Архим. Никодимово разобличавање артемијевског раскола

[Ivan Marković]

пре 26 минута, Vedran рече

Мене брине то што се код Никодима на сајту све чешће појављују сновиђења. Она су сама по себи дискутабилна. Ако неко хоће да верује у њих приватно, то мене не интересује, али оно што се њима имплицира је мени далеко озбиљније. Дао сам кратак коментар са много питања на последње сновиђење овде: 

 

Pa ako si u mogućnosti, najbolje da o tome nekako obavestiš vladiku Milutina. Men se čini da vladike uošte ne prate internet.

[Ведран*]

пре 6 минута, Ivan Marković рече

Pa ako si u mogućnosti, najbolje da o tome nekako obavestiš vladiku Milutina. Men se čini da vladike uošte ne prate internet.

Па могао бих, али стварно мислим да то не би било умесно с моје стране. Нарочито због тога што очигледно отац Архимандрит ужива поштовање Владике, тако да стварно сумњам да он није упознат са активностима оца Архимандрита. То би ми било просто невероватно. 

Уосталом ја сам ово написао јавно, нисам рекао нешто тајно па да сад морам да обавестим некога о своме мишљењу. И све што пишем пишем под својим именом. Дакле јавно је и једнако доступно као и Архимандритова сновиђења. 

[Леон Професионалац]

пре 13 часа, Ivan Marković рече

A što se ti petljaš u poslove druge eparhije? Odakle ti to pravo?

Лепо Вам је г. Ведран написао одговор иаки је ово питање глупо по себи, ипак, морам нешто да додам. 

И ваљевска и моја Епархија је иста Црква, архимандритове опсервације се шире по читавој СПЦ па сам у овој ситуацији и обавезан да скренем пажњу на ове ствари. А Вама ако је драже да као ној набијате главу у песак тако и наставите али не терајте нас да се понашамо као бесловесни. Право да коментаришем ове ствари ми даје то што сам део истог Тела. Јасно?

пре 13 часа, Ivan Marković рече

Ja tebe dovoljno dugo...

,,Иди од мене, не познајем те." 

Одакле ме познајете? Са овог форума? Понекад помислим да сте озбиљан лик, кад оно, међутим... 

пре 13 часа, Ivan Marković рече

Što se tiče đakona Neše, ako ga je kritikovao zbog hvaljenja one skaradarije na Bitefu (ili čemu god već ...) to mogu samo da potpišem.

Не бих рекао да је ђакон хвалио ,,скарадарију" већ да је, с обзиром да му је то струка, појаснио о чему се ради. Нисам и не могу да будем одговоран због тога што се Ви разумете ама баш у све и свашта а уствари се разумете, како вели наш народ ,,ко мара у криви" - да се овде помене нуклеарна физика и ту би имали нешто ,,паметно" да нам кажете. Него, с обзиром да сте толико паметни, ено Вам га ђакон Ненад, увек доступан, па са њим разлучите о чему се ради. Можда тако будете боље разумели његов коментар. 

Архимандрит (још увек, прим. ут.) Никодим је је јавно и неосновано критиковао читав Сабор СПЦ па се поставља питање: откуд му благослов за тако нешто. Онда је у свом бесмислу поткачио и ђакона. Зар он да каже нешто о томе како ђакон није прави хришћанин или да је неофит или да није преумио и остале глупости? А он лично је преумио? Јесте, тотално баш, чим је оставио жену па отишао у манастир.

пре 13 часа, Ivan Marković рече

To rade i neki popovi. Dokle više???

Иако се у суштини слажем са Вашим коментаром, мада је бесмислено да тако наступите после оног спочитавања како се тобож мешам у послове туђе епархије о чему ћу касније - ипак не разумем на шта алудирате?!

Ако мене трпате у тај кош онда сте се преварили јер све своје тврдње крепим чврстим доказима. О поменутом архимандриту је његов бивши епископ доста рекао, ни Ви а ни ја нисмо паметнији. 

пре 13 часа, Ivan Marković рече

Ne samo njega...

И овде сте у праву, дакле, разумемо се.

