Зоран Ђуровић: Преегзистенција Исуса Христа

[Zoran Đurović]

пре 1 минут, Bokisd рече

Kako kaze Maksim, po blagodati smo ( ne po prirodi ) ono sto je Bog po prirodi.

Шта је Бог по природи? Нестворен и беспочетан. Ја ти, говорим о другој вечности код Бога, а то је ово царство, и да је оно беспочетно. Како ти није јасно да поричеш нестворене енергије у којима јесмо? 

 

пре 5 минута, Bokisd рече

nam blagodat daje da na neki tajanstveni i nad - uman nacin spoznamo svoju bespocetnost. 

Коју беспочетност? Кобајаги, умишљену? Ти можеш да замишљаш да ти је 35 цм дугачак, али то није реалност. По никаквој благодати не може да ти буде 35 цм. Ако јесте по благодати, онда је и реално. То је оно што ти не капираш. Ако ти је 35 цм дугачак по благодати, онда је такав и реално. Ако смо по благодати беспочетни и нестворени, онда смо и реално. Бог није дрога. Нашмрчеш се 10 грама бога, и онда ти лепо! Ако ти замишљаш да си по благодати беспочетан и нестворен, онда си психички болестан човек. Јер Бог ти не даје да видиш нереалне ствари. Да ли ти је јасно шта овде лупеташ? 

[Ведран*]

[Zoran Đurović]

пре 4 минута, Ведран* рече

Шта рећи, а не?... Ово је лелек душе, сумрак мозга и Рагнарок за Асгард!

[Ведран*]

Управо сада, Zoran Đurović рече

Шта рећи, а не?... Ово је лелек душе, сумрак мозга и Рагнарок за Асгард!

Задивљен сам како им сликар ослика слику која, наравно, има везе с гаћама, оћу рећи, суштином "целе приче".

[Bokisd]

пре 28 минута, Zoran Đurović рече

Шта је Бог по природи? Нестворен и беспочетан. Ја ти, говорим о другој вечности код Бога, а то је ово царство, и да је оно беспочетно. Како ти није јасно да поричеш нестворене енергије у којима јесмо? 

Moja prica i postavka stvari je upravi ovo. Da li je jedini Bog po prirodi bespocetan i nestvoren ? Naravno, slazemo se. Onda, je sasvim logicno, da mi ne mozemo po sustini  da budemo bespocetni jer bismo bili bogovima na nacin kako postoji Bog.

To je upravo ono ( kako kazes ) da nam se priroda ne ne menja.

Ako nam se priroda ne menja, kako onda  'osecamo' i primamo od Boga nase postojanje kao bespocetnih ? To je sustinsko pitanje.

пре 28 минута, Zoran Đurović рече

Коју беспочетност? Кобајаги, умишљену? Ти можеш да замишљаш да ти је 35 цм дугачак, али то није реалност. По никаквој благодати не може да ти буде 35 цм. Ако јесте по благодати, онда је и реално. То је оно што ти не капираш. Ако ти је 35 цм дугачак по благодати, онда је такав и реално. Ако смо по благодати беспочетни и нестворени, онда смо и реално. Бог није дрога. Нашмрчеш се 10 грама бога, и онда ти лепо! Ако ти замишљаш да си по благодати беспочетан и нестворен, онда си психички болестан човек. Јер Бог ти не даје да видиш нереалне ствари. Да ли ти је јасно шта овде лупеташ? 

Ako postoji van vremenska bespocetnost i ako nam Bog blagodacu daje bespocetnost i ne menja nam prirodu,......nemamo po prirodi, ...po svojoj sustini postajanje bespocetnosti, ....kako na koji nacin , onda, dobijamo svoju bespocetnost ?

Ako je nad - umno ( tako je receno ) i van prirodne spoznaje ( nije kao zamisljanje ), onda gledamo licem u lice Boga i bivamo slicni Njemu i po toj bespocetnosti. 

[Ведран*]

"Тако и Христос не прослави сам себе да буде поглавар свештенички, него Онај који Му рече: Ти си мој син, ја Те данас родих.

Као што и на другом месту говори: Ти си свештеник вавек по реду Мелхиседековом.

Он у дане тела свог мољења и молитве к Ономе који Га може избавити од смрти с виком великом и са сузама приношаше, и би утешен по својој побожности.

Иако и беше Син Божји, али од оног што пострада научи се послушању.

И свршивши све, постаде свима који Га послушаше узрок спасења вечног.

