Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'савести'.
Found 2 results
-
Мера наше хришћанске савести јесте Богочовек Христос
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин началствовао је Светом Литургијом Пређеосвећених дарова у Храму Покрова Пресвете Богородице на празник Светог Прокопија Декаполита. Приликом Литургије свештенство првог и другог архијерејског намесништва ваљевског приступило је Светој тајни исповести, коју су обавили архимандрити Михаило (Биковић) и Данило (Јокић), старешине манастира Јовања и Плужац. Поучно литургијско слово о љубави, другом имену за Бога, произнео је протонамесник Александар Вучај, парох друге обреновачке парохије. Реч љубав је за православне хришћане и презвитере Цркве Христове много више од речи. Љубав је Бог – надсуштаствена Тројица, Христос Логос, начин живота и постојања. Љубав је Црква Духа Светога, сваки човек у њој, али и ван ње. Христолика и духоносна љубав свештеничке службе јесте достојанство и неизрецива част скупо плаћена Христовом крсном жртвом и крвљу хиљада свештеномученика и исповедника. Као таква јесте залог и талант, који ће нам Господ тражити у дану своме, беседио је протонамесник Александар Вучај. То крсно бреме изискује од нас непрестано и свакодневно преиспитивање наше људске и свештеничке савести, да бисмо засијали Духом Светим пред људима и Црквом Христовом. Мера наше хришћанске савести јесте Богочовек Христос. Аршин сваке наше речи, дела и живота, јесте љубав и то распета. Љубав која не тражи своје. Љубав која пати и која се радује са сваким човеком. То је љубав која води у васкрсењски живот, развејава таму, људски очај и безнађе, отвара очи пред лицем Христовим и води у радост вечности – део је сјајне проповеди протонамесника Александра Вучаја. Обраћајући се са братском љубављу свештенству из Ваљева, у коме је и сам некада службовао, отац Александар Вучај истакао је да не смеју дозволити да „губе људе у бесмислу светске стихије“, будући да их служба обавезује да „лове људе у мреже љубави, божанског живота и човекољубља“. Јер, нагласио је он, сваки човек је микрокосмос, икона Божја гладна и жедна љубави, а свештеници су призвани да својим јеванђељским животом, трудољубљем и жртвом, сваког човека приведу за трпезу Господњу да се у Духу Светом зарадује и загрли победитеља смрти, Господа Христа. Посебан осврт, својеврстан вапај, отац Александар Вучај учинио је на велики проблем нашег друштва – масовни одлазак младих људи из земље, позвавши браћу свештенике да проповедају „да се не живи само о хлебу, већ и од сваке речи која излази из уста Божјих“. Сведочите им љубав према Српској Цркви и отаџбини, које су нам у залог оставили Свети Симеон и Сава! Проповедајте им живога Христа као смисао живота. Молите се за њих или бар од оних неумољивих тражите реч да тамо далеко неће заборавити ко су, своју веру и свој идентитет – поручио је протонамесник Александар Вучај. У завршници проповеди, протонамесник Вучај је подсетио на страдање наше Цркве у земљама региона, истакавши колоне верника у Црној Гори, који бране светиње упркос некада лошим временским условима, као изливе љубави Божје и благодати. Из највећих страдања ницали су најлепши хришћански цветови, који су пустињу света бојили најлепшим бојама, а ваздух пунили миомирисом Духа Светога. Љубав једина остаје и ван ње ништа не постоји, закључио је отац Александар Вучај. По завршетку исповести, у парохијском дому Покровске цркве Епископ Милутин одржао је братски састанак са свештеницима. Извор: Радио Источник -
