Убрзана бугаризација Македонске цркве у расколу

[interia.pl]

пре 5 часа, "Tamo daleko" рече

Pitamo li se kako bi bilo koja Pomesna Crkva reagovala, na pritiske komunistickog rezima? Ne vredi porediti porodicne odnose (majka I cerka pobegulja), jer Crkva nije samo administrativna institucija, vec njen eklisijalni, istorijski, eshatoloski karakter treba smerno nositi, I razumevati da nije od ovog sveta, iako u svetu (istoriji) postoji.

Свако време има своје бреме. Некад било турско, некад каурско. А југословенско испаде горе од турско. Како се узме.

 Patrijarh Makarije je prvi patrijarh Srpske pravoslavne crkve kada je ona obnovljena kao Pećka patrijarhija 1557 godine... Njegov brat ili bliži srodnik bio je turski veliki vezir Mehmed - paša Sokolović koji je zaslužan za obnavljanje Pećke patrijarhije. Prije toga, ovaj prostor je bio pod upravom Ohridske arhiepiskopije.https://www.zapadnisrbi.com/zasluzni-srbi/istorijske-licnosti/41-patrijarh-srpski-makarije.html

Маскирање очигледне злоупотребе Цркве за овоземне политичке циљеве под изговором да „ Crkva nije samo administrativna institucija, vec njen eklisijalni, istorijski, eshatoloski karakter treba smerno nositi, I razumevati da nije od ovog sveta, iako u svetu (istoriji) postoji“ – то је подигравати се Богом и светошћу Цркве.

[Матусал]

пре 6 часа, interia.pl рече

Након стицања "повољних" политичких околности, "Македонска православна црква" је крајем 1966. године званично покренула питање о добијању потпуне црквене самосталности. Међутим, Свети архијерејски сабор СПЦ је на свом заседању у пролеће 1967. године одбио такве захтеве, упркос жестоким притисцима који су вршени од стране режима

Постоје канонски услови који морају бити испуњени да би нека црква могла добити самосталност. Најважнији услов је да мора бити призната као самостална држава ( мислим да је халкидонски сабор у питању али треба проверити). Други услов је да има најмање три епархије, затим да има потребне богословске школе и институције за школовање кадра, да као самостална има довољно снаге и могућности да очува православну веру итд. Наравно најважнији је благослов мајке цркве али горе наведено су основни услови за разматрање тог питања. Македонија због свог имена још није призната од свих држава и то је већ довољан разлог да изгуби право на самосталност.

[александар живаљев]

On 10/19/2017 at 19:41, interia.pl рече

Што се тиче Партенија, мало је њих који се са њиме слажу на ову тему.

То Ти драги потпуно верујем. Само се чудим што га Синод не само да не укорава, већ и преноси на службеној страници, а и сам даје нека саопштења о црквеним структурама у региону у склопу европских интеграција. Е због те, Европе је Македонац који је на пример 1910. ишао на печалбу у неки аустралијски рудник, замисли колико се до тамо у то време само путовало, морао по повратку аги да да трећину своје крваве зараде.

Схватам ја да смо сви притиснути, али искрено љутио бих се и на Македонску пчеларску задругу која би решење видела у европским интеграционим процесима, јер су до 1912. због те "Европе" Македонци морали да дају трећину меда аги.

Шта ће Цркви уопште та фразеологија? Нека седну за сто (маса) и нека причају, пре свега о јединству у Светим Тајнама.

[Ћириличар]

пре 6 часа, Православни Србин рече

Са једном разликом- Србија у РС не ради толико активно колико то Бугарска ради у Македонији.

Ох, ју свит самр чајлд... Итекако ради, само не овако директним методама 

[александар живаљев]

пре 28 минута, Матусал рече

Постоје канонски услови који морају бити испуњени да би нека црква могла добити самосталност. Најважнији услов је да мора бити призната као самостална држава ( мислим да је халкидонски сабор у питању али треба проверити). Други услов је да има најмање три епархије, затим да има потребне богословске школе и институције за школовање кадра, да као самостална има довољно снаге и могућности да очува православну веру итд. Наравно најважнији је благослов мајке цркве али горе наведено су основни услови за разматрање тог питања. Македонија због свог имена још није призната од свих држава и то је већ довољан разлог да изгуби право на самосталност.

