вредност монографије. Ова древна Православна Епархија је током своје историје била у саставу готово свих Архиепископија и Патријаршија у Југоисточној Европи. Отуда њена историја на одређен начин обједињује историју Православне Цркве у овом делу Европе" део је рецензије професора Пузовића која је прочитана на промоцији. Монографија обухвата поглавља о Епархији нишкој под омофором западне Цркве, у Охридској Архиепископији, у Трновској Патријаршији и у Пећкој Патријаршији 1386-1692. Ту су и поглавља о уздизању Епархије на достојанство Митрополије 1692, као и о Митрополији нишкој након укидања Пећке Патријаршије и периоду када је Митрополија била под управом бугарске егзархије. Такође, у монографији су и делови посвећени периодима Епархије нишке у оквиру Београдске Митрополије, неканонске Јерархије нишке и повратку канонске Јерархије нишке, Епархије у Првом светском рату уз поглавље о нишким свештеномученицима, Епархије након Првог светског рата и у Другом светском рату и Епархије у освит 21. века. У оквиру монографије налазе се и посебни одељци о Митрополији пиротској, каталог Епископа и Митрополита нишких и Митрополита нишавских, као и преглед манастира Православне Епархије нишке. Пред пуном салом Светосавског дома речи хвале делу, али и његовом аутору ђакону Далибору Мидићу на великом труду и посвећености, упутио је Преосвећени Владика нишки Арсеније. Владика се присетио тренутка када је по избору за Архијереја нишког почео са писањем приступне беседе и његовим суочавањем са чињеницом да готово не постоје обједињени писани трагови историје ове древне Епархије, чија историја датира много пре проглашења аутокефалности Српске Цркве. Једини текстови на које је наишао, били су фрагменти историје, које је на сајту Епархије нишке писао управо ђакон Далибор Мидић. Хвала Богу што нишка Епархија, као једна од најстаријих Епархија Српске Православне Цркве, са својих 1700 година постојања на овим просторима, после 1700 година добија и једну овакву књигу, која ће на достојан и репрезентативан начин говорити о историји Цркве на овим просторима, од најранијих времена ове Епархије па све до данас" рекао је између осталог Владика. Владика Арсеније је истакао да је овај пионирски рад аутора темељ за сва будућа истраживања и да свако поглавље монографије може бити тема посебних књига. Такође, Владика је најавио и ново дело на коме ђакон Далибор тренутно ради, а реч је о књизи посвећеној Светом исповеднику Доситеју (Васићу), блаженопочившем Владики нишком и загребачком. Потом је о свом раду говорио и ђакон Далибор Мидић, који је заблагодарио свима који су му на било који начин олакшали године рада на монографији. Аутор је ово вече посветио блаженој успомени на проту Петра Гагулића, који је, како је рекао ђакон Далибор, поставио темеље историографије Православне Епархије нишке и чији рад и до данашњег дана није потпуно исцрпљен. Он заслужује посебну пажњу, која му за живота није била посвећена, па желим да се на овај начин и њему, његовој успомени и његовој породици и потомцима захвалим" рекао је отац Далибор о проти Петру Гагулићу. "Епархија нишка данас представља најстарију црквену организацију у саставу Српске Православне Цркве. Семе Хришћанства на просторима данашње нишке Архиепископије било је посејано у најраније време" рекао је аутор говорећи о значају наше богоспасаване Епархије који је приказан у монографији. На крају свог излагања аутор се посебно на благослову, љубави и подршци захвалио Преосвећеном Владики Арсенију, као и својој породици, која је поднела највећу жртву током његовог рада на монографији. Извор: Радио Глас
-
У великој дворани Московске духовне академије, 16. октобра 2019. године, одржана је пленарна седница Сверуске Покровске научно-богословске академске конференције Савремено православно духовништво. Основни циљ ове конференције био је богословско разматрање феномена православног духовништва, како у историји Цркве, тако и данас. Епископ звенигородски г. Питирим, ректор Московске духовне академије, обратио се присутнима поздравним речима. Архиепископ бојарски г. Теодосије, викарни епископ Кијевске митрополије, изложио је реферат на тему „Православно духовништво као актуализација свештеничке, пророчке и царске службе Спаситеља Господа Исуса