И би наречен од Бога поглавар свештенички по реду Мелхиседековом.

За ког бисмо вам имали много говорити што је тешко исказати; јер сте постали слаби на слушању.

Јер ви који би ваљало да сте учитељи по годинама, опет потребујете да учите које су прва слова речи Божије; и постадосте да требате млека, а не јаке хране."

[Ведран*]

пре 2 минута, Ведран* рече

Као што и на другом месту говори: Ти си свештеник вавек по реду Мелхиседековом.

Како може бити ВАВЕК свештеник а да је ПО РЕДУ Мелхиседековом? 

Има ли времеплов? Почне од Мелхиседека па седне у времеплов и онда ВАВЕК иде тамо-амо? Или у вечној замисли је ВАВЕК, а у историји је ПО РЕДУ? 

[Zoran Đurović]

пре 12 минута, Bokisd рече

Ako postoji van vremenska bespocetnost i ako nam Bog blagodacu daje bespocetnost i ne menja nam prirodu,......nemamo po prirodi, ...po svojoj sustini postajanje bespocetnosti, ....kako na koji nacin , onda, dobijamo svoju bespocetnost ?

Сада ти је дошло из дупета у главу да ти не прихваташ нествореност и беспочетност о којој говоре свеци?

Ја сам ти рекао како то бива, али ниси способан да укапираш. Јер нећеш да се смириш. Зато знање у тебе не може да уђе. Ти лапрдаш, немаш мисли, јер то што ти се појављује пред тобом нису мисли него увело лишће које носи ветар. И ти помислиш да је лист који ти пролеће мисао, па бесомучно трчиш за њиме не би ли га уграбио.

Рекао сам ти на који начим имамо беспочетност и нествореност, ниси хтео да прихватиш, одбио си Максима и Паламу, као и небројене друге, које бисмо могли навести, као што си се наругао Атанасију када вели да је Отац родио Сина у телу пре видљивог света, али је то твој само проблем. То ти види са Богом, али не долази пред нас да млатиш као муда по самару. Јер постоје правила расправе. Ти не учествујеш у расправи.      

[Bokisd]

пре 1 сат, Zoran Đurović рече

Сада ти је дошло из дупета у главу да ти не прихваташ нествореност и беспочетност о којој говоре свеци?

Ја сам ти рекао како то бива, али ниси способан да укапираш. Јер нећеш да се смириш. Зато знање у тебе не може да уђе. Ти лапрдаш, немаш мисли, јер то што ти се појављује пред тобом нису мисли него увело лишће које носи ветар. И ти помислиш да је лист који ти пролеће мисао, па бесомучно трчиш за њиме не би ли га уграбио.

Рекао сам ти на који начим имамо беспочетност и нествореност, ниси хтео да прихватиш, одбио си Максима и Паламу, као и небројене друге, које бисмо могли навести, као што си се наругао Атанасију када вели да је Отац родио Сина у телу пре видљивог света, али је то твој само проблем. То ти види са Богом, али не долази пред нас да млатиш као муда по самару. Јер постоје правила расправе. Ти не учествујеш у расправи.      

Za Atanasija kasnije.

Vec sam rekao da prihvatam bespocetnost o kojoj govore Palama i Maksim. Ali, trebamo napraviti disktinciju izmedju toga , da je Bog po sustini bespocetan i da se nama daje' da smo po blagodati bespocetni.

Takvu dikstinciju prave i Palama i Maksim.

" По образу, дакле, као биће, Онога Који Јесте, и као бесмртно биће, Онога Који Вечно постоји, према и не беспочетно, него по бескрајности;   а по подобију  као добар Доброга, и као премудар Премудрога, бивајући по благодати оно што је Бог по суштини. Дакле, по образу Божјем је свако разумно биће, а по подобију  само добри и мудри." ( Maksim ).

Da li smo mi dobri  i mudri po podobiju, po upodobljavanju Bogu ? Jesmo, realno smo dobri i mudri. Ali , Bog je jedini dobar po svojoj prirodi i sustini.

Da li je Bog po svojoj sustini bespocetan ? Naravno. Da li smo mi po podobiju Bogu i po blagodati bespocetni ? Naravno. Ali, da li je Bog jedini po sustini bespocetan ? Ako bismo u svoju prirodu primili bespocetnost, bili bismo bogovi na nacin kao sto je Bog po prirodi i postojanju. Onda, dakle, znaci, mi dobijamo bespocetnost  i postojanje na neki drugi nacin u odnosu na nacin kako Bog postoji kao bice... koje je bespocetno po svojoj sustini.

