Конзервативци новог таласа

[Аурор]

пре 17 минута, Кратос рече

A razlika je?

Па кажем ти, националисти ми много личе на комунисте.

Не слажем се са том идеологијом, али у исто време желим добробит свом народу на начин на који мислим да је најбоље.

[Аурор]

пре 1 минут, Grizzly Adams рече

Па мислим да је разлика у томе што је "национализам" обично "колективистичка" идеологија где се "нација" као група ставља изнад појединца, па онда имамо познате фразе "национални интерес" итд.

"Патриотизам" је љубав појединца према својој земљи и народу, али не мора да значи колективизам. Патриот не мора да буде колективиста.

Друг Адамс је добро срочио.

[Натан]

пре 15 минута, Кратос рече

Sličnost je jedino u tome što nacionalisti,većinski traže snagu države na delu i tom smislu njeno socijalno delovanje,brige o naciji,nacionalnom interesu etc...jer nacija kao identitet ne postoji bez države,narod može nacija ne....

Код нас националисти играју на социјалну карту у сваком смислу, ништа мање од туњавих левичара, јер сиротињских гласова је код нас највише, нажалост.

Цела та наша сцена је једна велика помијара.

[Кратос]

пре 10 часа, Grizzly Adams рече

Па мислим да је разлика у томе што је "национализам" обично "колективистичка" идеологија где се "нација" као група ставља изнад појединца, па онда имамо познате фразе "национални интерес" итд.

"Патриотизам" је љубав појединца према својој земљи и народу, али не мора да значи колективизам. Патриот не мора да буде колективиста.

Nacionalizam ne isključuje individualnost.

Da li su onda kod patriota zemlja i narod iznad njega samog?

[Paradoksologija]

Патриотизам је желети добро домовини, граду, крају, и свима који у њима живе. Добро је овде дефинисано на рационалан начин

Национализам се везује за замишљену заједницу често идеализованих, рецимо Срба, која искључује не само комшије других етноса, него често и "лоше", издајничке, национално неосвешћене Србе.

Небо и земља, мање-више.

 

[Кратос]

пре 1 минут, Paradoksologija рече

Патриотизам је желети добро домовини, граду, крају, и свима који у њима живе. Добро је овде дефинисано на рационалан начин

Национализам се везује за замишљену заједницу често идеализованих, рецимо Срба, која искључује не само комшије других етноса, него често и "лоше", издајничке, национално неосвешћене Србе.

Небо и земља, мање-више.

 

Nije zamišljena nego realna zajednica koja ima svoje korene u istoriji i tradiciji i sa kojim se većina stanovnika identifikuje.Ovo drugo što si navela je čist promašaj i nije nacionalizam,koji je ljubav prema sopstvenom etničkom korpusu i identitetu već čist šovinizam.I nacionalisti žele dobro domovini i narodu uopšte a da bi mu bilo dobro mora da ima svest o svom identitetu i njegovoj viševekovonoj tradiciji čiji je i sam deo.

 

 

[Grizzly Adams]

пре 4 часа, Кратос рече

Nacionalizam ne isključuje individualnost.

Da li su onda kod patriota zemlja i narod iznad njega samog?

Па овако ја то видим - кад посматрамо заједницу можемо да прихватимо норму "заједница је важнија од сваког појединачно". Одатле следи да свако ко се не жртвује за заједницу је неморалан, па зато неки дођу и до закључка да имају право да људе присиле да се жртвују за заједницу. То је "присилни алтруизам" као код социјалиста, комуниста, нациста итд. Са друге стране, можемо да кажемо - заједница је важна, али је сваки појединац и његов живот важнији од заједнице. Појединац наравно опет може да одлучи да се жртвује за заједницу, али својевољно. Није "обавезан" да то уради, него је то последица његове љубави према ближњем - тј. земљи и народу.

Тако разумем разлику између национализма и патриотизма. За национализам појединац је бесличан, он само има сврху да се жртвује за колектив. Патритозам је кад појединци својом жељом, из љубави, се жртвују за ближње.

[Ћириличар]

пре 7 часа, Кратос рече

Nacionalizam ne isključuje individualnost.

Da li su onda kod patriota zemlja i narod iznad njega samog?

Нација итекако може постојати без државе. Примјер - Курди, Тибетанци...