Христа“. Излагање др Наталије Сухове, професора Катедре опште историје Цркве и историје Руске Православне Цркве на Православном универзитету Свети Тихон, било је посвећено проблему академског монаштва од 1890. до 1910. године и питањима духовног руковођења „учених монаха“ од стране стараца (духовникâ). Протопрезвитер Александар Задорнов предочио је присутнима тему „Духовно руковођење као концепт руске религијске философије у делима Николаја Константиновича Гаврјушина, професора Московске духовне академије“. Професори Алексеј Пентковски и Денис Макаров дотакли су се теме поукâ и првобитних текстова житија руских светитеља. Игуман Дионисије Шленов, професор Московске духовне академије, говорио је о смислу израза духовни отац (πνευματικὸς πατήρ) у византијској православној традицији. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
-
- духовништво“
- православно
- (и још 7 )
-
Најава: Међународна научна конференција о Светом Јустину
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Поводом 125 година од рођења и 40 година од упокојења Светог Јустина (Поповића) Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу, Православни богословски факултет Универзитета у Београду и Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду организују 10. и 11. маја 2019. године у Београду међународну научну конференцију ”Мисао и мисија Светог Јустина Поповића”. Извор: Српска Православна Црква-
- најава:
- међународна
-
(и још 4 )
Таговано са:
-
Данас је у Подгорици почела са радом дводневна Међународна научна конференција ”Слобода вјероисповијести или увјерења у Црној Гори“ коју организују Митрополија црногорско-приморска и Конференција европских цркава из Брисела. На конференцији ће говорити међународни и домаћи правни стручњаци о бројним питањима која се тичу актуелних изазова у гарантовању, остваривању и дјелотворној заштити права на слободу вјероисповијести или увјерења, као и улоге и доприноса цркава и вјерских заједница са посебним освртом на питање њиховог правног положаја у Црној Гори. Конференцију су отворили Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. др Амфилохије (Радовић) и Пречасни г. Кристијан Кригер, предсједник Конференције европских цркава из Брисела. Конференцији се обратио путем видео линка и проф. др Ахмед Шахид, специјални извјестилац Уједињених нација за слободу вјероисповијести и увјерења, затим протојереј-ставрофор доц. др Велибор Џомић, координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске Поздрављајући учеснике конференције Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је казао да се слобода темељи на Христу богочовјеку и Његовом васкрсењу које је темељ истинске слободе људског живљења на земљи, а у исто вријеме и слободе од смрти и тиме задобијања вјечне слободе и достојанства. „Ако човјек није вјечно биће онда сав његова труд и борба за слободу на земљи се показује бесмислена. Црква Христова је била и остала свједок те и такве слободе.“ Према његовим ријечима Црква је носилац буђења људског бића за слободу на земљи и побједу зла – мржње која угрожава људско биће и његову слободу: „Црква и постоји да ослободи човјека и човјечанство од зла, мржње, робовања ономе што није достојно човјека, да би кроз овај живот могао да задобије и ту онтолошку слободу. Црква је дакле, свједок те и такве слободе, била и остала до наших времена. И у свим историјским периодима, и на Истоку и на Западу, она се борила за ту и такву слободу, не просто за слободу вјероисповијести или увјерења, него уопште за слободу људског бића и ослобођење од свега онога што угрожава људско биће и што га понижава.“ Митрополит је подсјетио на разлоге зашто предложени Нацрт закона о слободи вјероисповијести није прихватљив, па је чак и примитивнији него закон из времена комунистичке Југославије, истичући да људи који предлажу тај закон су прије свега васпитавани у антицрквеном духу послератног времена. Нагалсио је да су раније склопљени темељни уговори са Римокатоличком црквом – Ватиканом, Исламском и Јеврејском заједницом а да је једина заједница која је остала ван тога још увијек Митрополија црногорско- приморска, односно Српска православна црква. Истакао је да је у посљедње вријеме било сусрета са министром правде господином Зораном