Зоран Ђуровић: Преегзистенција Исуса Христа

[Volim_Sina_Bozjeg]

Nego da vas pitam nešto me interesuje.

Onaj koji kaže JA JESAM, koji mu je bio poslednji dan?

[Milan Nikolic]

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 1 минут, Кратос рече

Gde to kaže?

Uh dodao sam nešto posle Pavlovog citata pa ti se ne sviđa da logički razmišljaš zašto sam dodao. Hvataj ribice na drugom mestu što reče Isus učenicima.

[Матусал]

пре 14 минута, Кратос рече

Ali da se vratimo na temu:

Da li je ljudska priroda u Hristu stvorena i ako jeste kako može da preegzistira svetu?Pitanje za sve koji zastupaju teologumen da je svet stvoren kroz ovaploćeni Logos?

Да ли си прочитао текст од Кавасиле који сам поставио на једној од тема, и цитате Максима исповедника које можеш наћи у Артемијевом тексту што је Жика поставио. Недвосмислено говоре о предвечном оваплоћеном Логосу као узроку и циљу стварања. Значи таква опција је постојала код отаца. Пошто су принети текстови требало би да образлошиш свој поглед на њих јер су истовремено одговор на твоје питање. Значи првенствено ме занима да ли си прочитао?

[Volim_Sina_Bozjeg]

@Матусал Optimisto

[Кратос]

пре 1 минут, Матусал рече

Да ли си прочитао текст од Кавасиле који сам поставио на једној од тема, и цитате Максима исповедника које можеш наћи у Артемијевом тексту што је Жика поставио. Недвосмислено говоре о предвечном оваплоћеном Логосу као узроку и циљу стварања. Значи таква опција је постојала код отаца. Пошто су принети текстови требало би да образлошиш свој поглед на њих јер су истовремено одговор на твоје питање. Значи првенствено ме занима да ли си прочитао?

Nisam čitao,postavi.

[Ведран*]

Управо сада, Ivan Marković рече

Rekoh ti da ne znam. 

Рече ти, ал ти не верујем.  Сигурно је то неки тајни илуминатски invite only курс? Не верујем ти јер ти препознаде безобразну душу Маркову, и чисту Кратосов насупрот њиовим икономијским  пројављивањима. А ми смртници само по ономе што видимо судимо, а ти виће исто што и ми, и суд о души донесе о оном што не вићесмо. 

Кријеш курс! Нема друге. Да није био у Ватикану, па те срамота да кажеш? 

[Ivan Marković]

пре 4 минута, Vedran рече

Рече ти, ал ти не верујем.  Сигурно је то неки тајни илуминатски invite only курс? Не верујем ти јер ти препознаде безобразну душу Маркову, и чисту Кратосов насупрот њиовим икономијским  пројављивањима. А ми смртници само по ономе што видимо судимо, а ти виће исто што и ми, и суд о души донесе о оном што не вићесмо. 

Кријеш курс! Нема друге. Да није био у Ватикану, па те срамота да кажеш? 

Podseti svoje prepravedne prijatelje da nađu citat za svoje optužbe...ova tvoja strategija im ič neće pomoći...

[Ведран*]

Управо сада, Ivan Marković рече

Podseti svoje prepravedne prijatelje da nađu citat za svoje optužbe...ova tvoja strategija im ič neće pomoći...

Нећу. 

[Матусал]

пре 6 минута, Кратос рече

Nisam čitao,postavi.