Ипак, одговарајући на овај Ваш коментар као и на оно горе где дословно кажете: To rade i neki popovi. Dokle više??? - поставља се питање, не зато што је логично већ зато што Вас побија, то је управо оно питање које сте мени поставили: A što se ti petljaš u poslove druge eparhije? Odakle ti to pravo? (Еп. Атанасије би овде додао омуљено му ,,sic! )

Да се пребацим у Вашу кожу, само за трен, и то само у овој реченици јер дуже не бих издржао, и да Вас питам одакле Вама право да се мешате у послове који Вас се не тичу као и шта Вас брига шта раде неки попови?

Е сад, с обзиром да сам свештеник, иако против клерикализма, ипак сам мало више призван у односу на Вас да коментаришем појаву звана архимандрит Никодим. 

 

За ових пар месеци сам се добро одморио од Ваших баљезгарија a и даље не могу да се отргнем утиску да Вам се пали црвена лампица када се год поjавим на Поукама. Ко бик се брецате кад год нешто напишем: аман, поцепасте ми мантију, то кошта. 

[Леон Професионалац]

пре 3 часа, Ivan Marković рече

Pa ako si u mogućnosti, najbolje da o tome nekako obavestiš vladiku Milutina. Men se čini da vladike uošte ne prate internet.

Зато и пишемо не би ли га неко од душебрижника обавестио.

[Леон Професионалац]

пре 13 часа, Ivan Marković рече

Jbg, kad god se pojavi ovaj Leon, meni podivlja komp

Шта да напишем на ово кад сами признајете анимозитет који у Вама куља према мени? 

[Леон Професионалац]

пре 5 часа, Ivan Marković рече

A ako je Nikodim možda krenuo da obrće kurs, treba biti toliko pametan (jer on možda može da izvuče neke ljude iz artemitske parasinagoge) i dati mu šansu, a ne skakati odmah ko oparen. Ako nije, to će se vrlo brzo videti. Svi ovde znamo za neke njegove gluposti, ali to ne znači da čovek nema pravo na drugu šansu. Nikad se ne zna...čak je, kako je ovde potvrđeno, koristio neke Zoranove argumente...

Изгледа да сте и даље под родитељским надзором па зато одговарам збрда-здола тј. како ми се који Ваш коментар појави. 

Ено, умало ме не утврдисте у уверењу да симпатишете архимандрита Никодима али се срећом овај коментар појавио. 

О томе шта са њим нека одлучују виши степени црквене јерархије а свакако је похвално уколико се опрао од ранијих глупости, мада, чини ми се да је ово само један покушај прања. 

 

Све у свему: коментаром који сам цитирао сте превазишли себе као и моја очекивања! Све похвале! 

[Ведран*]

пре 32 минута, Леон Професионалац рече

чим је оставио жену па отишао у манастир.

Можда је неумесно да питам, али кад је већ поменуто. Није ми јасно, како оставио жену, а сад је архимандрит. Да се нису "споразумно" разишли?

[Леон Професионалац]

пре 2 минута, Vedran рече

Можда је неумесно да питам, али кад је већ поменуто. Није ми јасно, како оставио жену, а сад је архимандрит. Да се нису "споразумно" разишли?

Да, ,,споразумно" вероватно. 

[Ведран*]

пре 1 минут, Леон Професионалац рече

Да, ,,споразумно" вероватно. 

Надам се да нису имали деце, поготово не малолетне!

[Икар Губелкијан]

Čekajte, da li se ovde radi o istom monahu koji je nedavno pisao neke silne knjige o tome kako je ravna zemlja posle toga što je gledao videe na jutjubu?

[GeniusAtWork]

пре 1 минут, Икар Губелкијан рече

Čekajte, da li se ovde radi o istom monahu koji je nedavno pisao neke silne knjige o tome kako je ravna zemlja posle toga što je gledao videe na jutjubu?

Тај   

[Икар Губелкијан]

Hvala ti. Da znam, da ne zalazim uopšte na temu

[Леон Професионалац]

пре 4 часа, Икар Губелкијан рече

Hvala ti. Da znam, da ne zalazim uopšte na temu

Да, али ово што је сад писао вреди прочитати, мада је већ о томе доста писано.

[timjančica]

„Ниједан ко је метнуо руку своју на плуг па се обазире назад

није приправан за Царство Божије.“ (Лк. 9, 62).

 

Православље - лајт др. архимандрита Никодима Богосављевића (1)

Као што је млијеко-лајт проварљивије, тако и “миротворско“ православље - лајт треба ваљда да буде лакше (про)варљиво.

Са мање метанија а више питања.

Са мање подвига а више подвика.