Пажином поводом формулисања закона и да то даје наду да ће проблеми бити превазиђени: Митрополит је исказао благодарност свима који су узели учешће у раду конференције и изразио наду да ће и ова међународна конференција помоћи црногорским државним органима да још озбиљније схвате озбиљност теме слобода вјероисповијести и да ће бити донијет закон који ће бити усаглашен са европским и међународним законодавством. У свом поздравном обраћању, Пречасни г. Кристијан Кригер се захвалио на позиву и исказаном повјерењу на том осјетљивом питању. Он је казао да у демократским државама слобода религије и увјерења се посматра као показатељ људских права и знак постојања једног модерног свијета. „Међутим, неке од чланица Конференције европских цркава се суочавају са дискриминаторним законима који нарушавају то темељно право. Заправо секуларизације друштва и религиозни плурализам који је донешен кроз мобилност често чини неопходним да државе сада ревидирају своју легислативу која је управљала у прошлости вјероисповијестима и увјерењима под различитим условима.“ Господин Кристијан Кригер је нагласио да државе имају неспорну дужност да штите и промовишу право на слободу вјероисповијести или увјерења и да помажу религиозним заједницама институцијама да дођу до правног признања. „Конференција европских цркава као и Митрополија, подржава напоре државе Црне Горе да ревидира своје законе тако да се они ускладе са европским законима и са правним тековинама Европске уније како се ова држава припрема да јој се једног дана прикључи. Нарочито поздрављамо одлуку да се замјени застарели закон из 1977. са новим законом о слободи вјероисповијести, укључујући одредбе о правном статусу и позицији цркава и вјерских заједница. Међутим, речено нам је да припремне процедуре су резултирале са нацртом закона који има проблеме у многим дјеловима. Вјерујемо да ти дијелови требају и морају бити исправљени и кориговани, али такође вјерујемо да су ти проблеми могли бити избјегнути да је припремни процес био транспарентан и да су у њему учествовали сви заинтересовани субјекти.. Захваљујући се свим учесницима конференције, Пречасни г. Кристијан Кригер је казао да Конференција европских цркава може савјетовати не само чланице у овом региону већ и власти како би се остварила успјешна и плодоносно сарадње између држава и цркве као што је дефинисано у члану 17 Споразума о функционисању Европске уније: „Унапријед се радујем продуктивној размјени информација и идеја и учењу о ситуацији и контексту у којој цркве функционишу у Црној Гори. Надам се да ће ове забринутости које су поменуте и сугестије које ћемо дати бити узете у обзир од стране Владе Црне Горе и да ће они поново размотрити измјену Нацрта закона како би био компатибилан са универзалним стандардима о људским правима и слободама вјероисповијести или увјерења.“ Проф. др Ахмед Шахид, специјални извјестилац Уједињених нација за слободу вјероисповијести и увјерења путем видео поруке је поздравио све учеснике конференције и захвалио се на позиву. Изразио је наду да ће држава Црна Гора уважити препоруке и стручна мишљења која ће се чути на скупу и тако донијет закон о слободи вјеросповјести који ће бити усаглашен са европским стандардима и законима. Протојереј-ставрофор доц. др Велибор Џомић је мишљења да је, имајући у виду да је у Црној Гори и даље на снази Закон о правном положају вјерских заједница из 1977. године, као и да је Влада Црне Горе у свом Програму рада за други квартал ове године најавила усвајање Предлога закона о слободи вјероисповијести, неопходно да се на стручан и друштвено одговоран начин отвори јавни дијалог и сагледа право на слободу вјере, вјероисповијести или увјерења из међународноправне, историјскоправне и позитивноправне перспективе, јер је ријеч о универзалном људском праву и слободи. „Намјера је да се, отварањем стручног и аргументованог дијалога, допринесе општем добру и помогне релевантним субјектима у изради новог текста Нацрта закона о слободи вјероисповијести, који би, за разлику од Нацрта закона о слободи вјероисповијести из 2015. године, у потпуности био усаглашен са међународноправним оквирима слободе вјероисповијести или увјерења уз поштовање историјске улоге, доприноса, права и легитимних очекивања цркава и вјерских заједница у Црној Гори.