Зоран Ђуровић: Преегзистенција Исуса Христа

[Ведран*]

пре 3 минута, Снежана рече

Имам ја питање?

Има ли везе и какве између оног "стаде међ њих" и  поздрава: "Господ посреди нас"

ваљда има. У сваком случају је потпуно јеванђељски поздрав. и због оног "где су два или три..."

[Milan Nikolic]

Шта да кажемо за ону поуку, држите ум свој у аду...?

[Trifke]

@Svetlana Pecin-Saraguda     

 "Neki jevrejski tumaci misle da je tajanstveni covek bio Andjeo cuvar Isavov. Medjutim-to je biosam Bog-ELOHIM(str.29 i 31). "Ko bi drugi bio nazvan ovde covek, koji je ujedno i Bog, koji se rvao i borio sa Jakovom, nego Sveti Logos Bozji, Koji je Gospod i Bog, Koji je mnogo puta i raznoliko  govorio ocima(Jevr.1,1), Koji je i blagoslovio Jakova, nazvavsi ga Izrailjem,,rekavsi:  Nadvladao si sa Bogom. Tako su bozanski ljudi gledali Bozjeg Logosa, kao i apostoli Gospodnji(1Jn.1,1)". (Origen,PG 12,128). " Vladika Atanasije tumacenje Postanja 32,25

32,27:Ovaj tekst o cudnoj borbi/rvanju Patrijarha Jakova sa Bogom ( tekst u 25st. ne spominje ime Bozje, JHVH, ali stih 29, i 31govore o Bogu-ELOHIM; Jevrejski tumaci kazu da se Jakov borio sa andjelom, zato sto ne priznaju starozavetne teofanije za Hristofanije, gde je uobicajena smena imenaBog -Andjeo kao kod Osije 12,4-5 i Izl 3,2-6; DA 7,30-32; i zato onda nemaju objasnjenje imena izrael), predstavlja tajnu starozavetnog bogoborenja i bogovidjenja, kako su tu borbu videli i doziveli Svetitelji Crkve, koju sveljudsku spasonsnu dramu je doziveo rodonacalnik Izrailja- Jakov. Tako je i molitva - pobozna teomahija, veli Sv. J. Lestvicnik. Susret Licem u lice sa Bogom, Koji se javio kao Covek ,najavljujuci ocovecenje Hristovo,  taj susret ovde kao i kasnije kod Mojsija, Isajije, Pavla i dr. Svetih Bozjih ljudi, markira i preobrazava coveka, kao npr. mnogostradalnog Jova. .... : Vladika Atanasije tumacenje Postanja 32,27

 

[Zoran Đurović]

пре 7 часа, Svetlana Pecin-Saraguda рече

Какво је васкрсло тело

(наслов текста мог Епископа, Митрополита Месогеас и Лавреотикис Николаја,  (Νικολάου, Μητροπ. Μεσογαίας και Λαυρεωτικής, «Αλλήλων μέλη», Κέντρο Βιοϊατρικής Ηθικής και Δεοντολογίας, σ. 164-170)

поводом побијања мишљења неке браће око значења стихова из Светог Писма, а то само зато што они не прихватају мишљења Светог Јована Златоустог, Светог Јована Дамаскина, Преподобног Јустина Новог (Ћелијског) и других Светих Отаца.

Ο Κύριος απέκτησε ένα σώμα μετά την Ανάσταση το οποίο είχε μια ιδιάζουσα λεπτότητα· παρουσιαζόταν ενώπιον των μαθητών Του στο υπερώον «των θυρών κεκλεισμένων» και γινόταν άφαντος, ενώ συνομιλούσε μαζί τους. 

... Господ је добио тело после Васкрсења које је имало једну нарочиту тананост. Јављао се пред Својим ученицима у просторији са затвореним вратима и постајао је невидљив док је разговарао са њима. 

Николај мизогени је тешка фаца, и зато верујем да би га удрила срчка кад би видео како га ревнитељка користи! 

Не говори да је прошао кроз врата. Наравно да је тело васкрсло нешто другачије од овог нашег, јер је из друге димензије (атемпоралне), али не значи да нема крви, меса и костију. Већ ти је речено да за Хр не можемо говорити као апсолутно различуитом пре и после васкрсења, зато што је он из небеске сфере (атемпоралне), тако да исто тело даде апостолима као што даје нама (васкрсло тело).

