Константин Бодин – први српски цар, 274 године пре цара Душана (на основу нових налаза у Археолошком музеју у Истамбулу?)

[александар живаљев]

пре 1 минут, Ћириличар рече

Није поуздан извор, али мислим да се од њега мора ипак почети јер је најопширнији што се тиче наше најраније историје. Накнадни извори, вјеродостојнији, онда ту попуњавају празнине.

Слажем се. И покојни др Тибор Живковић (1966-2013) га је приредио у издању манастира Острог.

Не знам да ли си читао нешто од Тибора, капиталне књиге: Crkvena organizacija u srpskim zemljama : (rani srednji vek), De Conversione Croatorum et Serborum : izgubljeni izvor Konstantina Porfirogenita (објављен и енглески превод), колективна монографија: The World of the Slavs : Studies on the East, West and South Slavs: Civitas, Oppidas, Villas and Archeological Evidence (7th to 11th Centuries AD) ?

Само сам хтио да скренем пажњу на злоупотребу Љетописа од усташких идеолога: дон Керубина Шевгића ("готско подријетло Хрвата", којим се Павелић хвалио код Хитлера), Младена Лорковића, потоњег НДХ министра који је у "Народ и земља Хрвата" (1940) заступао "Црвену Хрватску", што се примило код несретњег Павелићевог комшије (уз Ванчу Михајлова) Секуле Дрљевића, и нарочито код Савића Марковића Штедимлије. (из села Штедима код Пипера отуда се тако прозвао). Он је изигравао у младости великог православца и трудио се да добије посао секретара неког владике. Када му то није пошло за руком, прелази у Загреб.

Штедимлија је био главни организатор, идеолог и чланкописац Павелићеве "Хрватске православне цркве", осим тога жестоки антипартизански пропагатор у Црној Гори. Као такав и без наводника, али ставимо му их, "народни непријатељ". Међутим, њему не суде југословенски комунисти, него, гле чуда, одводе га Руси у СССР, и враћају послије "помирења" Тито-Хрушчов. Држали су га од 1945-57. Наставља мирно на свом раду у Загребу, који је сада темељ "нове црногорске историографије", а од хрватских повијесничара сустопице га је пратио проналаском све нових и нових "доказа", тек недавно преминули Иван Мужић. Штедимлија је на Крлежин захтјев сахрањен на Мирогоју о трошку Друштва књижевника Хрватске.

[Ћириличар]

1 hour ago, александар живаљев рече

Не знам да ли си читао нешто од Тибора

Ма нисам ни Ћоровића апсолвирао још, пошто се овим бавим у слободно вријеме ( којег немадох превише, а и када га имадох друге ствари су ме окупирале ), али сам наишао на наслове тих књига пар пута  А хоћу да јесенас и зимус завршим истраживање о Косачама, па ми је Сима Ћирковић сљедећа мета, пошто је радио докторат о херцегу Стјепану.

1 hour ago, александар живаљев рече

Само сам хтио да скренем пажњу на злоупотребу Љетописа од усташких идеолога:

Оно што је занимљиво је да и Орбини почиње причу са Готима, тј. у дијелу који је препис Љетописа. Значи да је то повезивање, континуитет, са Готима постојао у главама људи и у 17. и 16. у вијеку. Ваљано је поставити питање "Зашто је тако?". Ја бих рекао да је могуће да су Словени накнадно само преузели готске управне јединице и да се тиме, макар формално, одржао неки "државотворни" континуитет којег су касније људи попут Орбинија тумачили у знаку једнородства Гота и Словена ( па су се на то накнадно доселили Срби и Хрвати који су почели доминирати над осталим Словенима ). Можда има нечега у тој усташкој причи?

Проблем за усташе је свакако то што изгледа да нема других извора који би потврдили овај уводни дио Љетописа о Готима и Словенима као једном народу. Најближа веза која може постојати јесте да су Словени били под готском влашћу па да су их касније асимиловали, као Бугаре, и тиме преузели државну организацију ( али, извори заправо казују да је Далмација била опустјела од силних ратова, па да је Ираклије управо зато населио Србе и Хрвате ту - тако да је могуће да су Готи просто били сатрвени и асимиловани да им се губи сваки траг осим државне организације Далмације; или да ништа од њих није остало и да су Срби и Хрвати своје области сами организовали ).

Мислим, ово "Краљевство Словена" се спомиње само у Барском родослову у оволиком опсегу и јако је занимљива идеја да је постојала некаква прото-Југославија ( а сам концепт није немогућ, јер је Великоморавска кнежевина свакако постојала, и то на етничкој словенској основи, те је свакако још једна словенска држава била могућа ), али мало доказа за то постоји. Било би корисно имати увида у документе Ватикана или Цариграда из тог доба ратова са Готима и њхове пропасти управо због тога. Рекао бих да, ако и јесте постојала, да је веома кратко трајала и да се убрзо распала на српске и хрватске земље, које су се онда даље унутар себе дијелиле - као што се десило и са Великом Моравском.