“ Након поздравних обраћања услиједила је прва сесија „Слобода вјероисповјести или увјерења у међународном праву и праву ЕУ“, на којој је модератор др Елизабета Китановић, извршни секретар за људска права у Конференцији европских цркава. Током ове сесије своја излагања ће изнијети проф. др Силвио Ферари, Универзитет у Милану (емеритус), проф. Кол Дарам, Међународни центар за правне и религијске студије, Бригам јанг универзитет, Прово, проф. др Богољуб Шијаковић, Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. др Јован (Вранишковски), Скопље. ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ: https://mitropolija.com/2019/05/03/prva-sesija-sloboda-vjeroispovjesti-ili-uvjerenja-u-medjunarodnom-pravu-i-pravu-eu/ https://mitropolija.com/2019/05/03/treca-sesija-autonomija-crkve-da-sama-uredjuje-svoj-zivot-i-misiju-je-standard-u-estoniji-njemackoj-i-austriji/ https://mitropolija.com/2019/05/03/cetvrta-sesija-predstavnici-struke-iz-rumunije-bugarske-i-italije-ocijenili-kao-diskriminatoran-nacrt-zakona-o-slobodi-vjeroispovijesti/ Извор: Митрополија црногорско-приморска
-
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ Митрополија црногорско-приморска и Конференција европских цркава из Брисела 3. и 4. маја у Подгорици организују Међународну научну конференцију ”Слобода вјероисповијести или увјерења у Црној Гори. Конференцију ће отворити Митрополит црногорско-приморски г. др Амфилохије и Кристијан Кригер, предсједник Конференције европских цркава, а путем видео линка Конференцији ће се обратити и проф. др Ахмед Шахид, специјални извјестилац Уједињених нација за слободу вјероисповијести и увјерења. Имајући у виду да је у Црној Гори и даље на снази Закон о правном положају вјерских заједница из 1977. године, као и да је Влада Црне Горе у свом Програму рада за други квартал ове године најавила усвајање Предлога закона о слободи вјероисповијести, неопходно је да се на стручан и друштвено одговоран начин отвори јавни дијалог и сагледа право на слободу вјере, вјероисповијести или увјерења из међународноправне, историјскоправне и позитивноправне перспективе, јер је ријеч о универзалном људском праву и слободи. Намјера је да се, отварањем стручног и аргументованог дијалога, допринесе општем добру и помогне релевантним субјектима у изради новог текста Нацрта закона о слободи вјероисповијести, који би, за разлику од Нацрта закона о слободи вјероисповијести из 2015. године, у потпуности био усаглашен са међународноправним оквирима слободе вјероисповијести или увјерења уз поштовање историјске улоге, доприноса, права и легитимних очекивања цркава и вјерских заједница у Црној Гори. Међународни и домаћи правни стручњаци ће, током трајања дводневне научне конференције у Подгорици, расправљати о бројним питањима која се тичу актуелних изазова у гарантовању, остваривању и дјелотворној заштити права на слободу вјероисповијести или увјерења, као и улоге и доприноса цркава и вјерских заједница са посебним освртом на питање њиховог правног положаја у Црној Гори. Позиви за присуство овом научном догађају су упућени великодостојницима традиционалних цркава и вјерских заједница, надлежним државним органима, представницима међународних организација и посланичким клубовима у Скупштини Црне Горе. Извор: Митрополија црногорско-приморска
-
Завршена научна конференција "Православно монаштво"
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Радни део научног скупа “Православно монаштво” данас је одржан у манастиру Светог Стефана у Липовцу. Уводну беседу произнео је Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Иринеј, у којој је подсетио на значај монаштва за свет, посебно за српски народ, који је у монасима увек препознавао не само хришћанску философију и теорију, већ живе примере подвижника на Христовом путу, на који смо сви ми позвани. http://www.radioglas.rs/uploads/Audio/20190308-201300-178_17_28_127-955.mp3 http://www.radioglas.rs/uploads/Audio/20190308-201414-178_17_28_127-248.mp3 http://www.radioglas.rs/uploads/Audio/20190308-202139-178_17_28_127-604.mp3 http://www.radioglas.rs/uploads/Audio/20190308-193703-178_17_28_127-571.mp3 http://www.radioglas.rs/uploads/Audio/20190308-202224-178_17_28_127-492.mp3 Све присутне