ТВ канал „Сојуз“ одржао је кратак циклус беседа „О животу. О вечности. О души“ са старцем схиархимандритом Илијом (Ноздриним). Предлажемо Вам једну од њих под називом „О савести“. Баћушка, често кажу за неког „савестан“ или „несавестан“ човек. За карактерну особину кажу „савесно испуњава свој посао“. Зашто људи придају толико значаја присуству или одсуству савести? Господ нам је дао Закон, Свето Писмо, животно откровење. Али, пре свега тога Господ је удахнуо у човека Свој глас, Божанствени глас који се назива савест. Савест је попут функције наше душе и она, наравно, много говори човеку. Када човек поступа по моралном закону, по закону који је од Бога, онда савест то одобрава. Супротно, када човек нарушава закон Божији, поступа против закона, природно, савест га разобличава. Међутим, човек поседује и вољу. По својој вољи човек некад пренебрегава тај глас савести и поступа супротно. Оче, реците, да ли се савест може преваспитати, или је то урођено својство? Савест нам је дата од Бога. Она постоји исто као разум, који је такође човеку урођен. Исто тако, човеку је дат интелект, воља. Постоје још неке функције, попут религиозних осећања у човеку. Она су хармонична са нашом душом, савешћу и разумом. Човек тражи смисао свог живота. И наравно, човеку је дато, од рођења, преко васпитања које треба родитељи да му усаде. Даље га васпитава школа и свакодневни живот који је у сталној спрези. На тај начин човек упија све оно што га окружује, васпитава се. Наравно, савест је овде руководилац, попут полицајца који указује шта је добро, а шта лоше. Оче Илија, дешава се да поред поред таквог гласа Божијег у себи, човек ипак поступа супротно. Како долази до тог избора између добра и зла? Опет, много зависи од васпитања човека. Можда и од предака, гена, од средине у којој је одрастао. Поступци његови у многоме зависе од тога. Да ли је неко одрастао у благочестивој породици, да ли је добро припремљен за живот. Јасно је да се тада труди да чује глас савести. А када савест ћути у човеку? Никако се не одазива? Овде је човек угушио савест. То је већ страст. Он је завистан од страсти. Ради се о плодовима моралног понашања и ако човек систематично живи аморално, то постаје навика, страст. Таква особа не чује глас савести. У том случају понашање човеково је потпуно изопачено. Оно му, наравно, много штети. Поступци његови бивају рђави, доводе до нарушавања закона. Тада га поправља само казна, спољашња. Са друге стране, често можемо чути „живети мирне савести“. Или, неко може рећи „моја савест је чиста“. Зашто је толико важно? Наравно, када особа чини добре поступке, савест одобрава његово деловање. Међутим, у односу на његов начин васпитања човек се понаша или позитивно, или негативно. По Вама, каква треба да буде савест? Обавезно треба имати на уму духовни живот. Свакодневни живот је, безусловно, у складу са Промислом Божијим. Ако човек живи молитвом, он живи Промислом Божијим. На њега делује благодат Божија, садејство Анђела Чувара. Свака крштена особа има свог Анђела Чувара који њиме руководи. Али, сама светост Анђела не даје довољно да би се човек приблизио Богу ,не улива му довољно у душу добра дела, поступке и понашање. Дешава се, човек не чује Анђела. Анђео може говорити, али уколико је човеково душевно стање такво, он га неће чути. Много је чешће да на човека утичу тамне силе. У случајевима када човек не чује глас Анђела, наступа зла сила. Окружују га бесови. Што је човек чистији, ближе Богу, зле силе су слабије. Али, када човек губи везу са Богом, губи молитву, тада га ђаво наводи на свакакве зле намере и поступке. Баћушка, волели бисмо да чујемо Вашу поуку свим читаоцима, свима који се труде да живе савесно. Нека би Господ дао да свако заиста живи онако како Господ од њега жели. Господ нам увек жели добро. Човек је створен за доброту, благост творца и блаженство твари. Трудићемо се да живимо онако како Господ од нас тражи, јер Господ воли човека. Дао нам је могућност да живимо милосрдно, благочестиво, у славу Божију. Уколико сами то желимо, и трудимо се, улажемо напоре, наравно, добијамо милост од Бога и избегавамо страшне последице. Здравље нам је попут драгоценог дара Божијег. Нека би Господ дао да сви ојачају у добру. ТВ канал „Сојуз“ Схиархимандрит Илиј (Ноздрин) Са руског Ива Бендеља 16 / 06 / 2017 http://www.pravoslavie.ru/srpska/104427.htm
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.