[Veliki Marko]

Баш је интересантан чланак или тема како год, ко има још информација и компетентан је нека постави да и ми знатижељни читамо 

[Кратос]

Prvi srpski kralj bio je Mihailo Vojisavljević,otac Konstantina Godina i bio je katolik.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Михаило_Војислављевић

 

[Ћириличар]

пре 1 сат, Кратос рече

Prvi srpski kralj bio je Mihailo Vojisavljević,otac Konstantina Godina i bio je katolik.

https://sr.wikipedia.org/wiki/Михаило_Војислављевић

 

Занимљиво је да се католицизам код нас задржао у приморским крајевима чак и за вријеме Немањића. Краљ Урош је био омиљен међу нашим католицима у приморју.

Е сад, доба када су Војислављевићи владали је било доба прије Велике Шизме и нешто мало након ње, па је упитно колико је оправдано бацати етикете "католик" и  "православац". Јесу ли се разликовали међусобно Срби под римском и под цариградском јурисдикцијом, нпр. у извођењу литургије? 

[Кратос]

пре 2 минута, Ћириличар рече

Занимљиво је да се католицизам код нас задржао у приморским крајевима чак и за вријеме Немањића. Краљ Урош је био омиљен међу нашим католицима у приморју.

Е сад, доба када су Војислављевићи владали је било доба прије Велике Шизме и нешто мало након ње, па је упитно колико је оправдано бацати етикете "католик" и  "православац". Јесу ли се разликовали међусобно Срби под римском и под цариградском јурисдикцијом, нпр. у извођењу литургије? 

Mislim da su se i pre velikog raskola razlikovale liturgije zapadnog i istočnog obreda.Al ne znam tačno to bi trebao neko od teologa da zna najbolje.

[Veliki Marko]

пре 7 часа, Ћириличар рече

Занимљиво је да се католицизам код нас задржао у приморским крајевима чак и за вријеме Немањића. Краљ Урош је био омиљен међу нашим католицима у приморју.

Е сад, доба када су Војислављевићи владали је било доба прије Велике Шизме и нешто мало након ње, па је упитно колико је оправдано бацати етикете "католик" и  "православац". Јесу ли се разликовали међусобно Срби под римском и под цариградском јурисдикцијом, нпр. у извођењу литургије? 

Зашто се онда бије у сва звона да смо пре појаве Светог Саве и Немањића били већином пагани и незнабожци,  цитирао сам вас обојцу јел су постови повезани са мојим питањем.

[Ћириличар]

1 hour ago, Mali Marko рече

Зашто се онда бије у сва звона да смо пре појаве Светог Саве и Немањића били већином пагани и незнабожци,  цитирао сам вас обојцу јел су постови повезани са мојим питањем.

Не знам ко то бије на сва звона такву причу, али има зрнца истине ту. Наиме, мора се имати на уму прво да се Сби у средњем вијеку не смију посматрати као јединствена цјелина, као неки монолит. Сава је своје дејствовање вршио међу православним Србима који су били у Рашкој и планинама, док су католички Срби били присутни у Зети. Дакле, када се то има на уму, као и то да је мисионарење у приморју сигурно било успјешније ( због јаких веза са италијом и што није било у питању горштачко становништво које дуго задржава реликте прошлости ), не треба чудити чињеница да смо имали остатке паганизма и нехришћанска схватања до Светог Саве који је уобличио каноне цркве и поставио њен став према народним обичајима и сујевјерјима. А сад, да смо били већином пагани до Саве је нетачно. Христијанизованима се можемо сматрати убрзо након доласка на Балкан, јер је Византија била активна у томе, поготово преко Ћирила и Методија.

Едит: али тек са Савом се хришћанство, тј. православље, масовно популаризује у народу. У томе је његов значај.

[Veliki Marko]

Значај Светог Саве је неспоран, само ми је мало конфузно то све око "почетка вођења евиденције " ако могу тако да се изразим. Да се разумемо имао сам предзнања о томе али никада до сада нисам копао тако дубоко. 

Занимљиво је да је Михајило Војисављевић па  Константин Бодин ( наследио титулу ) па Стефан Немања уско били повезани са католичанством претпостављам зато што је тада западно римско царство имало већи утицај од источног ( исправи ме ако грешим) .

Папа Гргур је такође имао велики утицај на тадашње српске жупане дал је имао неки посебан разлог за то, дал је ,мислио да ће тиме што је дао титуле српским жупанима добити Србе као католике?

[Veliki Marko]

Има  нешто ново из Исамбулских списа а везаних за тему?

Хвала