Кавасила, О животу у Христу шеста беседа

58. Ради новога човека, уосталом, створена је у почетку човекова природа, а исто тако и ум и душа; разум смо примили да бисмо Христа спознали; жељу, да бисмо ка Њему хитали; памет смо стекли да бисмо Њега држали у сећању, јер када смо стварани, Он је био Праобраз. Стари Адам није пример овоме Новоме, него је Нови Адам пример ономе староме. Ако се и каже да је Нови Адам рођен по подобију онога старога, то је због пропадљивости коју је онај стари увео, а овај Нови наследио да би уз помоћ Својих лекова излечио болест природе и, као што каже апостол Павле, „да би живот прогутао оно што је смртно“.[38] Код нас, дакле, који смо најпре спознали старога Адама, створен је утисак да он због своје природе представља праобраз Новога Адама; док за Онога Коме је све пред очима и пре но што задобије своје постојање, стари Адам представља слику Другога Адама – створен је, дакле, према Његовом лику и образу, али није га сачувао у себи, или боље рећи, похитао је ка томе образу, али га није стекао. Отуда се збило да је Закон примио онај стари Адам, а одржао га овај Нови; и послушање је затражено од старога, а Нови га је показао „до смрти, и то до смрти но крсту“, како каже апостол Павле.[39] Онај стари Адам је својим преступом показао да је на несавршен начин поседовао све што човек треба да има (Мојсијев закон, наиме, није надилазио природу, и ко је њега преступио, с правом је кажњен), а овај Нови је у свему био савршен, јер вели: „Одржао сом заповести Оца мојега“.[40] Онај стари је у овај свет увео несавршени живот за који је потребно безбројно мноштво помагала, а овај Нови је за људе постао Отац најсавршенијега, односно бесмртнога живота. Додуше, природа је од самог почетка вођена ка бесмртности; међутим, до ње је стигла касније, Телом Спаситељевим, које је Овај васкрсао из мртвих за бесмртни живот, и тако постао предводник бесмртности људскоме роду. Укратко речено, Спаситељ је, први и једини, Својим делима, и животом, и свим другим, показао истинског и савршеног човека.

[Ведран*]

пре 14 минута, Кратос рече

Priraso sam ti za srce...

Залепио си ми се.

Као блато на глупи точак. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 1 минут, Vedran рече

Залепио си ми се.

Као блато на глупи точак. 

Lako je tebi da tražiš izvinjenje kad je kod tebe dan a kod nas noć pred spavanje.

[Bokisd]

пре 2 часа, Матусал рече

У преегзистенцији је акценат на личности а не природи. Ми кажемо Исус Христос је превечни, јединородни син Божији као ипостас, а божанска ипостас је носилац две природе Божанске и људске. Ако је несливено, нераздељиво неразлучно и непромењљиво сједињење у ипостаси да ли га ми можемо раздељивати на природе и посматрати засебно. На који начин се природа уипостазирала у личност Логоса ми није јасно али је својствено здравом разуму да  ипостас будући да на неки начин учествује у оваплоћењу тј. свакако би претрпела и неку промену, као што је Дамаскин навео да је нешто сложенија. Али знајући да је оваква промена немогућа ми верујемо у Христа као јагње заклано пре постања света тј. једног и истог , непромењљивог Исуса Христа.

Nije mi bas jasno , kako si sve ovo proformulisao. 

Slazem se da je Ipostas bitna. Jedinorodni Sin Boziji je po prirodi i sustini jednak sa Ocem, dok se po Ipostasi razlikuje. Pre ovaplocenja je njegova Ipostas 'prosta' jer je to Ipostas Sina Logosa. Nije Ipostas Hristosa. Jer, tek kada Logos postade telo, Njegova Ipostas postaje ista Ipostas Isusa Hristosa, ali, sada 'slozenija' ( zbog primanja tela u svoju ipostas, po Damaskinu ).

Znaci, sto se tice Ipostasi, ne postoji prevecni Isus Hristos, jer ako se kaze da je 'prosta' Ipostas Logosa, onda nema u sebi 'telo', tek kada postane  'slozena' ( prima telo u sebe nerazlucno ).

Isus Hristos je prevecan po svom Bozanstvu kojim se ne odvaja od Oca i dok je na zemlji. Ipostas ne ucestvuje u tome. Tako da, kada se kaze da postojao Isus Hristos kao prevecni, misli se na njegovo Bozanstvo sa kojim je jednak sa Ocem, istiniti Bog od istinitog Boga.

[Матусал]

пре 15 минута, Кратос рече

Nisam čitao,postavi.