Ниџа има исти проблем као ја са вама, јер ви у свом једноумљу негирате Оце. Теби су изнети текстови из Максима и Јустина и ти им се ругаш. Паметнија си од ове двојице. На Гр Богослова се ниси осврнула (можда после, сада читам шта сте писали док сам лалао). Тражите текстове, и кад их добијете онда се наругате на њих.    

[Ведран*]

пре 2 минута, Zoran Đurović рече

Николај мизогени је тешка фаца, и зато верујем да би га удрила срчка кад би видео како га ревнитељка користи!

Амин

[Isusovo magare]

пре 7 часа, Ведран* рече

Само да ви кажем да ово није поштено. 

Заборави "талибане", они и онако сву муницију и сав керозин искористе да се самоубију. 

А ни за спасење им не брини. Они имају моћну заштиту свога покровитеља. 

Ево поново ако му тропар и кондак још нису научили напамет.

Тропар и кондак премудром Ивану форумском:

Тропар гл. 8.
Милосрђа источниче// заштиниче неуких у богословљу и несмирених// украсе ревнитеља за своја предања// похвало у катрану и перју умучених// делима својим форумску пустињу оплодотворио си// акредитовани оче наш Иване премудри// моли Христа Бога// да спасе све који форумствују.

Слава: и ниње:

Кондак гл. 3. 
На форуму/ засијао си као звезда премудри// и ученике своје/ сабрао си као пилиће изгубљене// дајући им топло уточиште од напасти и искушења// мисли њихове/ исправљајући премудрим саветом твојим// и на подвиг/ оцецитатељства их подстичући// презрење разума у срцима њиховим устостручио си// без обзира на то/ сви ти кличемо// помјани и нас у молитвама твојим Христу Богу/ да есхатолошки просветли нас сабравше се Њега ради.

 

Pa Vedrane brate kako se ti to moliš..

[Zoran Đurović]

пре 8 часа, Svetlana Pecin-Saraguda рече

Логос постаде тијело. 

Ваљда 10 пута објашњено. Овај текст није у супротности са оним што говоримо. У вечности Логос има тело које је примио у времену.  

[Zoran Đurović]

пре 7 часа, Milan Nikolic рече

Ипак је занимљиво што је примећено да Христос није морао проћи баш кроз врата, могао је проћи кроз сваку тачку око те просторије. Проблем се, међутим, поново назире у томе што се овај детаљ о Христовом појављивању насред собе узима као доказ некакве телепортације из Есхатона.

Кад се јавио у телу Пајсију на Светој гори, одакле му се јавио? 

[Guest Гајић]

пре 4 часа, Milan Nikolic рече

Шта да кажемо за ону поуку, држите ум свој у аду...?

А где си ако ниси у Аду? У фантазији и лажи да? То је већи Ад од реалности себе самог без Христа, јер је илузија неверја! 

Шта је смиреноумље и  са киме се мириш истим, па га мораш распечити, јер се налио неке раџе, па фантазира да Бога укалупи у оквир квантне физике?

 

[Trifke]

пре 15 минута, Zoran Đurović рече

Николај мизогени је тешка фаца, и зато верујем да би га удрила срчка кад би видео како га ревнитељка користи! 

Не говори да је прошао кроз врата. Наравно да је тело васкрсло нешто другачије од овог нашег, јер је из друге димензије (атемпоралне), али не значи да нема крви, меса и костију. Већ ти је речено да за Хр не можемо говорити као апсолутно различуитом пре и после васкрсења, зато што је он из небеске сфере (атемпоралне), тако да исто тело даде апостолима као што даје нама (васкрсло тело).

Ниџа има исти проблем као ја са вама, јер ви у свом једноумљу негирате Оце. Теби су изнети текстови из Максима и Јустина и ти им се ругаш. Паметнија си од ове двојице. На Гр Богослова се ниси осврнула (можда после, сада читам шта сте писали док сам лалао). Тражите текстове, и кад их добијете онда се наругате на њих.    