Код протестаната се сви спасавају па и Православље треба да постане мало лакше.

Иначе ћемо се тешко спасити.

И разводнише детерџент душе

Да је Христова бесједа тврда (Јн. 6, 60) мишљаху и неки Христови ученици. Потребан јој је омекшивач – изведоше закључак „миротворци“. И разводнише детерџент душе.

Омекшаше вјеру православну, начинише растегљивом те поче да пуца по шавовима. Обучеш се у то меко православље али не стоји као прије.

Ето човјекопоклонства о којем је говорио св. Јустин Поповић на дјелу: „Шта вам даје та култура и цивилизација?

Шта, осим лажи?

 Шта, осим лажног задовољства?

 Шта, осим лажних уживања?

 Шта вам дају палате и фабрике? Шта вам дају авиони? Погледајте душе своје.“(1)

 

Шта све човјек данас неће да уради због православне (по)лајт - љубави?

А сјетимо се само, шта су све наши Свети радили због Православља и на какве су све муке били стављани. Какво је то човјекопоклонство које нас данас толико обузима? Није ли то припрема за долазак самог Антихриста коме ће се здушно многи поклонити?

А Господ нам одговара: „Јер ко се постиди мене и мојих ријечи, њега ће се Син Човјечији постидјети кад дође у слави својој и Очевој светих анђела.“ (Лк. 9, 26). То ће нам се десити ако пропустимо да ставимо Господа у први план, а не наше самољубиве и сујетне имагинације (про)пале нам природе за коју се држимо као дављеник за сламку.

Како је то човјек (п)остао толико велики у нашим очима да се издиже изнад Господа? Чим нас је то човјек заплашио, запријетио, како је постао толико значајан да надраста свемоћног Господа Сведржитеља? Како то да се и код црквеног клира исто дешава, код оних који о Господу толико знају или би требали да знају?

Одговор стиже из „Молитве за безбожнике“: „О вечно Сунце правде и Истине, како толики мрак може пасти на разум човечији да не може да прочита и разуме Почетно и Завршно Слово свих бића у свету? Није ли Господе овако: грех за грехом, као конац по конац, док се није изаткала дебела завеса која од Тебе сакрива и покрива?“(2)

Као што наводи Никодим Агиорит, слични смо онима којима љекар прилази да их излијечи а они му кажу: „Причекај да болујем још мало.." (3)

У свом Богозабораву, осјећамо се Богоостављено.

Како др. архимандрит Никодим Богосављевић (про)тумачио 15. Канон Прво – Другог Цариградског Сабора?

Архимандрит Никодим Богосављевић бави се у својој књизи „Свети и Велики Сабор 2016“, тематиком 15. Канона Прво - Другог Цариградског Сабора, као и у новијој књизи „Прилог измирењу раскола еп. Артемија.“ Он наводи канон: „Они који су за не помињање позивају се на 15. Канон Цариградског (двократног) Сабора. Он гласи: „Оно што је одређено у погледу свештеника, епископа и митрополита, то још више мора имати значаја у погледу патријарха. Према томе, свештеник, епископ или митрополит, који се усуди да прекине заједницу са својим патријархом, и не буде, као што је наређено и установљено, спомињао његово име на светој Литургији, него пре саборне одлуке и његовог коначног суда, начини раскол, у погледу таквог овај свети Сабор наређује: да такав сасвим буде искључен из свештенства, само ако се докаже такав његов безаконити поступак. У осталом, ово се наређује и потврђује у погледу оних, који само под изговором неких преступа одступају од својих предстојника и чине раскол, те руше јединство Цркве. Јер они, који се одељују од заједнице са својим предстојатељем због неке јереси која је од светог Сабора или Отаца осуђена, тј. када он јавно проповеда јерес и отворено учи у цркви то зло, такви не само што неће подлећи канонској осуди за то што су пре саборног решења отишли од таквог епископа, него ћe, на против, бити заслужни части која пристаје православнима, пошто они нису осудили епископе него псеудо-епископе и псеудо-учитеље, нити су расколом нарушили јединство Цркве, него, на против, похитали су да Цркву ослободе раскола и деоба“.(4)

