Зоран Ђуровић: Преегзистенција Исуса Христа

[Milan Nikolic]

Što, je l' ne može Duh da prođe kroz Sina?

[Guest Гајић]

пре 1 минут, Milan Nikolic рече

Što, je l' ne može Duh da prođe kroz Sina?

Онда би Их нестало као Таквих!

[Milan Nikolic]

Zar su u Ocu bili na dva mesta?

[Guest Гајић]

пре 10 минута, Milan Nikolic рече

Zar su u Ocu bili na dva mesta?

Није! Јер ако је Син у Оцу,  Отац у Сину, а Дух Свети од Оца исходећи и преко Сина у заједници Божанског Бића се  даје, никако "од и кроз" Сина! Имамо радост у заједници Бића Божјег, никако монархизам, јер се истим нарушава Љубав!
Тако схватам Оце, за сада! Стање ми није још увек овековечено!

[Milan Nikolic]

Imaš li uvida, neku sliku o čemu govoriš, ili samo onako rokaš?

[Guest Гајић]

пре 13 минута, Milan Nikolic рече

Imaš li uvida, neku sliku o čemu govoriš, ili samo onako rokaš?

 "Бог Отац шаље Сина и дејствује кроз Њега; Бог Син открива Оца, казује и низводи Духа; Бог Дух Свети објашњава Сина и наставља дело његово. Све, од почетка до краја, бива од Оца кроз Сина у Духу Светоме, јер „Отац све твори кроз Сина у Духу Светоме“

P.S.
И да лупам, бар износим оно што је у мени, не сакривам се иза формулица, бесмисла и осуде, јер ми је стало да усвојим Истину, зато се и не бојим јавног "линча", а веома волим аргументовану и очинску подуку :-)
Надигравању овде место није!  

[Milan Nikolic]

Prvo si govorio o večnom rađanju i ishođenju, a sada to objašnjavaš ikonomijom u tvorevini. Da ne bi do toga došlo, sveti oci su imali dva vida trijadologije, jedan o večnoj Trojici i drugi o ikonomijskoj Trojici. Izuzetno je važno da ih ne brkamo.

[Guest Гајић]

пре 34 минута, Milan Nikolic рече

Prvo si govorio o večnom rađanju i ishođenju, a sada to objašnjavaš ikonomijom u tvorevini. Da ne bi do toga došlo, sveti oci su imali dva vida trijadologije, jedan o večnoj Trojici i drugi o ikonomijskoj Trojici. Izuzetno je važno da ih ne brkamo.

Ово последње из  догматике Аве Јустина, Светог Григорија још нисам упознао!

Верујем да имате добру жељу :-) 
Но свака Аввина је умногоме Истинита и Истинска, а проистекла од Истинског старања које му: Достојанство, Чин, Позив и обавеза духовничка налажу, а не од таште жеље за "фантастичном тежњом ка само и себеобожењу"! Он је ауторитет, као такав само Он може да разговара као Ауторитет, но пошто ми имамо само дрскост и не поштујемо Достојанство, заиста заслужујемо грдњу, јер се у наведеноме показујемо као неразумни!
Система размишљања се заснива на веровању које проистиче, или из опонашања-делатељног, или поистовећивања са наученим (но то у већини случајева резултује схизофренијом)! Ја се још увек бојим и себи не верујем, испитујем и одмеравам, а на Бога чекам, не желим самопотврђивање! Дух Свети је свуда, па и у мени (јер Он је Животворан Дух који нам Живот даје, не месо и пиће), ваљда му постанем некада тихи причасник и саделатник, дао Бог, јер то је једина жеља коју човек треба да има? Причам о очигледном и насушној потреби човековој? Грешим ли, исправите ме?!

Да ја Вас питам:
-читате ли своје постове након неког времена? Књига постања Нас учи да се након дела осврнемо и видимо исто.
-размишљате ли својем односу ка саговорницима (ово куцајући преиспитујем прво себе!)
-да ли посматрате расположења у Вама, јер иста овде пројектујете

Са надом на аргументован, миран и конструктиван разговор Вам ово пишем и опростите ми за дрскост моју, молим Вас.