Исечак од Никодима

Одговарајући део из 60. Одговора Таласију Св. Максима гласи: „То је блажени крајњи циљ (τέλος) ради кога је све створено. То је тај божански циљ, предзамишљен пре почетка свих бића, кога одређујући кажемо: да је он унапред смишљени свршетак, ради кога је све, а он није ни ради чега (другог). Гледајући на овај циљ, Бог је створио суштине постојећих бића. Ово је ваистину коначна тачка Промишљања и оних о којима промишља, по којој ће бити возглављење у Богу свега што је од Њега створено (Еф. 1, 10-11). То је Тајна која обухвата све векове, и која пројављује наднеизмерно и надбескрајно предстојећи пре векова Велики Божји Савет (Ис. 9, 5), кога је Весник постао Сами суштински Логос Божији, поставши човек, и учинивши јавном, ако се тако може рећи, најдубљу дубину Очеве доброте, и у Себи показавши крајњи циљ ради кога су очигледно сва створења добила почетак бића. Јер ради Христа, тј. ради Тајне Христове, добили су сви векови и све што је у тим вековима у Христу почетак и крајњи циљ бића. Јер је пре векова предзамишљено сједињење границе и безграничја, и мере и безмерја, и краја и бескраја, и Творца и твари, и стајања и кретања, које је јављено било у Христу у последња времена, дајући собом испуњење Божијег предзнања…“[3]. Б. Пантелић наводи и место из Амбигве 7.: „… (ми) смо удови тела и пуноћа онога који све собом испуњава – Христа Бога, због тога што смо сагласно пре векова, по сакривеном циљу у Богу и Оцу возглављени кроз Његовог Сина и Господа Исуса Христа Бога нашега. Јер тајна сакривена од векова и од нараштаја, а сада јављена кроз истинско и савршено очовечење Сина Божијег, који је ипостасно у себи сјединио нашу природу нераздељиво и несливено… као што смо предодређени пре векова да у Њему будемо удови тела његовог, на начин како је душа с телом у духу (са)сложена и састављена… показао је и нас да смо за то саздани, и да је то предвечна сведобра Божија намера о нама, не прихватајући ни од куда новину (у односу на) своју замисао…“[4].
О. Флоровски овако схвата речи Св. Максима: „Преп. Максим Исповедник одлучно тврди да Ваплоћење јесте први и безусловни циљ Стварања. Како се збило Ваплоћење, у коме се сјединила Божија величина са човековом пролазношћу, јесте непојмива тајна, али ми можемо да се трудимо да поимамо разлог и циљ тог дела Божијег. И тај првобитни разлог и коначни циљ, по мишљењу Преп. Максима, управо јесте Ваплоћење само, заједно са нашим, каснијим, уласком у Тело Ваплоћенога“[5]. На крају чланка о. Георгије ипак показује уздржаност у вези доношења коначних одговора на питање о оваплоћењу неусловљеним падом. Одређенији је поново у својој Патрологији: „За преподобног Максима Оваплоћење представља средиште бића света – и не само у плану искупљења, него и у првобитном плану устројства света. Оваплоћење је извољено заједно са стварањем света, а не само у предзнању пада. Бог ствара свет и открива се да би у томе свету постао човек. И човек се после тога ствара да би Бог постао човек и да би тиме и човек био обожен…“[6].
Слично поимање има и Б. Пантелић: „Однос чина стварања и догађај оваплоћења Логоса у контексту божанске икономије није могао недвосмисленије и тачније бити изложен. Оваплоћени Логос јесте уједно и ‘свршетак’ и ‘парадигма’ тварног бића. Твар је настала како би се ипостасно сјединила са својим Творцем. Прогресивност твари своју плирому достиже онда када она (преко човека) бива прихваћена од стране Бога Логоса. Космолошке консеквенце идеје оваплоћења су очигледне – оваплоћење јесте први и безусловни циљ стварања. Наша природа је потребовала Његово оваплоћење, а није га наша воља узроковала“[7].
 

[Ведран*]

пре 3 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Lako je tebi da tražiš izvinjenje kad je kod tebe dan a kod nas noć pred spavanje.

Одох ја на литурђију, да вас грешне поменем атемпорално и ехатолошки.