Да погледамо сада како он тумачи у књизи „Свети и Велики Сабор 2016“ овај канон: „Две су чињенице битне за правилно тумачење и примену 15. канона: а) Канон изричито спомиње одвајање свештеника од предстојатеља „због неке јереси која је од светог Сабора или Отаца осуђена“, и б) Канон не издаје изричиту наредбу да се свештеник „мора“ одвојити од свог предстојатеља „пре саборног решења“ због његовог проповедања јереси, јер би у том случају морала да буде наведена и одговарајућа казна због тога што то није учинио. У вези првог мора се приметити да јерес екуменизма није осудио ниједан сабор, а да у вези другог, тумачење вл. Никодима, да у случају проповедања саборски осуђене јереси свештеници „имају право и дужност одмах се одијелити од тога епископа, митрополита и патријарха“, сматрамо половично тачном: наиме, у наведеном случају свештеници имају „права“, што канон изричито помиње, али не и „дужност“ одвајања, јер њу канон не помиње. Наше је, дакле, мишљење, да због тога што јерес екуменизма није саборски осуђена и зато што наведени 15. канон не прописује као обавезу „одвајање“ свештеника од престојатеља, свештеници и епископи у РПЦ, као и у другим Помесним Цркава које ће доћи у исти положај, могу и треба да и даље помињу патр. Кирила, односно своје Предстојатеље.“(5)

Ако мало боље погледамо, можемо увидјети дозу недоследности у тумачењу канона архимандрита Никодима. Он прво наводи да је јерес разлог одвајања ако је она „од Отаца осуђена“, али то у даљем тумачењу превиђа и изоставља као могући разлог одвајања, те остаје само аргумент из канона „због тога што није саборски осуђена“ (јерес), канон не прописује обавезу одвајања. Затим архимандрит наводи да у том случају имају „права“ да се одвоје, али да имају и „дужност“ да се одвоје, како даље тумачи његов имењак Никодим Милаш, то архимандрит не жели да прихвати и назива тумачење Никодима Милаша „половично тачним“.

Шта каже у тумачењу овога канона Никодим Милаш:“ Ако један епископ, митрополит или патријарх почне јавно проповиједати у цркви неко јеретичко учење, које је противно православљу, тада дотични (подручни епископи и свештеници) ИМАЈУ ПРАВО И ДУЖНОСТ ОДМАХ СЕ ОДЈЕЛИТИ од тог епископа, митрополита и патријарха, и за то не само што не ће подлећи никаквој каноничкој казни, него ће још и похваљени бити, јер тиме они нијесу устали противу законитих епископа, него противу лажних епископа и лажних учитеља, нити су они раскол тиме завели у цркви, него напротив, колико су могли, ослободили су цркву од раскола и раздијељења.“(6)

Мислим да је очигледно свакоме ко има уши да чује и очи да види Мт. (11, 15), да ли је архимандрит Никодим тумачио или и протумачио овај канон!

"Јер се срцем вјерује за праведност, а устима се исповиједа за спасење." Рим. (10, 10)

 

Петровић Станислава

 

(1) Св. Јустин Поповић, "Где су Срби?"

http://www.crkvaub.rs/crkva/novosti/item/3939-ava-justin-popovic-gde-su-srbi/3939-ava-justin-popovic-gde-su-srbi

(2) Молитва за безбожнике, "Православни молитвеник", Дабар, 2012.

(3) Никодим Агиорит, „Невидљива Борба“, Београд, 2001. Стр. 60.

(4) Архимандрит Никодим: „Свети и Велики Сабор 2016“, Голубац, 2016.

 (http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/drugi-pisu/arhimandrit-dr-nikodim-bogosavljevic-deo-iz-nove-knjige-sveti-i-veliki-sabor-2016-opasnost-raskola/), „Прилог измирењу раскола еп. Артемија“, Голубац 2017.

(5) Архимандрит Никодим: „Свети и Велики Сабор 2016“, Голубац, 2016.

(http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/drugi-pisu/arhimandrit-dr-nikodim-bogosavljevic-deo-iz-nove-knjige-sveti-i-veliki-sabor-2016-opasnost-raskola/

 (6) Никодим Милаш," Правила Православне цркве са тумачењима", књига 2, Нови Сад, 1896, стр. 290.

[Леон Професионалац]

On 2.11.2017. at 18:24, timjančica рече

„Ниједан ко је метнуо руку своју на плуг па се обазире назад

није приправан за Царство Божије.“ (Лк. 9, 62).