[Ведран*]

пре 4 часа, Milan Nikolic рече

večnoj Trojici

 

мислиш рећи "богословској Тројици" 

Не зна се који је израз бољи од којега. 

[Ведран*]

пре 7 часа, Благовесник рече

Mislim da je stradanje (i zrtva) Boga Logosa zapocela samim njegovim ovaplocenjem, jer se u svom savrsenom smirenju ovaplocenjem spustio na nulu, izgubio Sebe. Medjutim,  raste i napreduje ljudskom prirodom usvajajuci postepeno, iz svoje bozanske prirode,  sveznanje, upodobljenje, proslavljenje... Ako Hristos  istinski nije doziveo kenozis On ne bi mogao da se uzima od Apostola za vernike kao primer za ugled, jer bi bilo - On je Bog Logos pa mu nije bilo tesko da tako zivi. Medjutim, u svetlu Njegove kenoze sve je mnogo jasnije.

Не бих рекао да је изгубио себе, али мислим да је то више органичење нашег језика који тешко може да искаже тајну богооваплоћења. Не бих рекао ни да расте људском природом, расте узрастом, али не природом, итд. Међутим генерално ово око кенозиса мени звучи сасвим прихватљиво. 

Неки ће побеснети одмах на примере, или ће се распаметити зато што не могу мислено да следе пример и да запамте да је пример, пример, без да све смућкају, као што је јуче био случај, али ја ћу навести пример ради илустрације, и ради оних који користе главу. Када учитељ учи сасвим малу децу, он почиње да игра са њима, да прича упроштеним речником, и да се понаша детиње, практично "празни се", изгледом и понашањем више није елоквентни учитељ, али ипак није престао да буде то што јесте ни за трунку. Груб пример, али мислим користан. Син Божији није изгубио себе оваплотивши се, нити је "престао" да буде то што јесте, нити је "постао" нешто друго. 

[Isusovo magare]

пре 7 часа, Благовесник рече

Mislim da je stradanje (i zrtva) Boga Logosa zapocela samim njegovim ovaplocenjem, jer se u svom savrsenom smirenju ovaplocenjem spustio na nulu, izgubio Sebe. Medjutim,  raste i napreduje ljudskom prirodom usvajajuci postepeno, iz svoje bozanske prirode,  sveznanje, upodobljenje, proslavljenje... Ako Hristos  istinski nije doziveo kenozis On ne bi mogao da se uzima od Apostola za vernike kao primer za ugled, jer bi bilo - On je Bog Logos pa mu nije bilo tesko da tako zivi. Medjutim, u svetlu Njegove kenoze sve je mnogo jasnije.

 

Ovaploćenje znaci utjelovljenje ili?!

[Zoran Đurović]

пре 22 минута, Isusovo magare рече

Ovaploćenje znaci utjelovljenje ili?!

da

[Ведран*]

пре 28 минута, Isusovo magare рече

Ovaploćenje znaci utjelovljenje ili?!

Да. Инкарнација. 

[Ведран*]

пре 41 минута, Isusovo magare рече

Ovaploćenje znaci utjelovljenje ili?!

Јесте ли ви римокатолик? Не да је важно због нечега, него питам онако из знатижеље. 

[Благовесник]

1 hour ago, Vedran рече

 расте људском природом, расте узрастом, али не природом

"Raste ljudskom prirodom" u smislu - uzrasta tj. usavrsava se (u znanju, osvecenje, slavi...). 

Dobrovoljno se potcinio OKVIRIMA i okolnostima u kojima se odvija ljudski zivot,

pritom, ni jednog trenutka neizgubivsi svoju bozansku prirodu (prirodu koju ima predvecno od Boga Oca)

sa svim njenim svojstvima...