Национализам тражи "с врха" наредбом од појединца да се жртвује за "виши национални интерес" ( а то шта је конкретно виши национални интерес тумаче властодршци - а углавном се своди на просто ширење и јачање утицаја своје државе па ако треба и науштрб других ). Патриотизам, односно родољубље, не тражи ништа од тебе осим да волиш свој народ и своју земљу/државу. Родољубље је чак више сентимент него нека строго политичка идеја. Српски национализам је изразито лијевичарски, изузев Шешељевог, и увијек инсистира на прошли мнеправдама које су нама други урадили и никада не говори о нашим неправдама према другима. То се јако добро види нпр. на Видовдану гдје ћеш наћи доста текстова кукања на "другосрбијански икс ипсилон цет", или на мом факултету гдј су 3 године заредом одржаване стално неке трибине о НДХ и Јасеновцу са најчуднијим темама фокусирања, као "Уставни поредак НДХ". Кога бре занима уставни поредак НДХ? Него то је просипање "одозго" наратива жртве, како смо ми вазда били јадне жртве и како се морамо бранити увијек. Одеш у Сарајево, они кукају ето смак свијета што Срби не признају да се десио геноцид, јао "Алаху драги згроми свакога ко не признаје геноцид!" узвикну један њихов политичар пред камерама. Одеш у Хрватску, то ти се само просипа наратив о великосрспкој агресији и Олуји као повратку територије од Србије а не као грађанском рату и етничком чишћењу, ох јадни Хрватчићи како су их Срби 100 година само хтјели истријебити. То се све трка ко ће бити већа жртва. Питерсон је пар пута споменуо увид своје студенткиње која је била у Босни током рата гдје је рекла да је пред Сребреницу се код Срба све више дизао наратив жртве:"Шта су они нама радили, годинама, вијековима, па ево и сад!" и онда то једном само пукне када Младићу прекипи због кољача Насера Орића и улети и покаже му коме опанци а коме обојци. Јутрос слушам неку руску пјесму "Русь Белая Раса", или тако нешто - и у коментарима читам Русе како мртво-ладно говоре:"Заборавили смо наше претке ,историју, све, морамо се освијестити! Пробудите се Рускије!". Замисли, под Путином неко успије да то изрекне и помисли. Шоу бре  Зато су националисти само п***е које само знају да кукају и наши људи се морају научити да раздвоје родољубље и национализам. Ја сам чак прије доласка у Србију мислио да сам националиста, али сам схватио да смо ми преко Дрине само родољуби када сам угледао ове дебиле овдје што су умислили да се играју хајдука и Турака.

Национализам тражи да имаш "њих" који хоће да "теби" науде. Родољубље то не тражи уопште, оно је само себи довољно. И велика је грешка што наши људи мијешају национализам са родољубљем, јер у европском контексту то није исто. Чак они силни националисти што се обогатише на грбачи своје државе и народа не могу никако бити некакви родољуби, управо због тога. 

 

[Аурор]

пре 8 часа, Кратос рече

Ovo drugo što si navela je čist promašaj i nije nacionalizam,koji je ljubav prema sopstvenom etničkom korpusu i identitetu

Ja ovo zovem patriotizam...

A nacionalizam je politička ideologija koja ni u kom slučaju nije ljubav ni prema čemu, nego zamena za to. To je još jedan od političkih kolektivizama tačnije, uz npr. komunistički. Mimo "vraćanja otetih teritorija na koje imamo istorijsko pravo", nacionalisti ništa nemaju na umu.

[Православни Србин]

Родољубље је осећање. А национализам је већ политичка идеологија. И има све особине других политичких идеологија. Е сад, неко каже да се национализам и шовинизам разликују, али мени су те разлике некако танке.

Свака идеологија, поготово оне тоталитарне, наступају по принципу манихејства, добри и лоши, ,,ми" и ,,они". И онда су ,,они" ти који су стална претња, опасност и неко кога треба елиминисати. Национализам развија страх од тих непријатеља, да би хомогенизовао масе и да би их ујединио. Јер, опасно је то кад ти некоме стално причаш како му је ,,онај други" непријатељ и како жели да га уништи. А онда се националисти ту појављују као ,,спасиоци", као једини који могу одбранити нацију од непријатеља, итд.