је поздравио дирљивом беседом високопреподобни архимандрит Дионисије, који се захвалио на почасти што је овај научни скуп и зборник радова инспирисан његовим седамдесетогодишњим животом у манастиру, што је за њега охрабрење и обавеза да упркос позним годинама још усрдније служи Богу. Након поздравних речи отпочео је научни део конференције. Искушеник Урош Бабић прочитао је делове из „Животописа архимандрита Дионисија, духовника манастира Свети Стефан у Липовцу“, рад који је написао у сарадњи са Исидором Јакшић и сестринством манастира Липовац. Последњи научни рад професора Владете Јеротића „О монаштву уопште, из угла једног психијатра“, који је почивши академик специјално написао за овај зборник, прочитала је Кристина Митић из Центра за црквене студије. Аутори осталих научних студија су у наредним сатима сажето изложили своје радове: Бранко Горгиев: „Циљ (σκοπός) и сврха (τέλος) монашког живота по Св. Јовану Касијану“ Драгана J. Јањић: „Монашки покрет у канонима Васељенских сабора“ Слађана Алексић: „Чежња за божанском лепотом и савршенством православних монаха“ Ђура Харди: „Средњовековни Срем као географско и цивилизацијско одредиште руских монаха и духовника“ Јелена Јонић и Немања Јонић: „Правни статус Свете Горе, од античког периода до данас“ Марија Копривица: „Идиоритамско монаштво у средњовековној Србији“ Синиша Мишић: „Историја манастира Светог Стефана у Липовцу од оснивања до краја 19. века“ Владимир Димитријевић: „Православни покрет богомолника и обнова српског монаштва“ Ружица Левушкина: „Преподобномученица Јелисавета Фјодоровна и њена Обитељ милосрђа“ Сунчица М. Денић: „Симбол срне и јасике као вид духовног подвига у делу Јустина Поповића и монахиње Стефане“ Ивица Живковић и Владимир Цветковић: „Јеромонах Илија: весник небеског Јерусалима“ Жарко Н. Миленковић: „Мотив монашења у старој српској житијној књижевности“ Снежана Ј. Милојевић: „Мотив љубави према Богу у Теодосијевом Житију Светога Саве“ Драгиша Бојовић: „Житије анђела или: Kако се Петар Коришки бестелесним у пустињи показао“ Теодора Бојовић: „Портрети игумана у прози Григорија Божовића“ Слађана Ристић Горгиев: „Буђење унутрашњег човека у исповедним писмима монахиње Стефане“ Гордана Благојевић: „Црквено певање у манастиру Жичи од средине 20. века до данас: од жичког напева ка византијском појању“ О смислу овог научног скупа говорио је професор доктор Драгиша Бојовић, управник Центра за црквене студије. Он се подсетио на први научни скуп који је организовао пре више од две деценије, 1996. године, на тему „Манастир Црна Ријека и Свети Петар Коришки“, приметивши да га је и тада и данас водила „истоветна љубав према манастиру и његовим подвижницима којима се треба дивити“ и да је то дивљење покретачки мотив духовног и научног прегалаштва који је синтетизован у Центру за црквене студије у Нишу. О значају овог скупа и његовом сећању на сарадњу са архимандритом Дионисијем, ексклузивну изјаву за радио Глас Православне Епархије нишке дао је и Његова Светост Патријарх српски Г, Г. Иринеј: „Монаштво је слика праве побожности. Снага једне Цркве и духовна снага једног народа мери се према монаштву које има тај народ. Тамо где је доста монаха, тамо је присутан живот по Христу и по Јеванђељу.“ Велика сала конака Манастира у Липовцу била је испуњена до последњег места; скупу је присуствовало бројно свештенство и монаштво из више Епархија СПЦ, а за све учеснике и окупљени народ сестринство манастира је припремило богату трпезу љубави. Тиме је завршена дводневна научна конференција „Православно монаштво“ у организацији Центра за црквене студије у Нишу. Фото:Хаџи Миодраг Миладиновић Радио Глас Православне Епархије нишке Извор: Радио Глас -
Милан М. Ћирковић: Да ли смо спремни за невероватна научна открића
тема је објавио/ла Милан Ракић у Интервјуи