 

Православље - лајт др. архимандрита Никодима Богосављевића (1)

Као што је млијеко-лајт проварљивије, тако и “миротворско“ православље - лајт треба ваљда да буде лакше (про)варљиво.

Са мање метанија а више питања.

Са мање подвига а више подвика.

Код протестаната се сви спасавају па и Православље треба да постане мало лакше.

Иначе ћемо се тешко спасити.

И разводнише детерџент душе

Да је Христова бесједа тврда (Јн. 6, 60) мишљаху и неки Христови ученици. Потребан јој је омекшивач – изведоше закључак „миротворци“. И разводнише детерџент душе.

Омекшаше вјеру православну, начинише растегљивом те поче да пуца по шавовима. Обучеш се у то меко православље али не стоји као прије.

Ето човјекопоклонства о којем је говорио св. Јустин Поповић на дјелу: „Шта вам даје та култура и цивилизација?

Шта, осим лажи?

 Шта, осим лажног задовољства?

 Шта, осим лажних уживања?

 Шта вам дају палате и фабрике? Шта вам дају авиони? Погледајте душе своје.“(1)

 

Шта све човјек данас неће да уради због православне (по)лајт - љубави?

А сјетимо се само, шта су све наши Свети радили због Православља и на какве су све муке били стављани. Какво је то човјекопоклонство које нас данас толико обузима? Није ли то припрема за долазак самог Антихриста коме ће се здушно многи поклонити?

А Господ нам одговара: „Јер ко се постиди мене и мојих ријечи, њега ће се Син Човјечији постидјети кад дође у слави својој и Очевој светих анђела.“ (Лк. 9, 26). То ће нам се десити ако пропустимо да ставимо Господа у први план, а не наше самољубиве и сујетне имагинације (про)пале нам природе за коју се држимо као дављеник за сламку.

Како је то човјек (п)остао толико велики у нашим очима да се издиже изнад Господа? Чим нас је то човјек заплашио, запријетио, како је постао толико значајан да надраста свемоћног Господа Сведржитеља? Како то да се и код црквеног клира исто дешава, код оних који о Господу толико знају или би требали да знају?

Одговор стиже из „Молитве за безбожнике“: „О вечно Сунце правде и Истине, како толики мрак може пасти на разум човечији да не може да прочита и разуме Почетно и Завршно Слово свих бића у свету? Није ли Господе овако: грех за грехом, као конац по конац, док се није изаткала дебела завеса која од Тебе сакрива и покрива?“(2)

Као што наводи Никодим Агиорит, слични смо онима којима љекар прилази да их излијечи а они му кажу: „Причекај да болујем још мало.." (3)

У свом Богозабораву, осјећамо се Богоостављено.

Како др. архимандрит Никодим Богосављевић (про)тумачио 15. Канон Прво – Другог Цариградског Сабора?

Архимандрит Никодим Богосављевић бави се у својој књизи „Свети и Велики Сабор 2016“, тематиком 15. Канона Прво - Другог Цариградског Сабора, као и у новијој књизи „Прилог измирењу раскола еп. Артемија.“ Он наводи канон: „Они који су за не помињање позивају се на 15. Канон Цариградског (двократног) Сабора. Он гласи: „Оно што је одређено у погледу свештеника, епископа и митрополита, то још више мора имати значаја у погледу патријарха. Према томе, свештеник, епископ или митрополит, који се усуди да прекине заједницу са својим патријархом, и не буде, као што је наређено и установљено, спомињао његово име на светој Литургији, него пре саборне одлуке и његовог коначног суда, начини раскол, у погледу таквог овај свети Сабор наређује: да такав сасвим буде искључен из свештенства, само ако се докаже такав његов безаконити поступак. У осталом, ово се наређује и потврђује у погледу оних, који само под изговором неких преступа одступају од својих предстојника и чине раскол, те руше јединство Цркве. Јер они, који се одељују од заједнице са својим предстојатељем због неке јереси која је од светог Сабора или Отаца осуђена, тј. када он јавно проповеда јерес и отворено учи у цркви то зло, такви не само што неће подлећи канонској осуди за то што су пре саборног решења отишли од таквог епископа, него ћe, на против, бити заслужни части која пристаје православнима, пошто они нису осудили епископе него псеудо-епископе и псеудо-учитеље, нити су расколом нарушили јединство Цркве, него, на против, похитали су да Цркву ослободе раскола и деоба“.(4)