Ето, баш пре неки дан сам колеги Ћириличару објашњавао да ,,Џуче", званична државна идеологија Северне Кореје, да то није комунизам већ корејски национал-социјализам. Е, они поступају по том принципу: они свом народу, преко пропаганде, стално уливају причу о ,,непријатељу", Американцима, који хоће да униште Кореју и корејски народ, да спрече његово уједињење, који само што нису напали, који су ту, итд. Оно, није да та прича баш нема ниједног основа, али они толико инсистирају на њој, да је то буквално свакога дана главна тема, деци од малена усађују ту идеју, пуштајући им цртаће у којима се Американци боре са Корејанцима, где је Америка симбол зла, а Кореја симбол добра. А онда уверавају Корејанце да не треба да брину, јер је ту ,,драги вођа" и Раадничка партија Кореје, они су једини способни да одбране Кореју и сачувају народ од непријатеља. И на тој причи, они легитимизују своју власт, она има своје упориште и ја не сумњам да 99% људи у Северној Кореји подржава ту идеологију и власт и верујем да је оно њихово плакање кад је умро Ким Џонг Ил, коме су се многи смејали али ја нисам, било искрено, јер, ето, умро је ,,заштитник нације", умро је једини који може да их заштити од непријатеља.

Ту методологију користи националистичка идеологија у свим својим варијантама.

[Православни Србин]

пре 9 часа, Paradoksologija рече

Национализам се везује за замишљену заједницу често идеализованих, рецимо Срба, која искључује не само комшије других етноса, него често и "лоше", издајничке, национално неосвешћене Србе.

Сваки националиста више мрзи ,,издајнике" тј. припаднике свога народа и нације који су ,,издали" народ и нацију. На пример, вођа румунских гардиста, националиста, Кодреану је рекао: ,,Кад бих имао само један метак у пиштољу, а испред мене били непријатељ и издајник, пре бих убио издајника, него непријатеља".

Чак, мислим да националисти ,,издајнике" мрзе више него ,,непријатеље".

[Ћириличар]

пре 2 часа, Православни Србин рече

Сваки националиста више мрзи ,,издајнике" тј. припаднике свога народа и нације који су ,,издали" народ и нацију. На пример, вођа румунских гардиста, националиста, Кодреану је рекао: ,,Кад бих имао само један метак у пиштољу, а испред мене били непријатељ и издајник, пре бих убио издајника, него непријатеља".

Чак, мислим да националисти ,,издајнике" мрзе више него ,,непријатеље".

Апсолутно, јер непријатељ је макар поштен и искрен. Мрзи те, хоће да те убије и океј, знаш на чему си ( Санда је у Ћирилици једном рекла "дражи нам је отворени усташа него прикривени усташа", алудирајући на Зорана МИлановића што је одједном од лијевичара почео бацати некакве усташке финте ради избора ). Издајник те тајно изда, неочекивано, нечасно напусти своју дужност борбе за своју нацију. А онда се улази у причу шта је заправо издаја? Када претумбаш све аргументе, испада да се издаја веома ријетко заправо дешава, а и онда када се деси... некако је у већини случајева "оправдана", тј. разумљива опет из неког угла. Остане на крају да је издаја заправо чин губитка рата у 90% случајева. Да је Хитлер побиједио, Недић не би био издајник 100%.

Савршени идеализовани примјер национализма ми сада пада из Ворхамер универзума - Тау царевина. Када са њима нападнеш главни град људске Царске гарде, пола њих почини издају и пређе на Тау страну. Након побједе, Тау изамасакрирају те издајице јер су издали своје саборце и требали су погинути до задњег са њима - а такви Тау царевини не требају. А побијеђенима дигну споменик.

[Православни Србин]

пре 1 сат, Ћириличар рече

Издајник те тајно изда, неочекивано, нечасно напусти своју дужност борбе за своју нацију.

Наравно, издаја је кад изневериш дужност борбе за нацију. Кад се окренеш против својих, браће, другова, сународника. Као кад Тарас Буљба каже сину: ,,Ђавољи накоту, своје бијеш". Издаја је неморална, срамотна, зато се у оној песми каже: ,,Свака птица своме јату/ свако тежи своме брату/ а где тебе носи крило/ издајице срам те било". Дакле, издаја је нешто најгоре што човек може да уради. То је у људској свести одувек било, поготово у национализму, кад неко изда своју нацију.

Е сад, постоје разна тумачења око тога шта је издаја, али то је сад друга тема.

пре 1 сат, Ћириличар рече

Да је Хитлер побиједио, Недић не би био издајник 100%.