Jer, opet, kaze Maksim, ...По образу, дакле, као биће, Онога Који Јесте, и као бесмртно биће, Онога Који Вечно постоји, према и не беспочетно, него по бескрајности;....

Ranije si napisao, da covek ne menja svoju prirodu kada smo van sveta i vremena i kada smo sa Bogom. Sa time se slazem ( o tome i pricam sve vreme ). Ali, kasnije si dodao da se nasa istinska bespocetnost odnosi na nasu atemporalnu dimenziju. 

Problem je, sto se time uvodi promena u nasoj prirodi, po sustini postajemo bespocetni. Kako mozemo imati takav nacin bespocetnosti i postojanja ?

I, Palama i Maksim govore da kao bice , po svojoj prirodi, ne mozemo biti bespocetni. Onda, opet ponavljam,   moramo traziti resenje za nasu bespocetnost, na nekoj drugoj ravni naseg postojanja i naseg bica i sustine.

To je upravo onda takva situacija, da je cela ova prica i ovo ucenje ( po blagodati bespocetni ),   kako je karakterisu Panajotis i Majendorf, ,...na neki nacin paradoksalno i razumski kontradiktorno ..... Jedini je Bog bespocetan, ali, nam daje da budemo na neki nacin bespocetni , ali, ne po nacinu kako On postoji, nego na neki drugi nad - umni i misticki nacin.

I, to je opet, upravo ono sto je rekao Majendorf, .... Створења никада не могу постати нестворена, иако могу имати удела у природи нествореног Бога... Paradoks gledano iz nase perspektive , ali, realno postoji. Imamo bespocetnost na neki misticni nacin. 

"Ali nam veliki Dionisije rece da ovu zajednicu ne mogu opisati, niti shvatiti, cak ni oni koji je sagledavaju"

Bicemo takvi, bespocetni. Kako ? Sam Bog zna i mozda se svetiteljima u buducem i beskrajnom veku bude jasnije otkrilo.

[Ведран*]

Ух! Ух! 

Покопаће вас овај Атанасије Свети!

Онај руски компилатор тумачења, као што смо видели, би у чуду како то Атанасије вели да Отац присваја рођење по телу. Па се чуди што је Атанасије додао то "по плоти".  А овај реинкарнирани Кратос вели да је исто ово што Атанасије прича а ми понављамо бласфемично. 

А сад да чујете још мало Атанасија на другом месту. Оно је било на Пс 109 а ово на Пс 2.  

Па после јаучите на сав глас. 

Вели Атанасије на Пс. 2. "...Син Мој јеси Ти, Ја Те данас родих.". 

Господь рече ко Мне: Сын Мой еси Ты и проч., .... Весьма кстати присовокуплено «ecu» в означение предвечного рождения; потому что Сын был всегда. Но присовокуплено также: днесь родих Тя, чтобы показать и рождение по плоти; потому что слово «днесь» указывает на время и употреблено в означение временного рождения. Следовательно, о человеческом рождении разумеются и последующие слова: родих Тя. Видишь, как Отец Себе присвояет и рождение по плоти единородного Христа.

Дакле, на вашу саблазан да још јасније издвојим. Св Атанасије истиче речи Псалмопевца да Син ЈЕСТЕ одувек, и да тај исти Син је ДАНАС рођен, па вели да то означава вечност и време, али једног истог СИНА, и не говори, о два рођења него о једном у коме Отац присваја и Христово рођење по плоти. 

Али ви ћете ово читати као да Атанасије говори о два рођења (предвечно, и ово "друго", по плоти). Иако вам као пушком овом задњом реченицом разноси мозак. Ви не разумете да он овде врши егзегезу тајне у чијој је сржи дијалектика време-вечност али један СИН, Исус Христос. 

Још и ово каже "Ја Те ДАНАС родих". А какво је то "данас" ако ће се тек родити у Витлејему? Да ли стварно толико треба бити блесав па не видети да је то рођење у Витлејему, за Оца ДАНАС, а не сутра (као старозаветним људима) и не јуче (као нама), него управо ДАНАС. А сасвим је јасно да говори о оваплоћењу, а не о некаквом превечном бестелесном Логосу. Осим ако не желите масакрирати Св Атанасија? Он вам јасно разлаже да је то што Сину каже "јеси" његова превечност, а то што каже "данас" рођење по плоти. А да је Очево рођење Сина и једно и друго.