Да погледамо сада како он тумачи у књизи „Свети и Велики Сабор 2016“ овај канон: „Две су чињенице битне за правилно тумачење и примену 15. канона: а) Канон изричито спомиње одвајање свештеника од предстојатеља „због неке јереси која је од светог Сабора или Отаца осуђена“, и б) Канон не издаје изричиту наредбу да се свештеник „мора“ одвојити од свог предстојатеља „пре саборног решења“ због његовог проповедања јереси, јер би у том случају морала да буде наведена и одговарајућа казна због тога што то није учинио. У вези првог мора се приметити да јерес екуменизма није осудио ниједан сабор, а да у вези другог, тумачење вл. Никодима, да у случају проповедања саборски осуђене јереси свештеници „имају право и дужност одмах се одијелити од тога епископа, митрополита и патријарха“, сматрамо половично тачном: наиме, у наведеном случају свештеници имају „права“, што канон изричито помиње, али не и „дужност“ одвајања, јер њу канон не помиње. Наше је, дакле, мишљење, да због тога што јерес екуменизма није саборски осуђена и зато што наведени 15. канон не прописује као обавезу „одвајање“ свештеника од престојатеља, свештеници и епископи у РПЦ, као и у другим Помесним Цркава које ће доћи у исти положај, могу и треба да и даље помињу патр. Кирила, односно своје Предстојатеље.“(5)

Ако мало боље погледамо, можемо увидјети дозу недоследности у тумачењу канона архимандрита Никодима. Он прво наводи да је јерес разлог одвајања ако је она „од Отаца осуђена“, али то у даљем тумачењу превиђа и изоставља као могући разлог одвајања, те остаје само аргумент из канона „због тога што није саборски осуђена“ (јерес), канон не прописује обавезу одвајања. Затим архимандрит наводи да у том случају имају „права“ да се одвоје, али да имају и „дужност“ да се одвоје, како даље тумачи његов имењак Никодим Милаш, то архимандрит не жели да прихвати и назива тумачење Никодима Милаша „половично тачним“.

Шта каже у тумачењу овога канона Никодим Милаш:“ Ако један епископ, митрополит или патријарх почне јавно проповиједати у цркви неко јеретичко учење, које је противно православљу, тада дотични (подручни епископи и свештеници) ИМАЈУ ПРАВО И ДУЖНОСТ ОДМАХ СЕ ОДЈЕЛИТИ од тог епископа, митрополита и патријарха, и за то не само што не ће подлећи никаквој каноничкој казни, него ће још и похваљени бити, јер тиме они нијесу устали противу законитих епископа, него противу лажних епископа и лажних учитеља, нити су они раскол тиме завели у цркви, него напротив, колико су могли, ослободили су цркву од раскола и раздијељења.“(6)

Мислим да је очигледно свакоме ко има уши да чује и очи да види Мт. (11, 15), да ли је архимандрит Никодим тумачио или и протумачио овај канон!

"Јер се срцем вјерује за праведност, а устима се исповиједа за спасење." Рим. (10, 10)

 

Петровић Станислава

 

(1) Св. Јустин Поповић, "Где су Срби?"

http://www.crkvaub.rs/crkva/novosti/item/3939-ava-justin-popovic-gde-su-srbi/3939-ava-justin-popovic-gde-su-srbi

(2) Молитва за безбожнике, "Православни молитвеник", Дабар, 2012.

(3) Никодим Агиорит, „Невидљива Борба“, Београд, 2001. Стр. 60.

(4) Архимандрит Никодим: „Свети и Велики Сабор 2016“, Голубац, 2016.

 (http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/drugi-pisu/arhimandrit-dr-nikodim-bogosavljevic-deo-iz-nove-knjige-sveti-i-veliki-sabor-2016-opasnost-raskola/), „Прилог измирењу раскола еп. Артемија“, Голубац 2017.

(5) Архимандрит Никодим: „Свети и Велики Сабор 2016“, Голубац, 2016.

(http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/drugi-pisu/arhimandrit-dr-nikodim-bogosavljevic-deo-iz-nove-knjige-sveti-i-veliki-sabor-2016-opasnost-raskola/

 (6) Никодим Милаш," Правила Православне цркве са тумачењима", књига 2, Нови Сад, 1896, стр. 290.

Немам ја снаге за ово, матор сам.

Aко има неко да је докон па да појасни...