Да, у праву си, он би био ,,херој" а четници и партизани издајници. Па, пази, он је можда и имао добре намере, али у народној свести је тако - чим ти сарађујеш са непријатељем, ти си издајник брате, обележен си за цео живот, али и после тога и генерације уче о теби као издајнику. Кажу да је баш Недић рекао: ,,Боље да сам погинуо у рату, јер бол од метка је тренутна, али бол због издаје траје вечно".

И то јесте тако. Па ето, наш најчувенији мит о Вуку Бранковићу и његовој издаји. Да не улазимо сада у историјску оправданост тога, али тај мит је толико снажан и присутан у психологији народа да су многи људи, Срби, мењали презиме уколико су се презивали Бранковић да се не би презивали исто као издајник који је издао ,,честитога кнеза Лазара" на Косову. И џабе што се човек касније борио против Турака, што је умро у турском затвору, џабе, он је издајник био и то је то. Комунисти су ово знали, зато су у свим својим филмовима нарочито форсирали четничку ,,издају", јер су знали да ће четнике код српског народа оцрнити баш на ту причу. Јер, нема ничег горег него бити издајник.

пре 2 часа, Ћириличар рече

Савршени идеализовани примјер национализма ми сада пада из Ворхамер универзума - Тау царевина. Када са њима нападнеш главни град људске Царске гарде, пола њих почини издају и пређе на Тау страну. Након побједе, Тау изамасакрирају те издајице јер су издали своје саборце и требали су погинути до задњег са њима - а такви Тау царевини не требају. А побијеђенима дигну споменик.

Занимљиво. Па то и јесте поента. Нико не воли издајнике. Издајник је нека врста проклетника, који једној страни осговара, тренутно, али која га исто презире као и она друга страна. То ме подсети кад је Шешељ у једном тв дуелу са Ђинђићем (не улазимо сада у истинитост тога), рекао Ђинђићу: ,,Ви мислите да вас Американци поштују. Не, они мене поштују, као достојног противника, а вас се гнушају, иако вам дају паре".

То је та логика.

[Ћириличар]

пре 17 часа, Православни Србин рече

Комунисти су ово знали, зато су у свим својим филмовима нарочито форсирали четничку ,,издају", јер су знали да ће четнике код српског народа оцрнити баш на ту причу. Јер, нема ничег горег него бити издајник.

Вала ово је на мени радило кад сам као мали гледао партизанске филмове. Живјео одмах до цркве, а био партизанчина. А онда сам кренуо у школу... и остао партизанчина 

пре 17 часа, Православни Србин рече

Занимљиво. Па то и јесте поента. Нико не воли издајнике. Издајник је нека врста проклетника, који једној страни осговара, тренутно, али која га исто презире као и она друга страна. То ме подсети кад је Шешељ у једном тв дуелу са Ђинђићем (не улазимо сада у истинитост тога), рекао Ђинђићу: ,,Ви мислите да вас Американци поштују. Не, они мене поштују, као достојног противника, а вас се гнушају, иако вам дају паре".

То је та логика.

Апсолутно. И мислим да је Ђинђић био тога свјестан, али је гурао свеједно напријед - јер опет, је ли издаја народа користити га као пијуна у својим мегаломанским играма, као Милошевић, или радити против власти своје земље која то ради са народом и свађа га са свијетом чак и са страном силом? "Борба за свој народ" постоји у обије стране - или се држиш свог племена без обзира на све или се бориш за оно што мислиш да је боље за њега без обзира волио тебе твој народ или не. Оба поступка имају савршено разрађене разлоге

 

[Кратос]

пре 20 часа, Православни Србин рече

Сваки националиста више мрзи ,,издајнике" тј. припаднике свога народа и нације који су ,,издали" народ и нацију. На пример, вођа румунских гардиста, националиста, Кодреану је рекао: ,,Кад бих имао само један метак у пиштољу, а испред мене били непријатељ и издајник, пре бих убио издајника, него непријатеља".

Чак, мислим да националисти ,,издајнике" мрзе више него ,,непријатеље".

To nema veze sa nacionalizmom,izdajnike bilo čega niko ne voli,ne mora neophodno da mrzi ali je izdajstvo u svakom slučaju neoprostivo ili barem izuzetno teško oprostivo čoveku po prirodi bilo da je naccionalsita,globalista,komunista ili bila šta drugo.