Постављаш права питања (само мислим да Ти овај аргумент о имену није јак, а вређамо браћу Македонце њиме), али то је много компликованије било и некада и сада. Ради се о црквеним областима а не о самосталним државама. То је велика разлика коју користе ови који би преко Цркве нешто да добију за државу. Најважнији принцип јесте приликом доношења одлуке о аутокефалији: "Да не изгубимо слободу којом нас Христос ослободи." Кипар није био самосталан али је на Трећем васељенском сабору добио аутокефалију да му не би упадали властољубиви архијереји других области. Русија је дуго била самостална пре него што је Руска црква добила аутокефалност, чини ми се 1556. године. С друге стране, Сирија, Палестина, Србија дуго нису биле самосталне али су имале аутокефалне патријаршије.

И код броја архијереја исто је проблем принципијелан: бити самосталан значи имати самостално суђење. Кривицу архијереја могу да пресуде само архијереји, е ту постоји јасан канон да је за суђење архијереју потребан Предстојатељ и 12 епархијских архијереја. Зато је Свети Сава тако и организовао првобитну Жичку архиепископију. Кипарска црква нема тај број архијереја, па спор решавају сабори древних патријаршија, под предстојатељством Васељенског патријарха. То је пореклом из старије праксе када су постојале митрополијске области, пре патријаршијског система дакле, када су недостајући број архијереја за суђење попуњавали епископи суседних области.

[Матусал]

пре 10 часа, александар живаљев рече

Постављаш права питања (само мислим да Ти овај аргумент о имену није јак, а вређамо браћу Македонце њиме), али то је много компликованије било и некада и сада. Ради се о црквеним областима а не о самосталним државама. То је велика разлика коју користе ови који би преко Цркве нешто да добију за државу. Најважнији принцип јесте приликом доношења одлуке о аутокефалији: "Да не изгубимо слободу којом нас Христос ослободи." Кипар није био самосталан али је на Трећем васељенском сабору добио аутокефалију да му не би упадали властољубиви архијереји других области. Русија је дуго била самостална пре него што је Руска црква добила аутокефалност, чини ми се 1556. године. С друге стране, Сирија, Палестина, Србија дуго нису биле самосталне али су имале аутокефалне патријаршије.

И код броја архијереја исто је проблем принципијелан: бити самосталан значи имати самостално суђење. Кривицу архијереја могу да пресуде само архијереји, е ту постоји јасан канон да је за суђење архијереју потребан Предстојатељ и 12 епархијских архијереја. Зато је Свети Сава тако и организовао првобитну Жичку архиепископију. Кипарска црква нема тај број архијереја, па спор решавају сабори древних патријаршија, под предстојатељством Васељенског патријарха. То је пореклом из старије праксе када су постојале митрополијске области, пре патријаршијског система дакле, када су недостајући број архијереја за суђење попуњавали епископи суседних области.

Наравно у пракси се приликом одлучивања првенствено доносе одлуке у складу са тренутним стањем,условима и потребама а благословом мајке цркве. Аргумент о имену није јак али може да се користи као повод за тренутно стање и мишљење СПЦ у односу на МЦ јер је револтирана због поступака Македоније. Принципи добијања аутокефалности су временом добили неку форму. Оно што сам навео је из књиге Бранка Цисаржа ,, Црквено Право,, ( немам је код себе па пишем по сећању) из поглавља о аутокефалности и требало би погледати. Мислим да се и наша црква управља по тим правилима. Наравно основни принцип мора бити евхаристијски и светотајински и у том духу треба да наступи и МЦ приликом организације и тенденције ка задобијању самосталности а не насилно и разбојнички што је верујем један од пресудних фактора због кога им остале цркве нису дале статус канонски признате, јер таквим поступањем пројављу духовну незрелост и неспремност да као црква буду утврђени на јевањђелским и предањским светоотачким учењима.