Da te malo ispravim. Ne negiraju oni oce oni ih upotrebljavaju tako sto ih ukalepe u soje misli ideje i predrasude. Meni je uvek interesantno kako i njih a i Biblijske tekstove vade iz konteksta. Kontekst mora da odogovori na ko , kada, kako ,gde sta i zasto. Oni uopste ne razmisljaju o tome. Interesantno mi je sto se i Biblijom i tekstovima otaca frljaju kao Jehovini svedoci.  

[Zoran Đurović]

пре 7 часа, Милан Ракић рече

Ево мало братијо, да с` ре`лаксирате...

Немо да ми насрћеш на живот! Неке сам већ био прочитао!... Остале пак по наслову познајем...  

[Zoran Đurović]

пре 7 часа, Svetlana Pecin-Saraguda рече

А где срећеш Веронику иконописца?

Јави ми се на фејс, онда се мало по... па она подигне пинкле и побегне, али се поново врати, ваљда јој прија ава грубијан!

[Ведран*]

пре 2 минута, Trifke рече

Da te malo ispravim. Ne negiraju oni oce oni ih upotrebljavaju tako sto ih ukalepe u soje misli ideje i predrasude. Meni je uvek interesantno kako i njih a i Biblijske tekstove vade iz konteksta. Kontekst mora da odogovori na ko , kada, kako ,gde sta i zasto. Oni uopste ne razmisljaju o tome. Interesantno mi je sto se i Biblijom i tekstovima otaca frljaju kao Jehovini svedoci.  

Па знаш по чему накрадно уклавире контекст, по кључној речи коју претражују (Бокисд посебно). Тако је њима све могуће, зато што не читају текст са разумевањем, али то што уклавире да је могуће им је једино могуће, опет јер немају расуђивање. Кажем да им је све могуће зато што зависи од тога са чим они крећу у черупање по текстовима, са којом намером. 

Да илуструјем. 

Текст: "Иде мачка уским путељком, уз жбун пас пишки, а птичице седе на гранама и певају. Мачка се уплаши од пса и побеже, а хтела је да ухвати једну малу птичицу за ручак."

Поента ове приче је та да је мачка била спречена у својој намери да ухвати ручак. 

Али кад то Бокисд, на пример, ухвати својојм цитатолошком методом, он тражи реч "пас", и нађе је. Затим не труди се уопште да схвати смисао, да расуди о тексту, него будући да њега интересује само пас почне овде да нама попује како сваки пас пишки уз жбун. Јер тако вели овај или онај. Или да птице по ваздан само седе на гранам и певају и ништа друго не раде јер стоји "птичице седе на гранама и певају" па је онда "логично да не раде ништа друго јер да раде писало би". А мачка га не интересује уопше и не спомиње је. 

И тако они канибалишу Отачке текстове. 

[Zoran Đurović]

пре 6 часа, Снежана рече

да животни сан ми је да лежима а да се крећем ко змија 

Ти си канда нека черногорка?

[Ведран*]

пре 16 минута, ana čarnojević рече

У вези наведеног цитата, он је из књиге Поуке Старца Силуана, од архимандрита Софронија. ... Ученик Старца Силуана, архим. Софроније бележи како је у тешким тренутцима Старац чуо Божији глас: „Држи ум свој у аду и не очајавај! Дуго је о. Силуан размишљао о томе, док није схватио Божију поруку: „Прве године, пошто сам примио Духа Светог, ми с л ио сам: Господ ми је опростио грехе – благодат све дочи о томе; шта ми више треба од овога? Но не треба тако мислити. Нека су нам греси и опроштени, па ипак треба да их се сеħамо и да жалимо због њих – само тако ħемо сачувати смиреност. Ја нисам тако радио и изгубио сам сми рење и много сам препатио од де мона. Тада нисам разумевао шта се то са мном збива. Мислио сам: моја душа познаје Господа и Његову љубав, одкуд су онда наишле ове црне ми с ли? Међутим Господ се сажалио на мене и Сам ме је упутио како се треба смиривати: Држи у м свој у аду и не очајавај! Ето, тиме се побеђује ђаво. Кад год бих умом излазио из ада и његовог пламена, рђаве мисли поново су на дирале.“ (Стр. 32)

Другим речима познај своју грешност.