 

 

[Bokisd]

пре 4 минута, Ведран* рече

Ух! Ух! 

Покопаће вас овај Атанасије Свети!

Онај руски компилатор тумачења, као што смо видели, би у чуду како то Атанасије вели да Отац присваја рођење по телу. Па се чуди што је Атанасије додао то "по плоти". 

Ali, trebao si pogledati da rusi upucuju na Atanasijevo delo u kojem objasnjava ove stihove  iz Psalma 109, 3.

https://azbyka.ru/otechnik/Afanasij_Velikij/Poslanie_na_Arian_slovo_chetvertoe/ ( 27, 28, 29 )

Samo jedan citat,...'и о каждом предмете выражаясь прилично, о Сыне дает разуметь Его свойство со Отцом и преискренность, о твари же начало ее бытия; потому что тварей Бог творит и созидает, а Сына – Слово и Премудрость – рождает от Себя. Но чрево и сердце выражают свойство со Отцом и преискренность, потому что и мы рождаемое имеем из чрева, а дела совершаем рукою....

Govori se o predvecnom rodjenju Sina od Oca. U tom smislu je Atanasije i tumacio ove stihove ,....Из утробе пре Јутарње звезде родих те! ....

[Ведран*]

пре 3 минута, Bokisd рече

Ali, trebao si pogledati da rusi upucuju na Atanasijevo delo u kojem objasnjava ove stihove  iz Psalma 109, 3.

https://azbyka.ru/otechnik/Afanasij_Velikij/Poslanie_na_Arian_slovo_chetvertoe/ ( 27, 28, 29 )

Samo jedan citat,...'и о каждом предмете выражаясь прилично, о Сыне дает разуметь Его свойство со Отцом и преискренность, о твари же начало ее бытия; потому что тварей Бог творит и созидает, а Сына – Слово и Премудрость – рождает от Себя. Но чрево и сердце выражают свойство со Отцом и преискренность, потому что и мы рождаемое имеем из чрева, а дела совершаем рукою....

Govori se o predvecnom rodjenju Sina od Oca. U tom smislu je Atanasije i tumacio ove stihove ,....Из утробе пре Јутарње звезде родих те! ....

Само се ти батргај. Не читаш шта пише него само тражиш нешто за шта би се ухватио. 

А о каквом рођењу овде говори на Пс. 2? 

[Bokisd]

пре 2 минута, Ведран* рече

Само се ти батргај. Не читаш шта пише него само тражиш нешто за шта би се ухватио. 

А о каквом рођењу овде говори на Пс. 2? 

Malo kasnije o Atanasiju ( sutra ).

Ali, opet, koliko viidim ( na brzinu ) , Atanasije u 2. psalmu govori o prevecnom rodjenju Sina, zato sto je On svagda bio. Gde je ovde, prevecni Sin po telu , koji je svagda bio ? 

 

[Матусал]

Ево неки превод

 

(7) Господ рече мени: Син Мој јеси Ти, итд, тј. Очева природа потврђује  
да сам Ја Син. То није извршено заповешћу, него сама суштина показује  
да сам Ја – обличје бића Његовога (Јевр. 1; 3). Сасвим узгред додато је „јеси”  
у означавању превечног рођења, зато што је Син свагда био. Додато је,  
међутим, и Ја Те данас родих да би се означило и рођење по телу, зато  
што реч „данас” означава време и употребљена је да би означила рође­
ње у времену. Према томе, на људско рођење односе се и следеће речи:  
Ја Те родих. Видиш ли да Отац присваја и рођење Јединородног Христа  
по плоти?

[Ведран*]

пре 7 минута, Bokisd рече

Malo kasnije o Atanasiju ( sutra ).

Ali, opet, koliko viidim ( na brzinu ) , Atanasije u 2. psalmu govori o prevecnom rodjenju Sina, zato sto je On svagda bio. Gde je ovde, prevecni Sin po telu , koji je svagda bio ? 

 

Не видиш. Али баш ништа не видиш јер си себи повез на очи ставио. И само још дубље тонеш.

И опет то демонстрираш овим речима да се ово што стоји у Пс. 2. односи на "превечно рођење Сина", ма шта то теби значило, у директној си колизији са Блаженим Теодоритом који јасно говори да свако који верује учењу Божанственог Духа не треба да везује ове речи за божанство Христово. А ти управо то радиш. Али вероватно се на тебе и не односе ове речи Блаженога јер ти показујеш да не верујеш учењу Божанственога Духа.