Астрофизичар, астробиолог, космолог и филозоф проф. др Милан М. Ћирковић дипломирао је теоријску физику на Физичком факултету у Београду, докторирао је на Државном универзитету Њујорка у Стони Бруку (САД). Ради као научни саветник у Астрономској опсерваторији у Београду, као професор на Департману за физику Универзитета у Новом Саду и као сарадник Института за будућност човечанства при Оксфордском универзитету. Објавио је више од стотину научних радова и неколико књига, међу којима „The Astrobiological Landscape“ (за Cambridge University Press) и „Global Catastrophic Risks“ (са Ником Бостромом) у издању Oxford University Press-a (српски превод је у издању издавачке куће „Хеликс“ из Смедерева). Зашто су истраживачи усмерили пажњу на звезде, црвене патуљке, ниже температуре од Сунца? Каква је звезда ТRAPPIST -1? – Разлог је врло једноставан: у питању су далеко, далеко најчешће звезде. Негде између три четвртине и четири петине свих звезда у свемиру су црвени патуљци, па је њихов астробиолошки значај већ самим тим очигледан. У том погледу, TRAPPIST-1 је типична звезда, заправо знатно типичнија од нашег Сунца. TRAPPIST-1 је типична звезда Откриће је изазвало велико узбуђење због тога што прорачуни показују да би маса барем шест од ових седам планета више одговарала стеновитим него гасовитим световима. Поред тога, три планете се налазе у „настањивој зони“ – на удаљености од матичне звезде која допушта да вода буде у течном стању, шта нам то говори? – Још увек не превише, с обзиром на то да има много параметара који дефинишу настањивост, а које није лако измерити са међузвезданих удаљености. То што вода може бити у течном стању не говори нам још увек да ли воде заиста тамо има – врло је могуће да је сва изгубљена током првих неколико милијарди година еволуције тог планетског система. Такође, није јасно да ли су и које од новооткривених планета у синхроној ротацији, односно показују увек једну исту страну матичној звезди (слично као што је Месец у синхроној ротацији у односу на Земљу). Када говоримо о црвеним патуљцима, као што је звезда у систему TRAPPIST-1, синхрона ротација има и предности и мане: иако је на једној страни планете вечити дан, а на другој вечита ноћ, те температуре сходно томе екстремно варирају; могуће је пронаћи умерене области око руба осветљене стране које би имале повољне температуре за оне врсте хемијских реакција које очекујемо у живим организмима. Све Кеплерове егзопланете Захваљујући напредној посматрачкој технологији, астрономи су до данас открили више од 3.000 егзопланета. О каквим инструментима је реч? – У новије време то су највећим делом орбиталне опсерваторије, као што су Кеплер или Спицер, мада наравно не треба потцењивати ни широки распон нових и моћних земаљских уређаја, на челу са VLT телескопом Европске јужне опсерваторије у чилеанским Андима или Keck-овим десетометарским телескопима на Хавајима. Не треба заборавити да откривање планета путем транзита преко диска матичне звезде може да открије само мајушни подскуп планетских система који су геометријски повољно постављени у односу на Сунчев систем. За остале је неопходно и даље користити далеко сложеније методе – као што су спектроскопске детекције које су ограничене бројним факторима (шумом или посматрачком необјективности). Које могућности пружа наш телескоп Милутин Миланковић? – Свакако јако велике за ову средину и незанемарљиве управо у домену дугорочних студија, какве су оне које доводе до открића екстрасоларних планета. Телескоп Миланковић свакако отвара нову епоху астрономских наука на овим просторима и треба се надати да ће за тај велики пројекат, који би без племените и обимне помоћи Европске уније био потпуно неостварив, наћи више разумевања; домаће институције треба да подрже његово одржавање и ефикасно коришћење. Телескоп Миланковић на Видојевици Колико је значајна свака међународна сарадња за нашу научну заједницу? – Апсолутно кључна. Сведоци смо да се за науку, истраживање и развој, делове просвете који имају истраживачки потенцијал, издваја екстремно мало. По добијеним средствима из буџета, налазимо се, нажалост, на самом дну Европе. Не постоји наука без интензивне међународне сарадње, не постоје вредни научни резултати који немају глобални значај. Сведоци смо да наука невероватно напредује и даље резултате. Колико су друштва спремна да се прилагоде том прогресу? – То је централно питање од којег понајвише зависи опстанак човечанства и свих његових вредности. У буквалном смислу речи се остварује пророчанска реченица великог Херберта Џорџа Велса: „Историја човечанства је све више трка између образовања и катастрофе“. Милица МОМЧИЛОВИЋ, РТС
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.